Jump to content


Socijalna fobija


  • Please log in to reply
1976 replies to this topic

#41 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 09 March 2006 - 22:28

ajde reci, cekam... simptomi? koliko imas godina, odakle si...? meni se neda ponavljat nadam se da si vec procito moje probleme u vezi sf...?
sorry zaboravih pozeljet dobrodoslicu...  http://www.depresija.org/forum/public/style_emoticons/default/srce.gif

#42 EVER

EVER

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 3 posts

Posted 09 March 2006 - 22:43

Hvala na dobrodošlici
34god. imam, Slavonija, Hrvatska. Simptomi sli?ni, ako ne i isti kao kod Leticie, da ne pišem sada sve.
Uglavnom imam neko svoje mišljenje da je to jako teško u potpunosti izlje?ivo, ali isto tako i da je mogu?e živjeti s tim. ?itam sve vas i nemam baš volje kao neki rješavati to uz suradnju sa doktorima, psihijatrima jer od od njih nisam dobio ništa osim lijekova (praxiten, sulpirid i sli?no), a to i nije neko trajno rješenje.

#43 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 09 March 2006 - 22:49

neeeee ja cu se izlijeciti, ne zelim vise ovako zivjeti... :plakanje:
ali trebo bi naci dobrog psihijatra, dok sam sebi ne pomognes neces se izlijecit.
steta, ja sam mislila da si mozda u zg, pa da odemo na kavu i lijecimo fobiju.
ja mislim da je izljecivo, a moze se zivjet s tim, nitko jos nije umro zbog toga, al cemu takav zivot... bolje pokusat sve i rjesit se toga.

#44 EVER

EVER

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 3 posts

Posted 09 March 2006 - 23:05

Ma hajde, pa sad ispada da ?eš nakon mog prvog posta pasti u depru  :eusa_naughty:
Glavu gore, to je samo moje mišljenje, temeljeno na mom slu?aju, a ako ?emo iskreno baš i nisam reprezentativan primjer, jer nisam baš previše truda uložio u to da se rješim fobije.
Ti koliko vidim imaš volje, pa vjerujem u tebe. http://www.depresija...tyle_emoticons/default/biggrin.png

#45 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 09 March 2006 - 23:08

pa toliko mi smeta da ne mogu zivjet s njom. a s vremenom se samo pogorsava. ja sam se tek nedavno pocela lijecit, evo taman ot kad sam na forumu. nisam ni znala sta mi je. al tuzno je to, kad ne mozes na kavu, kad umjesto da se radujes drustvu zelis pobjec... a ja se volim druziti samo ne mogu. usamljena sam zbog te fobije. a i druge stvari mi je upropastila... ma cijeli zivot.

#46 ahil

ahil

    ÄŚlan

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 10 March 2006 - 10:14

Jos sam bolesljiv, gripa me jos drzi, ali ja joj ipak ne dozvoljavam da mi pokvari raspolozenje.

Ever, dobrodosao na forum.

Do skora, ja sam bezao od mog problema i nisam se bas trudio da poboljsam moje stanje. Mislio sam da mogu da zivim sa SF, ali cinjenica je da mi je ona upropastila najlepse godine zivota. Naravno slazem se da je moguce ziveti sa SF, ali kakav je to zivot, u stvari to za mene i nije zivot. Mi ljudi smo drustvena bica, i potpuno je normalno da se druzimo i odrzavamo socijalne kontakte. Zivot u izolaciji i usamljenost nisu prirodno stanje, i kako vreme prolazi mi sve vise osecamo nezadovoljstvo, bezvoljnost, osecamo se kao beskorisni clanovi ljudskog drustva.

Ali posto je SF bolest, samim tim znaci i da mozemo da se izlecimo od nje i da konacno profunkcionisemo na svim poljima, jer svi mi imamo talenat za nesto, ali SF nas koci i ne dozvoljava nam da se prikazemo na pravi nacin.

Bezanjem od problema mi zapravo pogorsavamo stanje, jer cemo ziveti sa problemom koji se svaki dan povecava, i koji preti da nas jednoga dana totalno unisti.

Potrebno je povuci crtu i krenuti u ozbiljnu analizu i razresavanje problema. Odustajanje ne vodi nikuda, svako bice zeli da zivi, da bude sretno i zadovoljno, sa dosta truda i mi to mozemo postici.

Moja ranija razmisljanja da za mene nema izlaza i da se nikada necu izleciti rezultat su moga neangazovanja i nezainteresovanosti da ista ucinim po pitanju SF.

Kada sam se konacno angazovao i posvetio u potpunosti u borbi protiv SF tek su tada prvi rezultati poceli da se javljaju. Ponekad mi je delovalo da nije doslo do poboljsanja, ali posle pazljive analize shvatio bih da je realno doslo do poboljsanja, i vremenom promene su ipak bile vidljive. Nasa bolest je specificna i od nje je nemoguce izleciti se preko noci, lecenje je dugotrajno, mukotrpno, cak stavise, najbolji rezultati se upravo postizu metodom korak po korak.

Sve je u nama i nasem mozgu, na nasu srecu covekov mozak je jedini organ koji moze u potpunosti da se izmeni, i to je naucno dokazano. Kada promenimo sebe i svet oko nas ce postati lepsi. Samo napred, nema odustajanja, svaki dan radite pomalo na sebi i rezultati nece izostati, i sto je najbitnije da shvatite, ako vi ne zelite sebi da pomognete ni najbolji doktori vas nece spasiti.

#47 Patrik

Patrik

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,760 posts

Posted 10 March 2006 - 10:51

Ahile, imam jednu ideju. Da li si ikada u lije?enju socijalne fobije pokušao npr. pozitivno razmišljati o svakoj osobi koja je prisutna u tvojem životu, osobito o onim osobama koje su ti antipati?ne i u ?ijem ti se društvu doga?aju krize. Rekao si da se mozak može promijeniti, i to je živa istina. Ali prije svega, naprijed možemo krenuti sa pozitivnim mislima prema svakoj osobi. Upravo ?e ti te pozitivne misli prema osobama u tvojem životu pomo?i da smireno, polako i bez straha pristupiš tim osobama i normalno s njima komuniciraš. Pokušaj možda i sa tog aspekta sagledati svoj problem. Možda bi moglo upaliti.... :cloud9:

#48 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 10 March 2006 - 12:18

Ahile, bravo  :clapping:, odlican post!

Patrik, mozda je za nas bolje da uopce ne razmisljamo drukcije o tim osobama s kojima imamo krize, jer sto vise nekog dizes u nebesa s tom osobom imas poslije jos gore simptome. bas s tom frendicom koja mi je inace super i o njoj mislim sve najbolje, sa njom mi je i najveci bad... mozda trebamo mislit vise o sebi i stvarat pozitivnu sliku o sebi, bar se meni tako cini.

#49 ireana

ireana

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 458 posts

Posted 10 March 2006 - 12:57

ma kako  je samo slatka i borbena ova naša ebony...guštam je ?itati....sve se ?ini mogu?e......mada ja znam da nikad ne?u skroz ozdraviti, možda samo poboljšati kvalitetu života iz dana u dan..a to mi nije malo...

#50 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 10 March 2006 - 13:13

a zasto ireana, ma nedaj se  :veca:
mene vec toliki bijes lovi na to, valjda mi se nakupilo tokom godina, samo se skuplja u meni i raste kao veliki balon.:zz_hissyfit: ako mi ne pomogne doktor i ljekovi od same te mrznje prema toj fobiji cu se izlijeciti. imam osjecaj da ce mi samo jednog dana puknut film i da cu reci e sad je dosta. jer to nije nikakva organska bolest, mi sami sebe mucimo, zarobljenici smo vlastitog uma.
znas sta me tjera dalje: to sto ja sa forumasima mogu najnormalnije pricat,pit kavu, ma sve. u tim trenutcima sam zdrava. znaci ne postoji fizicki niti bilo kakav uzrok zasto ne bi mogla tako sa svima. postoji caka, i mislim da je rjesenje vrlo jednostavno, samo ga treba skuzit. kako promjenit nacin razmisljanja.
evo ja samo to proucavam, postavljam nemoguca pitanja na forumu, pokusavam otkriti zajednicki nazivnik, sta je to sta uzrokuje nasu bolest. ma toliko stvari bi htjela pitat,sram me vise otvarat nove postove. kako me moze lijecit psihijatar koji nije imao to i koji to ne moze razumjet. ma mos rec da sam pukla, al ja zelim naci lijek i podjelit ga sa svima. ne lijek u smislu tableta, nego umni obrazac koji kod nas ne funkcionira kako treba i dovodi nas do bolesti. jer kao sto rekoh, ne postoji fizicki razlog zbog kojeg nebi bili zdravi. ma nije to ni bolest, to je poremecaj. znaci 100% izljecivo.
ne postoje neizljecive bolesti,nego samo neizljecivi ljudi.
a jesam vec pukla? ko sto rekoh - dosta mi je fobije    :ranting:

#51 ahil

ahil

    ÄŚlan

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 14 March 2006 - 10:43

Opisacu vam jedan problem koji sam ranije imao (inace imao sam ih bezbroj).

Zbog prisustva SF u drustvu se osecamo dosta ranjivi. Postoji jedna vrsta ljudi (istina malobrojna) koja voli da nas zadirkuje i da nas ismeva pred drugima zbog nasih slabosti. To mi je ranije predstavljalo ogroman problem i ja sam izbegavao drustvo takvih ljudi jer sam se pored njih osecao manje vrednim. Posle godina i godina ja sam naucio kako da se izborim sa njima, i danas vise nemam problema kada sam u njihovom prisustvu.

Sta se tu zapravo desilo, kako mi je to poslo za rukom ?

Promenio sam moje razmisljanje i stav koji sam imao prema tim ljudima. Oni su ostali isti, a ja danas ipak nemam problema u komunikaciji sa njima. Iz samo ovog jednog primera se ocigledno vidi da je problem celo vreme bio u mojoj glavi odnosno u pogresnoj percepciji sveta oko mene. Ljudi koje sam ranije izbegavao i smatrao ih za neprijatelje sada su postali prihvatljivi za mene.

Doktori su tu da nam pomognu i da nas usmere, lekovi su tu da nam olaksaju stanje, a mi smo ti u cijim je rukama kljuc izlecenja.

#52 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 14 March 2006 - 10:56

Bravo ahile, vidim da ti je krenulo. daj mi reci kako si promjenio svoje razmisljanje o tim ljudima odnosno sta si mislio prije, a sta sada mislis o njima, mozda i meni pomogne...

#53 ahil

ahil

    ÄŚlan

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 14 March 2006 - 15:34

Ranije sam o tim ljudima imao dosta negativno misljenje. Vremenom sam primetio da se vecina od tih ljudi prema svom okruzenju ponasa sasvim normalno. U sustini oni su bili uglavnom dobro primljeni od svoje okoline. Ja sada ne mogu da ulazim u razloge zbog cega su voleli da me zadirkuju iako u sustini oni nisu losi ljudi, ne znam mozda imaju pomalo uvrnut smisao za salu, ili su jednostavno radoznali i interesantno im je sto sam za razliku od vecine ljudi povucen i cutljiv, te jednostavno zele da vide sta se to desava samnom. Ispada pomalo cudno ali upravo su ti ljudi uticali na mene da se pokrenem i da pocnem konacno da radim na sebi. Danas nemam problema u komunikaciji sa tim ljudima i gledam na njih potpuno isto kao i na ostali svet.

Naravno jedan manji broj od tih ljudi su stvarni iskvareni, ali sa njima celo drustvo ima problema a ne samo mi, i njih bi iskljucio iz ove price, i naravno njih treba bez pogovora izbegavati.

Nasu povucenost i cutljivost ljudi mogu da protumace na razlicite nacine. Ponekad neka osoba moze da stekne pogresan utisak da mi zapravo i ne zelimo njeno drustvo jer nismo voljni da zapocnemo ozbiljniju komunikaciju sa njom, dok sa druge strane mi osecamo nelagodnost u njenom drustvu i ona ni ne zna, niti moze da shvati nase stanje. Dobijao sam zamerke od ljudi gde su oni mislili da se ja pomalo cudno ponasam, da me je bas briga za druge, da ne marim ni za koga, te da im je trebalo podosta vremena da shvate da sam ja ipak sasvim normalna osoba.

Ljudi su po prirodi takvi kakvi su, vole da se druze, i ostavljaju na miru i postrani povucene i cutljive ljude a traze one koji ne izbegavaju drustvo i koji su otvoreni za razgovor i druzenje.

Ebony, ti si mlada, i za razliku od mene postala si svesna svog problema dosta ranije nego ja. Mi nemamo drugu alternativu nego da se promenimo.

#54 ahil

ahil

    ÄŚlan

  • Newcomers
  • PipPip
  • 29 posts

Posted 15 March 2006 - 13:46

Sinoc sam bio na grupnoj terapiji, prevazisao sam i moja najbolja ocekivanja, toliko sam pricao da sam u pojedinim momentima sam sebe prekidao kako bi i drugi dosli do reci.

Ako sam dosad i sumnjao u svrsihodnost odlaska na grupnu terapiju sada sam konacno ubedjen da je ona itekako potrebna za nas sa SF. Na grupnu terapiju idem blizu 6 meseci, i  prvih par meseci sve mi je to delovalo besmisleno, a razlog tome je sto uopste nisam bio angazovan na grupi. Kada sam se konacno pokrenuo i promenio stav prema terapiji rezultati su poceli da pristizu.

Dok mi je u pocetku delovalo da bas niko i ne zeli da komunicira sa mnom, sada sam uvideo da sam gresio, jer su me svi clanovi prihvatili i ucestvovali su samnom u diskusiji. Moja ranija zatvorenost mogla je samo da dovede do utiska da ja bas i nisam zainteresovan za ostale clanove te su me oni i ostavljali na miru, a nisu me ignorislai zbog nekih smesnih razloga koje sam sebi uvrteo u glavu. Zbog moje zatvorenosti osecao sam se sve gore i gore.

Svi vi koji ste u nedoumici i koji se predomisljate treba pod hitno da krenete na grupnu terapiju, a oni koji su vec na terapiji i nisu zadovoljni sa postignutim rezultatima treba podrobno da preispitaju svoje ponasanje i stavove. Na kraju ce sigurno shvatiti da je problem u njima, i da je jedini lek menjanje sopsvenih stavova i matrice ponasanja.

Mozda vam ovo deluje neostvariovo, ali verujte mi, ova osoba sada i ona od pre par godina su dve razlicite osobe, i znam da je do ozdravljenja moguce doci iako je i meni do pre par godina sve to delovalo neverovatno i neostvarivo. Naravno predamnom stoji jos rada i angazovanja, ja se jos nisam izlecio, ali osecam da sam konacno nacinio prvi korak i da sam se uspeo popeti na prvu stepenicu. Osecam se bolje nego ranije, i sada ponekad imam periode losijeg raspolozenja ali oni su kraci i brze prolaze nego pre. Sada se pripremam da lagano zakoracim na drugu stepenicu, osecam de je potpuno novi svet predamnom.

#55 lora

lora

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 4 posts

Posted 15 March 2006 - 14:53

Pozdrav svima!
Danas sam prvi put naisla na ovaj forum i jako mi je drago sto svi tako otvoreno pricate o svojim problemima. Ja sam prilicno na pocetku sa otvaranjem i priznavanjem...
Prepoznala sam se u vasim pricama i gotovo sam sigurna da vec godinama patim od socijalne fobije. Pokusavala sam alternativnim metodama dovest se u red (reiki, joga, autogeni...) Sve su to sjajne vjestine, ali meni nisu dale ono sto sam trazila - a to je mir, ili jos konkretnije, rjesavanje od napada panike pred nepoznatim ljudima.
Moj najveci problem je drhtavost ruku kada me ulovi strah, tako da uredno godinama izbjegavam situacije u kojima moram pisati pred drugima, potpisati se u banci npr., popiti kavu u kaficu i sl.
Godinama sam se preispitivala sto mi je i eto, nekim cudom, jucer shvatih da simptomi socijalne fobije najbolje opisuju moje probleme.

Glavna molba koju imama za vas je - prema vasem iskustvu, kojim putem krenuti u rjesavanju - da li otici lijecnici opce prakse, pa psihijatru kojeg mi pokriva zdravstevno, ili potraziti privatnog psihijatra ili ili ...?
Kakva su vasa iskustva sa psihijatrima zaposlenim u zdravstvu?

Zeljno iscekujem vase odgovore! Sad kad znam sto mi je, jedva cekam zapoceti!

Puno hvala unaprijed!
I hvala osnivacima ovog foruma! Pravo mi je otkrice!
Pozdrav!

#56 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 15 March 2006 - 15:09

lora dobrodosla prije svega, bas mi je drago da si nas nasla.  http://www.depresija.org/forum/public/style_emoticons/default/srce.gif
i ja ti 7 godina nisam imala pojma sta mi je,a skrivala sam to od svih jer sam mislila da samo ja to imam. kad sam na internetu procitala o anksioznosti i socijalnoj fobiji odmah sam znala da ja to imam i da nisam sama. evo skoro 2 mjeseca se lijecim. prvo moras otic kod doktorice opce prakse po uputnicu. reci joj sto te muci. ako si iz zg trazi uputnicu za centar za krizna stanja na rebru, tamo ce te odma primit. koliko imas godina? ja imam 23. neznam dal si vidjela mi se nalazimo odnedavno po sf kavicama pa ako hoces mozes nam se pridruzit, to ti je jedna vrsta grupne terapije. ja ti samo sa forumasima mogu na kavu, i meni je najveci problem tremor pa s time niti mogu jesti niti piti s drugima. ali vec mi je bolje, danas sam bila kod psihijatra i napisao mi je da se vide mali pomaci a i ja osjetim. pisi, cekam odgovor... http://www.depresija...tyle_emoticons/default/srculenca.gif

#57 lora

lora

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 4 posts

Posted 15 March 2006 - 15:23

Hvala na brzom odgovoru!

Zivim u blizoj okolici Zg, tako da mogu traziti i uputnicu za rebro, mada znam da i u nasem "lokalnom" Domu zdravlja postoje 2 psihijatra, pa mozda prvo da njih upoznam?

Znaci, odlazis na terapiju preko zdravstvenog osiguranja? To bi mi naravno bilo povoljnije, ali nisam bila sigurna u kvalitetu...

Imam 27 godina i vec mi je stvarno preko glave skrivat se od zivota! Kao sto sam napisala, radila sam na rjesavanju ovog problema, ali do sada su to sve bili sicusni pomaci... Panika me jos uvijek hvata. Radim autogeni, barem jednom dnevno, godinu i pol. Da ne obeshrabrim one koji polazu nadu u autogeni, bitno ga je raditi sto cesce, pa onda i daje rezultate. Moja samodisciplina ocito nije dovoljno jaka, pa pored autogenog tragam za necim drugim...

Hvala jos jednom,
bok!

#58 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 15 March 2006 - 15:31

neznam, probaj vidjet ako ti je blize kod tebe, na rebru izgubis cijeli dan. koliko dugo vec imas te simptome? ja od svoje 17-te otprilike. ja sam zadovoljna sa svojim psihicem. i nista ne placam, pokriva mi sve osiguranje i autogeni isto jer studiram. ako nas hoces upoznat uzivo, pogledaj pod susreti za subotu smo se dogovorili sastanak. imas tamo u starim susretima i nase slike. meni je to puno pomoglo jer sam izgubila sve prijateljice zbog sf.  http://www.depresija.org/forum/public/style_emoticons/default/srce.gif

#59 lora

lora

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 4 posts

Posted 15 March 2006 - 15:44

Ok, krenut cu tim putem - lijecnica opce prakse, pa psihijatar u Domu zdravlja. Cula sam da radi sa hipnozom i da izbjegava lijekove, pa mi se to cini ok za probat.

Prve napade panike dozivila sam na faksu cini mi se... I u srednjoj mi nije bilo ugodno npr. citati pred cijelim razredom, ali tada to nisam prozivljavala ovakvim intenzitetom. Dugo sam mislila da ce to proci samo od sebe, ili barem, radom na sebi. Jos uvijek i vjerujem da rad na sebi pomaze, ali ocito trebam strucno vodstvo. Tek sam nedavno ispricala bliskim osobama sto me muci. Godinama sam se sramila izreci to.
Eto, priznavanje je ocito vazan korak.
Hvala na pozivu na kavu. Vjerujem da cu uskoro skupiti dovoljno hrabrosti...

#60 zelenka

zelenka

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,757 posts

Posted 15 March 2006 - 15:52

i ja sam mislila da ce proci samo od sebe, ali nije... http://www.depresija...tyle_emoticons/default/cry.png treba jako puno radit na sebi. a sto se tice lijekova, neznam koliko si ti tezak slucaj, ali vecina nas ti pije antidepresive. ja pijem zoloft, pise da on lijeci socijalnu fobiju. uz njega pijem i helex, on je anksiolitik. i ja sam se iznenadila kad mi je prepisao lijekove jer sam mislila da mogu bez toga. a sto se tice hipnoze, mislim da nije bas dobra za lijecenje fobija... ma prvo ti odi pa da vidis dijagnozu, a onda ces vidjet dalje. ali ako si se prepoznala ovdje onda je nazalost to sigurno to. samo sto prije odi kod doktorice, pa da se prije pocnes lijecit.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users