Jump to content


socijalna f kod dece


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
12 replies to this topic

#1 jaca01

jaca01

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 2 posts

Posted 05 April 2013 - 12:32

odavno čitam postove na ovom forumu i hvala svima koji pišete. Volela bih da ja imam takav problem a ne moje dete. Mama sam devojčice od 10 godina koja ima ovaj problem. Shvatila sam da ima problem još sa 6 godina, ali kako živimo u takvom okruženju da se sve smatra normalnim, sve će kao proći samo od sebe. Nije naravno ništa prošlo u školi se se pokazalo kako jeste. Da ne dužim mnogo, ustanovljena je dijagnoza f40.1 i od maja prošle godine pije zoloft, prvih mesec dana je pila po pola i zadnji mesec tako a u sredini po celu, bilo je da kažem dobro, i dalje nije izlazila na tablu pred odeljenjem ali u manjim grupama je radila sve što i ostala deca. Prestala je da pije pre mesec dana i učiteljica kaže da se vratila na staro, znači ne priča pred odeljenjem, odgovara kratko, ne izlazi na tablu i čak par puta nije radila na času fizičkog. Fizičko zadnje dve godine nije nikad radila, počela je tek u trećem razredu kad je bila na lekovima.O društvu da ne govorim koliko pati za njima toliko sa njima ne može a ni oni nisu ludi za njom. Kako će ona dalje u životu ne znam, jako sam se nadala da će ovo proći i doktor mi je stvarno ulivao nadu ali posle samo mesec dana da se vrati na staro nisam očekivala, zar će tako celog života? Volela bih da se javi neka mama pa da vidim vaša iskustva....

#2 sturmer

sturmer

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 756 posts

Posted 05 April 2013 - 13:47

ne razumijem samo zasto ste tako brzo prekinuli terapiju

kako ce ona dalje u zivotu? pa nije invalid
sto prije to prodje i sto prije pocne normalno funkcionirat bit ce lakse i posljedice ce bit manje, moguce je da opce ne bude posljedica
naravno pod uvjetom da se to rjesava a ne dozivljava kao 'dijete je proci se s vremenom'
bitno je da se toga rijesi sto prije da se izgradi u normalnu licnost, a ne da joj cjela mladost bude tim obiljezena

#3 derpina.

derpina.

    CAR

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 706 posts

Posted 05 April 2013 - 16:56

ti si dobra majka!
to je sve sto mogu da ti kazem...

i to sto je sturmer rekao (doduse malo grublje nego sto bi trebalo :P) - sve to moze da se prevazidje!
mislim da je bitnije da se pronadje uzrok.
prihvati svoje dete takvo kakvo jeste!
msm, mozda ce ti zvucati lose ili kao obicni klise - sto te ne slomi ojacace te!
jer ako ne upoznas bol, nikad neces upoznati ni srecu.
ona ce ojacati i brze sazreti.
samo se bori, bori, bori i ne odustaj!
neka pije lekove ako psihijatar smatra da treba.
ja bih ti preporucila razgovor sa psiholgom.
i ti i ona...
zajednicka terapija bi bila idealna, jer ce na taj nacin ona shvatiti da si ti uz nju...
ojacace i ojacace vas odnos!
govorim ti kao necije dete.
imam svega 19 godina i podrska roditelja mi je jako bitna...
ja nemam istinsku podrsku. imam materijalnu i to je sve...
mene moji roditelji vredjaju i smatram da su krivi 70% za moje stanje

jako sam tuzna kad cujem da neko maleni oboli... :(
ako ti mogu ikako pomoci, slobodno mi se javi na pp...
pozdrav ogromni!

#4 little miss of sadness

little miss of sadness

    princess

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 983 posts

Posted 05 April 2013 - 17:30

kao prvo,svaka vam čast što ste uopće uočili problem vašeg djeteta,a onda i poduzeli nešto.
terapija je prerano prekinuta,trebalo bi je nastaviti još,još...a,s tabletama ili bez-nije bitno,bitno je samo da ona ŽIVI,da funkcionira normalnije,da joj bude lakše...netko to postigne bez tableta,netko sa njima.
i JAKO je bitno što prije započeti liječenje,u vašem slučaju to je učinjeno i to je velika sreća zaista....uštedjeli ste joj puuuuunoooo patnje!
ja sam bolesna odmalena,a liječiti sam se počela tek prije 2 godine(imam 26 godina sada),na vlastitu inicijativu,naravno....držala sam se jednim prstom za tanašnu grančicu na litici...vašu malenu ste toga poštedjeli.
i savjet plus: PUNO PODRŠKE njoj!! i ljubavi(neka je osjeti od VAS,svoje mame) :heart:

#5 sturmer

sturmer

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 756 posts

Posted 05 April 2013 - 18:19

sto duze zivis s bolesti to ona vise utjece na tijek zivota i vise se integrira u licnost ako se ne rjesava, a mozes misliti kako ce se integrirati na nekog jos u razvojui koliko bi to problema moglo prouzrocit :) a sad dok je u razvoju je problem i lakse rijesiti, posto ona nije svjesna mnogo toga, samo joj treba pruziti pravu pomoc, jer djeca su kao spuzva

drzati terapiju minimalno 2-3 godine, barem dok se malo ne razvije i postane svega svjesna,a sreca joj sto joj samo zoloft tolko pomaze
konstanta uz tabelte + razgovori i psihoterapija obavezno i brzo ce se vidjeti poboljsanje

samo naprijed! drzim fige

#6 jaca01

jaca01

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 2 posts

Posted 05 April 2013 - 19:35

Ostala sam bez teksta kad sam videla ovoliko odgovora!! Hvala vam puno, ne mogu da opišem kako je to kad neko razume, kome god da pričam o ovome, mislim na prijateljice niko to tako ne razume kao onaj ko ima taja problem. Znate ono "pa šta ako ne priča, pa propričaće jednom" a ne znaju kako je tešto doći do tog "jednom", lekove smo prestali jer je psihijatar tako rekao jer je ona bolja i dobro funkcioniše u maloj grupi, npr. ide u školu engleskog gde je samo njih osmoro, učiteljica u školi jednom nedeljno ostaje sa njom i još par dece  posle časova pa je tako i oceni jer tada je sve da kažem normalno, tada i čita i priča i odgovara ali samo u manjoj grupi. Čim ih je više odnosno u odeljenju ih je 27 ona nikad nije čitala ni odgovarala ni ispred table nije izašla. Ne znam zašto je takva naravno da sam posetila ko zna koliko psihologa, ali nismo otkrili uzrok. Živimo u jako normalnoj porodici, ja možda jesam nešto stidljivija i moj muž nije mnogo bolji ali normalno funkcionišemo u životu. Jedan psiholog je rekao da je verovatno bila prezaštićena dok je bila mala, mada mi se čini da je sada štitim i više kad znam kako joj je, a ne mogu da prestanem.
Preporučili su nam da je upišem na što više tih kurseva, školica i sl da se što više druži i to sam i uradila, letos je bila super čak je imala i malu ulogu u jednoj kreativnoj radionici, to je bio naš najlepši dan u životu mislila sam da će od tada biti sve bolje, predpostavljam da je i dr tako mislio kad je rekao da prestanemo sa lekovima. Mogla bih da pišem do sutra u suštini mi se jako trudimo s njom, činimo što više možemo. Znam da ona nije invalid, ali kao svaka majka želim svom detetu sve najbolje u životu, ne želim da ovako pati ...

View Postderpina., on 05 April 2013 - 16:56 , said:

ti si dobra majka!
to je sve sto mogu da ti kazem...

i to sto je sturmer rekao (doduse malo grublje nego sto bi trebalo :P) - sve to moze da se prevazidje!
mislim da je bitnije da se pronadje uzrok.
prihvati svoje dete takvo kakvo jeste!
msm, mozda ce ti zvucati lose ili kao obicni klise - sto te ne slomi ojacace te!
jer ako ne upoznas bol, nikad neces upoznati ni srecu.
ona ce ojacati i brze sazreti.
samo se bori, bori, bori i ne odustaj!
neka pije lekove ako psihijatar smatra da treba.
ja bih ti preporucila razgovor sa psiholgom.
i ti i ona...
zajednicka terapija bi bila idealna, jer ce na taj nacin ona shvatiti da si ti uz nju...
ojacace i ojacace vas odnos!
govorim ti kao necije dete.
imam svega 19 godina i podrska roditelja mi je jako bitna...
ja nemam istinsku podrsku. imam materijalnu i to je sve...
mene moji roditelji vredjaju i smatram da su krivi 70% za moje stanje

jako sam tuzna kad cujem da neko maleni oboli... :(
ako ti mogu ikako pomoci, slobodno mi se javi na pp...
pozdrav ogromni!



Prosto ne mogu da verujem da moraš sama da se boriš sa tim, kako ti je bilo do sada, kako si prošla škole i kad si otkrila problem. Verovatno si pisala ranije o tome probaću da nadjem tvoje postove, jako me interesuje kako ti  je sada?

#7 derpina.

derpina.

    CAR

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 706 posts

Posted 06 April 2013 - 13:58

Pa ono, mene oni jesu odveli na lecenje, placali mi psihijatra, ali me zovu raznim pogrdnim imenima. Ja samo imam odredjene faze i bilo bi okej da me ispostuju.
Recimo, kad sam prestala da pijem lekove - za mene je to bio ogroman uspeh! Tipa - mogu ja sve sama!
Oni su meni nabijali na nos da sam lekove zapravo prestala da pijem kako bih mogla da pijem alkohol.
Medjutim, ja sam alkohol pila i sa lekovima, tako da ono....
Ja sad zavrsavam cetvrtu godinu gimnazije. Los sam djak.
A i losi su mi odnosi sa ljudima.
Ja jesam otvorena osoba, lako komuniciram sa ljudima, ali ja sve to dozivljavam drugacije.
U meni je konstantan osecaj odbacenosti.

U sustini, u kuci bi trebala da ti bude podrska. Ima dana kad mi se ne ide ni kuci ni u skolu.

Problem je dostigao vrhunac pre cetiri godine. Dozivela sam traumu i tad su krenule moje suicidalne misli, fantazije i dela...


Ja smatram da tvoje dete samo nije socijalno izvezbano. Ali polako, mala je... Ima vremena da se sve popravi i popravice se!
Bitno je da ides korak po korak, nemoj nista naglo.
I nastavi da budes uz nju. Ma sta bilo, ne odustaj! Budi joj podrska!

#8 Nedja

Nedja

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,685 posts

Posted 06 April 2013 - 16:18

Svaka cast za podrsku koju pruzate djevojcici!

Pored svega sto radite, pricajte sto vise sa njom.... bitno je da shvati da ona NIJE NISTA LOSIJA OD DRUGIH!!! Sociofobija je usko povezana sa samopouzdanjem a ona svoje tek treba da gradi...Budite uz nju, pricajte, dajte joj realne pohvale!

#9 Primal Pain

Primal Pain

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 729 posts

Posted 06 April 2013 - 17:06

View Postjaca01, on 05 April 2013 - 12:32 , said:

odavno čitam postove na ovom forumu i hvala svima koji pišete. Volela bih da ja imam takav problem a ne moje dete. Mama sam devojčice od 10 godina koja ima ovaj problem. Shvatila sam da ima problem još sa 6 godina, ali kako živimo u takvom okruženju da se sve smatra normalnim, sve će kao proći samo od sebe. Nije naravno ništa prošlo u školi se se pokazalo kako jeste. Da ne dužim mnogo, ustanovljena je dijagnoza f40.1 i od maja prošle godine pije zoloft, prvih mesec dana je pila po pola i zadnji mesec tako a u sredini po celu, bilo je da kažem dobro, i dalje nije izlazila na tablu pred odeljenjem ali u manjim grupama je radila sve što i ostala deca. Prestala je da pije pre mesec dana i učiteljica kaže da se vratila na staro, znači ne priča pred odeljenjem, odgovara kratko, ne izlazi na tablu i čak par puta nije radila na času fizičkog. Fizičko zadnje dve godine nije nikad radila, počela je tek u trećem razredu kad je bila na lekovima.O društvu da ne govorim koliko pati za njima toliko sa njima ne može a ni oni nisu ludi za njom. Kako će ona dalje u životu ne znam, jako sam se nadala da će ovo proći i doktor mi je stvarno ulivao nadu ali posle samo mesec dana da se vrati na staro nisam očekivala, zar će tako celog života? Volela bih da se javi neka mama pa da vidim vaša iskustva....
Socijalna fobija je STRASNA. Drugu rec za to ne znam. Samo hrabro!

#10 Rihela27

Rihela27

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 51 posts

Posted 07 April 2013 - 00:07

Draga mama jaca,
ja bih samo dodala i ovo : sport!

Ja sam primjetila da nakon što sam se kao curica prestala bavit sportom, plesom i sl,
socijalna fobija u srednjoj školi je buknula! I usmeno odgovaranje, odlazak na ploču je bilo mučenje.
Po mogućnosti neki timski, npr.odbojka gdje i nema kontakta s drugom ekipom, laktarenja, rušenja.
Pripadnost timu daje odjećaj samopouzdanja, usmjerenost na cilj miče fokus sa staha i nelagode.
Na treningu nema puno ljudi pa će osjećaj "izloženosti" biti manji.
Nakon treninga i popriča se s drugim curicama, mogućnost stvaranja dubljeg prijateljstva s barem jednom od njih, povjeravanje...
Da mogu vratit vrijeme, nikad ne bih prekidala sa sportom.

Ono što meni nije pomagalo je kad bi mi mama rekla "Nije to ništa, pa i ja sam se kao mlada znala zacrvenit" (kod mene je to bio problem) a okidači su bili nestabilna obiteljska situacija i promjene (upis u srednju, na fakultet, odvajanje od bliske osobe).
Vidim da je u vašoj obitelji sve ok, pa se zato nadam da se možda ipak radi o "fazi".
Ali trebalo bi razmislit šta je to što je moglo pridonijeti njenom stanju. (neke promjene u odnosima, šira obitelj, selidba, nešto što joj je netko rekao).
Pitat ju npr."šta se može najgore desit ako izađeš na ploču?" i prema njenom odgovoru vidjet kako ona percipira potencijalno "opasnu" situaciju.

Osobno mi je teško čuti da tako mala djevojčica pije antidepresive, nekako sam protiv toga.
Ali ne razumijem, ako ste već donijeli tu odluku, zašto ste išli na prekidanje?
Pogotovo ako je odgovor na terapiju bio pozitivan (a to je velika stvar)

Pišem sve ovo samo iz vlastitog iskustva i moguće je da griješim (kao sve što pišemo i čitamo na forumima:)
Iskreno vam želim da joj bude bolje i da joj soc.fobija što manje utječe na život.
Ono što joj ide u prilog su godine (puno dobroga se stigne napravit) i podrška koju ima.
Nekako se uhvatite za to da biste dalje ostali snažni i hrabri.
Lijepi pozdrav :)

#11 SteffGermanott

SteffGermanott

    Baby

  • Members
  • Pip
  • 17 posts

Posted 08 April 2013 - 13:15

Vratite se vi tom psihijatru. Poenta je samo u tome da ona progovori. Mora da nauci da prica o sebi i o svojim problemima. Uz medikamentoznu i psihoterapiju (koja nije obicno caskanje "kao u kaficu" vec ozbiljaaan rad) sve se to da srediti. Bez obzira na to koliko se trudite nemojte je puno gnjaviti kada dodje iz skole da Vam prica kako je bilo i nemojte joj pricati kako bi trebalo da se ponasa itd. Dovoljno je sto kontaktirate sa strucnim ljudima, oni znaju kako. Vi ne znate. Budite sigurni da vrlo cesto kada pokusate da razgovarate na tu temu Vi nju samo jos vise povredjujete. Ona se stidi da govori o tome! A i ta ideja da je date na sto vise kurseva nije bas sjajna. Sasvim sigurno ce biti u cudu. Ljudima sa SF-om je jako tesko upoznavanje sa novim ljudima, tacnije uspostavljanje i odrzavanje socijalnih kontakata. To sto ima kako rekoste "samo 10 godina" nije nista cudno, jer se ova dijagnoza najlakse i postavlja u tom uzrastu.
Rad sa strucnim ljudima, pa tek onda uspostavljanje novih s kontakata. Usput bilo bi krajnje pozeljno da dobijete neki savet kako bi vi kao roditelji trebalo da se ponasate.  Nikada ne zaboravite- Put do pakla je poplocan dobrim namerama-  Srdacan pozdrav i samo hrabro.

#12 Nedja

Nedja

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,685 posts

Posted 11 April 2013 - 14:26

Sjetila sam se Vas i htjela sam nesto dodati.
(Nisam procitala sve postove pa se izvinjavam ako je neko to vec napisao).
Psihijatar je rekao da je previse stitite. To sigurno utice. Naravno, i dalje pazite na nu kao dosad ali zadajte joj, sa vremena na vrijeme neki zadatak koji moze ispuniti, vama pomoci i osjecati se korisnom. Neka bude aktivan clan domacinstva. Znam da je mala ali nekad joj recite da ode u prodavnicu (naravno, ako je komsiluk sigurnan)...kad cistite kucu, dajte njoj nesto najjednostavnije, npr. da skloni neke stvari na mjesto. I nakon toga je fino pohvalite (ali ne nerealno). Na taj nacin ce shvatiti da je ona vazna i korisna. Mozda nece uticarti na nju odmah ali u daljem razvoju sigurno hoce. Govori vam to djevojka koja nikad u zivotu nije platila racune niti obavila neki tezak zadatak za svoje roditelje pa znam kako to utice.

#13 little miss of sadness

little miss of sadness

    princess

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 983 posts

Posted 12 April 2013 - 21:51

View PostNedja, on 11 April 2013 - 14:26 , said:

Sjetila sam se Vas i htjela sam nesto dodati.
(Nisam procitala sve postove pa se izvinjavam ako je neko to vec napisao).
Psihijatar je rekao da je previse stitite. To sigurno utice. Naravno, i dalje pazite na nu kao dosad ali zadajte joj, sa vremena na vrijeme neki zadatak koji moze ispuniti, vama pomoci i osjecati se korisnom. Neka bude aktivan clan domacinstva. Znam da je mala ali nekad joj recite da ode u prodavnicu (naravno, ako je komsiluk sigurnan)...kad cistite kucu, dajte njoj nesto najjednostavnije, npr. da skloni neke stvari na mjesto. I nakon toga je fino pohvalite (ali ne nerealno). Na taj nacin ce shvatiti da je ona vazna i korisna. Mozda nece uticarti na nju odmah ali u daljem razvoju sigurno hoce. Govori vam to djevojka koja nikad u zivotu nije platila racune niti obavila neki tezak zadatak za svoje roditelje pa znam kako to utice.

slažem se potpuno! jako je važan osjećaj osjetiti se važnim,korisnim,potrebnim,sposobnim....i to tek sada shvaćamo....kada smo odrasli.