Jump to content


MOJ PUT KA POBJEDI

agorafobija

  • Please log in to reply
110 replies to this topic

#81 VALLERY

VALLERY

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,334 posts

Posted 13 July 2010 - 16:41

QUOTE(Džudi @ 13 Jul 2010, 05:31 PM) View Post
Pobe?ujem depresiju.

Kre?em u aktivnu borbu sa flešbekovima.

Imam samopuzdanje, veru i želju da budem NOVA JA.

Prošlost ostaje tamo gde joj je i mesto u folderu " Arhiva ".

Vreme je da budem NOVA JA, i prihvati?u sebe sa svim manama i kvalitetima.

Poželite mi sre?u.

Kiss for all!

a ja ovu novu Dzudi obozavam.. nije da nisam volela onu staru..ali nova mi je VRH..smile.gif
imas moju najvecu podrsku..
ljubim te milion puta..
drago mi je zbog tebe..  jipi.gif jipi.gif jipi.gif  

p.s. ja sam isto radila..pisala 200 puta na  papiru da volim i postujem sebe..da imam pouzdanja..da volim uspeh..da ga zasluzujem.. ta tehnika je kod mene davala najvise rezultata.. a psiholog me terao da to pisem jos jednom po 100 puta..pa jos jednom..itd u beskonacnosti dok nisam pocela da verujem u tome i da se osecam bolje..

#82 mimi

mimi

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 785 posts

Posted 13 July 2010 - 21:01

QUOTE(Džudi @ 13 Jul 2010, 05:31 PM) View Post
Pobe?ujem depresiju.

Kre?em u aktivnu borbu sa flešbekovima.

Imam samopuzdanje, veru i želju da budem NOVA JA.

Prošlost ostaje tamo gde joj je i mesto u folderu " Arhiva ".

Vreme je da budem NOVA JA, i prihvati?u sebe sa svim manama i kvalitetima.

Poželite mi sre?u.

Kiss for all!

thumbsupsmileyanim.gif  thumbsupsmileyanim.gif  svaka ?ast, samo tako naprijed i naravno puno sre?e....bit ?e padova al neka te to ne pokoleba,zapamti svaki put kad
padneš ustaješ još ja?a jer si napokon odlu?ila objaviti rat ovom stanju...kad sam ja krenula sa svojom borbom zapisala sam si na papiri? kraj kompa ja to mogu i ho?u, i svaki dan mi je to davalo hrabrosti, i kao što sam jednom ve? napisala na nekom postu svako jutro kad bi ustala i pogledala se u zrcala poslala bi sama sebi poljubac to mi je podiglo samopouzdanje prema sebi samoj smile.gif)) ..... srculenca.gif  srculenca.gif

#83 ljiljan

ljiljan

    CAR

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 807 posts

Posted 13 July 2010 - 22:12

QUOTE(Džudi @ 13 Jul 2010, 05:31 PM) View Post
Pobe?ujem depresiju.

Kre?em u aktivnu borbu sa flešbekovima.

Imam samopuzdanje, veru i želju da budem NOVA JA.

Prošlost ostaje tamo gde joj je i mesto u folderu " Arhiva ".

Vreme je da budem NOVA JA, i prihvati?u sebe sa svim manama i kvalitetima.

Poželite mi sre?u.

Kiss for all!

Apsolutno sam uz tebe! srculenca.gif

#84 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,398 posts

Posted 22 July 2010 - 17:10

QUOTE(Džudi @ 13 Jul 2010, 05:31 PM) View Post
Pobe?ujem depresiju.

Kre?em u aktivnu borbu sa flešbekovima.

Imam samopuzdanje, veru i želju da budem NOVA JA.

Prošlost ostaje tamo gde joj je i mesto u folderu " Arhiva ".

Vreme je da budem NOVA JA, i prihvati?u sebe sa svim manama i kvalitetima.

Poželite mi sre?u.

Kiss for all!


Dzudi, samo napred, zelim ti puno uspeha i verujem da ces ga ostvariti srculenca.gif

#85 prolom

prolom

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 12 posts

Posted 24 July 2010 - 16:31

Cao ljudi,vec dva dana citam ovaj forum,pocetnica sam i mnogo se bojim.Dobila sam neke simptome i ukucala na pretrazivac,i pojavio mi se ovaj forum.Cijeli zivot sam bila strasljiva,stalno sam se za nesto bojala,imala sam i nekoliko stresova u zivotu odredjenom periodu prije par godina i srce mi je od toga udaralo brze,isla sam tada doktoru ali je sve u redu bilo na EKG,inace imam i astmu pa su to povezali sa njom cak mi je neko savjetovao i psihijatra ali nisam otisla posto stvarno tada nisam imala nikakvih simptoma.Prije cetiri dana je sve pocelo,mozak kao da je poceo da mi radi 100 na sat,misli jedna za drugom da ce se nesto lose desiti ali sam imala zelju da izlazim,da jedem,idem na kupanje,gledam tv,izlazim...Medjutim,prije tri dana me uhvatila odjednom neka panika,kao odkuda mi takve misli pa to nije normalno,i od tada sam se pocela tresti,izgubila sam apetit,neka nervoza u nogama i spava mi se,nista mi se ne radi,ne komunicira,samo bih spavala a san za sada imam....I prelomim ja i odem Dr.opste prakse,dao mi nekih kvnih nalaza da uradim itd. a ja trazim uputnicu za psihijatra.Prepise mi Apaurin od 5mg,a na psihijatriji su mi uzeli br.tel pa ce me tek naruciti kada me nazovu-godisnji odmori su.Uzmem taj apaurin i smirim se ali on bas dugo ne djeluje,sutra opet moram piti,jednom na dan ga uzmem.Molim vas pomozite mi,sta vi mislite koliko je ozbiljno!!Citajuci vidjela sam koliko je ta bolest duga i teska i ko zna kako cu ja to...Da li ima laksih i tezih oblika i sta mislite koja je moja?I jos najvaznije,kako cu da objasnim roditeljima,zivim sa njima,nemam djecu.To je veeeliki teret za njih pogotovu moju majku koja je prosla tesko u zivotu,koja zivi za mene i da odjednom dijete koje normalno funkcionise pretvori se u ovo.Samo kad vidim njene oci raspadam se jos ce mi gore biti kad znam da ce ona skrivajuci se u nekom cosku plakati.A zajednica u kojoj zivimo je mala,svako ce znati,kako ce oni nositi taj teret?Lako je onima koji su u vecim gradovima pa se nezna.A tek prijatelji nece mi ni jedan ostati.Kad citam vas svi ste prosli pakao i ako ste pili tablete ili bude bolje i naviknes se pa se vrati...uzas.Pa onda i ta zavisnost,nikad u zivotu nisam povukla dim marihuane a kamoli nesto drugo,ni alkohol.Postacu na silu zavisnik.I recite mi prime li se kome lijekovi?recimo da,i sad pijete ih i dobro vam je2,3,4 godine zasto se mora prestati piti,jer ako je bolest neizljeciva u potpunosti zasto onda prekidati zasto ih ne piti do kraja zivota?A ne prekinuti ih i to skidanjem pa poslije 3-4 godine isto ispocetka?Molim za odgovor,na sva pitanja.

#86 rimoslav

rimoslav

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 14 posts

Posted 26 July 2010 - 13:13

ne placi, ne brini se. nije to nista, vjeruj mi. ako je prije 6 dana pocelo nema sta da se sikiras. pokusaj da razmisljas sto manje, to kad bi uradila izlijecila bi se. o roditeljima ne razmisljaj, zapamti ovo je vrlo vazno, NE DIJELI TUDJE PROBLEME, ZANEMARI RODITELJE, PRIVREMENO GLEDAJ SAMO SEBE. nece te ostaviti drugovi, ako hoce idioti su. shvati da te uhvatio neki los talas, sigurno je i do ovog vremena, i ja sam zadnjih dana blew. ako ikako mozes da mi obecas da ces prestati da se plasis. eto to je sve sto treba da uradis, da prestanes da se plasis, da prestanes da razmisljas, mozda iz tvoje pozicije izgleda jako mracno i komplikovano, ustvari je prosto, opusti se i zaboravi. dosta nas je dosta ozbiljnije stvari proslo

#87 betty_blue

betty_blue

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 699 posts

Posted 05 October 2010 - 10:30

QUOTE(ParadoX @ 19 Aug 2007, 09:59 AM) View Post
Drage moje i deagi moji..smile.gif...Jutros se desio i taj dan.. biggrin.gif ...Napokon,nakon pune dvije godine ParadoX je bio u gradu..
Kako opisati taj osjecaj dok se u meni jos uvijek valjaju emocije.Sa kim to drugim podijeliti ako ne s'vama...smile.gif
Dvije godine.Nije mala stvar.Neznam,nemojte mi zamjeriti,ali neznam stvarno sta pametno napisati u ovom trenutku..
Jutros dok smo pili kafu rekao sam supruzi da se obuce idemo u grad.Ona me gledala sa blagim osmijehom i dozom nevjerice.Kad sam rekao da stvarno zelim u grad,onda joj nije trebalo puno vremena.. biggrin.gif ,obukla se na vrat na nos hahahaha....Izici nakon dvije godine...Zar je to moguce...nevjerujem ni sam sebi..skoro da sam digao ruke od svega...Ali desilo se...Poslusao sam svog psihijatra.to je covjek za kojeg nemogu pronaci rijeci hvale.Zvao sam ga na telefon,jos uvijek spava..Ljudi neznam sta pisem od uzbudjenja..Oni koji su prosli taj pakao ce me dobro razumijeti..Elem da nastavim sa pricom..Supruga je rekla hocemo li ici automobilom.Ne nikako odgovorio sam.Krenuli smo,zagrljeni ko' prije..Moj grad nakon dvije godine..Dosta toga se promijenilo.Gledao sam stvari i ljude oko sebe.Neki su trubili cak trubili iz automobila.A jasam rekao supruzi da to njoj sviraju,jer ko' ce mene prepoznati.Ali stvarno ljudi su me prepoznavali.Isto tako i ja njih.Gledao sam reklame koje sam pravio a nikad ih do tad prije nisam vidio na tim objektima,osim na fotografijama.Namjerno sam odabrao nedjelju u nadi da ce biti sto manje guzve,prevario sam se...smile.gif bilo je puno svijeta.Cudno nisam osjecao nikakvu napetost ni traga od agorafobije...smile.gif cak samo zastajali na nekim mjestima gdje me je znalo spucati.i onda sam se sa mojom suprugom prisjecao tih dana.Ona je govorila da nepricamo o tome,naprotiv ja sam uporno nametao tu temu,jer sam se htio suociti sa tim mjestima i dokazati da sam ja jaci od proklete ulice i zgrada..
Naum pale su mi rijeci mog psihijatra.Rekao mi je jednu vrlo zanimljivu stvar:"kad izidjes van i mislis da ces se srusiti onda to i pokusaj".Govorio je do sad si milion puta pokusavao istalno si govorio da ces se srusiti.I reci mi koliko puta si se srusio.Ja sam rekao ni jednom.To mi je prvo naumpalo kako smo se priblizavali centru grada.Govorio sam sebi hajde padni srusi se,izgubi se.Ma koliko se trudio nisam mogao pasti u nesvijest.. biggrin.gif
Oprostite mi jos uvijek sam u nekom cudnom stanju koje nemogu opisati..Samo sam htio ovo podijeliti sa vama...i svim onim dragim ljudima koji su mislili kako ja ili jos uvijek misle da izlaza nema.Glupo je govoriti covjeku na vjesalima da ce sve biti u redu.Ali za nas postoji izljecenje....Ja sam dokaz i mnogi prije mene..Postoji izljecenje ukoliko to istinski zelimo i vjerujemo u sebe.A ja sam to sebi zacrtao i obecao.To sam morao uraditi prvenstveno zbog sebe,zbog svog sina(koji me jucer natjerao da skratim kosu za 10 cenata) i to sam uradio...sad.gif...smile.gif narast ce opet..Morao sam izici ili umrijeti u kuci..Meni je ova prva solucija prihvatljivija..smile.gif...Sutra ako Bog da idem opet.Idemo sinukupiti poklon za rodjendan...smile.gif
Oprostite na ovako dugom postu,ali  me morate shvatiti...dodje mi da pisem cijeli dan...ali otom potom..
Vjerujte u sebe,u svoje psihijatre,u lijekove koje pijete i Rezultati nece izostati...
Voli vas vas ParadoX.......



Iako je post star tri godine, odgovoram na njega, jer me rasplakao... Bravo, ?ovje?e, svaka ti ?ast i nadam se da si i danas dobro!


#88 Mazaaa

Mazaaa

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 490 posts

Posted 08 October 2010 - 20:12

clapping.gif jos su mi ostale dvije male polovice od pola AD i pocela me hvatati panika jer se blizi kraj uzimanju AD-a pa da vidim na cemu sam?.. ja to bas polako skidam jer mi se nije dalo prolazit kroz neke apstinencijske krize,evo sad mi se frend skida sa seroxata i ono sto sam vidjela stvarno ne mogu vjerovati koje su to krize tako da bravo vi koji ste se skinuli sa tog seroxata!drzi te mi fige da uspijem bez AD-a flying kiss.gif



#89 Mazaaa

Mazaaa

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 490 posts

Posted 13 October 2010 - 20:16

sadangel.gif mislim da su ljudi koji su realniji od mene u pravu kad kazu da se pomirim jer nema povratka ..jedino prilagodba i lijekovi koji ce me odrzaati na zivotu..nisam odustala ali obija mi se o glavu..
smrk.gif moj je zivot igra bez granica....

#90 loreana

loreana

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 2 posts

Posted 11 January 2011 - 19:38

uhvatila me neka panika... pocela sam da radim i sve je bilo super, strava posao, kola.. poznanstva o kojima bih inace mogla samo da sanjam... i krenulo je lepo... a onda su poceli napadi panike i placa... spoznajem da ne zelim time da se bavim... da hocu normalno radno vreme i normalan zivot... svi mi govore da sam luda i da se ne odricem plate u ovakvoj krizi... ali meni je kriza dok gledam dr opste prakse kako mi kuca uput za neuropsihijatra... kao da sam u nekom paralelnom svetu... budim se u 5 ujutru... klasican simptom depresije....
pomozite

#91 Mazaaa

Mazaaa

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 490 posts

Posted 13 February 2011 - 21:07

flying kiss.gif sretan mi 4 mjesec bez AD!!želim si da bude ovako i još samo malo bolje rolleyes.gif

#92 mala plava

mala plava

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 256 posts

Posted 27 February 2011 - 20:35

Danas sam pocela da pijem Rivotril i Flunirini i nadam se da je krenuo moj put ka izlecenju od agarofobije. Ne znam da li je od lekova ali ceo dan placem, svaka sitnica me rasplace.  plakanje.gif

#93 lmaster

lmaster

    They say I'm trippin'

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,178 posts

Posted 17 March 2011 - 16:33

Ja sada nakon godinu dana mogu reci da sam izlecen. smile.gif

Prva 4 meseca terapije su bila uzasna, nikako nismo pronalazili pravu kombinaciju sve dok doktor nije prepisao seroxat i rivotril. Nakon mesec dana je pocelo sa napadima placa i saosecanja, da bi zatim svaki sledeci dan bivalo sve bolje i bolje!!!
Nije vredelo prvih meseci ni vezba, ni setnja, bilo sta sto sam pokusavao.
Jednostavno, mora se naci prava kombinacija lekova koja pravi ravnotezu u nasem mozgu i daje prave rezultate. I dalje pijem lekove jer se osecam dobro i pit cu ih koliko god bude bilo potrebno. Verujte u sebe i svoje lekare, ali neka Vam lekovi budu oslonac broj 1. Ja sam zeleo da bude drugacije, ali jednostavno - lekovi su najzasluzniji za sve!
thumbsupsmileyanim.gif


#94 Strelac

Strelac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 930 posts

Posted 01 April 2011 - 23:03

Neznam! Bojim se reci da izlecenje postoji jer se mnogi nece složiti sa tim, a nije mi namera da se suprostavljam nikome! Želim samo da kažem svoje mišljenje.
Nikad i nikog necu ubedjivati da to- jeste moguce! I ja sam dugo anksiozan, pa ponekad posumnjam da je je izlecenje moguce!.
Znam samo da je ne moguce "pod odmah" biti zdrav onoliko koliko bi svako od nas poželeo.
Ko god da je istrošio i "istanjio" svoje nerve ponekad ne može uticati na njihove reakcije.One nekada rade po svome, same od sebe po svojim pravilima, logici, a da mi ne osecamo mogucnost da na njih uticemo.Nemamo nad njima svesnu kontrolu.
Naše reakcije postanu suprotne našim željama, i cesto se zbog toga osecamo loše...nije nam dobro...
Ali smatram da licno mogu uciniti mnogo toga da se osecam bolje...
Evo, došlo je lepo vreme...mogu izlaziti više napolje na cist vazduh...mogu nešto raditi, kretati se, razmišljati pozitivno, mogu planirati, šetati se...uciniti bilo šta, posle cega cu se osecati dobro, ili bar bolje...Može i tada da mi se pomalo manta u glavi (glupa?i)...ali opet mogu osetiti i malu dozu srece i zadovoljstva sa onim što sam ucinio tog dana...
Mnogo toga mogu licno uciniti da budem dobro.
Treba se uvek suprostaviti odustajanju od bilo kojeg svog cilja, i uvek hrabriti sebe da ja nešto, bilo šta- mogu!..Pobediti svoje blokade, stahove, prevazici svoje prepreke tipa: ma kako cu ja to, ma nemogu ja to, nisam ja za to...Te reci zaboraviti, izbaciti...i hraniti svoje samopouzdanje a ono posle cini mnogo toga samo od sebe za naše dobro...
Ja mislim, (da mi oprostite ako grešim)- da svako od nas može uciniti mnogo, mnogo za svoje dobro, bar pola...a ono drugo pola je u Božijim rukama...pa kako bude...svemoguci nismo-znam...ipak...
Meni je ovaj nacin razmišljanja pomogao mnogo, ne kažem da je pravilo...ali ja više nisam preplašeni "mišic" kao ranije...tek, tek ponekad, ali ni to nije strašno kao ranije...IZLAZ postoji...treba ga svojim ocima ugledati...


#95 bost

bost

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 406 posts

Posted 02 April 2011 - 01:06

notworthy.gif  
narocito prvi deo!

#96 Sendy

Sendy

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 645 posts

Posted 03 July 2011 - 11:45

Zdravo i od mene!
Eto ja nisam prilicno dugo svracala na ovaj forum, sad sam se poprilicno dosadjivala i odlucila da vas posetim i vidim sta se novo desava.
Elem, da odgovorim na temu:
Onaj ko je pratio moje postove od 2006. cini mi se, zna koliko sam ja samo problema imala (sto umisljenih,sto stvarnih). Bilo je tu svega od depresije,BPD,bulimije,anksioznosti,manije, opsesivno kompulzivnih poremecija pa sve do najgorih poroka raznoraznih droga i alkohola.
I kako sam sad?
Sjajno!
Udala sam se i cekam bebu, u 6. mesecu trudnoce sam i za sada je sve u redu!
U proslosti sam pila sam svakojake lekove, ali terpaiju imam od 2002. Eto ja sa ponosom mogu7 da kazem da odkad sam saznala da sam u7 drugom stanju nisam popila NITI JEDNU tableticu!
A drugo stanje je za zenu samo po sebi ogroman stres, desavaju se OOOGROMNE oscilacije raspolozenja i misli. Jos sam ja odjednom prekinula sa lekovima.
Necu da lazem, bilo je tesko, ali uspela sam!
A jednu jedinu podrsku koju sam imala jeste mog divnog muza, koji me je trpeo i usmeravao.
Roditelji su vrsili strasan pritisak na mene, svekrva mi nije zlato uopste, ostala sam bez posla ali eto sve se sredilo i sad samj jos i upisala Microsoftov kurs od godinu dana i ucim.
Krenula sam na jogu i to mi mnooogo pomaze.
Ucim da kontrolisem svoje misli i svoje stanje.
Znatno sam poboljsala i komunikaciju sa drugim ljudima i sada sam u odlicnim opdnosima i sa svojima.
Srecna sam ali svakodnevno radim na sebi.
Eto,zakljucak mog posta je da svetlo ipak postoji, iako nam se cesto cini da je situacija bezizlana, da sunce nikad nece ponovo zasijati i da smo osudjeni da vecnost provedemo u svom paklu i boli. Znam,tako sam ja nekada razmisljala. Ipak,nikad nisam odustala. Vera u Boga ali i u sebe i u ljubav mi je pomogla.
Tako da, nemojte odustajati,NIKAD!

#97 desing

desing

    Još malo pa MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 853 posts

Posted 04 July 2011 - 18:48

Paradox, stvarno ulivas nadu i vjeru u covjeka, evo i mene si upravo "digao"
Moc pozitivne energije cuda cini ! Svaka cast, kako god ti je to poslo za rukom.
Nemojte se zavaravat i misliti da to ne mozete, evo pa paradoz je to dozivio i moram samo da se nadovezem, ljudi ja pocinjem da vjerujem da izlijecenje postoji ali da je to samo u nasim glavama "nemoguce"
Ja i sam primjecujem , koliko pozitivna energija radi cuda!
Mislim da je nas kljuc uspjeha, da jednostavno provodimo svaki dan kao da je zadnji, ali da bi to funkcionisalo.Potrebno je "srediti" neke od osnovnih stvaru.Npr. Sklanjati se od ljudi koji zrace negativno i od kojih se sklanjamo, bez grize savjesti.
Mi samo mislimo da je to ukorjenjeno, i zbog toga mislimo da ne mozemo dalje.
Reci cu vam svoju tajnu, ja sam podrobno analizirao svoje stanje sam i sada mi je skoro pa kristalno jasno da se zapravo radi o nasoj iluziji.
Evo ja sam se analizirao, testirao , i onda sam si priznao ( jako je tesko i potrebno je strpljenja )
Ja sam sam otkrio sta me cini depresivnim.To je veliki korak,vjerujte mi Tesko je sebi priznati zasto, zbog cega i sta to drzi nase stanje takvim kako jeste.Sada mi je puno jasnije zasto su me hvatala ta stanja.Bio sam kao lud za tabletama, ali ljudi pa ja njih sada ZABORAVIM POPIT!
Naravno mogao bih jos puno toga da napisem.Mozda vam nisam rekao nesto za sto vec niste culi.Ali zapamtite, nade ima i isplati se boriti!

#98 milla85

milla85

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 472 posts

Posted 06 November 2011 - 10:53

View PostParadoX, on 19 August 2007 - 08:59 , said:

Drage moje i deagi moji..<img src="http://www.depresija.org/forum/public/style_emoticons/<#EMO_DIR#>/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" />...Jutros se desio i taj dan.. <img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/biggrin.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":D" border="0" alt="biggrin.gif" /> ...Napokon,nakon pune dvije godine ParadoX je bio u gradu..
Kako opisati taj osjecaj dok se u meni jos uvijek valjaju emocije.Sa kim to drugim podijeliti ako ne s'vama...<img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" />
Dvije godine.Nije mala stvar.Neznam,nemojte mi zamjeriti,ali neznam stvarno sta pametno napisati u ovom trenutku..
Jutros dok smo pili kafu rekao sam supruzi da se obuce idemo u grad.Ona me gledala sa blagim osmijehom i dozom nevjerice.Kad sam rekao da stvarno zelim u grad,onda joj nije trebalo puno vremena.. <img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/biggrin.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":D" border="0" alt="biggrin.gif" /> ,obukla se na vrat na nos hahahaha....Izici nakon dvije godine...Zar je to moguce...nevjerujem ni sam sebi..skoro da sam digao ruke od svega...Ali desilo se...Poslusao sam svog psihijatra.to je covjek za kojeg nemogu pronaci rijeci hvale.Zvao sam ga na telefon,jos uvijek spava..Ljudi neznam sta pisem od uzbudjenja..Oni koji su prosli taj pakao ce me dobro razumijeti..Elem da nastavim sa pricom..Supruga je rekla hocemo li ici automobilom.Ne nikako odgovorio sam.Krenuli smo,zagrljeni ko' prije..Moj grad nakon dvije godine..Dosta toga se promijenilo.Gledao sam stvari i ljude oko sebe.Neki su trubili cak trubili iz automobila.A jasam rekao supruzi da to njoj sviraju,jer ko' ce mene prepoznati.Ali stvarno ljudi su me prepoznavali.Isto tako i ja njih.Gledao sam reklame koje sam pravio a nikad ih do tad prije nisam vidio na tim objektima,osim na fotografijama.Namjerno sam odabrao nedjelju u nadi da ce biti sto manje guzve,prevario sam se...<img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" /> bilo je puno svijeta.Cudno nisam osjecao nikakvu napetost ni traga od agorafobije...<img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" /> cak samo zastajali na nekim mjestima gdje me je znalo spucati.i onda sam se sa mojom suprugom prisjecao tih dana.Ona je govorila da nepricamo o tome,naprotiv ja sam uporno nametao tu temu,jer sam se htio suociti sa tim mjestima i dokazati da sam ja jaci od proklete ulice i zgrada..
Naum pale su mi rijeci mog psihijatra.Rekao mi je jednu vrlo zanimljivu stvar:"kad izidjes van i mislis da ces se srusiti onda to i pokusaj".Govorio je do sad si milion puta pokusavao istalno si govorio da ces se srusiti.I reci mi koliko puta si se srusio.Ja sam rekao ni jednom.To mi je prvo naumpalo kako smo se priblizavali centru grada.Govorio sam sebi hajde padni srusi se,izgubi se.Ma koliko se trudio nisam mogao pasti u nesvijest.. <img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/biggrin.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":D" border="0" alt="biggrin.gif" />
Oprostite mi jos uvijek sam u nekom cudnom stanju koje nemogu opisati..Samo sam htio ovo podijeliti sa vama...i svim onim dragim ljudima koji su mislili kako ja ili jos uvijek misle da izlaza nema.Glupo je govoriti covjeku na vjesalima da ce sve biti u redu.Ali za nas postoji izljecenje....Ja sam dokaz i mnogi prije mene..Postoji izljecenje ukoliko to istinski zelimo i vjerujemo u sebe.A ja sam to sebi zacrtao i obecao.To sam morao uraditi prvenstveno zbog sebe,zbog svog sina(koji me jucer natjerao da skratim kosu za 10 cenata) i to sam uradio...<img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/sad.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":(" border="0" alt="sad.gif" />...<img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" /> narast ce opet..Morao sam izici ili umrijeti u kuci..Meni je ova prva solucija prihvatljivija..<img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" />...Sutra ako Bog da idem opet.Idemo sinukupiti poklon za rodjendan...<img src="style_emoticons/<#EMO_DIR#>/smile.gif" style="vertical-align:middle" emoid=":)" border="0" alt="smile.gif" />
Oprostite na ovako dugom postu,ali  me morate shvatiti...dodje mi da pisem cijeli dan...ali otom potom..
Vjerujte u sebe,u svoje psihijatre,u lijekove koje pijete i Rezultati nece izostati...
Voli vas vas ParadoX.......


Jako dirljiv posto. Jako sam ponosna na tebe iako nemam pojma tko si. Uzivaj u svojoj sreci i ne osvrci se na prosle dvije godine.
Imas stosta za nadoknaditi.

Cestitam :clapping:

#99 volivasvoli

volivasvoli

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 4 posts

Posted 15 November 2011 - 21:03

samo da vam kazem jednu stvar izlecenje postoi, vec dvije godine sam bez nikakve ljekarstva resio sam da se borim sa sobom i do sad mi to uspjeva.
Kao prvo poceo sam sa psihologom bio sam mali nisam mogo da svatim sta se desava sa sobom pa me moj psiholog prepratio na psihijatar, od tu sam poceo sa asentra, fluoksetin, heleks, cajeve za smirenje jos sta ne pio sam ih dvije godine tada moj psihijatar odlucuje da me preprati na psiholog opet ali mi ukinuje sve lekarstva polako ali je bilo stvarno tesko cinilo mi se da nemogu da izdrzim kako cu sada bez lekarstva i psihologom sam pustio u mojoj glavu da vlijae tesko je bilo ali polako sa neke finte od psihologom sam prestao i vec dvije godine sam samo kod psihologom

#100 Arlene

Arlene

    ÄŚlan

  • Members
  • PipPipPip
  • 72 posts

Posted 26 November 2011 - 05:45

View Postloreana, on 11 January 2011 - 19:38 , said:

uhvatila me neka panika... pocela sam da radim i sve je bilo super, strava posao, kola.. poznanstva o kojima bih inace mogla samo da sanjam... i krenulo je lepo... a onda su poceli napadi panike i placa... spoznajem da ne zelim time da se bavim... da hocu normalno radno vreme i normalan zivot... svi mi govore da sam luda i da se ne odricem plate u ovakvoj krizi... ali meni je kriza dok gledam dr opste prakse kako mi kuca uput za neuropsihijatra... kao da sam u nekom paralelnom svetu... budim se u 5 ujutru... klasican simptom depresije....
pomozite

Isto ovo i mene muči. Moj prvi posao u životu završio je u povratku anksioznosti i panici. Nisam godinama osjetila to u tako čestim intervalima. I je, spriječila sam napade dosad, ali stalno mislim da me samo nit dijeli od toga da se sve opet raspadne. I koliko god sebi objašnjavala i dalje si ne mogu pomoći, unatoč lijekovima i unatoč pravoj psihoterapiji. Osjećaj straha i te neke dječje nemoći je jači od svega. I porazno je u svemu što sam sve shvatila, što sam shvatila svaki svoj postupak i što je dovelo do tih osjećaja ,a to je što se nisam nimalo promijenila. Ostala sam ona ista osoba, unatoč terapiji. Nažalost. I iako se taj posao ispostavio loš i nepravedan ja sam sad u strahu da nikad neću moći raditi i da nikad neću istinski ozdraviti da će se ove stvari vraćati. Još je ok dok imam roditelje, iako se nikad nisam mogla potpuno osloniti, ali jednom kad budem sama, što će biti sa mnom, hoću li zbog jedne obične jebene anksioznosti biti socijalan slučaj? Muka mi je. Sve je u meni tako pogrešno čim se suočim sa stvarnim svijetom. Čim sam svakodnevno s ljudima. Sve moje rane i sranja izađu na vidjelo. A mislila sam da sam ozdravila, da sam spremna raditi, da sam spremna živjeti.



Also tagged with agorafobija

0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users