Jump to content


SF(SocijalnaFobija) Anegdote


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
12 replies to this topic

#1 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,447 posts

Posted 23 August 2015 - 22:53

Mali uvod:

Već duže vreme razmišljam da pokrenem ovaj topic (naime,kad god se približava neka ugrožavajuća socijalna situacija sa kojom ubrzo treba da se suočim,a od koje već na samu pomisao počinjem da se gušim).Ovaj topic sam pokrenula da ja,kao i drugi ljudi,u tom svom suočavanju ne bismo bili-sami.Opisujući javno (na Forumu) svoja osećanja pre i posle određene socijalne situacije, osoba može da ima osećaj kao da sve vreme ima podršku ljudi sa Foruma koji to čitaju.To će mu/joj dati oslonac da,u trenucima dok prolazi kroz tu situaciju,u sebi misli:ipak nisam sam,neko ovo prati i neko stoji iza mene.Osećaće se kao da nas ima više u tome,i to će mu dati oslonac i mentalnu podršku da tu situaciju staloženo pregura.

Kad god  čitamo topicove o SF,to se često svodi na neko “teoretsko” posmatranje ovog problema (ljudi raspravljaju o uzrocima poremećaja,o tome kakav stav osoba treba da zauzme prema sebi i prema životu,pa onda razne preporuke o samopoštovanju...).Sve je to lepo,ali primećujem da retko mogu da vidim da se piše o nekoj konkretnoj situaciji koja je imala pozitivan ishod (gde bi osoba opisala detaljno šta se dešavalo,kako su je ljudi tretirali,kako se ona ponašala,kako se oseća nakon svega)-tako da svi jasno vidimo kako je došlo do tog pozitivnog ishoda (ili možda negativnog).Na taj način biće lakše analizirati situaciju,i eventualno učiti iz tuđih propusta (ili uspeha).Tako da bih volela da ovaj topic bude malo više posvećen tim konkretnim situacijama.

Predviđeno je da ovaj topic bude nešto kao mali "sociofobični dnevnik" u kom će SF članovi opisivati kako su se osećali pre suočavanja,kako je sve proteklo i kako su se osećali nakon suočavanja.Dok ljudi budu čitali ovaj naš “sociofobični dnevnik”,imaće utisak da nisu sami u svojoj SF,i da se ne bore sami sa tim problemom (a to može da znači mnogo :glasses:).Već sama pomisao da će osoba nakon povratka iz situacije koju je najavila, morati ovde iskreno da opiše šta se sve tamo dešavalo i kako se je ponašala,daće mu/joj dodatnu motivaciju da se u stvarnosti ponaša što dostojanstvenije.

Dakle,svrha topica je da sociofobičari koji se spremaju na neku mučnu situaciju (kroz koju moraju da prođu,ali se ipak užasavaju),u,recimo-jednom ili par postova naprave mali “sociofobični zapis” te situacije,i tu će opisivati kako se osećaju,i što je najvažnije-kako zamišljaju da će proteći situacija.Bilo bi dobro da osoba tada sebi zada i zadatak da na kraju ovde opiše kako je sve proteklo i kako se oseća nakon svega,da bismo imali kompletan uvid u situaciju pre i posle.Svi ti “sociofobični zapisi” konkretnih situacija (sa pozitivnim ili zašto da ne i-negativnim ishodom),biće poučni i od koristi ljudima sa SF koji budu čitali sve ovo.Dakle,svrha ovog topica je da bude nešto kao kolektivni-sociofobičarski-dnevnik. ;)

(Naravno,ukoliko je neko raspoložen,taj može i da nam da neki opis i prikaz neke od ranijih situacija gde se je uspešno izborio sa socijalnom fobijom,kao i da nam opiše kako je došlo do nestanka straha,dakle šta je uradio/šta je dovelo do socijalnog uspeha...)

Dakle,svrha svega ovoga jeste da pomognemo sebi (i jedni drugima) u brojnim konkretnim situacijama koje su pred nama.

Pa,ko voli-nek izvoli... :rolleyes:

:glasses:

#2 Dave

Dave

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 726 posts

Posted 23 August 2015 - 22:56

Ovo je pametna ideja,mislim da ce mi pomoci kad budem prolazio kroz razne situacije.

#3 Macak

Macak

    Više munjen nego munjevit

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,805 posts

Posted 24 August 2015 - 00:31

Nije mi dijagnoza SF ali neke bi doživljaje tako opisao..
Jednog Božića idem ja susjedima čestitati. Stariji ljudi, znam ih skoro od rođenja i uvijek s njima bilo lijepo.
Neka čudna tišina na ulasku u njihovu kuću, nema nijednog vozila ispred.. Uđem u hodnik, iz hodnika u dnevni boravak a tamo osim domaćina još desetak meni jako dragih osoba i svi odjednom krenuli prema meni (čestitati). Tad sam pao u nesvjest. Probudim se na podu a oni se nagurali oko mene i gledaju me onako odozgor. Kako sam progledao oni svi u glas "prokokodakali", vidjeh više ruku da mi pokušavaju pomoći da ustanem. Vidjeh da sam čitav, dišem, gutam, osjetim, ustanem i eto, preživio. Mahnuo sam kao da svima odjednom čestitam, skoro pa eksirao kavu i sok pa pobjegoh kući za svoj kompjuter.

#4 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 24 August 2015 - 00:53

Ja sam se jednom onesvestila u crkvi na misi za pokojnog dedu, išla zbog bake, al neispavana i svašta nešto. Sledeća scena - budim se, drže me dve časne sestre, stavile me na neki oltar sa strane u crkvi i polivaju vodom... na prvi mah sam pomislila da pokušavaju da izvrše egzorcizam nadamnom jer sam ateistkinja i imala neku nightmare before christmas majicu :D zapravo su me tamo prenele zato što je tu bio tepih, da ne ležim na pločicama, a voda nije bila sveta voda, nego su me, kao i svako razborit, vodom umivale dok nisam došla svesti. Nije socijalna fobija, al je anegdota nalik prethodnoj :D

#5 Hipatija

Hipatija

    Baby

  • Members
  • Pip
  • 13 posts

Posted 24 August 2015 - 06:28

View Postempire-of-dirt, on 24 August 2015 - 00:53 , said:

zapravo su me tamo prenele zato što je tu bio tepih, da ne ležim na pločicama, a voda nije bila sveta voda, nego su me, kao i svako razborit, vodom umivale dok nisam došla svesti.

To su one tvrdile, a posle počneš da postiš sredom i petkom i daješ prilog crkvi. :D

#6 Clair de Lune

Clair de Lune

    TECH-NOIR

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,316 posts

Posted 24 August 2015 - 07:38

View Postempire-of-dirt, on 24 August 2015 - 00:53 , said:

Ja sam se jednom onesvestila u crkvi na misi za pokojnog dedu, išla zbog bake, al neispavana i svašta nešto. Sledeća scena - budim se, drže me dve časne sestre, stavile me na neki oltar sa strane u crkvi i polivaju vodom... na prvi mah sam pomislila da pokušavaju da izvrše egzorcizam nadamnom jer sam ateistkinja i imala neku nightmare before christmas majicu :D/> zapravo su me tamo prenele zato što je tu bio tepih, da ne ležim na pločicama, a voda nije bila sveta voda, nego su me, kao i svako razborit, vodom umivale dok nisam došla svesti. Nije socijalna fobija, al je anegdota nalik prethodnoj :D/>

Samo jedan mali oftopik, nisam mogla da odolim kad reče polivanje vodom ; nadam se da nije bilo ovako XD




#7 Dave

Dave

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 726 posts

Posted 24 August 2015 - 08:27

Ha ha ha,kakav ludak

#8 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 24 August 2015 - 16:25

dobra tema koja je skrenula na šalu, izgleda niko nije ozbiljan na forumu :D

već sam pisala, ali evo opet, muči me u zadnje vrijeme odlazak na rodicine svadbe, prva je za koji dan, druga sljedeći mjesec, ta druga mi je gora i za tu me baš hvata panika, mada mi se ne ide ni na jednu, uvijek postanem depresivna na tim svadbama, kad budem na takvom događaju baš vidim koliko odskačem od okoline, koliko se ne uklapam i pitanje je hoću li ikada da se uklapam negdje i ono kad iznose hranu, a ja ništa od tog ne jedem, pa me konobar začučeno gleda, pa se naslušam preglupih komentara koji su uvijek isti. Pa ne znam što reći tim ljudima, s kim uopće pričati, o čemu pričati, onda pitanja kad ću se udati, kad kažem da neću, oni nađu neki primjer iz okoline i kažu "Nećeš ko ona žena ostati sama, šta ćeš sama, kako ćeš živjeti sama?" I svi oko mene se vesele samo ja ožalošćena. I nemam živaca više da se objašnjavam, raspravljam i pravdam, kad sam s ljudima imam osjećaj kao da sam vještica u lovu na vještice. Ovih dana sam čak razmišljala i o udaji, dok sam bila na moru gledajući obitelji, djecu, razmišljala sam da bi bilo dobro da se udam pa da barem nekud pripadam, a ne bi ni tu pripadala.
postalo je toliko naporno biti neshvačen svugdje i biti neki fenomen u svojoj okolini, ne znam uopće kako ću sa dvije svadbe izgurati, umorna sam od ponavljanja istih scena

#9 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,447 posts

Posted 24 August 2015 - 16:53

View Postkruška, on 24 August 2015 - 16:25 , said:

dobra tema koja je skrenula na šalu, izgleda niko nije ozbiljan na forumu :D

Ma,ponekad ni malo šale nije na odmet ;)

#10 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,447 posts

Posted 24 August 2015 - 17:11

Osim toga,"sociofobične situacije",koliko god se nama to ne dopadalo,često znaju da,objektivno gledano,budu itekako komične (evo,ja prva priznajem da je to barem kod mene slučaj).Ovo i treba da bude (donekle) komičan topic,jer razvijanje svesti o tome koliko je takvo naše ponašanje banalno i komično,nam možda može pomoći da ga objektivnije sagledamo i lakše pobedimo.

Ponekad kad opisujem ovde neku situaciju,shvatim koliko sam smešna tek kad to stavim "na papir".Tj.tek tada zapravo shvatim svu banalnost svog sociofobičnog ponašanja.

#11 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 24 August 2015 - 17:22

uf komičnih nemam, ništa mi nije komično od tih situacija uvijek mi je stresno i povećava mi depresiju, da bar mogu gledati tako na socijalnu fobiju, a ovo je bila šala da niko nije ozbiljan na forumu, ja prva nisam često :D

#12 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,447 posts

Posted 24 August 2015 - 17:41

@Kruška,

Da li baš po svaku cenu moraš da ideš na te svadbe?Hoću reći,ne verujem da će čitava svadba i mladenci propasti bez tvog prisustva tamo...Ja bih na tvom mestu smislila bilo kakav izgovor da ne mučim sebe na taj način.Mislim,zaista čemu to? :blink: Kao što i sama kažeš-ne udaješ se ti,nego neki drugi ljudi,tamo se slave i proslavljaju nečiji tuđi životi,u tim prilikama tebe tamo verovatno niko i ne pogleduje.Šta će ti to,ja ne bih osećala na tvom mestu ni najmanju grižu savesti da ne odem...I moram da napomenem da sam oduvek mrzela to "moraš na svadbu","moraš na sahranu","morašmorašmoraš"... "Moooooooraaš"....(ono otegnuto "Mooooo...",kao kad krava muče).

Okej je sve to,ne kažem ja.Sve je to kul,i svadba i veselje,i to što se ljudi venčavaju...Ali da se ja,eto,primera radi venčavam,meni bi bilo nešto najgore da znam da je tu došao neko ko se tu oseća ožalošćen i za koga je sve to tuga,bol i mučenje (a sve to zbog:"Mooooo"...).Za mene je najgora besmislica i licemerje smatrati da ti,ako se ne pojaviš na tim nekim "formalnim" događajima (onim gde se ždere i pije,guta se hrana na kilo i naliva se alkoholom sve u 16)-smatrati da zbog toga ti nisi ispoštovala,i da ti ne poštuješ (ili čak da te nije briga za :o) te ljude koji su ti rod.Pa aman,ljudi,to blage veze Božje nema je li tebe za njih briga ili nije (i sa tim koliko ti njih same voliš,poštuješ)...Ne osećaš se prijatno na samoj toj ceremoniji (iz raznih razloga)-i to je to.Kad će već jednom ljudi naučiti da ima nas koji jednostavno nismo za to?! Je li toliko teško shvatiti da-ne možemo (i nismo!) svi da budemo veseli klovnovi na baterije,koji pocupkuju sitnim koracima u ritmu narodne muzike kao da smo na steroidima (ili kao ona neka lutka koja poskakuje na veseli feder) :oioi:,i da nismo svi-pevači,igrači,plesači,zabavljači...da nismo svi fenomenalni i harizmatični "happy-go-lucky" ljudi koji poskakuju na federe čim im se da znak?Ima nas depresivnih,ima nas onih kojima takav ambijent-kao-ambijent jednostavno ne prija...Ako nekom takav "cikeljana"-ambijent nije prijatan,pa to ne znači da je ta osoba neki ljudski ološ,aman,ljudi! :o Niti to znači da ona sprema i kuje nekakvu tajnu zaveru protiv svoje "savršeno kohezivne","predivno povezane" i "ljubavlju objedinjene" rodbine i porodice.-A inače,verujem da bi svi ti ljudi,koji se kao pčelice okupljaju na sav taj alkohol koji se tamo služi,potrčali i utrkivali se među sobom ko će pre da pomogne mladoj i mladoženji da im se u životu dešava nešto mučno,nešto loše?!Ne sumnjam da će se u takvoj prilici svi oni utrkivati ko će pre da pruži podršku i da pomogne!!!

#13 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 24 August 2015 - 18:20

da bar poslužuju alkohol bilo bi mi lakše :D, ali to je rezervirano samo za mladence i kumove, koja sebičnost :P. Mene ne bi bilo briga za te svadbe da ja ne živim s roditeljima, ovako se osjećam ko dijete koje se suprostavlja roditeljima, nemoćna, financijski ovisna trebam uraditi sve kako njima paše, obe rodice su mi bliži rod, ta druga svadba je od maminog brata kćer, nije mi do njih, ali već sam se posvađala s mamom kad sam rekla da neću dolaziti dan prije i to se očekivalo od mene, još da visim dva dana tamo, nastala je čitava frka, kako ja neću pomoći, kako sam sebična, ne mogu ništa uraditi ni za kog. Sad da kažem da neću ni na svadbu ne znam što bi bilo. sama svadba u salonu mi ne predstvalja velik problem, mogu ja plesati i sve to, ako je dobra muzika, ali ne podnosim to neko čavrljanje s rodbinom koja me nije vidjela cijelo stoljeće i sad će se svi okupiti tamo, a mene uopće ne zanimaju oni niti želim i s njima pričati, a odmah će mama početi prigovarati kako sam nekulturna i druga sranja koja bi da izbjegnem, najradije bi sad da živim u drugoj državi pa da imam dobar izgovor

a sve je to radi reda, s tom rodicom nisam dobra godinama, sad joj trebam doći na svadbu jer smo rod, ma mrzim ta neka glupa "društvena pravila", tješim se da će mi to biti zadnje rodice koje se nisu udale kad to prođe onda sam se riješila, mada ima rođaka, joj sranje vejčito se neko udaje i ženi u posljednje vrijeme, nadam se da ću otići iz države ili barem grada do sljedeće svadbe