Jump to content


- - - - -

Da li imam psihozu?


  • Please log in to reply
117 replies to this topic

#21 Niklina

Niklina

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 26 posts

Posted 15 September 2012 - 09:08

View PostApollon, on 15 September 2012 - 08:42 , said:

:wub: Kokice...

@ Nilkina, depresija je obično prva epizoda koja se pojavi unutar bipolarnog poremećaja. Ali postoji opasnost od toga da osoba sa unipolarnom (običnom) depresijom, usled korišćenja antidepresiva postane bipolarna...
Bipolarni afektivni poremećaj se ne bi trebao lečiti antidepresivima, već stabilizatorima (antiepilepticima), zato što antidepresivi obično pogoršavaju stanje bipolarnih pacijenata bez da pokažu neki pozitivan efekat.
Ovo što se tiče toga koja je razlika između onih koji sad imaju psihozu i onih koji su je imali je prilično jednostavna.
Prilikom psihotične epizode, pacijent ne shvata da ima bilo kakav problem. Sve što mu se događa, bilo da su u pitanju potpuno irracionalne ideje (deluzije), halucinacije, ili kombinacija to dvoje, pacijent shvata kao sopstvenu realnost i odbija lečenje jer ne shvata zašto bi se lečio kad "nije bolestan".
Kada se psihotična epizoda završi, i u šizofreniji ali i u bipolarnom afektivnom, obično dolazi do teške depresije. Obično je ta post psihotična depresija uzrokovana shvatanjem pacijenta da je njegovo ponašanje tokom psihotične epizode bilo pogrešno, da je napravio štetu sebi u životu, da je možda povredio druge ljude i da je to vreme apsolutno izgubljeno. Kada se završi psihotična epizoda, pacijent je svestan svega što se dešavalo i da je to zapravo bilo nešto što se ne može klasifikovati kao normalno ponašanje, ali obično ne dolazi do priznanja pacijenta lekaru kako se svest o bolesti povratila. Mnogo je često, posebno u bipolarnom da pacijenti odbijaju da priznaju lekarima da su bili u maničnoj psihozi, zato što pod uticajem depresije sve deluje mnogo crnje i dalje, manje euforično nego što je zapravo bilo...
Znači osnovna razlika između psihotičnih i ne psihotičnih je uvid u svoje stanje, a nakon kraja psihotične epizode obično usleđuje teža depresivna epizoda.

joj joj joj, to je sve moja prijateljica, i tako mi je se činilo da nešto nisu uredu napravili....
ona je imala psihotičnu epizodu i hitna ju je doma pokupila, ona nije htjela dobrovoljno otići, al kad su došli po nju sama je ušla u hitnu i derala se na njih... tamo na psihijatriji to je bilo drugi put kad je otišla, derala je se na mater i imala vjerovatno tu psihotičnu fazu....
a kad je prvi put primljen na psihijatriju isto tako silom, ona je se zezala sa cijelim odjelom, nije imala psihotične faze, studirala je socijalni rad, i ona je se tamo postavila ko da je na praksi,
ali je napravila zajeb, postavila je se kao socijalni radnik, a njihovo je da stanu kraj pacijenta i slušaju i čekaju taj neki otpor, i tako ti je ona smota, prešla cijeli psihijatrirjski odjel i slušala, slušala , slušala  :-(
i kad je taj prvi put izašla, kažu njezini da je izašla gora sto puta nego što je otišla.... tad je dobila psihotične epizode i onda je išao taj drugi put na psihijatriju...
i sad je doma vegetira :-(
a meni djeluje da je sad u nekoj maničnoj depresiji i tom bipolarnom , ali pazi što ona sada pije  Moditen od 1mg ujutro i neki Lamictal možda 0,25x0,25x0,25 i možda apaurin navečer...
ali ja mislim da je to totalno kriva terapija za sada, imam osjećaj da joj treba anksiolitik, a on se ne daje uz moditen ili kako....
ja kad sam s njom ona se skroz prebaci u realnost , ali ona je sada u tim zidovima, treba se suočiti s tim što je napravila dok je bila u psihozi...
zato ja mislim da bi joj dobro došli anksiolitici i AD.....

a imam frendicu, koja je isto tako imala psihotičnu fazu, ali ona je lako došla do dobrog psihijatra i familija joj je drukčija, tako da joj se nije dogodila ta manična depresija nakon psihotične faze jer je na valjda odgovarajućoj terapiji... a nisam sigurna more li se njoj isključiti prije živčanog bipolarno ponašanje...

#22 Apoptosis

Apoptosis

    Turn over

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,295 posts

Posted 15 September 2012 - 09:13

Sve je to loše što si napisala, i potpuno razumem situaciju. Imao sam i ja tripove u kojima sam izigravao doktora medicine i bioenergijom sam lečio sve bolesti... Psihotično.
Lamictal i ja pijem, za bipolarni poremećaj se koristi. To je antiepileptik. Sprečava pojavu i manije i depresije. Takođe on je jedini lek iz klase antiepileptika koji ima i ANTIDEPRESIVNE osobine, pa može pomoći dosta u bipolarnoj depresiji.
Anksiolitici joj ni za šta ne trebaju ako je u toku "vegetiranje" kako si napisala, samo bi se navukla na te lekove i dobila dodatni problem.
Anksiolitici dobro dođu kod izrazite uznemirenosti, agresivnog ponašanja, nesanica, kad antipsihotici nisu još prodelovali i situacija je van kontrole.
Moditen je ok lek, pio sam ga ranije...
Svakako bi trebala potražiti neku dodatnu pomoć ako joj terapija ne pomaže, mada je potrebno realno oko mesec dana da bi se stvarni efekti lekova videli. Možda bi joj pomogli razgovori, psihoterapija. To inače ljudima pomaže, osim u slučaju psihoze koja je u toku (što kod nje nije sad) i u slučaju autističnih poremećaja kada ne dolazi do mogućnosti za normalnim razgovorom (moj slučaj). Srećno bilo njoj lečenje a i tebi srećno uz nju...

#23 Niklina

Niklina

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 26 posts

Posted 15 September 2012 - 09:42

anksiolitik mi pada na pamet,
jer npr. nakon dugo vremena ja sam se vidjela s njom, i išle smo po gradu šetat par sati , a prije toga je gotov pola godine bila samo u kući, išla bi na misu i u šetnju, ali to je ono čisto po rutinski...
i taj dan, ajme meni ona je imala i anksioznost koju je susprezala, i neke psihozne izjave, ne znam kako drukčije to objasnit..
mi na trafiki i ona gleda u neke novine i na njima penelope cruz na naslovnici, onako neki tupi pogled ima. i mene ta prijateljica pita jel ja vidim nju kako plače,
ja onako slobodno i šokirano, kaže pobogu ženo , ne vidim je da plače jer nema suza, možda ti vidiš negu tugu u njoj ali ne možeš reći da plače, zato jer nema suza na slici, i zu ona dobije popizdikus ajmo reći naljuti se na mene, nešto mi odbrusi i onda nastavi hodati , tj. pičiti ispred mene a ja klapam iza nje jer ja ne mogu brzo hodati od kralježnice :-), i valjda kako odleprša ispred mene i prohoda, ko da se sabere, jer je to nju izfrustriralo što ja ne vidim tu ženu kako plače, i onda nakon 5-10 minuta me sačeka i pita jel se ljutim, ja naravno kažem da se neljutim što i nisam, već da je samo ne shvaćam u tome i objasnim joj radi čega ....
i imala je još par takvih ispada, a imali smo i par normalnih komunikacija, ali sam morala paziti , ništa joj govoriti što će je uznemiravati i šaliti se...
a kad bi ona bila u toj fazi brzog hoda, nakon jednog od tih ajmo reći ispada, kad bi opet počele pričati, humor nebi pomogao, onda bi vikala na mene šta valjam gluposti, da je ona opterećena većim stvarim,  i onda sam shvatila da tada nema igrat na kartu humora, jer joj tada bude još gore, ona se tada povuče u sebe , preradi to u svojoj glavi što je muči , zafuma 10ak cigareta , i onda možemo se zezati ...

već drugi put kad sam je otišla posjetiti, bilo je manje tih ispada, jer sam se naučila kako joj pristupati, kad se trebam makniti i začepiti...

zato mislim da je taj dan imala anksiolitik neki, bila bi opuštena nebi je uznemiravala okolina, jer smatram da joj nije bilo lako hodati kroz buku, gužvu itd...
i on bi je opustio i ona bi mogla pratiti moj ritam, ono lagane priče itd. jer se nebi previše uznemiravala...
tako ja nekako mislim.
jer sam ja tada popila xanax jer nebih mogla to podnijeti, isprepadala me, a kako sam popila xanax on je mene smirio pa sam mogla biti realna i gledat kako joj pomoći.

a kako to ide kod tebe, ti imaš autizam tj. neku vrstu ili??
jel vidiš ili recimo znaš kad trebaš prekiniti razgovor tj isključitii se...
i dali ti pomaže muzika u tom stanju općenito

#24 Apoptosis

Apoptosis

    Turn over

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,295 posts

Posted 15 September 2012 - 10:36

U tom slučaju ipak bi bilo bolje promeniti antipsihotik (Moditen) ili povećati doze, jer to sigurno nije bila obična anksioznost...
Da, imam aspergerov sindrom, što je jedan oblik autizma, kao i bipolarni I tipa.
Ne znam kako da se ponašam u razgovoru, ili sam preopširan, ili ćutim. Pričam samo o istim temama, ne učestvujem u nikakvim zajedničkim aktivnostima sa drugim ljudima, ne razumem kako ljudi funkcionišu, imam manjak empatije i naprimer vest o nečijoj smrti me nimalo ne pogodi, ne volim kontakt sa nepoznatim ljudima, izbegavam razgovore telefonom, prvenstveno zato što se ljudima ubacujem u toku priče i ne znam kad je moj red da progovorim i slično...

#25 arika_

arika_

    Član

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 760 posts

Posted 21 September 2012 - 07:11

Uf slično nešto kao mojoj frendici (to je ova s reiki-jem što je sturmer spominjao par tema ispod)....i meni se dugo vremena činilo da joj ništa nije tj. da se samo glupira i ponaša ekscentrično i da ću joj razumnom pričom nešto objasniti....svi smo je nekako prihvatili kao takvu dok se nisu pokazale puno gore stvari (napadi na majku nožem itd)....mislim da joj nismo učinili uslugu što smo je prešutno odobravali u tom ponašanju, al teško je nekog natjerat da potraži pomoć ako on ne želi (a familija to skriva i pravi se da se ništa ne događa)....što ti možeš napraviti po meni NIŠTA ako familija ne poduzme odlučujuće korake i ova moja se dvije godine "vukla" okolo u tom stanju, a roditelji su to ignorirali...mojoj prijateljici je sad malo bolje....

.....jednio što mogu zaključit je (a to je i kod tvoje vjerojatno) da je to kombinacija duhovno jako osjetljivih (otvorenih) osoba, a psihički nestabilnih...tako da ih udara sa svih strana..ni humorom ni nikakvom pričom nećeš u nje ništa postići, samo lijekovima...

....doduše kod ove moje frendice je bilo puno teže stanje......tako da nije bilo sumnje da je psihoza u pitanju čim su je silom odveli kod psihijatra...tvoja mi se čini još uvijek negdje "između" da nije to sve eskaliralo do točke s koje nema povratka (zadržala se više-manje na suludoj i nerazumnoj priči)...zato je što važnije da što prije potraži pomoć jer vjerojato neće biti bolje nego samo gore....
...

#26 Tana

Tana

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 394 posts

Posted 29 September 2012 - 00:00

Baby, ovo je moja prica od pre sada vec mnogo godina, kada sam redovno posecivala ovaj forum. Zato i mogu da razumem tvoju prijateljicu, bolje nego sto to moze ona sama.
Tako sam i ja verovala u sve i svasta.
Dosla sam do stanja neizdrzive depresije i straha. Straha od svoje maste. Agorafobije, raznih ubedjenja. Vidovitost i dan danas ne mogu da objasnim (jer su se konkretne /obavezno lose/ stvari desavale i za to imam svedoke), ali sam koristila molitvu da je se oslobodim, kad to nesto vec ne mogu da izdrzim... i nema toga vise. Zapravo to mozda i nije bila vidovitost... a sta je tacno i kako funkcionise, ne znam.
Posle 6 godina depresije i anksioznosti, kada sam dotakla dno, resila sam da se izvucem iz toga, kada sam vec prezivela. Ta, nazovi psihoza je bila intenzivna nekih 15 dana. Tako nesto ceka, mozda i tvoju prijateljicu (nije ni malo bezazleno, ja sam imala podrsku muza, ali koji na zalost ne ume da ispolji empatiju). Posle toga zapala sam u jacu depresiju nego sto sam bila pre tog "stanja". Nisam dozvolila da mi psihijatar daje etiketu, sama sam je odprilike tada nasla - PTSP, manicna depresija, paranoja ili reaktivna psihoza. Ali tek onda kada sam videla da sama sebi izgledam flipnuto (to je jako tesko videti od velikog straha, pogresnih ubedjenja, paranoje i mraka na ocima), i pored depresije, kako sam je ja nazivala "mraka na ocima" resila sam da sve sto sam celog zivota povezivala, jednom zauvek razvezem, vracanjem unatrag. Zato sam pocela da citam psiholoske teme, filozofske knjige, Bibliju, knjige o samopomoci i resila da promenim svoj zivot. Okrenula sam ga naopacke. Drugacije i nije moglo. Postavila sam sebi normalne ciljeve: da zavrsim faks, preselim se, zaposlim se... bilo je jako tesko. Kao da sam ponovo ucila da govorim, da pisem, hodam, razumem... Ljudi su mi vise odmagali, nego sto su mi pomagali, ali ja sam razumela da oni ne mogu da razumeju nesto sto sami nisu doziveli. Bila sam uporna i istrajna. Krstenje koje sam jos ranije planirala bilo je hitno na predlog mog supruga. To mi je pomoglo da se odreknem svih tih raznoraznih pogresnih verovanja koja sam skupljala u toku zivota. Imala sam rano odvajanje od majke... i to prevazisla. Pobedila naivnost i postala mudrija. O svakoj pojedinacnoj temi mogu da napisem po jednu knjigu... Npr. magija = mehanizam odbrane + manipulacija + strah. Ili Depresija = mehanizam zastite nastao usled zivotnih okolnosti i emotivnih pritisaka.
Tvoja prijateljica je preosetljiva osoba, u ovom stanju koje opisujes sale shvata bukvalno (pisem iz iskustva) tako da joj vecina sala izgleda uvredljivo (za nju ili nekog drugog) ili glupo (i zbog depresije nimalo smesno). Ima gomilu pogresnih, bolje reci destruktivnih verovanja. Ne voli sebe. Samu sebe ne razume. Ima zelju da uradi dobre i ispravne stvari, zeli svima da pomogne. A ne vidi da je pomoc prvo potrebna njoj samoj, jer ima veliki spektar negativnih osecanja. Oseca veliku tugu, ljutnju, pritisak od "normalne" okoline, ocekivanja od drugih, pogresno interpretira svet oko sebe. Njoj je potrebna ljubav, prvo ljubav prema sebi, pa onda i ljubav prema svemu sto joj je tesko da prihvati. Tek onda ce osetiti i ljubav koja se njoj daje. Treba joj promena, a ne zna kako da je ucini.Ne zna tacno ni sta zeli. Njena ocekivanja od zivota su se srusila. Kao dete mastala je da ce biti drugacije kad poraste... Oseca se zaglavljeno, zarobljeno... Njena secanja su obojena jakim emocijama, ima previse secanja. Pogresno razume i sta je ljubav (misli da je ljubav uzimanje, a ne davanje). Prepotentna je upravo zbog nedostatka ljubavi. Ispod maske, samopouzdanje je vrlo nisko. Ponavljam, sve pisem iz iskustva, sto ne mora da znaci da je apsolutno identicno kao kod tvoje prijateljice. Ipak smo svi mi razliciti (ali ne manje vredni).
Lepo od tebe sto hoces da joj pomognes. Moje licno misljenje je da psihijatri tu ne pomazu puno, samo odlazu izlecenje kljukanjem lekovima i udaranjem etiketa, koje su u ovakvom stanju veoma nepozeljne. Treba joj psiholog, u pocetku cesce, a kasnije kao povremeni savetnik za odredjene zivotne situacije. Ali, prvo sama treba da posumnja da nesto nije u redu s njom da bi pozelela da ide da ispita.
Od mog "stanja" proslo je, evo, vec 8 godina, a pre toga sam bila u anksiozno-depresivna 6 godina, pa je i moralo negde da pukne. Izvukla sam se, puno na(m)ucila i sada zivim onako kako zelim. Osecam se dobro, naravno imam svoje padove, ali samo u vidu zabrinutosti u granicama normale, tuge u granicama normale i to ne traje vise od nekoliko dana... Volim zivot onakav kakav jeste i prihvatam potpunu odgovornost za njega. Dobra sam osoba i trudim se da bude uvek bolja, ali prvo sebi. Sada sam u mogucnosti i drugima da pomazem. I dalje citam, i nauceno primenjujem. Ali, ne zapostavljam svoje zacrtane ciljeve, a glavni su da zivim dobro i normalno, kao i da volim sebe i zivot.
Verujem da bih mogla tvojoj prijateljici puno da pomognem, ali, na zalost, nisam psiholog, tako da se nadam da sam bar malo pomogla ovim postom i tebi, koja zelis da joj pomognes, priblizno objasnila kako je moguce da se ona trenutno oseca i na koji nacin funkcionise. Ima puno dobrih psihologa, pa se tako moze naci neki dobar i za nju. Naravno, ne mora prvi kod koga ode da odgovara. Vrlo je bitno da psiholog bude zenskog roda, inteligentan i empatican, jer je, verovatno, i ona sama inteligentna i empaticna osoba.

#27 ines_

ines_

    Baby

  • Members
  • Pip
  • 22 posts

Posted 11 March 2013 - 02:09

Dijagnosticiran mi je anksiozno-depresivni poremecaj s depersonalizacijom. Sad sam dosla u fazu da se bojim zivota, postojanja, preispitujem realnost i pocinjem vjerovat kako ovaj svijet nije stvaran. Imam misli da sam mozda jedina u ovom svijetu, da su ljudi okolo moja imaginacija. Roditelji su mi strani. Bojim se svog vlastitog postojanja. Hvala unaprijed na pomoci.

#28 sturmer

sturmer

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 756 posts

Posted 11 March 2013 - 07:52

nisi psihoticna, ankslozna si

kako bi se reklo psihoticni zive u deluziji, a anksiozni se boje da ne polude :) opsesivno preispitivanje je uvijek znak anksioznosti

ovo sto opisujes, da nista nije stvarno, kao da je sve neki film, je derealizacija koja cesto ide s depersonalizacijom

#29 preplaseni

preplaseni

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 269 posts

Posted 11 March 2013 - 17:07

Strumer ti je sve reka/la, odvratan osjecaj ali samo predstava u glavi, nista vise...
Ako te tjesi i ja to prolazim a jos nisam "lud"

#30 sturmer

sturmer

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 756 posts

Posted 11 March 2013 - 23:54

psihotican ne misli za asebe da je lud nego da je zdrav a svi ostali ludi ;)

#31 preplaseni

preplaseni

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 269 posts

Posted 12 March 2013 - 01:24

Pokusaj ne kopat po netu o psihickim bolestima jer se mozes pronac u svakoj, umjesto toga to vrijeme pred ekranom koristi za prijatelje, prijateljice i malo sporta.

#32 SteffGermanott

SteffGermanott

    Baby

  • Members
  • Pip
  • 17 posts

Posted 12 March 2013 - 13:02

View Postpreplaseni, on 12 March 2013 - 01:24 , said:

Pokusaj ne kopat po netu o psihickim bolestima jer se mozes pronac u svakoj, umjesto toga to vrijeme pred ekranom koristi za prijatelje, prijateljice i malo sporta.
   Sjajno rečeno!

#33 ines_

ines_

    Baby

  • Members
  • Pip
  • 22 posts

Posted 13 March 2013 - 23:55

Hvala vam puno svima. Je l' se iko od vas susret'o s opsesivnim mislima o postojanju. Ja se bojim vlastitog postojanja, tijelo mi izgleda strano, misli kao da prvi put "cujem". Ne uzivam ni u cemu. Jos jednom, velika hvala.

#34 preplaseni

preplaseni

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 269 posts

Posted 14 March 2013 - 00:10

View Postines_, on 13 March 2013 - 23:55 , said:

Hvala vam puno svima. Je l' se iko od vas susret'o s opsesivnim mislima o postojanju. Ja se bojim vlastitog postojanja, tijelo mi izgleda strano, misli kao da prvi put "cujem". Ne uzivam ni u cemu. Jos jednom, velika hvala.

Ovo ti je depersonalizacija, kad mislis da si stvaran a nekako nisi, gledas ruke a nisu tvoje, gledas odraz lica a mislis da to nisi ti. Kad svatis da je to samo "predstava" koju tvoj mozak prikazuje proci ce. Kada te ne bude plasilo to "stanje" proci ce. Nemas razloga za brigu.

Vjeruj svome doktoru, da on ista vidi vjeruj mi prvi bi znao :)

#35 Iimitless

Iimitless

    CAR

  • Banned on request
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,318 posts

Posted 10 April 2014 - 21:06

Pozdrav svima. Vec sam ranije pisala , pokusala sam samoubistvo, lezala mesec dana u Lazi i dobila dijagnozu f29, tj nespecificna psihoza ( doktorka je rekla da ni sama  ne zna sta mi je). U poslednje vreme se cudno osecam, imam osecaj da me ljudi na ulici cudno gledaju, da svi bulje u mene, problem mi je da izadjem napolje do prodavnice, postajem polako potpuno asocijalna i sve manje izlazim iz kuce, Najgore mi je sto za moju bolest osim porodice i psihijatra niko ne znam, pa kad izadjem sa drustvom moram da se pretvaram da je sve ok,,,,Polako se zapustam, problem mi je da se ujutru umijem ili da operem kosu...
Sve svoje hobije sam zanemarila, nista me vise ne zanima, po ceo dan samo  dangubim i slusam muziku. tako mi je lakse ne moram da razmisljam ni o cemu, Jednostavno ne mogu da se pokrenem da radim nesto konstruktivno.
U bolnici sam imala osecaj da ce jedna pacijentkinja da me ubije, bojala sam se da cu da ugusim u toku noci dok spavam, nisam o tome pricala sa doktorkom jer sam se bojala da ce me jos vise zadrzati u bolnici iz koje sam jedva cekala da izadjem.. I sad me strah da pricam o ovome sa njom, jer se bojim da ce opet da me vrati u Lazu...

Ne znam ni samam vise da li ludim ili umisljam ili sta mi se desava...Da li je moguce da razvijam neku vrstu psihoze? inace od lekove pijem Riperidon, par dana ga nisam pila i tada mi je bilo jos gore.

#36 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 10 April 2014 - 21:11

Meni liči na neki poremecaj sa prefiksom "šizo" e sad da li je šizotipni,šizoafektivni,šizofreni...to ce vreme pokazati...Vazno je da se boris i evo da si dosla na forum da se druzimo :) I psihoze su za ljude,vazno je da redovno ides kod psihijatra i terapeuta koji ti pašu ...

#37 Iimitless

Iimitless

    CAR

  • Banned on request
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,318 posts

Posted 10 April 2014 - 21:25

Hvala na odgovoru i dobrodoslici:)

Da li mislis da ce vremenom moje stanje postajati jos gore? Inace nemam nikakve halucinacije ni glasove, samo osecam da je moje stanje sve gore, kao da nisam sva svoja, idem ulicom i pricam naglas kako me ljudi gledaju ili pocnem da se smejem na ulici jer puno sanjarim pa mi svasta pada na pamet... kako se izboriti sa svim tim, da li radom, da pokusam sama sebe da motivisem da radim,da izlazim... ne znam kako da pricam sa psihijatrom, jos jedna hospitalizacija bi me skroz dotukla, i dalje vucem traume odande a izasla sam pre 6 meseci...

#38 Hermina

Hermina

    Još malo pa MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPip
  • 121 posts

Posted 10 April 2014 - 21:49

Prvo secerlema dobrodošla! :)
Da li imaš psihozu i slična pitanja ne može niko na ovom mestu da ti da siguran odgovor.
Da bi neko dobio dg sa prefiksom "shizo", za to je potrebno da ispunjava definisane kliničke kriterijume, i krajnje je neozbiljno da ti ovde bilo ko od nas to sugeriše. Ti si u prošloj hospitalizaciji imala po tvojoj doktorki nespecifičnu psihozu, koja može da evoluira u nešto drugo ali i ne mora, stoga je neophodno da se javiš lekaru, ne u lazi, imaš dragišu mišovića i institut za mentalno zdravlje, uzmeš uput od lekara opšte prakse ili možda čak možeš direktno bez uputa, ako imaju dežurnu ambulantu. A možda je najbolje da pozoveš ujutru institut i da pitaš šta ti treba za pregled kod njih, broj imaš na sajtu. niko te neće i ne može prisilno zadržati na hospitalizaciji, to znaš! Prisilna hospitalizacija se vrši samo kada osoba predstavlja pretnju za sebe ili svoju okolinu. u svakom drugom slučaju, razgovor sa lekarom tj obična konsultacija pomoći će ti da shvatiš gde si sada i u kom obliku ti treba lečenje ako ti treba. Konačno ne znači da ćeš uopšte morati bolnički da se lečiš. držim palčeve i samo hrabro!

#39 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 10 April 2014 - 23:53

Ma dijagnoza nije važna,to ide pod tu kategoriju,ali evo ovde ima ljudi na forumu uspesno zive i napreduju,tvoja dijagnoza je nediferencirana,ali po ovome sto pises verovatno ce ti vec dati neku stabilniju kategoriju u buducnosti.Te njihove dijagnoze su opisne i simboličke jer neurofiziologija nije uznapredovala dovoljno da se obolenja sistemski i endogericno kategorizuju...

To što opisujes liči na to,i psihijatri tako to kategorizuju kasnije i ne verujem da ce biti gore,ne znam u porodici da li imas pozitivan hereditet na psihicke bolesti.Vazno je da redovno budes u kontaktu sa svojim psihijatrom i radis na sebi kroz neku dinamicku terapiju...

#40 rijad11

rijad11

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 93 posts

Posted 10 April 2014 - 23:53

View PostHermina, on 10 April 2014 - 21:49 , said:

Prvo secerlema dobrodošla! :)
Da li imaš psihozu i slična pitanja ne može niko na ovom mestu da ti da siguran odgovor.
Da bi neko dobio dg sa prefiksom "shizo", za to je potrebno da ispunjava definisane kliničke kriterijume, i krajnje je neozbiljno da ti ovde bilo ko od nas to sugeriše. Ti si u prošloj hospitalizaciji imala po tvojoj doktorki nespecifičnu psihozu, koja može da evoluira u nešto drugo ali i ne mora, stoga je neophodno da se javiš lekaru, ne u lazi, imaš dragišu mišovića i institut za mentalno zdravlje, uzmeš uput od lekara opšte prakse ili možda čak možeš direktno bez uputa, ako imaju dežurnu ambulantu. A možda je najbolje da pozoveš ujutru institut i da pitaš šta ti treba za pregled kod njih, broj imaš na sajtu. niko te neće i ne može prisilno zadržati na hospitalizaciji, to znaš! Prisilna hospitalizacija se vrši samo kada osoba predstavlja pretnju za sebe ili svoju okolinu. u svakom drugom slučaju, razgovor sa lekarom tj obična konsultacija pomoći će ti da shvatiš gde si sada i u kom obliku ti treba lečenje ako ti treba. Konačno ne znači da ćeš uopšte morati bolnički da se lečiš. držim palčeve i samo hrabro!
Dobrodosla  Da  nemoj prerano da donosis zakljucke otidji sto rece Hermina u Dragisu Misovica  broj je tamo 0112663946
Profesor Docent neuropsihijatrije i farmakologije  dr:Vladimir Diligenski...


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users