Jump to content


Being yourself again


  • Please log in to reply
8 replies to this topic

#1 zoki

zoki

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 326 posts

Posted 23 March 2006 - 12:52

Evo nabavio sam knjižicu "Hope and help for your nerves" (Dr. Claire Weeks), stvarno zanimljiva knjiga sa mnogo saveta za anksiozna stanja ...... napravio sam kratak sinopsis glavne strategije za prevazilaženje straha i napetosti, uopšte za bilo kakva anksiozna stanja. Predlažem svima da pro?itaju, možda ?e delovati suviše jednostavno da bi bilo istinito, ali ja ?vrsto verujem da su najve?e istine na svetu veoma jednostavne stvari :P/>

Glavna formula kojom se pisac vodi, a koja se može primeniti za sva anksiozna stanja jeste:

Facing -> Accepting -> Floating -> Letting time pass


Facing

Identifikovanje simptoma i suo?avanje sa trenutnim stanjem. Ovde je sve jasno.

Accepting

Potpuno prihvatanje simptoma. Budite spremni da prihvatite i živite sa svojim simptomima. Prihvatite svoje simptome kao nešto što ?e biti sa vama odre?eno vreme.. ali i kao nešto što ?e posle izvesnog vremena pro?i, budite uvereni u to. Ali nemojte praviti grešku i misliti da ?e vaši simptomi pro?i ?im ih vi prihvatite. Vaši nervi su i dalje preosetljivi, bi?e potrebno odre?eno vreme da se ta osetljivost smanji.... Samo sa istinskim prihvatanjem uspevate da prekinete taj za?arani krug "strah->adrenalin->strah".

Treba shvatiti da su svi simptomi u stvari refleksija našeg trenutnog raspoloženja. Me?utim, morate shvatiti da ?e biti potrebno odre?eno vreme da vaše telo usvoji to vaše prihvatanje simptoma, zato se pomirite sa tim da ?e vaše telo verovatno u po?etku nastaviti da se ponaša u skladu vašim pre?ašnjim raspoloženjem kome su dominirali strah, tenzija itd... Ne zaboravite, bilo je potrebno odre?eno vreme kako bi strah i tenzija preplavili vaše telo i postali vaše "normalno" stanje, isto tako ?e biti potrebno odre?eno vreme kako bi telo usvojilo neko novo raspoloženje kao "normalno". Zato je vreme veoma bitan faktor. Vreme je vaš dobar prijatelj. Ali dok ?ekate da vreme pro?e, u pozadini mora biti priutno apsolutno i istinsko prihvatanje onoga što vam se dešava.

Ako vam se ruke znoje, pustite da se znoje.... ako vam ruke drhte, prihvatite to, i ne pokušavajte da izmenite ništa.... Ako vam srce lupa, pustite da lupa. PRIHVATITE svoje simptome u potpunosti, kao nešto što je trenutno vaš sastavni deo... Koliko god zastrašuju?i simptomi bili, ne pokušavajte da se borite protiv njih, ne?ete pobediti. Prihvatite ih, nemojte se boriti. Istinsko prihvatanje zna?i prihvatanje svojih simptoma (koji god da su) bez pridavanja zna?aja njima, bez vaše zapanjenosti simptomima.

U po?etku ?e vam ovo delovati kao vrlo teško i gotovo nemogu?e Možda ?ete jednog trenutka prihvatiti simptome, slede?eg ne?ete mo?i. Nemojte da vas ovo uznemirava, to je sasvim normalno. Sve što se od vas traži jeste da budete spremni da neko odre?eno vreme funkcionišete sa svojim simptomima, dok oni rade svoje, bez pridavanje pažnje njima.


Floating

Prepuštanje (floating) je podjednako važno kao i prihvatanje. Umesto što se borite, treba da plutate vodom, da se prepustite :)/> To jednostavno zna?i da je potrebno da "predate bitku", da prekinete da kontrolišete svoje strahove, da prekinete da "uradite nešto po tom pitanju", i da prekinete da svu svoju pažnju usmeravate na konstantnu samo-analizu. To zna?i i jedan novi pogled na celu stvar. Nije potrebno da gledate na svoje simptome kao na neke izazove koje je potrebno prebroditi.

Ako vaše telo drhti, pustite da drhti. Nemojte ose?ati potrebu da to treba stopirati. Ne pokušavajte da "izgledate normalno". Ne pokušavajte da se na silu opustite. Jednostavno neka ta misao opuštanja bude u vašem umu za po?etak. Ovde se radi o jednostavnoj filozofiji - olabavite malo. Drugim re?ima, nemojte biti uznemireni ako ste pod tenzijom i ne možete se opustiti. Kada ste vi spremni da prihvatite vašu tenziju, to opušta vaš um, a opuštanje tela dolazi potom. Ne smete o?ajni?ki žudeti za opuštanjem. Relaksacija dolazi sama po sebi. Pustite da vaše telo samo od sebe na?e svoj na?in da se opusti, dakle bez vaše kontrole ili uticaja. Radite na ovome iz dana u dan. Uspeha mora biti.

Olakšanje koje možete osetiti nakon "predaje bitke" i shvatanja da zapravo ovde ni ne postoji nikakva bitka, sem one koju sami u mislima stvarate - može vam doneti iznena?uju?i unutrašnji mir za koji ste zaboravili da postoji unutar vas samih. U vašem konstantnom nastojanju da kontrolišete svoju tenziju, vi ste lu?ili sve više i više adrenalina, pri ?emu su se organi stimulisali i stvarali senzacije i simptome od kojih ste uporno pokušavali da pobegnete.


Letting time pass

Ovo je prili?no jasno, potrebno je da pro?e odre?eno vreme da bi ste ponovo bili dobro. Nemojte meriti kako napredujete iz dana u dan, ali budite uvereni da ?ete u skorašnjoj budu?nosti biti dobro. Budite spremni da neko vreme putujete nizbrdo i uzbrdo. Put oporavka podrazumeva i odre?ene privremene poraze, prihvatite to i nemojte se razo?arati kad krenete "neki korak unazad".

Gledanje unapred sa ?vrstim samopouzdanjem je od velike pomo?i. To vam omogu?ava da neometano prolazite pored ju?erašnjice, današnjice i sutrašnjice... sve do oporavka.

Ne zaboravite, za vreme oporavka, vaš primarni pravac jeste "unapred" i "na gore". Vreme je vaš najbolji prijatelj. Vreme le?i sve!

#2 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 23 March 2006 - 12:58

Hvala Zoki, ja sam trenutno na prijelazu izmedju Facing i accepting... ovo bi trebali staviti posebno negdje sa Lindenom...  :hmmm:

#3 vanija

vanija

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 519 posts

Posted 23 March 2006 - 18:02

Ovo mi super zvuci,a i mislim da je jako ucinkovto.
Istina je da je ful tesko to sve primjeniti, ali nije nemoguce.
Ja sam konkretno u fazi u kojoj prihvacam sve simptome i cesto im se prepustim, ali opet mi se desi da se uhvatim kako mjerim puls, kako disem na nos da ne bi slucajno hiperventilirala i sl..
Al u svakom slucaju ide na bolje,
Veliki problem mi je sto tesko podnosim onaj 'korak nazad'.
A valjda cu se i na to navici.

Thanx Zoki! :meda:/>

#4 astro-riba

astro-riba

    CAR

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,548 posts

Posted 23 March 2006 - 18:06

Ja još ne znam gdje sam,al' mislim da ?u uskoro znati.

#5 vjetrenjaca

vjetrenjaca

    lusty bitch

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,086 posts

Posted 23 March 2006 - 18:11

ja ih stalno vrtim ukrug. taman kad dodjem do kraja, nekako se vratim na pocetak. sad trazim sto je u temeljima gradnje suplje:)

#6 vjetrenjaca

vjetrenjaca

    lusty bitch

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,086 posts

Posted 23 March 2006 - 18:20

ma nisam, naravno da nisam. sad sam opet na sredini hehe...
al ovaj put sam na cvrscim temeljima, pa mozda upali:) tj. trebalo bi:)
ma spirala je tocniji izraz, ko ona slika od uncle alberta, nikako skuzit jel krug il spirala. al krug je. teta doktorica obecala da se na jesen necu vratit na pocetak, idem dalje:)
ugh, sto sam zbrckana, to me malo adrenalin krpi. u mene je on pozitivna stvar:) PUSA TETI LIDIJI eto doslo mi, jedna specijalna:)

#7 micek

micek

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 582 posts

Posted 23 March 2006 - 19:35

Ja prosla sve faze, uz pomoc lijekova i Linden mi je pomogao jer je rekao da se ne obazirem na siptome, zato i manje o njima citam na forumu.

#8 zoki

zoki

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 326 posts

Posted 11 April 2006 - 18:43

dakle:

Facing -> Accepting -> Floating -> Letting time pass

tako?e i ono što Linden pri?a je zanimljivo i delotvorno... Praktikujte i ovo, a i Lindena....  Mora da uspe  :blink:/>

#9 tintilina

tintilina

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 105 posts

Posted 15 April 2006 - 22:36

Ako se pitate ima li misla slijediti teoriju (i praksu) C.Weekes, mogu vam potvrditi da ima. Njezin pristup je idealan za one koji pate od napadaja panike i opce anksioznosti kao posljedice istih.
Procitala sam mnogo vasih postova, izmjene misljenja, zivotnih prica i simptoma. Svi imate zajednicku jednu zelju, vratiti se na staro, biti kao prije napadaja panike. Na zalost povratka na staro nema, ali ima ponovno normalnog zivota bez panike i straha. Usudila bih se reci, da su oni koji su patili od napadaja i dosegnuli ponovno "normalnost" (ili bolje receno zivot bez panike) zauvijek obiljezeni tim iskustvom i skoro svima nam je zajednicka zelja pomoci bliznjem ili onome koji pati kao sto smo i sami patili.
Oni koji jos uvijek pate, stalno su u potrazi za izlazom iz trenutacne situacije panike i straha, traze sveti gral izljecenja, magicnu formulu, carobnu tabletu... Nije na meni da mijenjam bilo ciju terapiju, bilo cija uvjerenja, ali ja sam izlaz pronasla bez lijekova - previse olako se prepisuju i ne lijece, samo otklanjaju simptome. Uvjerena sam da vise od polovine onih koji ovo citaju i koriste lijekove, sada misli da moji simptomi sigurno nisu bili tako teski ili da moja panika nije bila ona prava panika i sl. Na zalost nije tako, napadaji su bili ozbiljni, strah je bio stalno prisutan, a i danas se ne smatram izlijecenom jer jos uvijek radim na sebi i kad sam u situaciji velikog stresa imam nekih psihosomatskih manifestacija, ali i te situacije su sve rjedje, a napadaja nemam.
Koliko god pristup Weekes izgledao simplificiran, vjerujte da nije lako primijeniti ga, ali kada konacno uspijes i usred napadaja panike taj isti napadaj prestane - to je jednostavno neopisivo!


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users