Jump to content


Nepodnošenje pritiska/stresa


  • Please log in to reply
74 replies to this topic

#41 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 15 May 2015 - 14:13

To sto pitas, Atina, ne brine me. Ja znam nekako da ce mi ovo doci, samo ne znam u kojoj meri. Ne plasim se unapred i cesto potcenim, mislim da mi se "ovog puta nece bas jako pogorsati stanje"...

#42 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,869 posts

Posted 15 May 2015 - 16:57

Mislis potcenis u smislu - nece mi se jako pogorsati a ono se pogorsa vise nego sto si mislila?

Elem, dobro je da te bar to ne muci.

#43 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 15 May 2015 - 17:57

Pa da. Npr. pomislim da je okej da se izložim nekom pritisku jer "neću pući kao prošli put", a onda ludnica :D

#44 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,869 posts

Posted 16 May 2015 - 12:15

Meni je stres i samo pojavljaljivanje simptoma u bilo kojoj meri.

#45 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 16 May 2015 - 13:57

Kapiram i razumem... Ja bih to protumačila tome što tvoje nastaje usled anksioznosti a moje usled graničarskih prenaglašenih reakcija. Čini mi se da kod anksioznosti ima više konstantnog straha i strepnje. A ovde je akutna reakcija pa prenaglašena. Nisam pametna... Ali žao mi je što ti se to dešava.

#46 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,869 posts

Posted 17 May 2015 - 11:01

Da, kod anksioznosti ima dosta strepnje, cesto neodredjenog straha, osecaja nemira, itd.

Rekla bih da su, usled mog dugogod. maltretiranja sa svim ovim, moje reakcije takodje prenaglasene
u smislu da sve dozivljavam katastroficno, tragicno,negativno i to me ponekad ''usisa'' da ne umem da izadjem iz toga.
Znam i burno da reagujem na glupost i svasta nesto. Onda krene da me nervira to sto to uopste tako reagujem (kao kreten)
pa sebi dodatno dizem pritisak i stres.

#47 angela_delamorte

angela_delamorte

    Šeherezada

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,032 posts

Posted 17 May 2015 - 11:58

meni je sve protisak


eo sta kaze dr:

lek mi sabotira UP fazu, pa besnim

zato sam nervozna

trazim ksalol nece da mi ga da

ocu da lebdim, da me zabole za sve

ona lebdeca faza
ono boli me tu ki

ali meni je pritisak ici na rucak kod mame NE MOGU
NE MOGUUUUU

SPAVA mi se od pojacane doze AP MRZIM

#48 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,869 posts

Posted 17 May 2015 - 12:15

Meni je takodje sve pritisak , kao da mi je zivot pritisak, mozda zato sto sam razmazeni debil, kreten ili ne znam ni ja sta..
sve mi je teret,pritisak i ne umem ni sa cim da se nosim..

#49 archaic_tiger

archaic_tiger

    Kristalno čeljade

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,238 posts

Posted 19 May 2015 - 19:27

Evo,da i ja kažem nešto na ovu temu...

Ovo je veoma teška problematika koja i mene lično muči (ovo kad kažem teška,ne mislim bukvalno teška,nego više kao-uporna,teško razrešiva,na to mislim).U suštini,neki bi rekli-mizeran problem (ono,kao "pa dobro,ispiti,pa svako ima tremu oko ispita",ili kad je nešto drugo u pitanju,recimo za posao-"pa normalno je biti pod stresom oko posla",pa oko dece-"ko se još ne nervira oko dece" itd).I za svaku životnu sferu bi se to tako moglo reći.Hoću reći,imam utisak da se ovaj problem stalno nekako relativizuje i spušta,ono kao "pa ko to još danas nije pod stresom" i tome slično.

Međutim,ovakva razmišljanja,po meni,potpuno promašuju suštinu.

Ovo zna da bude jako ozbiljan problem koji kvalitet života srozava takoreći na nulu.Jer kakav je to život proveden u konstantnom stresu oko svake sitnice.Evo,Empire se (još pre par godina,čini mi se?) žalila da je to muči oko ispita,sad ističe kako njoj ispiti više nisu po tom pitanju problem,ali sad jeste problem nešto drugo (karijera).A da nije te karijere,bilo bi opet nešto treće.I tako Empire (nju uzeh za primer) verovatno čeka tu neku "tačku" u životu kad će konačno postati (makar koliko-toliko) zadovoljna sobom,zbog čega postoji čak i mogućnost da Empire (ne daj Bože) većinu ili ceo život provede u napetosti i stresu.Uh,kako mrzim taj karakteristični,grozni stres kad treba nešto "važno" da se dogodi (obično kad treba da se dokažeš sebi u nečemu "važnom"...).To čak i nije običan stres,nego onaj kao neki maligni,grozni...Jako mučan i intenzivan (evo mi već blaga mučnina nailazi samo dok ovo opisujem)!I zamislite vi sad da neko takoreći po ceo dan tako živi.

Dobro,Empire konkretno ima,koliko sam shvatila,specifičnu vrstu dijagnoze,ali suština ovoga je potpuno ista za sve nas koji smo ovde.

Ovo je teško iskorenjiv problem,sa kojim se ja borim takoreći od rođenja.Zato sad nekakvo prosipanje mudrosti ne priliči,ali reći ću jedno moje razmišljanje na tu temu.

Problem se možda upravo nalazi u ovoj gore akcentovanoj reči "važno".Pomisao da te stvari (kojima mi u životu pridajemo važnost) možda i nisu toliko važne je veoma realna,ali mi bežimo od te pomisli kao đavo od krsta.Ta pomisao nas užasava i do te mere nam je nepodnošljiva, upravo zbog toga što bismo onda morali da zapitamo sebe:"a šta je onda važno (u životu)"?Moja poenta je,da bismo,osim naših uobičajenih života koje vodimo i planova koje imamo (škola,fax,posao,dečko,ispiti,karijera,deca itd.) u životu uvek trebali da imamo i neki "background", nešto na šta možemo da se oslonimo i što nam uliva neku snagu koja je drugačije prirode od snage koju nam daju ti neki "uspesi" u životu.Jednostavno,treba na život da gledamo malo filozofski.

Koliko smo samo puta čuli za "onog-nekog-tamo" uspešnog poslovnog čoveka/intelektualca-uspešnog profesora itd.,koji u poznim godinama (kad uspeh i životna snaga počinju da jenjavaju,a mlađe i sposobnije generacije dolaze),odjednom pada u tešku depresiju ili vrši samoubistvo (ili brzo umire od neke teške bolesti,kad uvidi da je njegovoj karijeri došao kraj).Ovo je samo jedan primer osobe koja je izgubila one stvari u životu za koje je celog života smatrala da se jedino za njih treba boriti.

Isto tako i ti,draga moja Empire.Ma koliko ta tvoja karijera bila blistava i donela ti sreće u životu (što i hoće,i treba da se ostvariš u tome i budeš srećna,i ponosna i zadovoljna),ona će svakako jednog dana proći (a čak i 20-ak i 30-ak godina u životu vrlo brzo prođu),i doći će nove,mlade generacije koje će te potući,kao što i ti sad trenutno svojim intelektom verovatno "tučeš" svoje profesore na faxu.To je biološki,normalni tok stvari koji se ne može izbeći.To je realnost (ono sa čim svi mi-duševni bolesnici u stvari imamo problem).To tako ide u svakoj mogućoj sferi života,ne samo na poslu i u karijeri.Ne postoji životna oblast u kojoj to ne funkcioniše na taj način.Razmisli malo,pa ćeš videti i sama.

Ovakve misli o životu su nepodnošljive,ovakvo relativizovanje života ljudi nikad ne vole da čuju.Ljudi više vole da svakodnevno izgaraju u stresu (i razbolevaju se od stresa,"burnout" ili kako li se to već zove),više vole to nego što vole da prihvate ovakvo relativizovanje.Ono zapravo jasno poručuje da naši uspesi nisu "bogoliki",niti smo mi zbog njih "bogom dani".Uspeh ostaje ono što jeste-uspeh,a mi ostajemo ono što jesmo i ko jesmo-i sa uspehom i bez njega (iako je ovo za mnoge ljude najtužnija moguća pomisao).Zbog toga smo svi mi uspesima i dali toliki značaj u životu-jer smo ubedili sebe da to može da nas uzvisi,suštinski oplemeni i promeni (a ne može).

Tebe suštinski može da uzvisi i oplemeni samo tvoje znanje,Empire.A ne uspeh.I zato treba da se baviš naučnom karijerom zato što ti je sadržina te karijere važna,a ne zbog toga što ti je karijera važna.I oprosti ako sam sa nekim rečima bila surova u ovom postu.Činjenice u početku možda znaju da izazovu veliki bol,ali ako na kraju pristaneš da malo "druguješ" sa njima,one na kraju-oslobađaju.Mnogo je lepše gledati na život pomalo "filozofski" i relativno,nego kroz prizmu uspeha/neuspeha. (iako ponekad zna da bude veoma bolno,jer život u stvarnosti i jeste takav-tužan i bolan).

#50 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 19 May 2015 - 19:47

Tragedija moje situacije nije sto cekam trenutak u zivotu kad ce ovo nestati, vec bas sto mislim da nikada nece, jer se realizuje kroz razne nove stvari koje mi se desavaju, iako pokusavam da poduzmem mere protiv toga. Sto kazes i sama, jako tesko iskorenjiv problem. Plasim se da ce uvek tu ostati.

Slazem se da pristup da to nije toliko vazno moze da olaksa. Ja nesto slicno pokusavam da praktikujem, lekcija sa REBT, "nije smak sveta i ako ishod ne bude kakav zelim da bude". Ali rebt can only do so much, postoji neka granica nakon koje mi je suvise vazno da uspem sebi da objasnim to da nije smak sveta. Pokusavam, ali onda se jave nove misli koje me sabotiraju: ja nista sem puta koji sam zacrtala nemam, ja ne mogu da radim poslove s ljudima previse dugo, nemam mnogo alternativa, ili neki drugi niz misli npr. na temu razocarenja, izblamiracu se ako ne budem znala ovo ili ono na ispitu i sl. I onda ja sve te misli moram da otklanjam a puknem pre nego sto dodjem do toga da obradim i pola tih misli, ako i toliko.
Ja imam oslonac, u decku, u prijateljima, to su odnosi koji mi zaista daju snagu i gde nema osude, sujete itd. Imam i neke sitne uzitke, male hobije, hedonizam. Tako da nije karijera jedino sto posmatram, ali je i dalje vidim kao bitnu stavku - ne bih da mi se zivot redukuje samo na ove odnose i sitne uzitke koje imam.
Nije mi bitan uspeh Kao Takav, samo zelim da budem zadovoljna svojim postignucima: onime sto naucim i onime sto istrazim i radovima koje cu, nadam se, jednog dana objaviti, ali ne zbog slave nego sto i sama kazes, znanja, posto na osnovu toga sebe vrednujem (sto je potpuno pogresno ali ne umem da prestanem). Ne zanima me prestiz, da budem poznata, da me svi hvale - moj problem potice iznutra, od straha da necu ovo sto zelim moci da postignem i da cu samu sebe razocarati. Nekad je to da ispricam pred posterom sta sam radila, nekad da polozim ispit s dobrom ocenom, nekad nesto nevezano za to npr odlasci kod porodice...
Jeste moj problem sa samom sadrzinom a ne karijerom kao apstraktnom kategorijom, mene to muci na kratkoj vremenskoj skali (primeri koje sam navela) a ne dugorocnoj (sto ce me jednog dana zameniti mladji i sposobniji). Nije surovo nista sto si napisala. Samo, moj pristup je blizi tome sto predlazes nego sto ti se cinilo (bar moj utisak) - a ja i dalje ovu muku mucim. Slobodno me savetuj dalje ako imas ideje zato sto vidim da ti je ovo blisko, a delujes mnogo iskusnije od mene u borbi s ovim.

#51 Anela

Anela

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 212 posts

Posted 25 May 2015 - 20:00

Ja izuzetno dobro podnosim rad pod pritiskom. Da nemam neki rok da nesto uradim, mislim da se nikad niceg ne bih dotakla! (Izuzimajuci stvari koje me teraju na ucenje, ali koje se odnosi na to da radim iz cistog zadovoljstva).
E, ja sam takva da za sve cekam zadnji momenat, jer sam tako vec navikla, i uvidela da dajem svoj maksimum. Problem nastaje kada taj posao odradim. Sekund kasnije pojavljuju se simptomi napada panike.

#52 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 25 May 2015 - 21:01

Prosvetli me. Kako?

#53 Anela

Anela

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 212 posts

Posted 25 May 2015 - 22:33

Koji deo posta, prvi, ili drugi?

Na primer, bavim se poslasticarstvom, radim kod kuce. Imam ogromnu porudzbu za neki praznik. Radim sama, bez pomoci, u kuhinjici 3 x 2 m. Gledam spisak porudzbi, i vec se kajem sto sam primila toliko posla, prolazi mi kroz glavu milion stvari, od toga da uopste nisam uzela u obzir cerkine rasporede treninga, kojekakvih dogadjaja, dogovora sa suprugom. Panicni napad obavezan. Takav, da sam sledeci ceo dan kao samlevena, i nisam u stanju nista da uradim. Pa onda, dam sebi jos jedan dan oduska. Pa napravim spisak namirnica koje mi fale. Pa me opet uhvati panika, ovog puta i zbog odlaska u kupovinu (gde redovno imam napad panike dok cekam u redu), i zbog toga sto, kada pogledam spisak, opet shvatim da sam previse posla uzela. Kupovinu nekako obavim, opet sam samlevena ceo dan, i nista ne radim. Znaci, 4 dana sam vec izgubila, a mogla sam laganica odraditi veliki deo posla. Peti dan (sto znaci da imam maksimalno jos 3 dana da napravim 20 kg kolaca, isecem ih, izmerim, upakujem i razvrstam, i napravim jos 6 torti), krenem put kuhinje. Tri dana mi je vec malo za toliki posao, i onda uprem kao sivonja. Toliko sam u kasnjenju, da nemam vremena ni o cemu vise da razmisljam. I tako, sto bi rekli, muski odradim posao. Tada sam kao u bunilu, minimalno spavam, minimalno jedem i totalno sam koncentrisana na posao. Jednim coskom mozga shvatam da sam umorna kao pas, ali sam svesna i da, ako napravim pauzu, nema sanse vise da se podignem. Poslednje ukrasavanje odradim bukvalno kada narucioci pristizu. To je momenat kada pocinjem da pucam po savovima, adrenalin me toliko vozi, da mislim da cu se srusiti pred ljudima!
Mada, ovako, analizirajuci sebe, mislim da uporno zivim u ubedjenju da ce doci dan kada cu se, ili navici na ove simptome i prihvatiti anksioznost, ili se toliko umoriti, da necu dozvoliti da se ni jedan jedini simptom pojavi.

#54 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 26 May 2015 - 07:52

Meni slično (samo za učenje) funkcioniše to sve što si opisala :D mislim, pogledam koliko imam da učim pa se nešto kao kajem što sam upisala master, pa se smirim i počnem, pa bude komplikovanije, pa opet paničim i tako. Nemam panične napade u klasičnom značenju te reči ali imam te svoje krize koje su autodestruktivne.
I ovo

Quote

Znaci, 4 dana sam vec izgubila, a mogla sam laganica odraditi veliki deo posla.
bezbroj puta pomislim...

E sad, kad sam imala fiksne ispitne rokove (što sad nemam), identično sam funkcionisala, u smislu, približava se ispit i ja tih dana učim sumanuto mnogo i položim (najčešće i s 10), pa bi se moglo i reći da sam produktivna, ALI emotivna cena je PREVELIKA. Znači, identična priča kao ovo tvoje:

Quote

Tada sam kao u bunilu, minimalno spavam, minimalno jedem i totalno sam koncentrisana na posao. Jednim coskom mozga shvatam da sam umorna kao pas, ali sam svesna i da, ako napravim pauzu, nema sanse vise da se podignem. Poslednje ukrasavanje odradim bukvalno kada narucioci pristizu. To je momenat kada pocinjem da pucam po savovima, adrenalin me toliko vozi, da mislim da cu se srusiti pred ljudima!


Deo koji me zanima kako da postignem je ovaj :D za to sam pitala.

Quote

Ja izuzetno dobro podnosim rad pod pritiskom.


Mislim, možda sam pogrešno razumela - izuzetno dobro podnošenje za mene bi bilo da nema te panike i kriziranja, ne samo uspešnost rezultata. :(

#55 Anela

Anela

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 212 posts

Posted 26 May 2015 - 08:40

A jeste, ja istrcah sa odgovorom, bez da sam promislila o posledicama koje trpim zbog rada pod pritiskom. Racunaj da si dobro razumela moj post, moja greska je sto sam se katastrofalno izrazila u njemu. Ja funkcionisem dobro pod pritiskom, tada, u datom momentu, ali sve sto prethodi tome, i sve sto dolazi posle toga je strahota.

I jeste, u pravu si, emotivna cena je prevelika.

I jos moram da dodam, u prilog svom prethodnom postu, da sam se na pocetku rada sa kolacima osecala kao na vrhu sveta. Silom prilika sam svoju ljubav unovcila. Trudna sam ostala bez posla, dobili smo dete, finansijski smo bili u govnima do guse, i brzo sam morala da smislim nacin da zaradim koji dinar.
I tada sam redovno radila pod pritiskom,posle postporodjajne depresije, neispavana zbog bebe, i pokusaja da se uopste snadjem u novonastaloj situaciji, ali mi ni um ni telo nisu reagovali ovako kako sada reaguju. Tada sam se mogla pozaliti samo na fizicki umor. I bila sam tooooliko ponosna na sebe sto sam mogla ucestvovati u placanju racuna, kupovini potrepstina.

Sada stvari stoje drugacije. Fizicki umor mi je najmanje bitan. Vise me boli telo posle iscrpljujucih napada panike, nego posle tri dana i dve noci stajanja na nogama. Ni to sto zaradjujem pristojnu cifru ne donosi mi nikakvo zadovoljstvo. Rekla sam nedavno suprugu, kada me je propisno "izvozao" napad, da imam sav novac ovog sveta, dala bih ga, samo da sve ovo prestane.

#56 angela_delamorte

angela_delamorte

    Šeherezada

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,032 posts

Posted 29 May 2015 - 08:44

pritisak koji donosi novac podnosim

ostale ne

#57 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,869 posts

Posted 02 June 2015 - 11:28

Da li se kao posledica nepodnosenja stresa javlja i preterana briga?

#58 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 02 June 2015 - 12:39

Samo akutno, npr. noc pred ispit (nista necu znati sutra) i sl. Danas imam razgovor za sefom potencijalnog mentora za doktorat i zacudo ne osecam pritisak skoro uopste. Slagala sam ga pre dve nedelje da citam materijal koji je poslao, a tek sam nocas uopste i otvorila, ali bar znam osnovne koncepte, sigurno me nece propitivati niko kao na ispitu ... valjda.

#59 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,869 posts

Posted 02 June 2015 - 12:47

Empire, i ja mislim da nece biti kao na ispitu..Vazno je da znas osnovno a posle mozes da mlatis oko toga :D

Kad nesto konkretno ocekujem, da mi neko blizak javi svoje rezultate od lekara - ubi me briga i anksioznost.
Ne znam da li to spada pod akutno
ali ja inace imam problem sa preteranom brigom.

#60 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 02 June 2015 - 12:56

Ja sam to akutno vise kolokvijalno rekla :D recimo ja brinem kad sam blizu iscekivanja, kao ti u ovom primeru. Zapravo, kad bolje razmislim, brinem mozda stalno jer mozda ovo moje sve i proistice iz neke brige, samo drugacije upakovane. Klasican rebt-ovski primer: "ne smem da padnem ispit". I onda krece ludnica. A pred sam ispit jasnija briga: "izvuci cu pitanja koja ne znam, zaboravicu sve, propustila sam neki deo gradiva jer nisam znala da postoji" ...

Sad polako hvata i frkica jer je u 15h ovaj razgovor.
50% kakav ce biti ishod i 50% jer cu sresti verovatno onog profesora iz one moje druge teme o nezavrsenim obavezama. Al dobro.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users