Jump to content


Socijalna fobija


  • Please log in to reply
1976 replies to this topic

#21 ahil

ahil

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 28 February 2006 - 11:21

Vec treci dan u kontinuitetu ja se osecam bolje. Ranije se retko desavalo da mi i jedan dan bude bolje, ali posle se sve nastavi po starom i po nekoliko dana nisam uspevao da se izvucem iz krize. Svestan sam cinjenice da ce mi se losi dana verovatno vratiti, ali me raduje da sam konacno uspeo da poboljsam svoje stanje i sve zahvaljujuci tome sto sam poceo sebe da menjam, jer od iscekivnja da ce se desiti neko cudo nema nista. Primetio sam da me ljudi bolje prihvataju i to sve iz razloga sto delujem optimisticno, opusteno. Cutanje i povlacenje u sebe vodi samo u izolaciju. Mozda nemam socijalne vestine i nisam tako dobar u komunikaciji, ali kroz vezbu moze dosta da se postigne.

Juce sam se hrabro  ukljucio u jedan razgovor, u jednom momentu sam se zbunio, posle par sekundi uspeo sam da povratim koncetraciju, i nastavio sam da pricam. Posle tog iskustva delovalo mi je da sam mozda pred tim ljudima ispao pomalo blesav. Pa sta i ako sam ispao blesav, bitno mi je da sam zavrsio misao i svi su razumeli sta sam hteo da kazem. Sledeci put ce biti bolje i ja cu verovatno biti opusteniji i pravicu manje greske, samo kroz vezbu se postaje majstor.

Razmisljam celo vreme o mojo vecerasnjoj grupnoj terapiji. Moram da priznam da do sada nikada nisam razmisljao o terapiji i nisam se pripremao na nju. Odlazak utorkom na terapiju dozivljavao sam kao neku dosadnu obavezu i jedva sam cekao da prodje. Ovo je prvi put da na sve gledam na drugaciji nacin. Do sada je sve delovalo prividno da ja kao nesto resavam po pitanju SF, a zapravo nista se nije desavalo, terapije su prolazile bez ikakvih rezultata jer ja prakticno nisam ni ucestvovao u njima, samo sam fizicki bio prisutan. Kljuc resenja je u mom angazovanju. Nemam velika ocekivanja, jednostavno primenicu recept koji koristim par dana, pricati, pricati i samo pricati...

#22 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 28 February 2006 - 11:34

Tako je moj ahile, to ti je dobar stav!
Negdje sam procitala ovo: onaj tko dodje kod psihijatra i kaze doktore izlijecite me - nece se izlijeciti. izlijeciti ce se onaj tko dodje i kaze - doktore recite mi sto ja trebam napraviti da bi se izlijecio. To ti je taj stav i angazman. vidim da si dobro shvatio, moras biti zadovoljan sa sitnim detaljima a ne ocekivati cudo. jer ti se sam trebas izlijeciti i na tome moras raditi. tako mi je drago da ti je bolje. i ja sam jucer uspjela popiti kavu sa jednim prijateljem, a danas idem prvi put na  autogeni trening. na dobrom si putu da se konacno izlijecis, mogao si vec biti zdrav da si ranije imao takav stav. samo nastavi tako dalje, i napisi kako je bilo na grupnoj terapiji.  http://www.depresija.org/forum/public/style_emoticons/default/srce.gif

#23 ahil

ahil

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 01 March 2006 - 12:13

Sinoc sam bio na grupnoj terapiji, i zelim da vam prenesem moje impresije koje sam tamo doziveo. Ranije sam odlazak na terapiju dozivljavao kao dosadnu obavezu, stalno sam gledao na sat i jedva sam cekao kraj svake terapije. Za celo vreme seanse ja bih cutao i delovao bih totalno nezainteresovano. Sinoc je bilo potpuno drugacije, po prvi put sam se osecao kao clan grupe. U samom pocetku javio se mali strah da ce sve biti po starom, ali ipak smogao sam snage i konacno sam progovorio. Posle sam u vise navrata govorio o razlicitim temama. Pomalo sam i sam sebe iznenadio jer nisam ocekivao da ce sve proteci tako dobro, naravno glavni razlog je sto nisam imao nikakava ocekivanja. Ranije sam uvek gajio prevelika ocekivanja i to je po pravilu jos vise pogorsavalo moje stanje.

Simptomi su gotovo nestali, pozeleo sam da vreme sto sporije prolazi i da terapija sto duze potraje. Primetio sam da sa vise paznje i interesovanja gledam na probleme koje drugi clanovi na terapiji iznose. Primio sam par kritika i na njih sam gledao na dobronameran nacin i uopste me nisu uznemirile, ranije bih se zbog kritika uznemirio i osecao bih se jos losije, a sada sam u stanju da prihvatim kritiku i da se osecam jednako dobro kao pre primljene kritike.

Citao sam dosta o tome kako covekov mozak moze da se menja. Vrseni su eksperimenti gde su pracene grupe ljudi koje su uspele posle izvesnog vremena da promene obrasce ponasanja i da se potpuno promene. Primecujem da je i kod mene poceo taj proces, cinjenica je da jos nisam pronasao devojku i da jos uvek imam uzak broj prijatelja, ali i pored toga ja se osecam bolje i nekako kao da sam konacno zivnuo.

Svestan sam da je predamnom jos dosta rada i napora. Mislio sam da za mene nema pomoci, bio sam umoran od svega i delovalo je kao da sam se predao. Sada uvidjam da se resenje nalazi u nama samima, potrebno je da nas neko sa strane pokrene, da nam da smernice, i lagano korak po korak, uz ozbiljnije angazovanje nemoguce postaje moguce.

Da se razumemo ja sam tek na pocetku, stvar je u tome da sam za razliku od ranije sada poceo da se radujem i najmanjim promenama na bolje, moji kriterujumi su se snizili, i nemam vise tako velika ocekivanja.

Kamen po kamen palaca...

#24 marioneta

marioneta

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 952 posts

Posted 02 March 2006 - 10:50

Bravo, Ahile!  :curica:

Bas mi je drago zbog tebe.. Vidis kako si naucio da polako otpustas kocnice, da se otvaras prema drugima i da pazljivo slusas tudje probleme.. To je ogroman napredak..

Sada, kada si se poceo osjecati kao ravnopravan clan grupe, ces jedva cekati svaki naredni termin okupljanja i svaki put ce ti biti sve lakse, jer ces na te ljude vremenom poceti gledati kao na bliske prijatelje, sa kojima ces moci dijeliti sve sto ti lezi na dusi.. A vidjet ces koliko ce ti to goditi i kako ces se svaki naredni put osjecati sve bolje i bolje..

Bravo!

#25 Patrik

Patrik

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,760 posts

Posted 02 March 2006 - 17:14

Hey stari! Svaka ti ?ast :D/>
Vidi, nema se ?ega bojati.
Treba polako raditi na sebi i uspjet ?e. Mislim, tko sam ja da ti sad neto govorim i solim pamet, jer sam moda u goroj situaciji nego ti, ali ovaj mali pomak je za svaku pohvalu...
Samo naprijed i pokuaj duboko u svojem srcu prona?i oslnonac i snagu kako bi mogao polako i?i dalje. Vidjet ?e, snaga se nalazi u nama samima. A moda u samome sebi prona?e neke stvari, neke sposobnosti i toliko divnih sadraja kakve ni sanjao nisi. Probaj....
I dr se legendo! :D/>

#26 leticia

leticia

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 412 posts

Posted 05 March 2006 - 20:03

Bravo Ahile!
Lijepo je, utjeno i prije svega motiviraju?e ?itati ovakve postove.
Obavezno nas obavjetavaj o svojoj grupi, jer me to istinski zanima. Godinama odbijam grupnu terapiju, socijal-fobi?arka sam, i STRAH me je grupne, imam osje?aj da ?e kod mene djelovati kontraproduktivno.
Ovaj tvoj post mi je velika motivacija. elim ti sve najbolje!
Ah da, jo neto. Sve probleme koje si ti opisao o komunikaciji sa enskim rodom, imam i ja tako?er sa mukarcima(imam 29godina). Negdje sam pro?itala da ve?ina ljudi kao to smo mi ostaju samci.
Ali ja ne elim vjerovati u to. Sigurna sam da jednog dana kad prona?em srodnu duu, za koju budem sigurna da ?e me prihvatiti ovakvu kakva jesam, sa svim mojim demonima, da ?e to biti najja?i antidepresiv koji sam isprobala, a probala sam puno toga.
To i tebi od srca elim

#27 ahil

ahil

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 06 March 2006 - 13:25

Leticia, i ja sam u pocetku imao veliku odbojnost prema grupnoj terapiji. Na prvu seansu (u oktobru mesecu) dosao sam 10 minuta ranije i tamo sam zatekao jednog prilicno depresivnog clana. Odmah mi je napomenuo da on nije zadovoljan grupnom terapijom, te da na nju dolazi duze vreme i da ne oseca nikakav napredak. Kasnije sam uvideo da se taj clan nije nimalo trudio a posle izvesnog vremena cak je i odustao od grupne terapije, sa namerom da se vrati na individualnu terapiju. Sada mi je potpuno jasno da je taj clan pogresio, jer on je zapravo bezao od svojih problema umesto da ih je resavao.

Sustina je da se sto ranije angazujes u okviru grupe, i da budes sto aktivnija. Meni je trebalo gotovo 4 meseca da to shvatim i da se konacno pokrenem. Ja ne zalim za propustenim vremenom, svestan sam da sam nacinio blagi napredak i presrecan sam zbog toga. Ranije sam gajio prevelika ocekivanja, sada sam promenio razmisljanje i zadovoljan sam i sa najmanjim napredtkom.

Treba da shvatis da i ostali clanovi u grupi dolaze sa problemima, takodje tu je i psihijatar koji nadgleda rad i ukljucuje se prema potrebi. To je jedinsveno mesto gde slobodno bez straha mozes ispasti smesna, trapava, pogubljena i gde ti se niko nece smejati zbog toga. Inace u mojoj grupi zenskih clanova ima duplo vise nego muskih sto je za mene predstavljalo dodatni problem. U pocetku sam bio pun straha i nesigurnosti, i kada bih pokusao da se ukljucim u razgovor to je delovalo prilicno nespretno i komicno. Jedini nacin da poboljsas svoje socijalne vestine je da pravis greske i da se ucis na njima. Na proslonedeljnoj terapiji delovao sam opusteno, i mogao sam jasno da primetim napredak u komunikaciji u odnosu na ranije.

Bezanjem od problema samo prolongiras njegovo razresavanje, a rezultat toga moze biti da se osecas jos nezadovoljnije i losije. Cuda se ne desavaju tek tako i problem se nece resiti sam od sebe. Ranije sam razmisljao kad prodje par godina verovatno ce mi biti bolje, i naravno meni je bilo samo gore. Tek kada sam resio da se iskreno sa puno napora posvetim borbi protiv moje bolesti rezultati su poceli da se javljaju, i ono sto mi je ranije delovalo nemoguce postalo je stvarnost.

Jedno vreme mi je delovalo da je odlazak na grupnu terapiju za mene kontraproduktivan, naravno sada shvatam da sam gresio i dobro je sto sam ostao istrajan. Moj savet ti je da krenes na grupnu terapiju i da se maksimalno angazujes. Takodje vrlo je bitno da ne gajis prevelika ocekivanja, treba da se radujes svakom i najmalecnijem napredku, to je jedini nacin da se izlecis, polagano, postupno, korak po korak i stices do cilja.

#28 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 06 March 2006 - 20:10

View Postleticia, on 5 Mar 2006, 08:03 PM, said:

Bravo Ahile!
Lijepo je, utjeno i prije svega motiviraju?e ?itati ovakve postove.
Obavezno nas obavjetavaj o svojoj grupi, jer me to istinski zanima. Godinama odbijam grupnu terapiju, socijal-fobi?arka sam, i STRAH me je grupne, imam osje?aj da ?e kod mene djelovati kontraproduktivno.
Ovaj tvoj post mi je velika motivacija. elim ti sve najbolje!
Ah da, jo neto. Sve probleme koje si ti opisao o komunikaciji sa enskim rodom, imam i ja tako?er sa mukarcima(imam 29godina). Negdje sam pro?itala da ve?ina ljudi kao to smo mi ostaju samci.
Ali ja ne elim vjerovati u to. Sigurna sam da jednog dana kad prona?em srodnu duu, za koju budem sigurna da ?e me prihvatiti ovakvu kakva jesam, sa svim mojim demonima, da ?e to biti najja?i antidepresiv koji sam isprobala, a probala sam puno toga.
To i tebi od srca elim

Leticia, ako si iz zagreba, javi se za kavu. i ja sam socijalna fobicarka i puno mi je bolje otkad izlazim sa forumasima jer s njima nemam problema pa sam cak i sa drugima krenula na kave, a bila sam se totalno izolirala. sad mi je bolje.

Ahile, drago mi je zbog tebe da si konacno otkrio pravi put... trebamo dat sve od sebe, jer samo od sebe nece proc sigurno.
puse  http://www.depresija.org/forum/public/style_emoticons/default/srculenca.gif

#29 leticia

leticia

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 412 posts

Posted 06 March 2006 - 21:50

Ebony, nisam iz Zg, ali kad budem dolazila u Zg javim ti, pa ?emo zajedno na jednu tipi?nu SF-kavu.
SF mi najve?e probleme predstavlja na poslu, zbog toga se bojim budu?nosti, strah me je za svoju egzistenciju. Kad me uhvati najve?i crnjak razmiljam kako ?e me ova bolest do te mjere uguiti da ne?u mo?i vie raditi, da ne?u imati od ?ega ivjeti, da ?u zavriti na ulici. Na alost radim posao na kojem sam permanentno izloena socijalnim kontaktima, i svaki put kad zaj...m situaciju pred nekim to moje strahove NAHRANI, i oni postaju jo ja?i. I tako ve? godinama. Radila sam kognitivno-bihevioralnu prole godine i u to vrijeme mi je bilo puno bolje, na alost sam je morala prekinuti iz nekih glupih razloga. A ba sam se bila skompala sa psihologicom, koja je bila tu negdje mojih godina i bile smo dobar tim. Sje?am se da sm joj jednom rekla koji bi bio najbolji na?in da se rijeim svoje bolesti: da si napravim tetovau na ?elu JA SAM SOCIJALFOBI?ARKA, A TO ZNA?I DA BIH SE SVAKI TREN MOGLA PO?ETI TRESTI, CRVENITI, MUCATI...
I TO JE SASVIM NORMALNO KOD MENE! Kako bi me tek tada ?udno gledali.....Ova zadnja re?enica je u biti najve?i problem kod nas sa SF-om, kad bi je barem mogli nekako izmemorirati iz glave, ali ne ide!!!
Ebony i Ahile, ta pijete od kemije? Ja trenutno samo Xanax, pomalo sam se navukla na njega, pokuat ?u se polako skidati sa njega, jer je on samo nuno zlo, ugasi poar ali arite uvijek ostaje i prijeti da se rasplamsa :devil:

#30 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 06 March 2006 - 21:58

Ja ti pijem Zoloft i Helex, tek nekih mjesec dana. ja sa ljudima koji znaju za moju sf nemam problema. al inace ne mogu sa prijateljicama na kavu. jos mi je gore otkad nemam predavanja. inace sam ja iz Rijeke, a u zg studiram. to je cudna bolest, vec sam 7 godina u tome, a da pojma nisam imala. samo se treba sto vise suocavat i izbjegavat misli koje dovode do napada. jer to je zacarani krug. bas bih te htjela upoznat. i ja sam morala odustat od nekih stvari zbog sf, pokusala sam ,ali nisam mogla, to dok se jos nisam lijecila. sad imam 23 godine.pusa :P/>

#31 leticia

leticia

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 412 posts

Posted 06 March 2006 - 21:59

Ebony i Ahile,
oprostite mi to sam pomalo bedirana, sva sam takva nekakva ovih dana, ali bez obzira koliko pesimisti?no zvu?ala znam da mora biti bolje i da ima nade samo se treba boriti. Vai postovi su mi najbolji primjeri za to! :cmook:

#32 leticia

leticia

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 412 posts

Posted 06 March 2006 - 22:19

Ja nemam problema kad pijem kavu, al kad mi do?e da zapalim uz kavicu, tu je ve? frka. Najprije pomisao kako ?u je zapaliti a da mi se ruka sa upalja?em ne tresucka, pa onda razmiljanja da li ?u mo?i drati cigaru u lijevoj ruci( ona je uvijek kriti?nija), pa kontanje koliko je zaguljiva prostorija u kojoj puim, pa se brinem da nekome ne smeta kad puim( ako sam u drutvu nepua?a), i dok ti ja o svemu tome razmislim pro?e me volja za cigarom :P/> Znam da ?e neki pomisliti-GLUPA?A!!
Ovo je bio samo jedan mali smijeni primjer ta mi se doga?a u odre?enim situacijama. Ali kad se osvrnem na svih ovih svojih 29 godina, ovaj primjer sa cigarom bi mogao biti oli?enje moga dosadanjeg ivota.
Dok bih se ja bojala sitnica, razmiljala o tome kako ?e tko misliti o ovome ili onome, kakav ?u dojam ostaviti ovdje ili ondje, da li ?u se tu i tamo crveniti, da li ?e to nekoga smetati ili zbunjivati, da li ?e me ljudi saaljevati, da li ?e me ljudi ?udno gledati dok se iz ?ista mira tresem............................. dotle moj ivot neprimjetno te?e pored mene a ja nikako da zaplivam uzvodno, ve? se davim ve? godinama na jednom mjestu.

#33 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 06 March 2006 - 22:25

Ma ja sam ti zbog toga i prestala pusiti  :mellow:
nisam bila u stanju zapaliti cigaretu, koliko sam se tresla. a tako mi je i sa kavom. premda varira, nekad sam u dobrim fazama, nekad losim, al uglavnom sf uvijek je samnom...
a da ne spominjem napisat nesto pred nekim, jest, pit, ma bilo sta. kad vidim nekog poznatog dobijem napad. pred razredom trebala sastav izlozit - ma svi zivi su me gledali u cudu, mislili sta mi je, profa me pitala dal mi je ok. a sta sam ja znala sta je. bilo mi je samo jasno da je na psihickoj bazi i da se dogadja u prisustvu ljudi. i da na internetu slucajno nisam pronasla nesto o tome, jos se nebih pocela lijecit. skrivala sam to od svih.pocela izbjegavat situacije kad sam znala da ce doc. koma.

#34 Guest_Guest (Gost)

Guest_Guest (Gost)
  • Guests

Posted 06 March 2006 - 22:33

Sve mi je to dobro poznato http://www.depresija...tyle_emoticons/default/cry.png Ja sam jo u osnovnoj pala u nesvjest kad sam trebala izrecitirati pjesmu.
Bila sam odlika, u?ila bih tu pjesmu dan i no?, bila sigurna u svaku strofu, svaku rije?, svako slovo!
Kad sam se ustala da bih predo?ila svoj trud, via sila bi me pokosila. To su bili po?etci.

#35 leticia

leticia

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 412 posts

Posted 06 March 2006 - 22:37

Ovo sa naivnom pjesmicom iz osnovne sam bila ja.
Ovaj forum me nekad pa ponekad onak lagano izbaci, ve? sam navikla na to. :cmook:

#36 maxim666

maxim666

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,622 posts

Posted 06 March 2006 - 23:04

a ja neznam kud bih s rukama...nekako su mi viak...pa grickam nokte

#37 ahil

ahil

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 07 March 2006 - 14:24

Ja pijem seroxat punih mesec dana. Proslog leta sam takodje poceo terapiju sa seroxatom ali nisam izdrzao i morao sam prekinuti posle 2 nedelje. Sada sam postao odlucniji tako da sam prebrodio krizu i dosta ga dobro podnosim. Ranije sam pio ksalol, bromazepan, amizol, sulpirid i nijedan od tih lekova mi nije pomogao, od njih sam se osecao kao biljka i stalno sam bio pospan. Seroxat mi pomaze da budem opusteniji, ne osecam vise napetost kao ranije.

Do skora i ja sam na poslu imao velikih problema. Ponekad je stanje bivalo toliko nepodnosljivo da sam se plasio da cu izgubiti samokontrolu i da cu totalno izludeti. U poslednje vreme nemam takvih problema i u odnosima sa kolegama i sa seficom dosta se lakse snalazim. Dosta lakse podnosim kritiku i ona me ne pogadja u tolikoj meri kao pre. Kada bi mi nesto na poslu lose krenulo to sam dozivljavao kao katastrofu i toliko bih bio uznemiren da po celu noc nisam mogao da zaspim, sada na takve poteskoce gledam dosta smirenije, to je za mene sastavni deo posla, kao nesto sto je sasvim normalno. Sve je to posledica sto sam u prethodnom periodu od sebe uvek trazio perfekciju iako to niko ne ocekuje od mene.

Ranije dok bih se setao gradom uvek sam imao osecaj da me svi ti ljudi promatraju i da me analiziraju. Kada bih se vozio gradskim prevozom stajao bih napred okrenute glave prema vozacu, i nisam smeo nikome da pogledam u oci.

Kada bih poceo razgovor sa nekim, osecao sam ogromnu nervozu, gubio bih spontanost i cesto bih lupio neku glupost, sto u normalnom stanju ne bih bio sposoban da smislim ni za milion godina.

Posle godina rada na sebi uspeo sam da poboljsam komunikaciju sa ljudima. Pre mi je strasno neprijatno bilo da dok razgovaram da gledam ljudima pravo u oci. Tek od jeseni prosle godine naterao sam sebe da promenim tu losu naviku, u pocetku mi je bilo strasno tesko i zamorno, ali isplatilo se, i danas mi nije nikakav problem da kada sa nekim pricam da ga gledam pravo u oci. Odjednom sam im postao zanimljiv, i ti ljudi zele da komuniciraju sa mnom. Moje ranije ponasanje izazivalo je kod ljudi osecaj da ja zapravo i ne zelim da pricam sa njima, te bi me oni ostavljali na miru, ja bih ostajao usamljen, izopsten i osecao bih se jadno i tuzno. Naravno moj glavni problem je sto sada imam mali broj prijatelja, ali me raduje da su to stvarno dobri prijatelji. Zadovoljniji sam sa sobom, vise se cenim (ranije se uopste nisam cenio i mislio sam da su svi bolji od mene) i kada padnem u lose raspolozenje gledam da se zaokupim sa nekom aktivnoscu kako bih skrenuo misli na drugu stranu.

Godine su prosle i ja bih mogao samo da kukam, ali to mi nebi nimalo pomoglo. Sve ovo dozivljavam kao novi pocetak, priliku da ispravim greske iz proslosti, da radim na sebi da bih postao bolja osoba. Sa ovako novim pogledom na svet pruzaju mi se nove mogucnosti, nove prilike, osecam se kao leptir koji se sprema da izadje iz dugogodisnjeg caurenja. Preostaje mi samo da nadjem odgovarajucu leptiricu.

#38 ahil

ahil

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 08 March 2006 - 16:03

Danas je 8 mart i zelim svim clanicama foruma da cestitam praznik.

Ja sam se malo razboleo, prehladio sam se, boli me glava, osecam se isrpljeno. Zima se oduzila, mislo sam da cu uspeti bez bolesti da je prebrodim, i bas kada sam poceo super da se osecam uhvatila me prehlada.

Sunce je napolju zasijalo, nadam se da ce narednih dana otopliti. Preostaje mi da mirujem da se odmaram, i kada ozdravim da nastavim dalje sa mojim izlecenjem od SF.

Moram da priznam da sam za kratak period napravio znatan napredak, tako da me ova prehlada nece obeshrabiti, pruza mi se prilika da malo izanaliziram moje sadasnje stanje.

I ovako smrcav je se nekako osecam dobro, boli me glava ali i pored svega ipak osecam neku pozitivnu energiju u meni.

Ovo sve jednostavno moram da napisem zbog drugih ljudi koji pate od SF. Kada citam njihove postove i kada vidim kakve sve probleme imaju shvatam ih kroz sta sve  prolaze, jer i ja sam godinama imao identicne probleme. Delovalo mi je da resenje ne postoji i da je moj zivot besmislen, ali ipak sada vidim da je moguce doci do poboljsanja. Sto se ranije uhvatimo u kostac sa problemima a ne da ih odlazemo ozdravljenje ce pre doci. Iracionalni strahovi koji zive u nama su nam glavni neprijatelji a ne okolina i ljudi oko nas. Kada pobedimo nase strahove lakse cemo se snalaziti u zivotu. Kada povratimo veru u sebe, kada pocnemo sebe vise da cenimo, kada naucimo sebi da prastamo bicemo sve blize ozdravljenju.

Iracionalno razmisljanje nam prozdire samopouzdanje i mi stalno mislimo da su svi drugi vredniji od nas, za svaku situaciju koja podje naopako sebi pripisujemo krivicu, opterecujemo se do te mere, da smo nacinjeni od celika verovatno bi prsnuli u paramparcad.

Ranije sam bio prilicno nezadovoljan i zeleo sam oporavak preko noci. Sada sam realniji i shatam da je za oporavak potreban duzi period, i neprekidan rad na sebi.

Niko nije savrsen, treba da prihvatimo sebe sa svim svojim vrlinama i manama. Svaki dan treba pomalo raditi na sebi, i nagradjivati sebe i za najmanji napredak.

#39 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 08 March 2006 - 16:13

Hvala na cestitci ahile...  :blink:/>
na zalost, nista preko noci, a najteze je mijenjat sebe. ja sam tek pocela i ceka me dugacak put i borba...

#40 EVER

EVER

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 3 posts

Posted 09 March 2006 - 22:25

Da li da otvaram novi topic ili da se priklju?im ovdje?
Naslov odgovara-socijalna fobija.

Pozdrav svima, ja sam novi.
Sad zamiljam da smo postavili stolice u krug, ima nas nekoliko i moja malenkost ustaje te kao na nekoj grupnoj terapiji sve?ano izjavljuje: -Ja patim od socijalne fobije.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users