Jump to content


Socijalna fobija


  • Please log in to reply
1940 replies to this topic

#1941 ffm

ffm

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 54 posts

Posted 15 March 2017 - 01:20

View PostBurnInHell, on 07 March 2017 - 10:56 , said:

Nešto ovih dana baš razmišljam o pravom značenju i razlogu nastanka socijalne anskioznosti.
Neko ustaljeno mišljenje je da je to proizvod traumatičnih situacija u detinjstvu  koja je započela stidljvošću koji roditelji nisu shvatili ozbiljno i izlečili kod svog deteta na vreme. Ličnost se formira do 5, 6 godine, i sva iskustva do tih godina se akumuluju u podsvesti u obliku emocija i senzacija, koje nisu propraćene mentalnim tokom jer dete tad nije bilo  dovoljno razvijeno da razmišlja apsratkno. I te emocije su sakrivene uvek negde u dubokim katakombama prošlosti i mogu da se aktiviraju svakog trenutka, i da pozovu iste emocije, iste boli i frustracije kada se i u odraslo dobu desi situacija koja na nekom nivou podseća na te prve prerane i često preuveličane traume iz detinjstva, viđeno očima malog deteta čija je prva snažna potreba-potreba za sigurnošću i prihvatanjem.
Sigurnost i prihvatanje... i onda dolazi i vrtić, i osnovna škola. Interakcije sa drugom decom. Po prvi put, roditelji napuštaju dete, ostavljaju ga samog sa velikom gomilom druge dece, koja sva traže ista prava kao i on. Pre toga, dete se osećalo kao centar univerzuma, u kom su njegovi roditelji, bake i deke  bogovi, identifikovano je sa njima. I sada odjednom, niko ga ne gleda, vaspitačice su surove, druga deca se smeju njegovim suzama što je prepušteno samo sebi, odsečeno i napušteno. ''Ti ne vrediš, ti nisi kao mi, ti si jadan, ne znaš da pričaš''- i tada shvata, u nekom ćošku, da više nije centar sveta, doživljava ogroman šok, bol tugu i shvata na nekom suptilnom dečijem nivou - da više nije voljeno i prihvaćeno takvo kakvo jeste. Taj šok koji je jednim potezom razrušio njegov svet, napravio je ogroman, neizbrisiv trag na ličnost, koja se izokrenula od tad, i koja polako kreće da se, u vidu samozaštite i očuvanja, okreće ka pogrešnim sistemima odbrane i stvaraju obrasce ponašanja koji su usmereni ka begu, spašanju, i propraćeni unutrašnjim, iracionalnim nestvarnim strahom, i kompleksom inferiornosti od ostalih, stvarajući ličnost koja će biti celoga života neurotična. Adam je prvi put proteran iz Raja.
I nesumnjivo je da su introvertna deca na mnogo većem udaru i podložnija tom lošem formiranju ličnosti koja sada postaje mazohistička, stvarajući u budućnosti slične situacije, koja će pojačati to praiskonsko uverenje koje je kao uklesano u kamen podsvesti.

Mi svo žrtve detinjstva. Neko sad može reći ali taj period je prošao, preživeo si, nastavi dalje. Ali kako nastaviti dalje, ako smo uzrok svega ostavili netaknut? Zar ćemo početak i kraj svega ostaviti da se nakupi prašinom, smatrajući sebe ''odraslim'' ? To je poput ignorisanja kamena u cipeli, mozes ziveti u iluziji da ti je udobno u toj cipeli, da ti je prijatno dok hodas ka napred, ali ces uvek osecati bol u stopalu koji te probada, nekad ces zamureti, nekad ces ga gurnuti sa strane, ali kamen ce uvek biti tu.

Slazem se da dosta toga potice iz detinstva,ja se nekako pronalazim u tome.Mogu samo reci da je teska Socijalna anksioznost.


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users