Jump to content


"Ne ide mi se"


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
35 replies to this topic

#21 Exley

Exley

    Tiberian Felhound

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,733 posts

Posted 16 July 2015 - 19:05

nekuzim bas vas dvoje no ajd...
ali zakidat se u necemu dok si mlada... a nemas fobije od tog, ja bi rekao samo idi

#22 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 16 July 2015 - 19:27

Mislim da previše posmatraš sebe kroz ideju osobe koja će "protraćiti mladost", "propustiti najbolje dane" itd. A jednostavno, sama kažeš, to što ti se nudi kao opcija za zabavu tj. gde bi "trebalo" "da ti se ide" nije nešto što ti se zapravo radi.
Šta tačno misliš da gubiš preskakanjem događaja koji ti ne prijaju? Nije "mladost" jedinstvena, nije svačija ista, što se mene tiče neko ko je čitao ruske klasike kroz celu srednju ili igrao 12h dnevno igre nije imao ništa lošiju "mladost" od mene (koja sam izlazila, napijala se, etc, znači neki donekle standardan model zabave) - ako mu je prijalo. Sad sedeljke uz buksnicu preferiram daleko više nego ikakve žurke ili izlaske posle kojih ne mogu ni da izbrojim koliko piva je prošlo kroz mene. Prošlog leta sam svakog vikenda izlazila i napijala se i zezanje do zore, sad mislim da bih poziv na tako nešto odbila. Jednostavno, ne ide mi se, ne radi mi se to, ne zvuči zabavno trenutno - baš kao što ti kažeš.
Menja se sve to vremenom, ne ostajemo isti u toku celog života, ali mislim da treba da zaključiš šta je ono što ti želiš u ovom trenutku.

I sad, ne bih da zvučim grubo. Ali da li su prijatelji čija je cena prijateljstva tvoje učestvovanje u događajima koji te ne zanimaju? Ne kažem da ti treba da ih otkačiš, nego što se plašiš toga? Što misliš da ne bi mogla sresti nove ljude, steći prijatelje s kojima će ti se ići - pri čemu pod "ići" smatram sve od Fejsbuk četa do divljanje do zore uz šest lajni spida. Mislim da se ti previše kaješ što ne radiš stvari koje ti se ne rade - a što bi?
Different strokes for different folks, probaj da nekako staviš fokus na ono što tebe zanima i na prijatelje kakve bi želela, s kojima bi rado provodila vreme, na načine koji svima odgovaraju, što kažeš ti, bez stresa... Znam da nije toliko lako upoznati nove ljude, ali ako je za utehu, skoro sve ljude s kojima rado imam kontakt i viđanje uživo su ljudi koje sam upoznala na Internetu. Sad, neko bi rekao "provela srednju školu danju na msn-u, myspace-u, facebook-u, milion foruma; a noću pijana", ali ja sam zahvaljujući tim forumima i tom msn-u upoznala dvoje ljudi koji su mi jako bliski i bitni u životu. Imam doduše sreće što sam u većem gradu pa je veća šansa da se poklopite da ste u istom gradu...

Naravno, glupo je ispaliti dogovor ako ste se juče dogovorili, iz poštovanja i to, ali ako te smara da ideš negde, nemoj ni da se dogovaraš, jer što bi to sebi radila? Primoravala sebe na nešto što ti se baš ne radi (a nikako nije obavezno)?
Nemoj se plašiti toga da ćeš izgubiti nekog zbog nečeg što ne želiš da radiš.

Nadam se da ni moj post nije zvučao kao pametovanje. U više navrata sam preispitivala svoj dotadašnji život i pitala se "da li je to to", i odabrala sam da se trudim da budem što iskrenija prema sebi i vodim se svojim željama, hoću reći, promišljala sam o ovoj temi zbog sebe same (ni blizu kao ti) pa sam pokušala da iznesem neke uvide do kojih sam došla.

#23 Nedja

Nedja

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,637 posts

Posted 16 July 2015 - 20:43

@Empire, sve si lijepo rekla i sve je to tačno, nije pametovanje.
Problem je što sam ja naučila da živim kroz šablone, razmišljam šablonski i mislim da to ima neke veze sa ovim bubicama u glavi samo ne znam kakve (kao neki vid OKP-a: ako radim to i to, biće ovako i ovako).
Kao "ako ne budem negdje išla, ljudi će se naljutiti na mene, ostaću bez prijatelja i biću sama do kraja života. Glupost, znam...
Ne moram pristajati na sve ali opet ja ni sama ne znam šta želim pa ne znam u kom pravcu da idem i kakve ljude da tražim.

Inače, da vam ispričam današnje iskustvo. Pošto sam odbila poziv na fest, imala sam dugi poziv da idem na vikendicu i kupanje kod drugarice. I to, kao intimniju stvar, prihvatim. I jutros opet onaj osjećaj-neeeću pa neću da idem i gotovo. A kako odbiti u 5 do 12?
I stisnem zube, zažmirim i odem. I pretpostavljate-na kraju je bilo super.
Važna stavka kod borbe sa SF je da uviđamo da i drugi ljudi oko nas imaju vrline i mane i da manje analiziramo sebe a fokusiramo se na druge.
Tako je danas bila djevojka koja me malo nervira svojom površnošću i gledajući nju shvatila sam koliko sam ja ok. :D
E sad, ne znači to da treba da uviđamo da su drugi bezveze a mi prejaki :D  ali prosto da nismo ni najgori a ni najbolji.

@Green_eye, čitajući tvoj post, baš sam ti htjela predložiti da ideš negdje bez momka, ne mora on ići sa tobom ali sad vidim da je ljubomora problem :-/.

#24 green_eye

green_eye

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,005 posts

Posted 17 July 2015 - 07:10

napisala sam dug odgovor i sve oslo 8-/

ugl, drago mi je da ti je dobro ispalo ;) nadam se ne samo zbog saznanja da ima gorih od tebe :)


dok sam pisala taj odgovor sam dosla do zakljucka da ti izlasci nisu vise za mene jer svaki put bude da koji vrag sam isla, bolje da sam kuci bila. takodjer, nekad sretnem neke od ljudi s kojima sam se druzila pa se iznenadim da me se sjecaju uopce i budem sretna, ali onda ne bude nista od dogovorene kave, shvatis da nemas puno tema za razgovor trijezan i jbg, sta ce ti to.

sto se decka tice, ne brani on meni, samo je opsjednut time da ce me netko napasti i silovati. a i ja radim sranja kad sam pijana. vecer kad smo zavrsili skupa, sam se s neka 2 lika zbarila, ovaj ih skoro htio tuci da sto iskoristavaju pijanu curu pa me odveo kuci. tako da, ni ja sama to ne zelim, pa je bolje ovako. a kao izvlacim se na njega.

i zakljucih da mi takodjer najvise pasu mala drustva. sad tek vidim da je i prije tako bilo jer smo uvijek prvo nas 3-4 u stanu pili i onda van kad si dovoljno pod gasom da mozes podnositi budale.
nije to zabava.

#25 Lynn

Lynn

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 153 posts

Posted 24 July 2015 - 00:35

Svaka cast za temu, Nedja. That is totally me! Ja sam cijeli zivot takva i zato gubim prijatelje. Uzivam u setnjama u prirodi, citanju knjiga, koncertima. Ne volim izlaske u diskoteke i bucne kafice i neshvatljivo mi je kako se cure mogu satima uredjivati da bi potom otisle u neku zadimljenu mracnu rupetinu. Ponekad sam pristajala na nagovaranja drugarica i tjerala se da odem iako mi se nije islo. Svaki put bih se pokajala. Dok su se one zabavljale, ja sam umirala od dosade. Na kraju veceri bih glumatala kako sam se super provela. Uvijek sam se pitala sta to nije uredu sa mnom... Da li je uopste normalno da jedna mlada osoba ne voli izlaske?
Na silu sam pokusavala da se "unormalim", ali nije uspjelo. Kad sam presla dvadeset i neku, odustala sam i shvatila da sam jednostavno drugacija. Ne osjecam se vise kao neki freak samo zato sto ne volim tu vrstu izlaska.

#26 LongRoadHome

LongRoadHome

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 504 posts

Posted 24 July 2015 - 08:32

View PostLynn, on 24 July 2015 - 00:35 , said:

Svaka cast za temu, Nedja. That is totally me! Ja sam cijeli zivot takva i zato gubim prijatelje. Uzivam u setnjama u prirodi, citanju knjiga, koncertima. Ne volim izlaske u diskoteke i bucne kafice i neshvatljivo mi je kako se cure mogu satima uredjivati da bi potom otisle u neku zadimljenu mracnu rupetinu. Ponekad sam pristajala na nagovaranja drugarica i tjerala se da odem iako mi se nije islo. Svaki put bih se pokajala. Dok su se one zabavljale, ja sam umirala od dosade. Na kraju veceri bih glumatala kako sam se super provela. Uvijek sam se pitala sta to nije uredu sa mnom... Da li je uopste normalno da jedna mlada osoba ne voli izlaske?
Na silu sam pokusavala da se "unormalim", ali nije uspjelo. Kad sam presla dvadeset i neku, odustala sam i shvatila da sam jednostavno drugacija. Ne osjecam se vise kao neki freak samo zato sto ne volim tu vrstu izlaska.

Slično mom slučaju, mada nikad nisam mislio da imam (toliko izraženu) SF koliko sam te simptome pripisivao svojoj introvertnosti. Čudno kako se desi onaj osjećaj olakšanja kad neko otkaže neko okupljanje. :D

#27 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,434 posts

Posted 24 July 2015 - 16:59

View PostExley, on 16 July 2015 - 19:05 , said:

nekuzim bas vas dvoje no ajd...
ali zakidat se u necemu dok si mlada... a nemas fobije od tog, ja bi rekao samo idi

Ja ne bih to baš tako rekla,komplikovanije je od toga...Jer:

@Nedja,

I sama si u mnogim ranijim postovima isticala da veoma veliki problem u tvom životu predstavlja socijalna fobija.Ja mislim da je ovo tvoje "izbegavanje života" veoma mnogo povezano s tim poremećajem...E sad,naravno da,kao što su ti već rekli-ne bi trebalo da teraš i primoravaš sebe da po diskotekama luduješ do zore i da ideš u klubove gde ti se uopšte ne ide,da se teraš da koristiš svakojake supstance ako ti se ne koriste...To,svakako,ne.Kao što čuješ,mnogi su ti rekli da time što ćeš takve stvari možda izbeći-i ne propuštaš toliko koliko ti misliš.Postoji,svakako,jedna masa ljudi koji su u dvadesetim godinama,a jedva da su 3-4 puta u životu izašli u neki izlazak (mislim,je li,na taj neki noćni provod).Pa opet će ti većina njih reći kako ništa lošije nisu "proživeli mladost" nego oni koji su izlazili svako veče...Tako da,tu možda i jeste sve individualno.

ALI...

Ja ti moram otvoreno reći da mislim da je kod tebe situacija ipak drugačija od ovog.Koliko sam ja shvatila,tebe ne odbijaju samo te neke "ekstremnije" varijante izlazaka i druženja,već tebi prilično veliki problem predstavljaju i neka najobičnija,dakle intimna i normalna druženja (pretpostavljam da ti je tegobno čak i da sa nekim odeš u kafić na običnu kafu).To je ipak malo veći problem,i nije ni čudo što ti takav problem smeta.Na kraju krajeva,i sama si uvidela da tu nešto nije kako treba,čim si odlučila da ovde izneseš taj tvoj problem...Kao što rekoh,ako ti se u one malo "ekstremnije" izlaske i ne ide-to može da bude sasvim normalno i sasvim OK,međutim ja sam stekla utisak da ti sebe ne možeš da nateraš da odeš igde...Jedino bi možda otišla negde kad "gori pod nogama" (odnosno kad baš,baš moraš),a ovako-kad bi se ti pitala,najbezbednije ti je u tvojoj komfor-zoni i iz nje možda nikad ne bi nikako ni izlazila...To već ipak može da bude malo problematično,jer tolika izolacija može ipak na kraju da ostavi znatne posledice po tvoj socijalni život.Nemoj da se ljutiš što ti sve to pričam,ali ja,nažalost,pričam to iz iskustva...Već dobrih 3-4 godine (a već poslednje 2 godine-potpuno),ja sam,takoreći-bez igde ikoga u socijalnom pogledu.Imam oko 30 kg viška i takoreći se ne pomeram iz kuće...Izađem ja negde kad je neka prava obaveza i kad "gori pod nogama",ali i tad mi je u stomaku toliki grč i mučnina da jedva dočekam da se vratim u svoju sobu.I to mi nije OK.OK mi je što ne idem po mračnim i zadimljenim klubovima (to možda ne bih uopšte ni želela),ali ovo mi nije OK.Imam utisak da bih mnoge stvari sad drugačije uradila da mi neko da šansu,i da bih se više trudila da to pobedim,pa makar i uz stručnu pomoć...-Ne može nijedan čovek biti OK sa samim sobom ako je takoreći onesposobljen da se kreće igde.To ubija...Ja to jako dobro znam.I nažalost,to na kraju (ako se to ponavlja nekoliko godina)-ne može da odvede nigde drugo osim u potpunu socijalnu izolaciju.To se ne dešava odmah i momentalno,ali...uvek se na kraju tako završi.Što je negde i logično,jer drugačije jednostavno nije ni moguće da se završi...Nelogično je očekivati bilo šta drugo,bilo kakvo "čudo"...Na kraju se ono nikad i ne desi.

Zašto sam ovde spomenula socijalnu fobiju?Pa zbog toga što ja lično smatram da je to kod tebe glavni uzrok svega ovoga.Ti se,naprosto-bojiš.U početku,dok je odlazak u neku "opasnu zonu" još uvek koliko-toliko daleko,ti se tad pomalo i zavaravaš i pomisliš kako ćeš biti super raspoložena kad taj momenat dođe,ali kako se on sve više približava,ti postaješ sve uznemirenija.Ubeđuješ sebe da se nekako vratiš na ono početno razmišljanje kako će ti biti ekstra tamo gde treba da odeš,ali socijalna fobija tebe u tim trenucima već toliko "drma" da ti više nisi čak ni u stanju da misliš racionalno...Iracionalno na kraju u potpunosti prevlada ono racionalno,i tebi se ne ide...Čak štaviše-sve bi dala kad bi nekako moglo da ne ideš.

U jednom CNN-ovom dokumentarcu su novinari razgovarali sa nekim ljudima koji pate od agorafobije (strah od otvorenog prostora-inače,mislim da i ja to imam :( ).Svi ti ljudi su,dok je novinarka radila intervju u njihovim kućama,govorili da su veoma dobro svesni da se njima na ulici realno ne može dogoditi ništa strašno ni opasno,i da je verovatnoća da će umreti nasred ulice jako mala,možda i manja od 1%.Međutim,kada je u drugom delu emisije trebalo da sami izađu vani (da,kao,pokušaju da "pobede" taj svoj strah),novinarka ih je pred izlazak upitala kolika je realna verovatnoća da će im se na ulici desiti nešto užasno,nakon čega će ili umreti ili ostati sa teškim posledicama...U tom trenutku njihovi odgovori su bili da je ta verovatnoća 80%. :shok:

Interesantno,zar ne?

Nešto slično tome se dešava i tebi (možda ne baš ova agorafobija,ali...)Ti u sebi strepiš da nisi bezbedna tamo kuda ideš,i što se više približava taj trenutak,ti sve te bliske ljude sa kojima treba da se nađeš,ti počinješ da percepiraš kao mnogo više daleke,mnogo više hladne,nepotrebne u tvom životu-nego samo nekoliko dana ranije,kad si ih doživljavala kao bliske i tople,"kul" ljude sa kojima ćeš imati mnogo lepih trenutaka.To je,u stvari,socijalna fobija.Nakon što sve prođe ti se,naravno,kaješ,i tada razmišljaš jesi li blizu toga da ih izgubiš.Tebe ubija neizvesnost,strah od toga šta bi se moglo desiti na toj žurci...Na samom kraju se kod tebe,kao i kod ovih ljudi iz dokumentarca, verovatnoća da će biti nekih ružnih događaja poveća na 80%.To je ona tiha,potmula strepnja,ona strepnja od koje ti se u želucu steže i dah ti postaje otežan,težak kao neko olovo...Na kraju ti je lakše da prekineš sve to i da odustaneš od svega.Nakon toga lakše dišeš...

I tako sve do sledećeg dogovora,kad se ponavlja isto...

Da li možda koristiš neki lek za SF?

#28 prozor001

prozor001

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 6 posts

Posted 18 August 2015 - 09:01

Evo mene decko zvao da idemo na more i prvo sam rekla da moze, super, ali sam dan prije sam sve otkazala. Na putovanjima me hvata panika. I kad sam izvan kuce.  Razmisljam unaprijed sto ako mi se nesto dogodi tamo, necu moci do doktora. Sto ako me stalno budu hvatali napadaji panike, necu moci po cijele noci spavati jer patim od nesanice. I sto je najgore, prije kad bih se prisilila da negdje otputujem, to je bilo prestrasno. Najgori napadaji panike u zivotu. Zbilja ne zelim da jos i netko drugi to gleda. Nisam cak ni rekla zasto ne mogu nego sam iscenirala neku svađu. Jednostavno nisam mogla.

#29 Aphotic

Aphotic

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 107 posts

Posted 18 August 2015 - 11:44

Ok je ako se plasis i sve to ali trebala si lepo da kazes a ne da pravis glupe svadje jer to sto radis utice na druge. Moras da uzmes u obzir da i drugi imaju strahove i osecanja. Reci svom decku zasto si iscenirala svadju i obajsni svoj
strah trebalo bi da razume. Nemoj da ti bude glupo da se otvoris povodom toga.

#30 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 02 September 2015 - 12:02

u posljednje vrijeme mi se ne ide nikud, a to mi je uvijek rezultat depresije, imam želju ali nemam volju

#31 genova

genova

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 172 posts

Posted 02 September 2015 - 14:06

Popijes malo alkosa i bude ti banja gdje god da si, i s kim da si ;)

#32 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 02 September 2015 - 14:31

meni bi trebalo nekoliko vrsta droga i alkohola da budem s nekim ljudima :D

#33 Nibrist

Nibrist

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 569 posts

Posted 02 September 2015 - 20:31

Meni se desava zadnjih godina da hteo bih biti sa drugima, kad dodje cas ja odustanem, onda se grizem sto odustanem i taj zacarani krug je losije nego ili-ili, i po meni  blizi je izbegavajucem poremecaju  nego fobiji.
Kao sto je pomenuto i u uvodnom postu nekad pomislim da li da konacno dotaknem dno.
Neki ljudi koji puste da nemaju kontakt sa drustvom imaju nekoga ko ih nece zaboraviti, ko ce im pmoci da se snadju u zivotu, neki nemaju njima posle trebaju sve vece i teze stvari da se snadju.

#34 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 02 September 2015 - 21:13

View PostNibrist, on 02 September 2015 - 20:31 , said:

Neki ljudi koji puste da nemaju kontakt sa drustvom imaju nekoga ko ih nece zaboraviti, ko ce im pmoci da se snadju u zivotu, neki nemaju njima posle trebaju sve vece i teze stvari da se snadju.

istina, ja sam jedna od ovih drugih :unsure:

#35 weirdo

weirdo

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,711 posts

Posted 03 September 2015 - 11:39

„Bez izlaženja iz kuće možeš upoznati čitav svet. Bez gledanja kroz prozor možeš videti Tao neba. Što dalje ideš, manje znaš. Stoga mudrac: Saznaje bez putovanja, vidi bez gledanja, ostvaruje bez delovanja." Lao Ce

#36 Mrav

Mrav

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 196 posts

Posted 07 February 2016 - 19:13

View PostNedja, on 15 July 2015 - 11:52 , said:

Evo pišem pa brišem ovaj topic drugi put već.

Dešava li vam se da treba da idete negdje a da vam se BAŠ BAŠ nikako ne ide i da biste sve uradili da ostanete kod kuće?
A od kuće ćete razmišljati kako vam je život promašen, ništa vam se ne dešava i sl.

Konkretno:
Juče me je koleginica sa fakulteta pozvala da sutra dođem kod nje u susjedni grad i da idemo na jedan festival koji se tamo održava i da prespavam u njenom stanu.
I ja pristanem jer uvijek na prvu pristanem i svaka ideja mi se čini dobrom u početku...

Zatim, kreće mučenje. Ne ide mi se i gotovo. Sve bih uradila da ne odem.
I ne znam što da idem kad mi je sve besmisleno svakako.

I još postoji jedan problem: ja nisam pronašla sebe (a ako do sad nisam, ne znam kad ću) i uvijek pristajem da idem na mjesta na kojima se drugima ide a meni to ne predstavlja zadovoljstvo. Štaviše, predstavlja mi patnju.
A opet...proći će još jedno ljeto a meni se ništa nije desilo i ništa nisam radila. A godine idu. :(

Čak i ne znam kako da kažem da neću doći (TO je tek panika svaki put jer imam užasan strah da će se drugi ljudi naljutiti na mene).
Tu bi bile nas tri. Sa ovom jednom drugaricom sa bliska i njoj bih mogla nešto nagovijestiti što ne bih došla. A sa ovom, koja me je i pozvala, nisam baš bliska i ne znam šta bih njoj rekla ako ne dođem.
A ne volim lagati nikako. I kad moram slagati nešto, i to mi je panika.

Da zažmirim pa da odem? To sam uradila mnogo puta. Protiv sebe, stalno protiv sebe...

Da zaustavim ovaj glupi život i pustim sebe da dotaknem dno? Ili da se nastavim forsirati?

Ovo kao da sam ja pisao... od reci do reci...