Jump to content


Generalno pitanje za ekipu ;)


  • Please log in to reply
25 replies to this topic

#1 Whyer

Whyer

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 71 posts

Posted 15 September 2016 - 18:59

Pozdrav. Najprije bih Vam se htio ispricati sto cu u ovoj temi mozda unaprijed ispasti grub, mozda u necijim ocima cak i bezobrazan, ali jednostavno imam jednu dilemu koja me muci.

Vidjevsi Vase postove po ovom forumu, vecina vas ide kod psihijatra, konzumira razne lijekove, odlazi na psihoterapije i opet isto. Uvijek isto. Nikada do sada po ovakvim forumima nisam vidio temu u kojoj pise: Da, pobjedio sam, iza mene je to i tu je tomu kraj. Htio bih Vas pitati: Sto je onda smisao toga svega? Ima li uopce smisla uzimati lijekove, kad vam ( nam ) ocito nije bolje?

Jedina stvar koja doista djeluje je autosugestija ( Meni ) i vrlo rado cu nasiroko objasniti kako sam se barem malo uspio umiriti i stabilizirati, bez koristenja icega uz pomoc psihoterapije. Nisam strucnjak i ne tvrdim da sam u pravu, ali tvrdim da se moze jer to ja osjecam.

Zanima me vase misljenje?

Nadam se da Vas nisam uvrijedio jer mi stvarno nije bila namjera.

#2 borderija

borderija

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 353 posts

Posted 15 September 2016 - 19:06

Mene nisi uvrijedio :D drago mi je da si pronasao svoj nacin da ti bude bolje...napisi nesto o tome...mozda nekome pomognes :)

#3 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    butterfly wannabe

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,752 posts

Posted 15 September 2016 - 19:10

ne znam za ostale dg ali gledajući iz perspektive nekoga sa shizofrenijom/psihozom lekovi su spas
ja bih bio mrtav bez njih i ako ikada iz nekog razloga prestanu ap da deluju mislim da ću se ubiti
dobro vrv se ne bih ubio več bih čekao nove lekove
hoću da kažem da je psihoza pakao kojeg lekovi uspešno (u mom slučaju) eliminišu

mozak većine ljudi ovde NIJE neurotipičan a lekovi su još uvek prilično gruba oruđa za manipulaciju aktivnostima mozga
otud smo u hroničnom stanju bolesti i imamo dobre i loše dane a bez lekova bi bilo samo još gore
psihoterapija ne može da odmogne takođe

#4 Whyer

Whyer

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 71 posts

Posted 15 September 2016 - 19:18

Ja sam sam sebi rekao: Okej stari, gle, u banani si, al sve što te dovodi do tog stanja i te misli koje imaš tipa: Kad odem na faks, neću bit' dobro, izgubit ću kontrolu, postati lud i aj bok - Nisu realne. Kad god, gdje god i koliko god jake bile - Nisu realne. To stanje, takve misli će prestati što više i duže budeš ovako reagirao na njih. I to je to. Vjeruj u to. Kad sam sebi to tako prezentiram, bude mi mnogo lakše, mada ja mislim da sam u mnogo lakšem stanju za razliku od Vas.

#5 jastr

jastr

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 53 posts

Posted 15 September 2016 - 19:28

Ovo sto ti pises usporedio bi(metaforicki)kako bi bilo da jasno definirani krscanin uci Dawkinsa vjeri ,pa ono sve alternative spominje,objasnjava i Dawkins stane kaze "Its just an illussion,which God you belive etc,etc" :D .Desavalo mi se ranije da su objasnjavali kako se bez lijekove moze ,al sto je tu je ,zavisi sve .

#6 Emanuil

Emanuil

    Све за Христа, Христа ни за шта!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 5,414 posts

Posted 15 September 2016 - 19:52

Da mi nije bolje od lekova, ja ih ne bih pio.
Moje bolesti se ne mogu izlečizi, ali ni hipertenzija (naprimer).
A kukaju ljudi oko dosta čega pa nikom ništa, rasteretiš dušu uz šoljicu kafe.
Tako i ovde, virtuelno, okupimo se na jedan dobar chatić uz kafu i olakšavamo svoje muke kad vidimo da ima i gorih slučajeva od nas samih.

#7 Exley

Exley

    Tiberian Felhound

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,733 posts

Posted 15 September 2016 - 20:14

To tvoje bi mozda samo islo za blage vrste depre

#8 Macak

Macak

    Više munjen nego munjevit

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,815 posts

Posted 15 September 2016 - 20:56

 Whyer, on 15 September 2016 - 18:59 , said:

Pozdrav. Najprije bih Vam se htio ispricati sto cu u ovoj temi mozda unaprijed ispasti grub, mozda u necijim ocima cak i bezobrazan, ali jednostavno imam jednu dilemu koja me muci.

Vidjevsi Vase postove po ovom forumu, vecina vas ide kod psihijatra, konzumira razne lijekove, odlazi na psihoterapije i opet isto. Uvijek isto. Nikada do sada po ovakvim forumima nisam vidio temu u kojoj pise: Da, pobjedio sam, iza mene je to i tu je tomu kraj. Htio bih Vas pitati: Sto je onda smisao toga svega? Ima li uopce smisla uzimati lijekove, kad vam ( nam ) ocito nije bolje?
Jedina stvar koja doista djeluje je autosugestija ( Meni ) i vrlo rado cu nasiroko objasniti kako sam se barem malo uspio umiriti i stabilizirati, bez koristenja icega uz pomoc psihoterapije. Nisam strucnjak i ne tvrdim da sam u pravu, ali tvrdim da se moze jer to ja osjecam.
Zanima me vase misljenje?

Evo sada ces vidjeti:
Da, pobijedio sam! Iza mene su stanja u kojima nisam bio sposoban brinuti se za sebe. Zbog groznih stanja u kojima sam bio propalo je skoro sve sto sam teskom mukom godinama stvarao.
Sada sam puno bolje. Brinem se sam za sebe, zivim sam.
I dalje idem psihijatru ali puno rjedje, na kontrole. Prezivio bih sigurno i bez njega. I sad se dogode ponekad situacije kad mi je lose. Dogadjaju se jos gore situacije ljudima oko mene koji nikad nisu bili kod psihijatra.
Trosim tabletice i dalje ali skoro zanemarive doze u odnosu na nekadasnje. Trosim ih jer mi je s njima bolje a ne sto sam o njima ovisan ili da ne bih mogao prezivjeti bez njih kao nekada. Sada je psihijatar skupa sa tim tableticama dio moje vlastite brige za zdravlje i preventivna mjera da ne upadnem ponovo u stanja iz kojih se sam necu moci izvuci. Osim toga ja nisam imao samo depresiju nego je u pocetku izgledalo kao depresija dok se nije otkrilo uzroke i rjesenja mojih problema.

Na forumu neces naci ljude kojima je dobro jer jednostavno vise nemaju zelju dolaziti, podsjecati se na bolesna stanja u kojima su bili. Mozda bas zato ovaj forum ima toliko clanova koji su banirani na vlastiti zahtjev.

Ima nas svakakvih. Ja dolazim jer sam usamljen a da prostis od sveg interneta i foruma ovdje su ljudi sa kojima se najradije dopisujem. Meni su puno pomogli i ja zelim sada nekome pomoci.

Pogledaj na primjer forum.hr, napisi nesto tamo i neki ce te napasti i sprdati se na tvoj racun sto god ti napisao. Bolesni su od kronicnog nedostatka tolerancije i suosjecanja. Zeljni uskociti u necije srce da ga pozderu iznutra. Tamo imas vise pacijenata nego ovdje ali im ne smijes reci da su pacijenti.
Kao i vecina kronicnih alkoholicara i narkomana, sigurni su da je cijeli svijet poremecen osim njih ali to je druga tema.

Autosugestija pomaze u nekoj mjeri i na neki nacin. Meni je autogeni trening puno pomogao. Samo reci sebi zdrav sam nije dovoljno ako zaista jesi bolestan.
Depresija nije jedinica ili nula, bolje receno, 1 ili 0 crno ili bijelo, imas ili nemas.
Svatko od nas ima drukciju psihicku bolest. Ne postoje dvije jednake depresije u dvije razlicite glave a kamo li dvije psihicke bolesti u dvije razlicite glave.
Ti si imao svoje uzroke i rjesenja tvojih problema u glavi. Svatko ima svoje. To je preslozeno, prekomplicirano da bi mi mogli reci ako je tebi pomogla autosugestija da mora pomoci svima.
Ako su osobi A odredjene tabletice pomogle da potpuno ozdravi to ne znaci da ce osobi B imalo pomoci.
Imas depresiju u kojoj ti je tesko, nemas volje i lose ti je i depresiju da niti jedes niti spavas niti pijes ili samo jedes, pijes spavas, ne ides na posao jer ne mozes a ne sto ti se ne ide i ne ides u grad jer ne mozes, bukvalno ne mozes i prije ces umrijeti nego uciniti sto ne mozes. Ljudi koji su tako bolesni a ne lijece to umiru od secera, od masnoce u krvi, od banalnih bolesti za danasnje vrijeme, zapravo umiru zato sto zele.
Nadam se da sam objasnio.

#9 ~xO~

~xO~

    ~ brainstorm sailor ~

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,271 posts

Posted 15 September 2016 - 21:11

evo recimo meni je dobro...uspeo sam, da li ce se vratiti mozda da mozda ne...videcemo
mada depresija je senka koja prati svakog coveka... i laze svako ko nije imao bar jednu jedinu epizodu depresije
slazem se sa tobom da se treba raditi na sebi, treba seci strahove, crne misli iracionalne stvari apsolutno da, treba vremena i rada na sebi puno, ali isto je takodje tacno da nekada ne mozes da vise kontrolises svoje misli, razgovor naravno pomaze, ali ne uvek, kada sam u sred epizode bio retko ko je mogao da dopre do mene... lekovi su nuzno zlo kao i svi ostali, pravi lek je potpuno drugaciji zivotni stil, gde se postuju zakoni po kojima funkcionise covekov organizam, nije trenutno resenje vec resenje na duge staze...
autosugestija moze i ne mora pomoci
upravo tako kako ti je macak rekao...nisu svi poremaciji isti ni dve depresije nisu uopste iste upravo zato sto smo razlicite licnosti postoje zajednicke stvari onako u grubo ali i finese koje su vezane iskljucivo za tu licnost i njena iskustva...
ovo je veoma siv teren gotovo citav kosmos jer covekov um je jedno neistrazeno polje...

#10 Macak

Macak

    Više munjen nego munjevit

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,815 posts

Posted 15 September 2016 - 21:52

Odlicno si napisao.. pravi zivotni stil je lijek. Uredan zivot, kretanje, zdrava hrana, zdrav san u pravo vrijeme.

#11 gianni

gianni

    Depresivan

  • Family senior
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,342 posts

Posted 16 September 2016 - 08:00

Mislim da ljudi odu s foruma kad im je bolje.

#12 Exley

Exley

    Tiberian Felhound

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,733 posts

Posted 16 September 2016 - 08:25

Ili nemaju svrhu biti ovdje
Ili nisu nasli nikog sa kime se poistovjeciti
Ili im je dojadilo biti tu
Ili nisu nasli odgovore za sebe, ipak nije ovo kvazi knjiznica

#13 LucidMind

LucidMind

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 66 posts

Posted 16 September 2016 - 09:57

Ili smo navikli da budemo bolesni,
Šalim se. Pazi, ovo su uglavnom  teže priče. Ja moram i ne želim lekove da pijem. Kad mi naleti, osećam se loše uzela ih ili ne. Psihijatrija u Srbija, katastrofa. Tako da smo manje više prepušteni samima sebi. I ako pročitam da se neko danas oseća divno. biće mi drago čak i da znam da će se ta osoba sutra osećati  kao najveće đubre. Ja ne verujem u TAJ DAN kada ću se probuditi i sve nestalo. Ne verujem u ful izlečenje, mog stanja barem. Da, pričam u svoje ime. Ali znati da ćeš imati 6 divnih dana i 1 grozan, pa u toku tog sedmog doći ovde i iskukati se kao ja, meni je to saznanje najbolja terapija koju sam mogla danas da primim. Pitaj uvek. Svet je u k, jer se premalo pita (pravih pitanja).

#14 ruzza

ruzza

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,828 posts

Posted 16 September 2016 - 12:29

Hvala ti na ovim pitanjima. Mislim se sta da napisem, jer imam veliki osecaj nelagodnosti i kao da imam potrebu da se svadjam s tobom (salim se, naravno), a ustvari se bojim da si ti sustinski u pravu. Sve se svodi na to da ako ja (evo pisacu samo u prvom licu, da ne uvredim nekog drugog) necu sebi da pomognem, onda mi nece pomoci ni pokojni Carl Gustav Jung, sve da sad ozivi iz mrtvih…
Dakle pitanje je zasto ja ne zelim sebi da pomognem?
Ili je pitanje bolje formulisati ovako: Zasto se ja konacno ne ubijem kad vec ne zelim da sebi pomognem e.g. da zivim?
Zivot je tezak. I u svom zivotu, ti zelis sebi da pomognes. I to radis, hvala Bogu… A eto ja na primer ne zelim sebi da pomognem. I samo je nejasno to zasto ja i dalje zivim, disem, smetam, zasto opterecujem druge kad vec necu da zivim itd. ?

Evo ukratko da probam da odgovorim na ovu temu koju si otvorio:
  • Ti zelis da sebi pomognes i ti radis autosugestiju itd. Zasto ja ne radim isto?
  • Zato sto ja ne zelim da sebi pomognem.
  • Pod uslovom da se ne radi o banalnoj lenjosti (ona dodje i prodje a moje stanje je prilicno konstantno), pitanje je sledece:
Ne zelim sebi da pomognem jer ne zelim da zivim?
  • Ako ne zelim da zivim, zasto se onda ne ubijem?
  • Postoje nekakvi (navodni) razlozi zasto se ne ubiti (t.j. izdrzavanje maloletne neduzne dece)
  • A sta ako su moji razlozi da se ne ubijem samo izmisljeni (od strane moje prljave podsvesti) jer ja se defacto ne ubijam vec decenijama, a moje lose stanje “ne zivi mi se” traje isto tolliko?
  • A zasto bih izmislila razloge da se NE ubijem?
  • Mozda ja ustvari podsvesno ZELIM da zivim, ali iz nekog razloga to nemogu da „osvestim“ ili sebi/drugima priznam?
  • Zasto nezelim da budem svesna (i da drugima pokazem) da ja Zelim da zivim? Sramota me je? Sad ima vise opcija:
  • Ako zelim da zivim i toga sam svesna, onda MORAM da cinim delujem radim trudim se, onda dakle moram da zivim
  • Ako drugima pokazem da zelim da zivim, preuzimam odgovornost za razne obilike ponasanja i razne angazmane sa drugima a i sa sobom
  • Ako zelim da zivim da li to automatski znaci da nemam vise prava da budem ovo sto sam: „depresivna ja koja ne zeli da zivi“?
  • Dal to znaci da moram da budem neko drugi? Drugacija ja?
  • I dal je moguce da sam „ja“ samo ovo depresivno i grozno, i da nema neke druge mene tu negde unutra? Neke „bolje“ osobe?
  • Ako bi bilo moguce da u meni postoji enka „bolja“ osoba, dal to znaci da ja zaista mogu biti „bolja“ i da sebi iz nekih neznanih razloga Ja nisam dala da Ja budem bolja tj da Ja prepoznam da u sebi imam i bolju osobu?
  • Ako je to makar i teorijski moguce, u kakvom bi svetu kakva bioloska ili Bozija logika dozvolila da nastane tako monstruozno bice (kao sto sam ta navodna Ja koja zna da je mogla biti Bolja, ali nije to sebi dozvoljavala)?
    Dakle vracam se na istu tezu da ne treba da zivim, samo smo sad upgreadovali do toga da nisam trebala ni da se rodim.
  • Konacno, da li je ovakvo razmisljanje samo posledica manjka serotonina, pa ja mislim da sam ja samo to „depresivno“ a ustvari sam ja i drugacija, samo od manjka serotonina to nemogu da shvatim?
  • OK, ne zelim da budem svesna da zelim da zivim (nije vazno iz kog razloga). Da li to znaci da zelim da budem svesna da NE zelim da zivim? Ili to znaci da ja uopste ne zelim da budem svesna?
  • Ako ja zelim da budem svesna da ne zelim da zivim, onda dakle ja sam odustala od zivota i cekam da umrem, t.j. to je neka vrsta samoubijanja.
    Ali, ako ja ne zelim da budem svesna uopste, to je ocigledno samoubijanje. Dakle, samo zivim a bez akcije da resim problem t.j. ubijem se, samo dakle cekam da umrem. Kao pasivno samoubistvo.
  • Dakle sta god bilo, do sad nekako ispada da ja ne zelim da sebi pomognem jer ne zelim da zivim a zelim ustvari da se ubijem mada pasivno cekam da umrem.

E tu se ja zaglavim. Kod te teme i spoznaje da dalje nema, osim jedno jedino resenje, a to je samoubistvo ili kakva god brza, sto brza smrt. Od te dakle spoznaje ja nemam vise nista. Kao da mi se glava isprazni i nemogu nista dalje da smislim. Zabranjeno mi je da mislim o samoubistvu jer sam imala izvesna iskustva prokletog prezivljavanja … A opet, drugo resenje nemam.


Znam da zvucim sumanuto i verovatno mi ne verujes, ali samo cu ti ilustrovati moje stanje jednom malom pricicom:

Pre neki dan sretnem koleginicu koja se skoro porodila i vidim njenu bebicu. Beba prelepa, prosto sam se suocila sa Zivotom, sa lepotom zivota. Jedan kratak trenutak bila sam zaduzena da bebicu cuvam dok se koleginica javljala nekome na telefon. Predivan trenutak. Prelepa beba, iskreno radosno smejuljenje, gugatanje, sve ono najlepse i … vraca se koleginica I ulazi u vidno pole svoje bebe a beba se tako ozari, kao da je obasjala najlepsa neka bozanska svetlost, kao da je savrsenstvo I potpuna neka sustina svega, tu, na licu te male bebe, tu pred mojim ocima: Sreca.

I osetim toplinu, osetim posle hiljadu godina tplinu kroz telo, osetim da imam srce I dusu ejr su mi prepuni te topline od bebinog osmeha… I presence me pitanje, moje pitanje, meni postavljeno: “Moja deca se meni nisu ovako osmehivala? Ne secam se, dakle nisu. To je zato sto sam ja losa majka”.


Eto, tako radi moj mozak. I kakvog uopste smisla ima boriti se za bilo sta ako sistematicno godinama tako apriori-samooptuzujuce razmisljas, ali pri tom i nesmes ili nemozes da se ubijes, pa eto tako cekas i u medjuvremenu maltretiras druge dolazeci na forum kao na neko mesto gde se skupljaju uzaludnici i nesrecnici i ljudi bez korena, kao sto sam ja?


Izvini na smaranju, ali bas mi je bilo potrebno da o ovome razmislim i s vama podelim, pa mmi vi oprostite na smaranju...



#15 green_eye

green_eye

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,005 posts

Posted 16 September 2016 - 13:03

kao sto su i drugi rekli, autosugestija puno znaci. kod anksioznosti, depresije, socijalne fobije, panicnih napada. ali kako autosugestijom zaustaviti deluzije i halucinacije ? jedino sto ja mogu je kad mi se to dogodi da snagom uma se uvjerim da mi halucinacija nece nauditi jer nije fizicki prisutna i onda se okrene na pozitivno i mogu cekati da prodje bez panicarenja.

ti govoris o stanju anksioznosti zbog promjene sredine, tj. cijeli dosad poznati svijet u kojem si zivio ce nestati i pocinjes novi zivot, sasvim je prirodno da se bojis i dogadja se svima. u takvim stanjima je moguce bez ikakvih lijekova izdrzati.

nisi nikog uvrijedio, ali ne mozes na osnovu svog iskustva govoriti o rjesenju za sve druge. ne umanjujem tezinu tvog problema, ali kao sto macak i iksi rekose, ne postoje dva ista i ti koji si upoznat samo sa svojim i eventualno jos njih par ne mozes znati kako je u nekim drugim glavama koje su ovdje, a vjeruj mi, svi su ovdje s razlogom. nije nitko presretan kad cita sve sto ostali pisu, tu smo da si olaksamo prezivljavanje, kad nam nije potrebno vise ne dolazimo. osobno znam da u dobrim periodima uglavnom nisam navracala..

#16 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,936 posts

Posted 16 September 2016 - 18:41

Uvek mi je i vise nego drago kad je nekome bolje, kad je uspeo (sam ili uz pomoc dr, lekova, psihoterapije) i/ili se izlecio.
Bila je poneka tema sa izlecenjem ali su retke.

Sto rece neko - oni koji su se izlecili vise nemaju potrebe da dolaze.

A potpuno se slazem sa Mackom da ne postoje dve iste depre i dve iste glave.
Moje skromno misljenje da je svaki covek, sa svojim problemom iako su oni isti ili dijagnoza potpuno ista - svaki je svet za sebe.
Sto ce jednome pomoci - drugome nece. Ne treba izuzeti ni druge okolnosti koje prate svakog od nas a to je socijalno okruzenje,
tip karaktera i licnosti itd. Bojim se da vecina lekara danas upravo tako postavlja stvari - kao da smo mi na traci
pa je isti svaki panicni ili opsesivni, bez veceg udubljivanja (doduse, mnogi i nemaju vremena).

Meni je drago ako bilo kod od nas/ vas pronadje nesto sto mu je pomoglo da se izvuce iz svega ovoga,
ali ne pomaze svakome isto, na zalost.

#17 foni

foni

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 30 posts

Posted 17 September 2016 - 12:17

U postovima iznad mog sve je lijepo receno i objasnjeno, pa cu se ja samo sloziti sa njima. Svi smo mi individue i svako osjeca i dozivljava zivot i sve oko nas na svoj nacin. Takodje, postoje tezi i laksi oblici psihickih smetnji / bolesti..

Ja sam npr. prvi panicni napad imala jako davno, i nisam imala pojma sta mi se desava i zbog cega. Kasnije sam otkrila da je problem u tome sto sam previse emotivna osoba, a dodatno je lose sto sve svoje probleme drzim u sebi i nerviram se. I te negativne emocije su se tako nakupljale u meni godinama i onda, iz cista mira jednog dana, kad nisam imala nikakvih problema, kad sam se osjecala zadovoljno i srecno, dozivim nesto za sta sam u tom trenutku mislila da je mozdani udar, povezan sa srcanim udarom i tako dalje i tako dalje...  I tada je nastupio buran period panicnih napada u mom zivotu. Imala sam oko sebe mnogo dobrih ljudi koji su htjeli da mi pomognu, ali su ipak jedino tablete uspjele da me izvuku iz stanja u kojem sam se nalazila. Naravno, da nije bilo podrske roditelja i prijatelja oporavak bi sigurno isao sporije. Ali tablete su ipak bile kljucne za izlazak iz krize. Nisam ih pila svakodnevno, vec po potrebi, tj. kada bih osjetila nemir i nadolazak bure.

Vremenom, bilo mi je bolje i prestala sam da ih pijem. I nekih desetak i vise godina skoro da sam zaboravila na sve to. Medjutim, jednog dana se sve vratilo i to u jos gorem obliku. Opustila sam se previse i dozvolila sebi taj luksuz da se nerviram i stresiram kao nikad, sto je uzrokovalo vracanje problema. Cak sam zapala bila i u blazu depresiju. Srecom, izvukla sam se iz svega toga i vec duze vrijeme osjecam se dobro. Trudim se da se sto manje nerviram, pricam sa prijateljima, ne drzim vise sve svoje probleme u sebi, radim na autosugestiji i pjevusim  "...nije mi nista..." :)  Ali, uvijek u torbici imam kutiju tabletica, da se nadje, za svaki slucaj.

Covjek sam sebi moze mnogo da pomogne, to je istina, ali ima tezih slucajeva, gdje je jedini nacin da pomognes sebi taj da budes svjestan da ti je potrebna pomoc i potrazis je. Sto se lijekova tice, pogresno je misliti da ce oni rijesiti sve nase probleme i uvijek se hvatati za tableticu ocekujuci spas. Ali, vjeruj mi, te tabletice postoje s razlogom, samo treba znati sa njima.

#18 Whyer

Whyer

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 71 posts

Posted 17 September 2016 - 14:40

Ljudi, danas sam se odlucio na jedan vazan korak - Ne otici odavde - Nikada. Znate zasto? Zato sto se suosjecam s Vama. Svima. Mnoge ljude sa bilo kakvim psihickim problemima drustvo odbacuje, osuđuje i karakterizira kao nenormalne. Mozda je upravo u tome i polovina problema. Kada bi nas ljudi oko nas razumjeli, sve bi bilo mnogo lakse i lijepse. Medjutim, nesto cu Vam reci... Imam mnogo opsesija u glavi. Gluposti su to kao naprimjer: Dok sam ja kuci, netko lezi u bolnici sada. Netko sada ide na operaciju. Netko je sada sretniji od mene, netko umire ( Fura me na to da mislim sta rade drugi bez meni poznatog razloga ). Takva razmisljanja o bolnicama, operacijama i slicnim sranjima su me dovela do stanja anksioznosti, pa mozda cak i lakse depresije, ali evo me! Tu sam, ziv sam i ZDRAV. Jesam, ja stvarno jesam bolje. Znate kako? Uvjerio sam sam sebe da je tako. Kako se rijesiti opsesija - Ne znam.. I vjerovatno nikada necu prestati misliti na takav neki glup nacin, ali jedno znam: Mozak se moze kontrolisati. Prije svega, on je nas organ, nismo mi njegovi robovi. Ja to tako gledam. Svjestan sam i znam da Vas ovdje ima raznih, sa raznoraznim tegobama i stanjima kakve ne biste htjeli ni najgorem neprijatelju. Znam to i zato ne pametujem o tome kako Vi trebate. Ono sto hocu reci je: Tu sam ljudi. Za svakoga od Vas.. I sa halucinacijama, i sa psihozama, i sa anksioznoscu.. Jer na kraju krajeva, ludi ili ne - Mi smo ljudi. Ljudi od krvi i mesa. Mozda ti vidis zmaja, a ja ne.. Ali ako se porezemo nozem i ti i ja cemo krvariti - U tome smo isti. I zato izmedju ljudi ne treba praviti razliku. Meni je eto, pomogla autosugestija. Ne znam jesam li svoj problem rijesio u korijenu, ili je ovo samo jedna od rijetkih faza kada mislim da sam dobro, ali znam da sam bolje. I ako ste citali moj period loseg stanja, zasluzujete citati i o tome kako mi je bolje. I ne samo to: Tko god vjeruje u moju metodu, moze mi se obratiti. Dati cu mu i Skype i Teamspeak i sve sto treba - Savjetovat cu Vas i reci Vam kako sam ja sam sebi pomogao. Ne garantiram da cu Vam pomoci, niti izigravam lijecnika jer to nisam. Ja sam samo jos jedan mladic u slicnim govnima kao i Vi ( Mozda i istim), ali zelim da pobijedimo. Svi od reda. I to zajedno. Ja vjerujem da mozemo. Racunajte na mene ;) Sretno Vam i zelim Vam da se barem malo osjetite kao ja danas - Jer danas je za mene dobar dan.

#19 AnksiozniMagarac

AnksiozniMagarac

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 8 posts

Posted 24 March 2017 - 01:52

 Whyer, on 15 September 2016 - 18:59 , said:

Pozdrav. Najprije bih Vam se htio ispricati sto cu u ovoj temi mozda unaprijed ispasti grub, mozda u necijim ocima cak i bezobrazan, ali jednostavno imam jednu dilemu koja me muci.

Vidjevsi Vase postove po ovom forumu, vecina vas ide kod psihijatra, konzumira razne lijekove, odlazi na psihoterapije i opet isto. Uvijek isto. Nikada do sada po ovakvim forumima nisam vidio temu u kojoj pise: Da, pobjedio sam, iza mene je to i tu je tomu kraj. Htio bih Vas pitati: Sto je onda smisao toga svega? Ima li uopce smisla uzimati lijekove, kad vam ( nam ) ocito nije bolje?

Jedina stvar koja doista djeluje je autosugestija ( Meni ) i vrlo rado cu nasiroko objasniti kako sam se barem malo uspio umiriti i stabilizirati, bez koristenja icega uz pomoc psihoterapije. Nisam strucnjak i ne tvrdim da sam u pravu, ali tvrdim da se moze jer to ja osjecam.

Zanima me vase misljenje?

Nadam se da Vas nisam uvrijedio jer mi stvarno nije bila namjera.


Uh. Toliko losih pretpostavki.
Prvo, od lekova jeste bolje. Ne moze biti gore i ne moze biti isto. To nisu andoli, vec lekovi koji rade odredjeni posao. Njihova svrha moze biti da izlece ali uglavnom da stvore pacijenta funkcionalnim za dalji rad, recimo sa psihoterapeutom. Losa terapija je nesto drugo i od nje moze biti isto. Onda dolazi pitanje sta je svrha psihoterapije. Nista drugo do edukacija pacijenta o njegovom stanju i nacin na koji da se izbori sa tim. Sama cinjenica da neces umreti, da ti srce nece stati ili da neces izgubiti svest moze ciniti samo da ti bude bolje. Znaci malo volje, malo zelje i bezuslovno poverenje u onoga ko te leci su uslovi bez kojih nema nista. I nema nista na brzinu, za psihicka stanja je potrebno vreme.

Ja sam prve napade vrtoglavice imao pre 15 god, gde mi je neurolog prepisao ksalol i obavezan pregled psihijatra na koji nisam otisao. 15 godina sam konstantno uzimao ksalol. Zasto? Zato sto sam majmun i zato sto je radio svoj posao to vreme. Pre mesec dana su mi se vrtoglavice vratile i prof neuropsihijatar, neuropsiholog i subspecijalista klinicke farmakologije (preko veze otisao) mi je povecala klalol na 1 dozu vise i prepisala uz to latu. Kad sam pitao zasto ksalol odgovor je bio jer je doza koju sam sve vreme pio mala i jer je nisam povecavao. Posle prve late sam bio ko nov. Bez psihoterapije i kontrola za 4-6 meseci.

Svaki pacijent je drugaciji, nekom prijaju jedni lekovi i odredjena metoda. Lecenje na svoju ruku je nono.

#20 AnksiozniMagarac

AnksiozniMagarac

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 8 posts

Posted 24 March 2017 - 02:21

 Whyer, on 17 September 2016 - 14:40 , said:

Ljudi, danas sam se odlucio na jedan vazan korak - Ne otici odavde - Nikada. Znate zasto? Zato sto se suosjecam s Vama. Svima. Mnoge ljude sa bilo kakvim psihickim problemima drustvo odbacuje, osuđuje i karakterizira kao nenormalne. Mozda je upravo u tome i polovina problema. Kada bi nas ljudi oko nas razumjeli, sve bi bilo mnogo lakse i lijepse. Medjutim, nesto cu Vam reci... Imam mnogo opsesija u glavi. Gluposti su to kao naprimjer: Dok sam ja kuci, netko lezi u bolnici sada. Netko sada ide na operaciju. Netko je sada sretniji od mene, netko umire ( Fura me na to da mislim sta rade drugi bez meni poznatog razloga ). Takva razmisljanja o bolnicama, operacijama i slicnim sranjima su me dovela do stanja anksioznosti, pa mozda cak i lakse depresije, ali evo me! Tu sam, ziv sam i ZDRAV. Jesam, ja stvarno jesam bolje. Znate kako? Uvjerio sam sam sebe da je tako. Kako se rijesiti opsesija - Ne znam.. I vjerovatno nikada necu prestati misliti na takav neki glup nacin, ali jedno znam: Mozak se moze kontrolisati. Prije svega, on je nas organ, nismo mi njegovi robovi. Ja to tako gledam. Svjestan sam i znam da Vas ovdje ima raznih, sa raznoraznim tegobama i stanjima kakve ne biste htjeli ni najgorem neprijatelju. Znam to i zato ne pametujem o tome kako Vi trebate. Ono sto hocu reci je: Tu sam ljudi. Za svakoga od Vas.. I sa halucinacijama, i sa psihozama, i sa anksioznoscu.. Jer na kraju krajeva, ludi ili ne - Mi smo ljudi. Ljudi od krvi i mesa. Mozda ti vidis zmaja, a ja ne.. Ali ako se porezemo nozem i ti i ja cemo krvariti - U tome smo isti. I zato izmedju ljudi ne treba praviti razliku. Meni je eto, pomogla autosugestija. Ne znam jesam li svoj problem rijesio u korijenu, ili je ovo samo jedna od rijetkih faza kada mislim da sam dobro, ali znam da sam bolje. I ako ste citali moj period loseg stanja, zasluzujete citati i o tome kako mi je bolje. I ne samo to: Tko god vjeruje u moju metodu, moze mi se obratiti. Dati cu mu i Skype i Teamspeak i sve sto treba - Savjetovat cu Vas i reci Vam kako sam ja sam sebi pomogao. Ne garantiram da cu Vam pomoci, niti izigravam lijecnika jer to nisam. Ja sam samo jos jedan mladic u slicnim govnima kao i Vi ( Mozda i istim), ali zelim da pobijedimo. Svi od reda. I to zajedno. Ja vjerujem da mozemo. Racunajte na mene ;) Sretno Vam i zelim Vam da se barem malo osjetite kao ja danas - Jer danas je za mene dobar dan.


Ne prijatelju, ja sam odbacio drustvo odavno i ne zanima me prihvata li me ono ili ne. Odbacio sam to da svoje probleme lecim alkoholom, drogom ili agresijom. Odbacio sam muziku nastalu u depresiji muzicke industrije 21-og veka i izlaske po 'fensi' klubovima sto je 'fensi' ko zna zbog cega. Odbacio sam citanje zute stampe, pljuvanje po politicarima, gledanje parova i retardiranih rijaliti emisija. Izbacio sam TV iz sobe jer nema sta da se vidi a ako izadje dobar film, taj je radjen po knjizi i knjiga je 1000x bolja. Ne zanima me ko je upucao koga, ko je stavio nove sise a ko vikao Ustasa, Balija ili Cetnik. I iskreno da ti kazem, ovo drustvo (ne balkansko, vec globalno) je mentalno bolesno i ako se malo zagledas oko sebe mozes biti ponosan na to da lecis svoje mentalno stanje na adekvatan nacin. To sto recimo mene bolesnici koji ni ne znaju da su bolesni ne prihvataju ... pa super. Ja sam se njih odavno odrekao.

Vazno je gledati globalnu sliku i skupiti ljude oko sebe koji misle slicno. To resava problem. Mogu kukati kako sam cekao na pregled sat vremena, kako su sestre neljubazne, kako su ljudi bahati, ali na kraju globalna slika je da sam zavrsio posao i da je sve ispalo ok. Zdravstvo je lose, ali za 37 godina nisam upoznao loseg lekara. Ja se lecim u losim uslovima i on radi u losim islovima. Mozemo pricti o majci Srbiji, Hrvatskoj .... to su imaginarne tvorevine coveka. Granice su imaginarne. Globalno nam je majka Zemlja i kad me neko pita odakle sam kazem sa Zemlje jer nemam mogucnosti da zivim u tri lepe negde na planeti X. I tamo nema anksioznosti ...

Sustina je da je lek u porodici ili okolini i da iz zivota treba kolko je ko u mogucnosti eliminisati gluposti. Covek se moze naci u jednoj od 3 stvari. U 21-om veko svako se moze naci u hobiju, to je lako, toliko mogucnosti. Vecina se moze naci u porodici i poneki se mogu naci u poslu. Za vecinu, to je 2/3.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users