Jump to content


- - - - -

Osuđen sam na loš život

škola/fakultet

This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
25 replies to this topic

#21 Džudi

Džudi

    CARICA

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,066 posts

Posted 27 October 2012 - 22:26

 moves, on 26 October 2012 - 10:16 , said:

Idi bre u pičku materinu. Ko će bre da nalazi svoj mir u selendri gde živi sa još pet ljudi? Svaki dan u ovoj kući mi je mučenje. Ja sam prošli put od života ovde završio u bolnici, a isto sam imao posao i pio lekove. Ti očigledno nemaš pojma kako žive ljudi u Srbiji ako misliš da svi žive tako što odu na posao pa onda dođu kući i ne izlaze iz nje. Ja nemam gde ni s kim da idem. Ja samo mogu da idem na posao, i onda da dođem kući da ih gledam propale i jadne kako ceo dan gledaju televizor i ne pričaju jedni sa drugima.

Gotovo je. Ja ću se danas ubiti jer ovako ne može da se živi a bolju budućnost nemam. Šta ću i gde ću da radim posle dve godine ovde? Mogu samo da završim u nekoj bolnici u još gorem stanju. Kad bi mogao da uradim bilo šta što hoću mogao bih to da uradim i sad. Ali tako ne funkcioniše život.

Dosta mi je svega, i boli me kurac kako će se ko osećati kad umrem. Jebe mi se za sve.

Da li su potrebne psovke, da li je potreban bes ako neko želi da ti pomogne?

Imaš 22 godine i život je pred tobom.

Niko od nas ne bira gde će se roditi, da li u selu ili u gradu. Niko od nas ne bira porodicu.

Najdobronamernije ti savetujem da odeš kod psihijatra i to što pre, da počneš sa nekom terapijom i da ne prekidaš na svoju ruku.

Biće ti bolje.

Nemoj da se plašiš bolnice, ako je potrebna.

Stavi sada fakultet u drugi plan, misli najpre na svoje zdravlje.

Pokušaj da uspostaviš neki odnos sa roditeljima.

Najlakše je ubiti se..a šta ako ne uspeš i ostaneš invalid?

Šta misliš kako je ljudima obolelim od kancera, koliko oni žele da žive a umiru?  

Pokušaj sada nekako da se smiriš. Popij čaj od nane, ili toplo mleko, svejedno.

Kreni ponovo kod psihijatra.

Pokušaj da prihvatiš neki posao ako ti se nudi..danas vlada takva nezaposlenost i besparica, da je svaki posao vredan. I ne stidi se posla.

Hajde, budi hrabar, ovde dobijaš maksimalnu podršku..

Smiri se..molim te..kakvo crno ubijanje?

Nijedan problem u životu nije nerešiv. Sve se rešava, korak po korak.

Glavu gore, poslušaj moj savet, popij neki čaj da se smiriš, gledaj nešto na televiziji, čitaj..radi sve samo da odvučeš pažnju sa ovih crnih misli.

#22 SuperMario

SuperMario

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 120 posts

Posted 28 October 2012 - 00:11

I ja sam tu negde vas vrsnjak, imam 24 godine i karton kod psihijatra.  Prvi put sam zavrsio kod psihijatra u januaru ove godine, jer sam pored depresije imao i strahove. Te strahove kroz koje sam prolazio su nesto najgore u zivotu. Budis se nocu, srce ti lupa, strah te je da umres, strah te je da zivis, strah te je da zaspis, strah te je da budes sam. Jedno strasno stanje u koje sam sebe doveo. Samo sam obilazio groblja, svoju pokojnu baku koju sam mnogo voleo i koja je umrla 2007, i razmisljao kako mi nije puno ostalo.
Ne mogu da kazem da je to odjednom nastalo. Od srednje skole sam depresivan, imam sve moguce komplekse nize vrednosti, imam par prijatelja i ljubav. Ali nekako, kada me uhvati ono sivilo vise nista ne pomaze, samo bi se zatvorio u sobu i pretvorio u biljku. Nekako sam imao osecaj da tako sebi olaksavam, ali gledajuci iz ove perspektive vidim da sam zapravo samo sebe gurao sve dublje i dublje.
Mogu da kazem da sam se sada koliko-toliko stabiizovao, nije sjajno ali je bolje. Vise nemam te strahove ali i dalje sam depresivan - nekada manje, nekada vise ali zelim sebe da bodrim da ce biti bolje.
Moves, znam da ti sigurno nije lako ali skupi svu snagu i daj sve od sebe da se podignes. Znas ti, znam ja i znamo svi da to nece biti lako ali nista sto je vredno ne dobijas bez truda i muke. Bio sam i ja na ivici i znam koliko je crno, ali kada se podignes iz ovog teskog stanja u kome si i pogledas iza sebe, shvatices da u odnosu na druge imas jedno iskustvo vise koje ce te uciniti da rasiris vidike i da shvatis da je sva snaga u tebi. Da razumes i tudji strah i tudju patnju i da mu pomognes da se izdigne.
Zelim ti puno strece i zapamti da posle kise UVEK dolazi sunce - a da srecu ne mozes da cenis i vidis bez "one druge strane medalje".


#23 sweetygirl

sweetygirl

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 73 posts

Posted 29 October 2012 - 11:27

http://ratnicisvetlo...m-promeni-svet/

#24 Annabelle

Annabelle

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 5 posts

Posted 31 October 2012 - 14:53

Dragi svi,

imam potrebu otvoriti dušu i kao totalni anonymus svima vama dati uvid u moj život.
Imam 29 godina, moj muž 28, prije nepunih 6 mjeseci smo se oženili, sve je bilo divno, kao u snu...mislim da mi je to zbilja bio najljepši dan u životu. Tri tjedna nakon toga moj muž je popio tablete, nije mi dao da zovem hitnu, pa sam nakon tri pokušaja uspjela nazvati njegovu mamu koja je zatim zvala hitnu s posla i ona i njegov tata su dojurili do nas doma taman u trenu kad je hitna i policija došla po njega (u Hrvatskoj po zakonu ako odbijaš hitnu šalju i policiju).

Preživio je, bio je cijeli dan u bolnici i pustili su ga doma...nakon što smo par dana poslije došli psihijatru bilo je još gore...ovaj psihić je imao malo čudan pristup, vrijeđao ga je i nazivao kretenom koji zajebava sve oko sebe, ženu i roditelje...moj muž se šokirao, nakon toga je bio još depresivniji. Njegovi roditelji i ja smo potražili drugog psihijatra...došao je kod žene i dobio terapiju - antidepresive i utvrđena mu je depresija i anksioznost. Međutim terapija nije svemoguća, pa tako u ciklusima od nekoliko tjedana opet imamo cirkus doma...tada on ima izljeve bijesa u kojima kaže da nas sve boli k*** i da ne znamo mi kako je njemu u njegovoj glavi...i ja to razumijem, nitko ne zna osim ljudi koji su tako nešto prošli, ali trudimo se svi...pokušavamo mu pomoći. Kad je dobro...u tim danima je pomirljiv, ispričava se za sve ružne riječi koje je izgovorio (a izgovori ih bujicu...uvreda, psovki...ma užas na šta to liči kad krene)...i naravno svi mu oprostimo jer ga volimo. I ja, i roditelji i prijatelji najbolji...i svi mu kažemo, dobro je nisi sam..tu smo za tebe, volimo te i nećemo odustati od tebe.

Mogla sam ja dići sidro i nestati...mogla sam, ali ne želim...ne mogu, volim ga i želim se boriti za njega, makar i sa njim samim, jer ovo kad krene...kad depresija udari onda on postaje druga osoba. Razbacuje po kući, trga stvari, lupa vratima, dere se, živčani...i samo govori kako sam ja užasno glupa i kako ga ne razumijem. Možda sam glupa, možda sam stvarno ograničena žena koja je toliko mutava da ne može shvatiti...možda sam samo osoba koja nije tako nešto nikada u životu vidjela, a kamo li prošla pa ne znam kako se postaviti u toj situaciji.

I opet se prijeti samoubojstvom...baš kao i moves kaže da za njega života nema, da je sve besmisleno. Fakultet je napustio sa 3 ispita do kraja, a kada ga pitaš da li bi ga možda htio završiti vadi e na to da nema novaca ni vremena...kad novce ponudiš onda nađe drugi razlog. Posao je izgubio jer se firma u kojoj je radio zatvorila...sad je doma po cijele dane, čisti i sprema da se osjeća korisnim...strašno ima potrebu za bliskošću i maženjem...i ja se trudim, ali nikada nije dovoljno. I bojim se svakog dana otići na posao jer ne znam da li ću ga naći živog kada dođem kući. Pokrenuo je bio i svoju firmu, radi na jednom projektu već 2 i pol godine i to mu je iscrpilo puno životne energije...i kada kažem ja ću, pusti, odmori, daj meni da izguram to do kraja...on samo odgovara 'Ma ti ćeš...' i tako u krug. Pomoć želi, ali kaže kako mu nitko ne može pomoći pa je najbolje da se ubije...ja ću kaže naći novog muža jer sam još mlada, a njegovi roditelji će valja to preživjeti (sin jedinac je inače).

Ja sam luda, više ne znam što napraviti. Ako možete molim vas dajte mi neki savjet.

Hvala.

#25 Džudi

Džudi

    CARICA

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,066 posts

Posted 31 October 2012 - 15:46

Annabelle,

Koje dijagnoze ima tvoj muž i da li redovno pije lekove? Da li psihijatar zna da ima crne misli tj da želi da se ubije?

Psihijatri u situaciji kada neko želi stvarno da se ubije -u zavisnosti od ozbiljnosti situacije, predlažu bolničko lečenje ili prepisuju lekove-dodatne, uz postojeću terapiju.

Ja sam davno, zbog pojačanih crnih misli pila Haloperidol ujutru. Ne znači da će to dobiti i tvoj muž..sve zavisi od psih.

Nemoj osuđivati sebe, prestani da misliš da si glupa, takvim mislima ćeš i ti upasti u depresivno stanje. Veoma si hrabra i dobro je što si odlučila da sa nama podeliš svoju priču.

Predlažem da ideš sa mužem kod psihijatra i to što hitnije. Ako u državnoj ustanovi zakazuju za 2-3 meseca, a imaš finansijsku mogućnost da odete kod privatnog -idite, što pre.

Javi kako je, kako si ti...možeš da otvoriš i novu temu u ovom delu foruma ili u pdf-u "Naši problemi"

#26 Annabelle

Annabelle

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 5 posts

Posted 02 November 2012 - 16:19

 Džudi, on 31 October 2012 - 15:46 , said:

Annabelle,

Koje dijagnoze ima tvoj muž i da li redovno pije lekove? Da li psihijatar zna da ima crne misli tj da želi da se ubije?

Psihijatri u situaciji kada neko želi stvarno da se ubije -u zavisnosti od ozbiljnosti situacije, predlažu bolničko lečenje ili prepisuju lekove-dodatne, uz postojeću terapiju.

Ja sam davno, zbog pojačanih crnih misli pila Haloperidol ujutru. Ne znači da će to dobiti i tvoj muž..sve zavisi od psih.

Nemoj osuđivati sebe, prestani da misliš da si glupa, takvim mislima ćeš i ti upasti u depresivno stanje. Veoma si hrabra i dobro je što si odlučila da sa nama podeliš svoju priču.

Predlažem da ideš sa mužem kod psihijatra i to što hitnije. Ako u državnoj ustanovi zakazuju za 2-3 meseca, a imaš finansijsku mogućnost da odete kod privatnog -idite, što pre.

Javi kako je, kako si ti...možeš da otvoriš i novu temu u ovom delu foruma ili u pdf-u "Naši problemi"

Draga Džudi,

mom mužu je dijagnosticirana depresija s anksioznošću. Lijekove pije redovno (ako se može redovnim nazvati da tu i tamo preskoči dan ili dva). Ja sam se nedavno kod zadnje epizode (početkom 9. mjeseca) čula s njegovom doktoricom i rekla joj kakve se stvari događaju, ona je tada rekla da se pacijente koji imaju suicidalne misli i namjere odmah odveze u bolnicu na bolničko liječenje, ja sam s njegovim roditeljima dosta pričala o tome i došli smo na kraju do zaključka da nitko od nas ne želi njega spremiti u sanatorij i problem je riješen, jer nije...za njega bi to značilo kraj, jer je toliko senzibilan da bi ga to ubilo, a nitko od nas to ne želi. Zato smo rekli, ok neka ostane doma, mi ćemo pokušati uz farmakoterapiju biti uz njega i dati mu svu potrebnu pomoć i podršku u borbi protiv ove teške bolesti.

On pije dva lijeka (Velafax i Xanax), oba pije ujutro uz doručak, jer smo primijetili da mu je tako najmanje muka ujutro, jer inače je znao imati vrtoglavice, potrebu za povraćanjem, dezorijntiran bi bio...i sve to od nuspojava lijeka, a kako ih pije uz hranu ujutro (mora biti jači doručak, kao na primjer jaja ili sendvič isl.) ne osjeti nuspojave ili su one jako blage ako ih i bude. Doze su mu za sada jako male i od neuzimanja lijeka do uzimanja se vidjela značajna promjena u njegovom ponašanju i u njegovom subjektivnom osjećaju.

Hvala ti na podršci, ja gerenalno ne mislim za sebe da sam glupa, dapače jako sam empatična i puna razumijevanja za njega, ali jednostavno nakon skoro godinu dana borbe, i od toga 6 mjeseci terapije i ja sam već umorna i ne znam kako dalje, zato sam i potražila neko mjesto poput ovog, i hvala Bogu da postoji i da postoje ljudi koji su spremni podijliti svoje misli i osjećaje i ono najvažnije iskustva s ostalima.

Što se tiče odlaska psihijatru, ja ga stalno ispitujem kada želi da mu zakažem sastanak s njom, on kaže ima vremena, rekla je kontrolu za 6-8 tjedana (zadnji put je bio krajem 7. mjeseca)..tako da moram naći načina da ga odvedem doktorici, a da on to ne shvati kao presing s moje strane..jer po njegovoj teoriji mi svi (obitelj, prijatelji i ja) njega želimo natrpat lijekovima i onda smo mi mirni, ali stvarno nije tako, nego smo svi jako jako zabrinuti za njega.

Kako ne bi više po movesovoj temi pisala, prihvatit ću tvoj prijedlog i otvoriti novu temu :)

Hvala ti.