Jump to content


Neobjasnjiv strah od trudnoce


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
33 replies to this topic

#1 boja

boja

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 487 posts

Posted 19 July 2015 - 23:24

Danima pretrazujem po netu, ukucavam razne naslove tipa: panicni strah u trudnoci, strah od trudnoce i sl. Nigdje jos nisam nasla ni slicno onome sto ja osjecam. Sramim se ovoga sto cu napisati.Imam uzasan strah od trudnoce, ne znam kako da objasnim, bojim se da nesto raste u meni....pokusavam razumno razmisljati. Sebi govorim da je to prirodno, milion zena je rodilo. Pa i moja majka. Svakodnevno se susrecem sa djecom mojih prijateljica. Svi ocekuju od mene da zatrudnim. U braku sam godinu dana. Imam finih godina, ako mislim radjati pravo je vrijeme. Odavno sam clanica ovog foruma, pisala sam i ranije. Moja dijagnoza je anxiozno depresivni poremecaj. Zadnji mjesec pijem Zoloft od 2 mg, Rivotril po potrebi i Loquen 0.50 za pure OKP. Uh

#2 boja

boja

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 487 posts

Posted 19 July 2015 - 23:40

Ima li bar neko? Ili sam jedina na svjetu sa ovim problemom????:-(

#3 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 19 July 2015 - 23:48

Mislim da ne treba da radiš sebi ovo:

Quote

Sebi govorim da je to prirodno, milion zena je rodilo. Pa i moja majka. Svakodnevno se susrecem sa djecom mojih prijateljica. Svi ocekuju od mene da zatrudnim. U braku sam godinu dana. Imam finih godina, ako mislim radjati pravo je vrijeme.
jer em hraniš svoj opsesivni strah time što mu udovoljavaš, em ne treba da imaš dete dok ne budeš zaista spremna za to, a svakako ne deluješ spremno za to.

Mislim da nema ničeg sramotnog u tome :flower:
Samo treba tu misao da svedeš sa paničnog straha na oprez (oko toga ti nažalost ne mogu pomoći jer nemam iskustva sa opsesivnim mislima ali sam svesna da je mnogo lakše reći nego učiniti), znači neki vid kontracepcije. I tada uvek postoji neka mala verovatnoća da ostaneš trudna, i tvoj strah i dalje ima za šta da se zalepi. Neki moj rezon (ali, kao što rekoh, nemam iskustva) bi bio da dopustim sebi da se plašim trudnoće, jer ne želim da budem trudna, i u tome nema ničeg lošeg.

Verujem da je recept za suočavanje sa svim opsesivnim mislima manje-više isti, pa mislim da nije toliko bitno da se javi neko sa konkretno ovim problemom, nego traži generalne savete o tome kako se rešiti paničnih strahova, opsesivnih misli itd i samo ih modifikuj za svoj strah.

#4 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,444 posts

Posted 20 July 2015 - 00:17

Koliko sam ja shvatila,čini mi se da hoćeš da kažeš da kod tebe nije u pitanju strah od roditeljstva (koji,recimo,imam ja,ali to sad nije tema)...Nije strah od vaspitavanja i podizanja dece...

Već više kao neki strah od fizičkog i fiziološkog aspekta trudnoće...Drugim rečima,ti kao da imaš neku uznemiravajuću iluziju o tome da trudnoća simbolizuje neku dezintegraciju tela žene.Kao da misliš da taj skup fizioloških procesa (koji sačinjavaju začeće,trudnoća i na kraju-porođaj) nepovratno dezintegriše telo i dovodi ga u neko stanje negativne transforamcije...I to ne transformacije u smislu estetike,jer dosta žena se boji i tog estetskog aspekta trudnoće (recimo-gojaznost,pre svega)...Ali ipak se vidi da kod tebe nije u pitanju to...Ti se jednostavno bojiš od svih tih hormonalnih i fizioloških promena u svom telu,bojiš se da će tom prilikom biti ugrožen osnovni integritet tvog tela,kao da imaš neku iluziju (negativnu iluziju) i zabludu da tom prilikom neminovno mora da dođe do nekog razaranja,raspada,do nekog dezintegrisanja ženskog tela,je li tako?I iako ti znaš da je to samo iluzija,ti to svejedno ne možeš da pobediš?

#5 boja

boja

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 487 posts

Posted 20 July 2015 - 08:50

Hvala vam. Empire-of-dirt ovako, ja i muz koristimo zastitu, i u stalnom sam kontaktu sa mojim psihijatrom. Naravno da nisam spremna, i sacekat cemo neko vrijeme, dok ne budem bolje. Ako sebi nisam dobra, nisam ni djetetu. Ne bi da upropastavam niciji zivot. Iako znam da bi to dijete voljela, jer sam i pre pre osjetljiva, emotivna. Hvala u svakom slucaju.

Archaic_ tiger.... Ja ne patim od toga hocu li biti debela, koliko ce to uticati na moje tijelo....imam kao sto naslov kaze neobjasnjiv strah od trudnoce. To si shvatila kao sto vidim. Vjerovatno ne znam ni da objasnim. Kao da imam neku depersonalizaciju....pomislim kako cu podnijeti da nesto raste u meni, hocu li poluditi. Ne znam to objasniti. Jojjjj. Ima tu i straha od podizanja tog djeteta. pitanja hocu li biti dobra majka....

A da, zelim imati dijete...ali ne znam kako pobijediti ovo stanje. Uzasno je..

Npr evo misli od jutros...sta kad se krene pomicati u meni...ja bi pobjegla negdje...to mi je prva pomisao. Ali od sebe pobjeci ne mogu. Ima li neka dijagnoza za ovo. Je li ovo neka vrsta psihoze???

Nesto kao tokofobija....:-(

Sad sam nasla na netu...ali vrlo malo iskustva drugih zena...

#6 green_eye

green_eye

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,005 posts

Posted 20 July 2015 - 08:54

trudnoca je dosta zastrasujuca sama po sebi. sve te promjene i fizicke i psihicke, i na kraju to jedno cijelo novo zivo bice koje izadje iz tebe. nije lako podnijeti to sve.
ono sto je empire rekla, trebala bi nekako shvatiti da je strah normalan, ali naravno ne panika koju ti osjecas, i da probas nekako racionalizirati situaciju. koristite zastitu, svjesna si da nisi spremna biti majka. to sto kaze drustvo da trebas roditi tad i tad, svi tvojih godina vec imaju djecu... ne zive oni tvoj zivot, ti ga zivis. kad budete spremni za djecu, bit ces spremna i za trudnocu.
mene je mama rodila s 40 godina (i to nije razlog mojih problema, ona je super bila iako starija od svih drugih mama, vecini je i predavala u srednjoj ;) ). ima slucajeva i da su starije zene rodile, do 50 sigurno imas fore. ne znam koliko ti imas, ali pretpostavljam da toliko jos nemas.

#7 Anela

Anela

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 212 posts

Posted 20 July 2015 - 08:58

Ja imam strah od trudnoce, ali ne u tom uzem smislu, koju je Archaic tiger opisala. Kod mene postoji siiiroooki spektar strahova, krenuvsi od samog zatrudnjivanja, preko toga kako bih uopste u ovakvom stanju izgurala trudnocu (i ja imam generalni anksiozni poremecaj), preko straha kako bih ja mogla brinuti o bebi, a sebe ne mogu da "upristojim" cesto, do toga u sta ce to dete izrasti, kada ima ovakvu majku.

Ja imam devojcicu od 11,5 godina, i rodila sam je kada mi nije nista "falilo". Tada, kada sam bila trudna, bila sam u stalnom strahu da ce se ponoviti ista prica- maltretiranje po ultrazvukovima, trazenje otkucaja srca, "zavlacenje" od strane doktora sve do 15. nedelje trudnoce, kada mi je samo rekao "Ja ovo ispisujem za kiretazu." Bez objasnjenja, bez icega. Pa odem kod drugog doktora, i ispostavi se da sam nosila blizance, jedan plod je na samom pocetku trudnoce propao, a drugi po razvoju nije odgovarao nedeljama trudnoce u kojima sam bila. Svakako sam dobila predlog da odem na kiretazu (sa sve objasnjenjem ako bih i uspela da rodim to dete, na sta bi to licilo).
E, sad, zdrava i prava, 3 godine kasnije, ostala sam trudna drugi put. Sve skolski, sve odlicno. Ali taj ludi strah od ponavljanja iste price me je dovodio do ludila!
Porodjaj mi je bio dosta komplikovan, i sto se tice mene, i sto se tice moje cerke. No, bilo, pa proslo.

Imala sam zelju za drugim detetom, ali to je bilo davno, zelela sam ga do pre 4 godine, kada su se poceli javljati napadi.

Sada se borim sa nekim drugim strahovima, i pitam se koliko ce ovo moje stanje upropastiti moje dete. Recimo, trenutno je kod bake na selu, i ne prodje jedan minut a da ne brinem sta je s njom. Kakve scenarije u glavi imam, bolje da ne pricam. Neko vece smo se dogovorile da se cujemo kada se vrati iz setnje sa bakom, u medjuvremenu me muz jedva izvukao iz kuce. Cerka je zvala u medjuvremenu, nisam ponela telefon. Vratila se kuci i odmah je pozvala. A ona sva u suzama. Kaze mi mama kasnije, bojala se da mi se nesto dogodilo. Mislim, zasto bi moje dete imalo taj strah? Zato sto me svakog dana gleda ovakvu. To se ne moze sakriti. Ne mogu birati momenat kada ce me panicni strefiti. Volela bih da mogu i da me nikada ne vidi ovakvu. Volela bih silno da izbrisem ove 4 godine, i predupredim sve moguce dogadjaje koji su me doveli dovde. Ili bar da zauzmem drugaciji stav.

#8 boja

boja

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 487 posts

Posted 20 July 2015 - 09:19

Znaci mi mnogo svaka vasa rijec. Hvala vam. Anela hvala ti sto si podjelila svoju pricu. Nadam se da ce se javiti neko sa slicnim iskustvom, ako ne ovdje molim pisite u pp. Ja sam od 2011 na terapiji...od nedavno imam novog dr...on jos nista nije rekao za ovaj strah. Rekao je samo kad je povecao dozu lijekova i poceo smanjivati Rivotril da mogu preci na apaurin..bitno je tebe izvesti na zelenu granu. Doslovno prenosim njegove rijeci. Imam podrsku muza sad za sad, mojih roditelja. A svekrva stalno bocka. Mada mi ni to ne smeta, ja okrenem na salu. Ovo sam sve nabacala od silnog uzbudjenja. Nadam se da ste shvatile. :-)

#9 green_eye

green_eye

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,005 posts

Posted 20 July 2015 - 09:33

ja se bojim imati dijete zbog svog stanja. na pse se znam izderati kad sam zivcana, a kud bih tek s djetetom. mene moji nisu namjerno upropastili, tj. stari je par mjeseci nakon mog rodjenja "pukao".  a ja sad, svjesna svojih problema, da idem radjati, znajuci unaprijed da je to jadno nevino bice osudjeno na propast. takodjer, psihijatar mi svaki put kaze da ako slucajno zatrudnim bih morala micati lamictal, a pijem ga blizu 3 godine i ne mogu bez njega. pa se iz tog razloga bojim kako bih prezivjela samu trudnocu, i bez ludovanja hormona imam promjene raspolozenja, cak i uz lamictal su svakodnevne, a inace su bile po svakih pol sata-sat, kako bih tek bez ovoga i jos podivljale hormone.

ali nemam taj panicni strah kao vi. samo kad god pomislim na trudnocu i djecu, iz vrlo realnih razloga se bojim da nikad necu moci jer necu biti u stanju prezivjeti.

#10 angela_delamorte

angela_delamorte

    Šeherezada

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,032 posts

Posted 20 July 2015 - 10:34

ja nisam imala te probleme, izgurala sam trudnocu uprkos pratecim efektima bolesti koja se posle trudnoce pogorsala, ali ja imam zdravo i srecno dete a sa sobom cu se vec nekako izboriti

#11 green_eye

green_eye

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,005 posts

Posted 20 July 2015 - 10:56

 angela_delamorte, on 20 July 2015 - 10:34 , said:

ja nisam imala te probleme, izgurala sam trudnocu uprkos pratecim efektima bolesti koja se posle trudnoce pogorsala, ali ja imam zdravo i srecno dete a sa sobom cu se vec nekako izboriti


e, ali nemamo svi toliku snagu kao ti. unatoc svim problemima uspijevas zivjeti, sto je odlika jake osobe. znam da se i ti mucis svaki dan, nista nije lijepo ni divno, daleko od toga, ali ipak uspijevas izgurati. na tome ti se divim

#12 angela_delamorte

angela_delamorte

    Šeherezada

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,032 posts

Posted 20 July 2015 - 19:31

uspevam, ali se lomim iznutra
mada kao eto ti lekovi mi "rade" sad, nisam ni zombi jer sam se privikla
mada, mozda je do karaktera jer mene iste stvari jos jace sad zivciraju, sad sam uz adekvatnu terapiju dobila i samar realnosti koji kaze " ova drzava je sra*e ne mogu ovaj mentalitet, ne mogu ove temperamente, "zakone" i generalno sve ''ovde" dok toga nicega prosto nisam bila svesna dok sam bila van sebe recimo, izgleda da sam bas dugo bila van sebe, sad kao da me je voda izbacila.

elem, nema straha od trudnoce, to sve samo moze da ulepsa zivot
moj savet, polako bez straha


hvala green na lepim recima <3

#13 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,444 posts

Posted 21 July 2015 - 03:01

 boja, on 20 July 2015 - 08:50 , said:

Kao da imam neku depersonalizaciju....pomislim kako cu podnijeti da nesto raste u meni, hocu li poluditi.

Npr evo misli od jutros...sta kad se krene pomicati u meni...ja bi pobjegla negdje...to mi je prva pomisao. Ali od sebe pobjeci ne mogu.

Možda ću se pomalo plastično sada ovde izraziti,ali tebi je trudnoća pomalo "horor".

To je užasno veliki tabu,i razumem zašto ti nigde ne možeš da naiđeš na mnogo ljudi koji će da kažu isto što i ti (ili da se usude da kažu),a iz istog razloga nije čudo ni to što si uspela da nađeš tako malo otvorenih ispovesti tih pacijentkinja.

Šta bi bilo otprilike neko rešenje,ili makar pokušaj da nekako to umanjiš i prebrodiš?Pa ne znam,hmmmm...Možda bi dalo neke pozitivne rezultate ako bi ti pokušala da tu trudnoću kao pojam,dakle sam taj fiziološki proces,malo približiš sebi.Da učiniš da ti to postane,ako je ikako moguće malo više benigno,malo više lepo i sponatno...To se verovatno ne može postići preko noći.

Za početak,možeš da "nabubaš" neke teorijske činjenice o tome šta je to trudnoća,kako se odvija i kako izgleda,koje su faze razvoja ploda i kako se plod ponaša u svim tim različitim fazama (jako važno)...Ne mora to da bude neka sad specijalna nauka,ali te neke osnove bi bilo dobro da imaš.Dakle,za početak da se upoznaš sa mehanizmom trudnoće.Da teorijski znaš sebi da objasniš kako sve to funkcioniše,kako sve to ide...I ako kojim slučajem ti već znaš dosta o tome,a ti se informiši još više...Uvek može više.Trudnoća je nešto što svi biolozi i doktori nekako priznaju za "čudo prirode",i postoji toliko i bezbroj činjenica koje se o njoj mogu dodatno saznati...Kao i o svakoj misteriji u prirodi,čija je suština nedokučiva.

Nakon toga,odnosno nakon što se "opustiš" na taj,teorijski način,možeš polako da počneš da razmišljaš o tome da pomalo prelaziš i na onaj vizuelni,grafički deo.Za početak proučavaj neke benigne slike ploda i njegovog razvoja (ne neke eksplicitne,već za početak nađi one neke,kao nacrtane-tipa kao što se crtaju,recimo u udžbenicima iz biologije),i proučavaj te slike.Nakon što si upoznata sa tim činjenicama,i nakon što se na tom "terenu" opustiš,ti možeš da pređeš i na malo "eksplicitnije faze",recimo da pogledaš neki video-snimak na You Tube-u gde se prikazuje razvoj i rast ploda u materici (opet,za početak,u "nacrtanoj" verziji-recimo neka verzija za decu ili slično).Na kraju,kada budeš donekle opuštena i "potkovana" tim "iskustvom",tada možeš (zašto da ne),-da pređeš na ono najvažnije-razni snimci ultrazvuka po Internetu,slike i snimci pravih beba u materici,pa recimo zašto da ne i magnetni snimak same materice kod žene,da vidiš kako to u javi izgleda kod nas žena,da vidiš kako u stvari izgleda ta materica,i tako neke razne stvari tog tipa(ovaj deo što sad pišem se nekima već može učiniti pomalo smešan i glup,možda i jeste ali ipak-razmislite malo)...

Dakle,sve ovo bi bilo nešto po principu-znanjem pokušati da se doskoči strahu.

#14 angela_delamorte

angela_delamorte

    Šeherezada

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,032 posts

Posted 21 July 2015 - 09:46

sve je receno ovim postom

#15 boja

boja

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 487 posts

Posted 23 July 2015 - 22:26

Hvala na trudu, hvala na iskrenom prijedlogu. Nazalost,ja od same pomisli na sve to dozivim napad panike. Mnogo puta sam gledala snimke, dokumentarce, fotografije, ali nazalost ne u ovom periodu. Sada ulazim u najvecu borbu sama sa sobom. Zelim jednog dana roditi. Postati majka. Naravno samo ako uspijem pobjediti strah, oporaviti se. Iza mene su usponi i padovi. Od one najteze depresije kada sam bila na bolovanju, pa eto opet sam uspjela. Tesko mi je. Bojim se. Koliko dugo ce moj muz imati razumjevanja. Milion puta na dan mi prodje misao, kako sam samo sebicna! Kad budem smogla hrabrosti pocet cu sa edukacijom. Polako, postepeno kao sto kazes. Do tad ostaje mi da se borim...da budem bar mrvicu bolje.

#16 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 23 July 2015 - 22:39

Joj, pa nisi sebična jer te je zadesio problem koji svakako nisi sama birala :( mislim da bi borba možda bila lakša kad bi bila manje stroga prema sebi, npr. prebacuješ sebi što su se mnoge druge žene izborile sa trudnoćom a ti je se panično plašiš i prebacuješ sebi da si sebična i sl., ali ti ovo nisi birala. Iz mog iskustva, nekad postane lakše izboriti se sa problemom kad najpre sebi oprostiš što te muči taj problem. Prilično sam sigurna da ćeš prevazići jednog dana i nadam se da ćeš biti srećna kao majka kad prođe sve :flower:

#17 boja

boja

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 487 posts

Posted 26 July 2015 - 10:37

Hvala ti mnogo na podrsci. Znaci mi mnogo. Tako malo sam nasla na netu o TOKOFOBIJI. Je li moguce da ovdje nema niko ko pati od ovoga. Dobrodoslo su iskustva. Da li je moguce lijeciti ovo???? To me najvise brine.

#18 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 26 July 2015 - 16:13

Sigurna sam da se može izlečiti, kao i svaka druga opsesija :)

#19 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,444 posts

Posted 26 July 2015 - 20:26

 boja, on 26 July 2015 - 10:37 , said:

Hvala ti mnogo na podrsci. Znaci mi mnogo. Tako malo sam nasla na netu o TOKOFOBIJI. Je li moguce da ovdje nema niko ko pati od ovoga. Dobrodoslo su iskustva. Da li je moguce lijeciti ovo???? To me najvise brine.

Čitala sam na nekom forumu (danas sam to čitala,jer inače ranije nisam ni imala pojma šta je tokofobija),da žene koje pate od ove fobije mogu,u dogovoru sa psihijatrom dobiti kao neku vrstu stručne preporuke od strane psihijatra,da se porođaj obavi na carski rez.I to se,kod žena sa ovakvom fobijom,ponekad radi čak i onda kad nema nekih drugih (fizičkih ili medicinskih) razloga da se ode na carski...Napominjem da sam to videla po forumima,ne znam kako to ide u praksi...Pa mi je palo na pamet,zašto i ti ne bi probala nešto slično?(Da se,primera radi,unapred dogovoriš sa psihijatrom da napiše neku vrstu preporuke za carski rez?)

Videla sam da piješ terapiju za anksiozno-depresivni poremećaj,ali da li si razgovarala sa nekim psihijatrom konkretno na temu tokofobije?Mnoge žene koje imaju anksiozno-depresivni poremećaj imaju mučne i "horor" misli u vezi porođaja...I to nije ništa novo.Ali ipak,možda je to kod tebe još intenzivnije.Pored toga što imaš ustanovljen anksiozno-depresivni poremećaj,možda zaista imaš i pravu tokofobiju...Pa možda da dobiješ neku "potvrdu" u vezi toga ("potvrdu" da se kod tebe zaista radi o pravoj fobiji,dakle,pravu dijagnozu).Da li si detaljno i otvoreno porazgovarala sa svojim psihijatrom o tome,ili si možda ipak imala nelagodu da mu to potpuno otvoreno,sa svim pojedinostima,saopštiš (iz straha da će te on možda osuđivati)...?Pa zbog toga što nisi dovoljno detaljno govorila o tome,pa on zbog toga sve te tvoje strahove podvodi pod anksiozno-depresivni poremećaj?Možda čovek ne shvata u potpunosti da ti imaš pravu fobiju,nezavisno od anksiozno-depresivnog poremećaja?I ti psihijatri su samo ljudi...

#20 boja

boja

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 487 posts

Posted 29 July 2015 - 19:33

Hvala na odvojenom vremenu. Ovako, jesam razgovarali smo o tome. Nekako mi se cinilo na pocetku da on nije shvatio, ili da ja nisam dobro pojasnila. Ali kako sam vec gore napisala, tako sam i njemu rekla. Rekao je sljedece...prvo da ne razmisljam o trudnoci uopce..pojacao mi Zoloft. I rijesili da postepeno ukidamo Rivotril, jer ga ne smijem piti u trudnoci. Rekao je sada je bitno da tebe oporavimo. Ali ja pokusavam naci nekoga ko je prosao slicno, ne bi li mi rekao kako je moguce izlijeciti ovu fobiju. Jer zaista zelim postati majka.

Da, ukljucio mi je ponovo Loquen 0.50 pred spavanje. Jer sam ga vec jednom pila a zbog OKP.

Nije mi problem porod. Znam sto kaze moja prijateljica da mora izaci. :-) Sam cin trudnoce..to kao sto sam gore napisala.

Sto se tice mog dr nemam nelagodu. Mogu i zelim da mu sve kazem..

Trazila sam takodjer da ponovo napravimo testove, jer sam pomislila da nije neka psihoza, ne znam vise ni sama. Mnogima je ovo smijesno..ne mogu da shvate..