Jump to content


Smrt-Kraljica svih strahova


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
35 replies to this topic

#1 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 11 April 2014 - 10:17

Nasa zapadna civilizacija nas uci kako bi zivot trebalo biti svrsishodan,da imamo sretno detinjstvo,roditelje koji nas vole,puno drugova u skoli,da zavrsimo fakultete,radimo drag i dobro placen posao,nadjemo srodnu dusu budemo okruzeni decom i iskrenim prijateljima umremo u starosti okruzeni porodicom po mogucnosti u snu....

ALI....Vidimo da je stvarnost daleko od toga,deca umiru uz velike teskoce od opakih bolesti,ljudi dobijaju rak,saobracajne nesrece,pozari,poplave,nasilno gubljenje zivota,infarkt... svaka druga zivotna nesreca koja odstupa od zapadnog arhetipa srece....

Moj cilj je da malo otvorim ovu tabu temu o smrti i umiranju i nacnima umiranja i samom procesu smrti....
Dakle smrt je otprilike gubitak zivota i procesi koji vode do gubitka svesti i prestanka rada mozga i krvototoka.Smrt moze nastati na mnogo nacina a neki su:
-smrt od posledica bolesti,iscrpljenost,prestanak rada srca ili pad u komu,voda u plucima,gusenje,izliv krvi u mozak itd
-saobracajne nesrece,telo se smrckava o materiju automobila krvari gubi se svest i nastaje smrt...
-druge namerno ili ne namerno izazvane mehanicke povrede sa ishodom gubitka krvi,prestanka rada srca i mozga i na kraju smrti...
-pozar,covek izgori u vatri do granica bola ili se ugusi od dima....
-davljenje u vodi,pluca se ispunjavaju vodom covek krklja pokusavajuci da dodje do vazduha dok se pluca sasvim ne ispune vodom kada kiseonik vise ne moze snadbeti mozak i gubi se svest i nastaje smrt...
-povrede nanete oruzijem,ako se direktno ne targetira srce ili mozak covek obicno iskrvari,izgubi svest i nastupi smrt...
-trovanje,otrovi su razni neki izazovu obilna krvarenja,a neki onemoguce mozak da absorbuje kiseonik ili dolazi do dehidracije zgrusavanja krvi i nastupa smrt....
-smrt u starosti (prizeljkivani model) telo i organi vise ne funkcionisu i umire se od zastoja rada srca usled iscrpljenosti,pad u komu....

Vidimo da smrt moze nastupiti na vise nacina i iz vise okolnosti i da je nasa susta realnost sa kojom cemo se svakako suociti...Dakle pitanje je sta se moze ucniti?
Jedini odgovor je biti svestan svakoga trenutka u svome zivotu i prihvatiti ga kakav jeste pa i trenutak smrti,ne biti uplasen nego koliko to vreme dozvoljava uci svesno u proces umiranja da bi se izbegla patna i konfuzija po nas i one oko nas....

Posted Image

Edited by Feary, 11 April 2014 - 16:45 .
Ispravljen kod slike


#2 Tovar

Tovar

    MAGARE

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 960 posts

Posted 11 April 2014 - 10:29

Jako dobra tema Guber.

Ja se ne bojim smrti ni jedan mili promil, to nije normalno.

#3 Hermina

Hermina

    Još malo pa MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPip
  • 121 posts

Posted 11 April 2014 - 11:06

Smrt jeste prestanak telesnih, da li i duševnih procesa?
Bojim se smrti jer ne znam gde smo mi to tačno niti gde idemo, hvata me više neka vrsta metafizičke jeze pri pomisli na "kraj".
Dakle ne mislim da je momenat prestanka fizičke egzistencije i kraj života, ne iz religioznih, dogmatskih razloga već prosto jer je moj doživljaj postojanja na ovom svetu oduvek uključivao notu duboke smislenosti i lepote svega stvorenog.
Tačno je da je svet ispunjen stradanjem nevinih i ponekad toliko stravičnim i neobjašnjivim fenomenima.
Ipak, za mene razum nije sve. Ja kao ograničeno ljudsko biće vidim samo ono što mogu da vidim u skladu sa svojom prirodom.
Možda jedino što mi je zaista bitno kada poimislim na smrt, jeste da je dočekam širom otvorenih očiju, i da joj dozvolim da me odvede u Tajnu koju oduvek naslućujem kao konačni izlaz iz zamagljene stvarnosti.

#4 Shone

Shone

    Šišteća Plovka

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,203 posts

Posted 11 April 2014 - 11:29

Daj Hajduk,nemoj da se lazemo,svi se mi u principu bojimo smrti,sad,nastanu periodi kad je covjeku svejedno,nekad se i previse plasi iste,uostalom,zasto smo svi na lijekovima ako se ne plasimo smrti?
Evo,krecem od sebe,znaci,pijem lijekove = zelim da se izlecim ili bar da ublazim tegobe i koliko-toliko normalno zivim = plasim se smrti jer hocu da zivim!
U protivnom,vjerovatno bih se prepustio i bilo bi mi sasvim svejedno ili bih izvrsio samoubistvo kad mi vec nije stalo i ne plasim se smrti.
Sasvim je normalno plasiti se smrti,to nam je urodjeno-da se borimo za svoj zivot,ali ipak treba imati granicu i u tome,ne treba ici u krajnost pa za malu posjekotinu panicariti i ici kod ljekara kao sto npr radi moja baba od 80 godina cijeli zivot.

#5 Tovar

Tovar

    MAGARE

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 960 posts

Posted 11 April 2014 - 12:12

Ma ne glumim ništa Shone. U nekim situacijama, da se npr. suočim sa pištoljem na čelu bi se vjerovatno uplašio. A ovako, kada pomislim na smrt, apsolutno me ni najmanje ne plaši, totalnu ravnodušnost izaziva ta pomisao. I znam da to nije normalno. Vjerovatno se radi o svjesno/nesvjesnom blokiranju emocija, kao što su mi i mnoge druge emocije blokirane...

hahha i moja baba je takva, čim joj pritisak skoči na 180 zove nekog od sinova da je voze u bolnicu...

#6 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 11 April 2014 - 12:50

Nemam aktivan strah od smrti (tj. ne razmišljam o tome), ali se presečem kada mi se učini da sam blizu nje a nisam suicidna.
Tipa zamalo me udari auto, sa velike visine pogledam ka dole pa onako zadrhtim i sl.
U suicidnim periodima mislim da sam se potajno nadala da se to ostvari.

#7 Veronika

Veronika

    Mrtva

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,128 posts

Posted 11 April 2014 - 13:01

View PostShone, on 11 April 2014 - 11:29 , said:

Daj Hajduk,nemoj da se lazemo,svi se mi u principu bojimo smrti,sad,nastanu periodi kad je covjeku svejedno,nekad se i previse plasi iste,uostalom,zasto smo svi na lijekovima ako se ne plasimo smrti? Evo,krecem od sebe,znaci,pijem lijekove = zelim da se izlecim ili bar da ublazim tegobe i koliko-toliko normalno zivim = plasim se smrti jer hocu da zivim! U protivnom,vjerovatno bih se prepustio i bilo bi mi sasvim svejedno ili bih izvrsio samoubistvo kad mi vec nije stalo i ne plasim se smrti. Sasvim je normalno plasiti se smrti,to nam je urodjeno-da se borimo za svoj zivot,ali ipak treba imati granicu i u tome,ne treba ici u krajnost pa za malu posjekotinu panicariti i ici kod ljekara kao sto npr radi moja baba od 80 godina cijeli zivot.
Ja se ne plašim smrti.. A na lekovima sam zato što se plašim života..zato mi se i javljaju panični napadi...
:)

#8 Shone

Shone

    Šišteća Plovka

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,203 posts

Posted 11 April 2014 - 13:09

View PostHajdukovac, on 11 April 2014 - 12:12 , said:


hahha i moja baba je takva, čim joj pritisak skoči na 180 zove nekog od sinova da je voze u bolnicu...

To je onda dobro,mene baba pojede zivog,stalno mene zove a ima nas sestoro unucadi i sto je najgore od svega nikad se nismo mirisali,nesto mislim da hoce jos malo da me zajebava pred smrt,matora gadura!!!

#9 McPunchy

McPunchy

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 35 posts

Posted 11 April 2014 - 14:10

Ja se ne bojim nesto posebno smrti. Vise bi me bilo strah da recimo zivim dvadeset godina nepokretan ili nesto slicno. Ne znam i cega bi me bilo strah u vezi smrti, mozda jedino da ne boli previse. Nisam posebno religiozan, tako da i ne razmisljam o zivotu poslije.

#10 Myokun

Myokun

    MISTER I PO

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 371 posts

Posted 11 April 2014 - 15:37

Bojim se smrti naravno, tog nepoznatog sto me ceka, ali se jos vise bojim zivota u kojem bi bio na necijim ledjima, bespomocan i zavisan.
Molim Boga da mi da zivot pun zdravlja i brzu i sto moguce bezbolniju smrt kad dodje vrijeme.

#11 ruzza

ruzza

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,823 posts

Posted 11 April 2014 - 20:04

ne da se ne bojim,nego jedva cekam.
kad mi je umirala mama bilo mi je strasno tesko na momente, i nisam sebe mogla da razumem, zasto je to toliko strasno, zasto toliko boli, onako uzasno uzasno ... i mislila sam da je to moj potisnuti strah od smrti, ali sad znam da nije.
ja se smrti ne bojim, uopste, ali uopste...mislim, svoje smrti sene bojim.

#12 Hermina

Hermina

    Još malo pa MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPip
  • 121 posts

Posted 12 April 2014 - 01:53

U snovima ljudi koji su pred umiranjem pojavljuju se neobične slike. Svadbeno veselje! Povorke ljudi u belom, nepoznato rajsko mesto! Oblačenje u svetlo odelo i radovanje putu koji predstoji!
Ovo je priča o petogodišnjem dečaku sa neizlečivim tumorom na mozgu, i ispričao ju je na predavanju u kolarčevoj zadužbini u beogradu jedan čikaški sveštenik koji je viđao dete do pred smrt.

I pored nesnosnih bolova i brojnih intervencija kroz koje je maleni dečak prolazio u zadnjim mesecima svog života, on nije imao ni tugu ni strah. znao je da će umreti. Bio je veoma pitoma dušica, voleo je svoje roditelje i mnogo vremena provodio u razgovoru sa njima o tome kroz šta prolazi, on je zapravo tešio njih.
Voleo je jako da crta, i bio kreativan kao i većina dece tog uzrasta. ležeći u svojoj postelji, slikao je jedan poseban komplet crteža koje je želeo da pokloni svojim roditeljima. imao je trideset i nešto već nacrtanih, i svi su bili po temi slični...
Kada je jednog dana otac Miloš, pomenuti sveštenik, došao da obiđe dečaka, ovaj ga je zamolio da sedne malo pored njega na postelju i da mu nacrta jedan put, bilo kakav ali onako kako ga on zamišlja! Ok, pomislio je otac Miloš, nisam neki crtač, ali dete je to, njemu nije bitno moje savršeno likovno izražavanje. Stoga je uzeo papir i olovku i nacrtao tako neku livadicu, kućicu, i putić kroz dvorište. Jel ok? pitao je dečaka. Daaa, jeste...a da li želiš ja tebi da pokažem kako ja crtam moj put? Da naravno, baš bih voleo, odgovorio je otac Miloš i u ruke uzeo njegov paketić crteža.
To je ipak bio samo petogodišnji dečak...na svih trideset i nešto crteža neveštom ručicom nacrtan je bio standardni dečiji svet, par životinjica, trava, kućica, nebo...i put! Put koji se prostirao celom dužinom i činio centralni motiv naslikanog. Na jednom mestu uži, na drugom širi, ponegde u jednoj boji, ponegde u drugoj...
Ali na svakom pojedinačnom crtežu bilo je nešto izuzetno drugačije od crteža oca miloša...njegov Put se završavao uticanjem u veliko, blještavo Sunce!
Ogromno toplo Sunce na konačištu puta jednog umirućeg petogodišnjaka!

Ubrzo je otac Miloš ponovo pozvan...ovaj put da održi opelo svom malenom prijatelju. Svi su plakali, svi su bez reči trpeli neizmernu tugu njegovog gubitka.
Samo svedoci ove priče znaju da i pored sve prividne besmislenosti gubitka mladog života, njihov sin nije nestao...njega je dočekalo neko daleko, samo njemu poznato Sunce, odakle im je još u ovom životu prosledio njegove prve blistave zrake!

#13 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 12 April 2014 - 07:40

Sve je to lepo,ali sva nasa percepcija i citava svest o sebi se nalazi u mozgu.Pitanje je postojanje duse ako je covekov emotivni i kognitivni dozivljaj zavistan od mozga.Da bi covek nastavio da zivi u nekoj novoj realnosti a svestan sebe i naucen kroz iskustvo morao bi da ponese komad mesa koji se zove mozak.Primer toga su oligofrena lica,lica koja posle povreda mozga su deteriorirala na uzrast od pet godina,ljudi koji usled starosti ili bolesti gube memoriju i percepciju...I u tom nekom vecnom zivotu je pitanje razvojne dinamike,razlika među ljudima,zasicenja i trazenje novih izazova ( Eva i Adam zele biti kao bog,zmija im otvara novu mogucnost).Dakle da bi covek nastavio postojanje kao to sto jeste morao bi poneti mozak u savrsenom stanju jer svaka njegova funkcionalna ostecenja vode ka promeni smisla ja sada i ja beše...

#14 Hermina

Hermina

    Još malo pa MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPip
  • 121 posts

Posted 12 April 2014 - 13:41

U novoj realnosti imaćemo novi um, koji ne mora biti vezan za ovo telesno, propadljivo telo. Komad mesa, dobro si rekao, istruliće, ali neka suštinska, netvarna osnovna našeg bića sigurno da može da nastavi egzistenciju, sad gde i kakvu? Svetitelji iz prvih vekova su se bavili temom večnog života kao nečim nestatičnim, i smatrali da se čovek čak i posle smrti usavršava! u veke vekova!
Guber pozdrav, banovana sam od danas na godinu dana. uživaj i budi mi dobro! ;)

#15 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 12 April 2014 - 17:51

Ako se čovek i posle smrti usavršava zasto kako stari deteriorira i često podetinji kako mozak stari ?

Eto banovana na zahtev i Ti i Apollon nemam vise sa kim o religiji :(


#16 angela_delamorte

angela_delamorte

    Šeherezada

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,032 posts

Posted 12 April 2014 - 21:00

Svaki strah koji imamo je u samoj svojoj sustini strah od smrti tako da cu lagati da ga nemam i imala sam epizode misli jao umrecu jbt ja cu umreti jednog dana i onda su umrli neki meni bliski (drug,drugarica,ujak,deda..) i nekako kontam sto sam starija smrt je deo zivota, rodis se da bi umro, veoma prosto. Nije da se svoje smrti bojim, cak me i zanima taj osecaj kad odlazis, kako se osecas...taj fenomen.. Mene plasi smrt meni bliskih ljudi. To me uzasava ili nekih teskih bolsti jos gore.

#17 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 12 April 2014 - 23:04

Da smrt bliskih je jako bolna,i ljudi i źivotinja pa cak mi i drveta bude zao kada ga seku...

#18 angela_delamorte

angela_delamorte

    Šeherezada

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,032 posts

Posted 12 April 2014 - 23:06

misterija ostaje placemo li zbog njih ili zbog nas? placemo li jer ce ti ljudi biti pod zemljom i mi ostajemo bez njih ili malo placemo jer je to reallity chechk da cemo i mi tako jedared u kutiju pa pod kamen. hm..

#19 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 13 April 2014 - 06:07

To je opšta realnost patnje,ja lično mislim da nas boli rastanak od dragih bića a podsvesno sve đuture...

#20 ruzza

ruzza

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,823 posts

Posted 13 April 2014 - 10:33

View PostGuberevac, on 12 April 2014 - 17:51 , said:

Ako se čovek i posle smrti usavršava zasto kako stari deteriorira i često podetinji kako mozak stari ?

Eto banovana na zahtev i Ti i Apollon nemam vise sa kim o religiji :(

Ali zasto su banovani, pa sta cu ja da citam bre?
Zasto?