Jump to content


- - - - -

Zasto ja imam osecaj da se moj zivot po izlasku iz vojske zaustavio?


  • Please log in to reply
22 replies to this topic

#1 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 16 June 2018 - 00:18

Aj ljudi kazite onako, mislim iznesite svoj stav. Zasto ja imam osecaj da se moj zivot po izlasku iz vojske zaustavio? Imam utisak da sam od tog dana ostao zaglavljen u vremenu. Znam da sam u tom trenutku imao bas veliki problem i da je taj period prosao, ali ne mogu nikako da se potpuno toga oslobodim. Imam osecaj da manje vredim od drugih....kako bih rekao kao covek i muskarac, kao i da imam nekako manje prava od ostalih. Nije se tamo nista desilo da me je neko fizicki maltretirao ili psovao. Bilo je neprijatnosti, vike i neke vrste verbalnog izivljanja od drugih. Doduse, ti neki su dobili od oficira "polozaj" i podrsku, pa mi je delovalo da bi bilo kakvo istupanje za sebe ispalo kao suprotstavljanje autoritetu. Sve nesto mastam da to odradim ponovo, da li ovde ili kroz neku stranu vojsku. To je naravno iluzorno. Imam 37 godina, pa je glupo. Ipak, i danas danji posle 11 godina ja se jasno secam nekih situacija i stalno idu pitanja a sto nisam ovo, a sto nisam ono, a da je bilo ovako, a da je bilo onako. Ima i onoga "da nisam otisao sve bi bilo drugacije" i slicno. U velikoj meri sam sve ostalo iz mog zivota prihvatio, ali to nikako do kraja. Objektivno....kada bi se to vreme izbrisalo ja mislim da ne bih imao nikakav problem. Cini mi se tako. Zivot ide i vreme prolazi, a ja kao da se vrtim u krugu. Zao mi je godina koje su prosle u tim razmisljanjima, a i onih koje ce mozda proci.

Pod kakvu "dijagnozu" bi podveli ovo moje stanje? Zanima me vase misljenje.

Eto, rekao sam. Morao sam negde da kazem, pa reko hajde ovde. Nadam se da ne smaram i da me razumete. Ovaj psiholog mi je bas pomogao, ali i dalje ima toga.

Edited by Hyperdrive, 17 June 2018 - 17:08 .
Naslov ne govori ništa o temi.


#2 Ank

Ank

    CAR

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,098 posts

Posted 16 June 2018 - 11:48

Ako se ne varam, clanovima foruma je zabranjeno odredjivati dijagnoze. Stran mi je taj tvoj osjecaj, iako sam sluzio vojsku. A sluzenje vojske je sasvim drugaciji dozivljaju kad se radi o lokaciji kasarne i nacinu na koji obuku sprovode desetari i podoficiri ( zavisi i kakvi su oni ljudi). Ja sam poceo da sluzim vojsku u vojnoj policiji i tu mi je bilo uzas, mnogo gori nacin obuke i tretiranje vojnika na obuci, cak i nego u onim filmovima o americkim marincima i sl. To je bio horor. Na spratu iznad nas je bila ceta pjesadije, oni su imali sprdnju od obuke i radili su sta su htjeli, unosili rakiju i sl. u kasarnu. Mi smo morali da pitamo za dozvolu i kad idemo u wc, i sve ostalo se radilo po komadama - cak i lijeganje i ustajanje iz kreveta. Pa onda onaj ludak kaze "ostav, nije dobro", pa se vratimo u krevet i ponovo ustajemo na komandu. Najgore je bilo uvece, tu bi nas postrojavali i onda nalazili neke glupe poslove, samo da bi od nas napravili robove i poslusne robote. Npr. stave staru metalnu kasetu u cebe, jedan tezak vojnik sjede u nju, a druga dvojica ga vuku gore-dolje po hodniku. Pa onda coscenje kupatila cetkicom za zube, Ili, desetar isutira uredno slozene cizme i onda ti mjeri vrijeme za koliko ces ih sloziti nanovo. Ni jedan licni cin nije dozvoljen, za sve se mora pitati dezurni desetar. A oni kao ludjaci, ne umiju normalno da pricaju, nego se deru ko konji. A obuka, uzas, npr. trcanje uzbrdo sa punom ratnom opremom i sa gas maskama, pa se jednom drugaru slosilo i ispovracao se u gas masku, i skinuo je, a desetar se odmah nacrtao iznad njegao i poceo s onim sadistickim govorom "ajde pi*cko, sta je bilo, mamin sine, ne mozes ni da trcis ko covjek, ti si beskoristan, treba da obuces suknju itd" Bilo jejos mnogo gorih pojava, ali sam to potisnuo u sjecanju, da se vise ne sjecam tog logora. I onda sam ja jednog dana pao u nesvjest, pa su me poslali na VMA u Beogradu na ispitivanje, da li imam padavicu ili je slucajno. Tamo sam upoznao zemljaka kome je otac bio direktor saveznog odbora za zdravlje, i taj covjek je posle razgovora sa mnom, zgrozen situcijom u toj kasarni preko neke veze izdejstvovao da me prebace u drugu kasarnu. U toj kasarni su mi priznali obuku, jer sam je skoro vec bio zavrsio u ovoj prosloj i takoreci nisam radio nista, kad bi trebalo nesto da se odradi ja sam imao postedu zbog onog pada u nesvjest, tako da sam radio dezurstva, pomalo piskarao i sl. Ali kad se god sjetim inih mucitelja i sadista iz Vojne policije, najezim se. Usput budi receno, u toj kasarni su ubili ona dva vojnika koji su vidjeli Mladica i proglasili lazno da su ubili jedan drugog.

#3 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 16 June 2018 - 12:01

Hvala Ank. Ja sam vise mislio da neko iznese misljenje sto se to tako ufikasiralo u mojoj glavi. Ne mislim na konkretnu dijagnozu. Ja nisam imao takve okolnosti dok sam bio tamo, ali kada sam bio tamo moja anksioznost je proradila do maksimalnih granica. Sve mi je bilo tenzija i u svemu sam video pretnju. Tek sada mi je jasno kako anksioznost moze biti pretnja normalnom funkcionisanju i obavljanju svakodnevnih poslova.

#4 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 16 June 2018 - 12:11

Mozda nije dobro ovo sto sam postavio kao temu. Trebao bi o tome sa svojim psihologom. Svi smo razliciti i drugacije reagujemo.

Mozda ne bi bilo lose da administrator obrise temu. Hvala unapred.

#5 Nibrist

Nibrist

    proklet

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 663 posts

Posted 16 June 2018 - 15:49

Ima još onih koji su ovde psisali iskustva sa te strane. Kod mene nije tako strašno, bio je intezivan osećaj kukavičluka i srama koji je bio i logičan ali je kratko trajao. Kao što ti pričaš za vojsku, tako nekako je meni za taj neki period druženja, srednja škola, studiranja, nesotvarenost u tome, sećanje situacija, da je da se vrati, kako bi da sam uradio to i to, kako bi da nečega nije ni bilo i sl. Ne znam da li može biti neka dijagnoza. ali je tuga, neostvarenost, iluzije, pa onda nekad i glupost, taj mladić koji živi u nama, buni se i nezadovoljan je i ko zna šta još. Takođe možda su neki manje ili više skloni vraćanju u prošlost, nezaboravljanju, nisam siguran da li si ti pisao o devoci koju nisi zaboravio posle dugo godina.
Sve je to malo prenaduvano i onda nam je tako u glavama, pitaj ljude koji su ceo život u vojsci, da li je ona jedno jedino mesto gde možeš sagledati svoju vrednost, hrabrost, muškost, izdržljivost, ponos, snagu, autoritet,...
Da li sanjaš da si u vojsci?

#6 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 16 June 2018 - 20:11

@Nibrist....Na koji period svog zivota mislis kad si ovo napisao: Kod mene nije tako strašno, bio je intezivan osećaj kukavičluka i srama koji je bio i logičan ali je kratko trajao.

Da. Ja sam pisao o devojci sa kojom sam davno bio

Ne sanjam taj period. Nisam nikada ako se dobro secam. Sto pitas?

#7 Nibrist

Nibrist

    proklet

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 663 posts

Posted 17 June 2018 - 12:09

Period od oko dve godine nakon odustanjana sa jednog vida vojne obuke.

Pitao sam da li sanjaš, jer ja na primer mogu reći svaku drugu noć ili češće, sanjam školske dane, obično ne bude neprijatnosti, a starost društva i sebe ne mogu proceniti da li je ondašnja ili sadašnja.

#8 Ina81

Ina81

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 122 posts

Posted 17 June 2018 - 12:18

vojska bi definitivno trebala biti stvar izbora,a ne prisilna obaveza.Bar je iz mog,zenskog,ugla tako.
Treba ukinuti sve vojske i unistiti sve oruzje. :(

#9 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 17 June 2018 - 15:02

@Nibrist Da. Izgleda da ovde ljudi imaju percepciju toga kao nekih simbola snage i slicno. Ne mislim da je logicno da se tako osecamo, odnosno da smo se osecali. Ipak, zivimo u drustvu u kojem nas pumpaju o simbolizmu toga. Naravno, niko ne uvazava problem koji si tada imao, izuzev ako si ne daj Boze dobio smrtonosnu bolest, oljustilo ti se pola ruke ili ti pronasli neku ozbiljnu fizicku smetnju. Kod nas se racuna samo ono sto se vidi, a tako je u svim oblastima zivota.

@Ina81 Slazem se. Da ne budu ljudi vise brojevi i sredstvo. Kad te potrose vise te se niko ne seti. Treba voleti ljude oko sebe, a i one preko drzavnih granica.

#10 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 17 June 2018 - 19:20

Jos nesto....to me sad i zanima - kako to da si uspeo da za 2 godine to resis sa sobom, a kod mene i posle 10 godina to predstavlja neki problem. Mislim da u meni ima neki mehanizam koji to odrzava, odnosno verovatno neki veci problem.

P.S. Cestitam ti na dobrom ishodu u resenju tog problema.

#11 Nibrist

Nibrist

    proklet

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 663 posts

Posted 17 June 2018 - 19:45

Možda što nisam duboko zagazio u to, vojska me nikad nije privlačila, pre svega me je otac naterao na to, odustao sam brzo na početku. Onda me je pre svega otac vređao, omalovažavao, bio besan, neki se podsmevali, ali baš retko izlazim skoro da me niko ne viđa i ne zna u mom malom mestu, nakon godinu dana krenuh na faks, otac dade blagoslov hehe, krenuo baš neverovatno dobro u prvoj godini bio najbolji na smeru, otac rekao i bolje što  nisi nastavio i nije ono za tebe i to baš ko mora i tako narednih 2-3 godine nije ni bilo mesta za preveliko razmišnjanje o tome. Inače i ja teško zaborvaljam stvari o jednoj devojci sam intezivno mislio skoro pet godina i ako je na početku bilo jasno da ne može biti ništa i eto o tom neuspelom školskom periodu zezanju i druženju i dalje, ali jebiga generalno ceo život mi je neuspešan.
Kad smo baš kod toga bio je jedan mladić koji je imao neverovatnu anksioznost često sam u postrojavanju i delatnoistima bio kaj nejga, a verovatno nije imao kud, jer je iz donje Srbije, dosta siromašan a fizički jedan od najspretnijih za sve to, rođaci mu u vosjci i on je možda i postao oficir samo se nadam da im je otplatio sve to i prešao da radi struku u civilstvu jer je slobodnog duha, nije za tu robiju, samo mu se tako podesilo, bio je među prvima na rang listi na mašinskom u Beogradu ali nije mogao dobiti dom u prvoj godini, baš mi je žao sto nisam ostao u kontaktu sa njim i još jednim.

#12 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 17 June 2018 - 20:33

A koliko si dugo bio? Nisam ni ja dugo bio.

Meni su bas tad svi problemi izbili na povrsinu. Kad sam izasao shvatio sam da nije bilo nikakvog konkretnog razloga za izlazak. Doduse, napisao sam na jednom mestu na forumu, mene je oficir skinuo. Nisam ni u jednom trenutku to trazio. Ipak, tek kad sad izasao shvatio sam da je problem bio u meni, odnosno sada shvatam da me anksioznost u tom periodu pojela.

#13 Nibrist

Nibrist

    proklet

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 663 posts

Posted 17 June 2018 - 20:50

Toliko da je sramota za reći.

#14 archaic_tiger

archaic_tiger

    Danger On the Road

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,322 posts

Posted 17 June 2018 - 20:50

Mislim da ti,Aleks81,taj svoj prevremeni izlazak iz vojske posmatraš kao neku vrstu ličnog poraza,kao nešto preko čega nisi u stanju da samom sebi pređeš...

Meni se čini da je tebi u stvari teško da prihvatiš i da se pomiriš sa tim da je sve na kraju ispalo tako kako jeste...Čini mi se da si hteo da se sve to odigra na neki sasvim drugačiji način,te da je to zapravo ono što tebe u suštini sve ovo vreme tišti.

#15 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 17 June 2018 - 21:00

Ja nisam bio duze od 3 nedelje, sve sa stacionarom zbog povrede stopala.

@arhaic_tiger...da, tako je, ali priznaces da je 10 godina mnogo za nemogucnost da se nesto prihvati. Prosto razmisljam o tome koji ja mehanizam imam u glavi kad ne mogu to da pustim. Nekad mislim da imam neki dublji i ozbiljniji problem.

#16 archaic_tiger

archaic_tiger

    Danger On the Road

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,322 posts

Posted 17 June 2018 - 21:10

Verujem da problem u suštini leži u tome što si ti verovatno na neki način identifikovao (tj.poistovetio) pojam vojske sa nekim ključnim stvarima u životu,odnosno-sa nekim krucijalnim životnim vrednostima...Uradivši ono što "nisi smeo" da uradiš (tj.napustivši vojsku pre vremena),verovatno je da smatraš da si se na neki način oglušio o sve te vrednosti,i verovatno je da te ta psihološka "rana" upravo iz tog razloga toliko i boli...Jednostavno,moguće je da smatraš da si kroz takav postupak u suštini dozvolio sebi da ideš-ne samo protiv sebe-već štaviše,protiv same srži svoje vlastite ličnosti.

#17 Aleks81

Aleks81

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 339 posts

Posted 17 June 2018 - 21:26

Ne znam. Ima neke dubine u tom mom problemu. Rece mi psiholog da to moj "roditelj" govori iz mene. To je shodno knjizi "Ja sam ok ti si ok". On smatra da sam bio pod prilicnim uticajem roditelja tokom odrastanja.

Nisam nikad smatrao da tamo treba ici ako nije potrebno. Tako da ta sama institucija nije mi nikad predstavljala vrednost. Izlazak se mozda kosio sa dotadasnjim stavovima. Naravno uticale su i okolnosti na izlazak kao sto je smrt oca godinu ranije i neke promene u tom periodu.

#18 plavo

plavo

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 357 posts

Posted 25 June 2018 - 00:05

View PostAleks81, on 16 June 2018 - 00:18 , said:

Imam osecaj da manje vredim od drugih....kako bih rekao kao covek i muskarac, kao i da imam nekako manje prava od ostalih.


Sjećam se bivše zajedničke države Jugoslavije i sistema vrijednosti  u njoj.
Kroz sve pore društva se glorifikovao militaristički duh, škola. mediji, kultura... i da, tada je bilo ne-muški ne služiti vojsku.
Ovo se najviše primjećivalo na Srbiji, Crnoj Gori i BiH.

Puno je vremena prošlo od tada i u mojoj BiH sadašnje generacije zrele za vojske, a bogme i tvoje, ništa ne bi razumjele od ovoga  što ti pišeš. Još dok je služenje bilo obavezno, a to je bilo negdje do 2003-4 valjda, sve što znam bilo je da je IN izbjeći to, a postojalo  je dosta mogućnosti za razliku od moga vremena i koristilo se.
Ako je tako u Bosni kako li tek Hrvati i Slovenci gledaju na to.

E sad, ovo pišem samo iz razloga što ne mogu da vjerujem da je taj duh iliti kult vojske još uvijek tako živ u Srbiji i da se nameće neki osjećaj krivice za nesluženje (nisam ni provjeravao odakle si, ali sumnjam da griješim). Bio bih jako zahvalan ako bi me neko razuvjerio u ovo jer je lako moguće da sam izvukao pogrešne zaključke.

primjer kako samo sredina utiče na nas i koliko smo podložni njenim normama.

#19 Ank

Ank

    CAR

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,098 posts

Posted 25 June 2018 - 12:59

View PostIna81, on 17 June 2018 - 12:18 , said:

vojska bi definitivno trebala biti stvar izbora,a ne prisilna obaveza.Bar je iz mog,zenskog,ugla tako.
Treba ukinuti sve vojske i unistiti sve oruzje. :(
Treba da bude stvar izbora i mogucnosti da se napusti ako se regrut osjeca ugrozenim. Da se ne zavaravamo, mi ex-yu drzave nemamo snage da se odbranimo ni od koga, pa i ova nasa crnogorska vojska je ko lovacko drustvo. Samo bi mogli opet da se medjusobno ubijamo, a Boga molim da se to vise nikad ne ponovi.

#20 Kosta73

Kosta73

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 326 posts

Posted 25 August 2018 - 10:46

Zato što krv nije voda. Glava nije trava.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users