Jump to content


Pomocc!!


  • Please log in to reply
12 replies to this topic

#1 Maladevojcica1

Maladevojcica1

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 5 posts

Posted 28 September 2017 - 16:19

Zdravo ljudi.. Dijagnoza mi je F41.0 , tkdj imam strah od shziofrenije i halucinacija. Pre mesec dana sam imala trip da ce poceti da mi se prividjaju ljudi,pa sam trzala na svaku senku koju bih videla. Sad poslednjih 10tak dana se plasim slusnih halucinacija, nakon sto sam imala glasnu misao. Kada god cujem nesto,neki zvuk , ja moram da pitam nekog pored sebe da li i on cuje to. Drugarica je bila kod mene i pricala sa mojom mamom, mamin glas sam cula tacno,a drugaricin malo drugacije i kako sam bila u drugoj sobi uletela sam ko luda da pitam je li ona prica i ona me pogledala onako kao da sam cudakinja i pitala me sta ti je , pricale smo nesto.  Juce sam bila kod dr i rekla mu za to , on mi je opet ukljucio terapiju Zoloft, pola tablete na dan i rekao da jesu simptomi shizofrenije, ali da sam ja kao sundjer i da upijam sve informacije , kao i da nemam karakteristika za shizofreniju i razloga za brigu. Jako sam uplasena :( Je li neko imao ili ima iskustva sa ovakvim slucajem ili bar slicnim?

#2 kolač

kolač

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,038 posts

Posted 28 September 2017 - 19:15

Pozdrav Maladevojčice1 :)
Ja mislim da si ti previše napeta i sva u strahu, pa reagiraš na najmanji zvuk i sl.  Čudi me da ti doktor pored zolofta nije dao nešto za opuštanje. Slažem se sa doktorom da nemaš šizofreniju,( mislim da si već pisala o tome kako se bojiš da ne dobiješ šizofreniju)  i mislim da su ti od toga potekli i ovi drugi strahovi.  Bilo bi dobro da se malo opustiš, znam lako je reći, ali ti, čini mi se, bukvalno osluškuješ svaki šum oko sebe a vjeruj mi, nemaš razloga da se plašiš :)

#3 pogresna

pogresna

    gospodža

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,038 posts

Posted 28 September 2017 - 19:26

Pozdrav Maladevojčice1, isto mislim kao Kolač -  da si prenapeta od tog straha od šizofrenije, i sama sebi stvaraš još gori strah,  a kako se to kaže  ''u strahu su velike oči''  ... svaki zvuk ili obična senka mogu biti preuveličani a da nemaju veze sa realnošću..
I meni je čudno da ti dr nije prepisao nešto za smirenje, možda treba da tražiš na sledećoj kontroli, čisto da imaš kad te uhvate ti strahovi..
Pokušaj da se opustiš i skreneš sebi pažnju na nešto drugo, i veruj doktoru kad ti kaže da nemaš - onda nemaš :)

#4 Maladevojcica1

Maladevojcica1

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 5 posts

Posted 28 September 2017 - 19:42

Da, pisala sam , ali tamo gde je tema depresija , cini mi se, nisam sigurna.
Imam xanax koji mi je doktor rekao da pijem po potrebi, zoloft jos uvek nisam pocela da pijem, plasim se nuspojava. Radim u prvoj smeni, posao mi je zahtevan i ne znam kako cu funkcionisati,mozda pocnem sledece nedelje kada budem druga smena. Za djavola procitala sam negde da je neki momak oboleo od shiz posle Zolofta i ubio se , taman sam se psihicki spremila za tablete xD tesko meni!! Hvala vam ljudi , mnogo mi olaksate !! :)

#5 slepi putnik

slepi putnik

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,030 posts

Posted 28 September 2017 - 20:00

A da pocnes za vikend sa tim lekovima kojih se pribojavas tj. koji bi ti umanjili radnu sposobnost?

#6 Maladevojcica1

Maladevojcica1

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 5 posts

Posted 28 September 2017 - 20:46

Nisam za vikend kuci , mislim da cu u nedelju vece uzeti... :)

#7 brbljavko

brbljavko

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 408 posts

Posted 27 October 2017 - 23:03

Ista stvar je desavala kod mene prije cca 4 godine.Ootisao na godisnji odmor ali ne onaj isplanirani vec onaj ljeni koji provedes doma lezuci na kaucu i dajuci si vremena za razmisljanje.I tako si ja zatripam da imam shizu ,svaki zvuk sa kata iznad ili ispod ja sam analizirao dali je stvaran ili nestvaran.

#8 Cyanide

Cyanide

    Gde sam pala tu sam i nastavila.

  • Banned on request
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,741 posts

Posted 27 October 2017 - 23:19

Ne bojim se šize. Neka dođe ako sme.
Ali da ld malih zvukova il senke vidimbne znam ni ja šta ooo itekaako.. I da li je stvarno il ne to mi je sve teže razlikovati.
Al kad su glasovi i vizije u pitanju ehhh...

#9 Hyperdrive

Hyperdrive

    Bouncing off the ceiling

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,770 posts

Posted 28 October 2017 - 00:39

 brbljavko, on 27 October 2017 - 23:03 , said:

Ista stvar je desavala kod mene prije cca 4 godine.Ootisao na godisnji odmor ali ne onaj isplanirani vec onaj ljeni koji provedes doma lezuci na kaucu i dajuci si vremena za razmisljanje.I tako si ja zatripam da imam shizu ,svaki zvuk sa kata iznad ili ispod ja sam analizirao dali je stvaran ili nestvaran.

Ovako nešto se i meni desilo, dok sam bila na terapiji za pogrešno dijagnostikovani BP I.

1. Čujem kako priča neko, kao da je u zidu. Vrisnem od straha, trčim kod mame u sobu, da joj kažem da čujem glasove...ona gleda vesti na mobilnom, pojačanom do daske.

2. Poštar dođe i ode. Ja krenem da kupim nešto, u holu zgrade vidim svoju kucu. Uplašim se, onda je bojažljivo pomazim i shvatim da je stvarna. Do dana današnjeg ne znam kako se iskrala napolje.

Paranoja je to. :(

#10 mailer-daemon

mailer-daemon

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,204 posts

Posted 29 October 2017 - 04:26

Nastavljam... Ja na psihijatriji. Tri je ujutro, ja moram piškiti (mokriti ili urinirati za finije forumaše ;) ). Upadam u vc, odem u kabinu i... Hbg., počnem već, što... Haha. Kada čujem tiho, tiho: "Do kada? Do kada? Do kada?. Pa ja se smrznuo najiskrenije. Jer baš i jesam bio u nekom fazonu:"Pa do kada će me više držati ovdje (Zatvoreni, strogo odjel, jel?!? Ja samo takve i volim i dobijam, hehe). Stvarno neugodan osjećaj. Pomislio sam stvarno: "Eto stiglo i mene. Pa odlično!!!" (Ipak i mama i ujak su mi imali paranoidnu šizu, dosta gadno), hehe.. Jebat ga, obavljam ono što muški već obavljaju kada obave to uriniranje i navuku piđamu ponovo, ma sekundice su ti... Kad, u susjednoj kabini čujem zakašljao se netko. Boooooože, pa škicnem a to naš dežurni, odjelni "šizić", pa ajmeeeeee. Još on mene vidio, naravno žicanje cigarete.... Ma što jedna cigareta evo ti kutija, brate, pa ja nemam šizu, haha (A on je redovito imao razgovore sa Isusom i pojedinim apostolima, onako u 4 oka i to jako ozbiljno. Sada, nikad nisam saznao, što se on i s kime se se prepirao i što je značilo to "Do kada?", ali ja ma ne sretan nego ono letim do sobe kao leptir ili lastavica na spavanje, a njemu zaista dao cijelu kutiju cigareta. Ma samo kada sam začuo taj kašalj i kada sam shvatio da je netko pored mene i da ne umišljam ja... Ma, sreeeeeća).

Eto svi se mi nekako sretnemo sa tim strahom od šize, bože moj pa nitko ne želi. Samo ovaj moj odjelni, on je samo razgovarao sa svetcima. (pa i ja bih volio, iskreno sad kažem). Čovjek je ovako bio ma sretan do boli uvijek, dobrica, druželjubljiv, za pomoći ovako, ma srce jedno, nevjerojatno nešto. Samo eto on je "razgovarao" i eto. Čak neke šize i... Ok, neću griješiti dušu i reći da je nekima lako, no ja mislim da sam "deblje poremećen" ma i od svih na forumu... Pa stalno tražiti nove načine kako ćeš se... Pa eto, zaboga, politi se jebenom litrom i to Nitro razređivača (ono bolje plane i jače, haha) i kresnuti upaljać... Pa jel to nije apsolutno pomračenje uma i put ka nekom paklu. Zaista to je veći pakao od bilo koje paranoje. Potpuno odustvo uma i joj kakav samo bijes u sebi, ono: "U tri pičke materine, ali SAD ću se koknuti pa mamu mu jebem nek sve ode u tri pm", kooooooji je to bijes, to je nešto nevjerojatno.

Iskreno meni je jedno vrijeme nenormalno vukla ideja da si odrežem genitalije... Zašto? Nekako mi uzrokuju neke probleme koj ne mogu riješiti, i što? Ako ih ne budem imao, neće biti niti nekih problema... Mislim biti će ali što?!? Neće biti genitalija uopće pa, ha jebat ga, haha. Što me spasilo. Neki nevjerojatni splet okolnosti, da sam se nakon predugo vremena vratio na fejs, i sluuuuučajno dodao momka jednog za frenda jer jebat ga znam da on ima šizu a feeenomenalan dečko. On pak za frendicu imao jednu moju bivšu, i onaaaaa pronjuši pa neznam kako je to u sekundi bilo da je on samnom postao frend, i naravno pošalje ona meni zahtjev. Čujemo se, a ona pojma nije imala što sam si ja napravio. E išao sam onako - drito u glavu, ništa se uvijati sve iskreno, do boli. Ona ne vjeruje (a i preselila se u drugi grad ja sam s njom i prekinuo na sasvim nekako naj - pa reći ču najelegantniji način, mislim da je nisam uopće niti povrijedio. Ok, naravno da ona nije željela prekid, ali jebat ga, život ide... A ja sam ga želio jer sam osjetio da će nastupiti moje neke faze. Rasprićamo se (jebote da ne duljim), baš joj sve naj-najgadnije slike svoje pošaljem, ma kada sam bio, ono Lucifera samog bih poplašio kao malog klinju, haha. Ali ona kaže da njoj niti izgled ne igra niku ulogu niti moji ožiljci, ona bih nevjerojatno voljela, a samo neko vrijeme mašta samo o tome, da proba samnom ono što mi nismo... (a ja sam namjerno i prekinuo i prije nego je uopće sex došao na meni, jer stvarnooooo nisam želio još i ono đubre ispasti: "Pojebao me je i onda je prekunuo samnom!", ma sačuvaj me bože toga.). Hoće ona i hoće, i imao ona i posao i stan i sve funkcionira, i jebote ostadoše moje genitalije tamo gdje jesu. Jer su se "problemi" riješili na eto neki "kozmički" valjda način, haha.

Samo jel normalno planiranje odstranjivanja svojih genitalija?!? Ono skupljanje jebote onih teglica za zimnicu da ih tamo ubaci (mislim vjerujem da bih pao u nesvijest vjerojatno, ustvari ako bi i preživio, ali ono, da baš nisu "negdje na podu", a ja planirao pak to u kadi, jdnostavno da ne ujebem stan.

Jel to lijepo nešto u životu ili je to pakao od života?!? Pa jebote može mi za mjesec dana pasti (u tom mom ludom mozgu) ideja da upalim motorku, onako stavim je da radi na zemlju i odstranim si ruku po ruku, onako jednostavno jer ovdje tipkam kao budala...

Tko zna što može biti, ali ljudi moji to je gore od bilo koje šize, majke mi :( Kada ti svaki dan sebe toliko mrziš... :( Pa ja bih ustvari i uživao u onim deluzijama, da me netko proganja i da me želi ubiti, pa ja bih mu išao u susret, samo da me kokne. Pa ja bih volio da postoji jedan čovjek koji želi baš mene skloniti. Jedino što bih u toj deluziji ostao razočaran, hahahaha.

Ljudi pakao jedan, koliko se ja mrzim... Mrzim se psihički, mrzim se tjelesno, samo opet ono, da totalno "pogasiš" mozak i psihu, bože moj šta ti je za raditi, opaliti po svom tijelu kako već znaš i kako misliš da je efikasno.  Pakao!!!

Saaaamo jedino, ostaje ono, ne pokušavai iskljušiti tu apsolutno poremećenu psihu ma poremećenu da to boli jednostavno... Ostaje boriti se s njom, jebat ga, A tijelo pustiti da se odmori malo. Pa lijepo mi je i Joed rekao da koji k... toliko forsiram tijelo, ono svaki mišić i tetiva mora iskočiti, kao onom zadnjem gladijatoru, a onda ta mjesec dana se ili zapalim ili si izrežem vene ili bi si pak i genitalije uklonio, hahahahahaha.... Božemesačuvaj svega toga...

No, da, možda bih stvarno trebao i manje tipkati ovdje, a više vremena provoditi u... Ne znam, meditaciji?!? Što ne?!? Na bilooookoji način ubiti ma tu "zvijer" u meni... Vukodlaka, vampira, monstruma, samo da ne redim pizdarije... Je možda malo nekako više vremena za sebe samog :)

#11 malena0606

malena0606

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 1 posts

Posted 03 February 2018 - 13:29

Ej ovako od 5 mj prosle godine sam u depresiji.. nezz vise sta da radim sa tim 😳
Zanima me jel ima netko osjecaje ko ja koje cu napisati, stalno mi je u glavi kako sam ja jedina sa tim osjecajima koji me jos vise ubijajuu 😠
Ovako neda mi se nista, ne mogu bit di su ljudi, imam jake otjucaje srca, pritisak neki.. mislim da ne volim nikoga.. tesko mi je najvise zbog moga zarucnika sto mislim da njega ne volim, da ne mogu biti sa njim, taj osjecaj me ubija, placem stalno, koda cu poludit.. molim vas za neku pomoc, neku informaciju da znam da nisam jedina sa tim.. kako se izlijecit.. hvala vam

#12 zeus20

zeus20

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,057 posts

Posted 03 February 2018 - 14:06

 malena0606, on 03 February 2018 - 13:29 , said:

kako se izlijecit..

polako.
step by step

#13 mailer-daemon

mailer-daemon

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,204 posts

Posted 03 February 2018 - 14:20

 malena0606, on 03 February 2018 - 13:29 , said:

Ej ovako od 5 mj prosle godine sam u depresiji.. nezz vise sta da radim sa tim ������
Zanima me jel ima netko osjecaje ko ja koje cu napisati, stalno mi je u glavi kako sam ja jedina sa tim osjecajima koji me jos vise ubijajuu ������
Ovako neda mi se nista, ne mogu bit di su ljudi, imam jake otjucaje srca, pritisak neki.. mislim da ne volim nikoga.. tesko mi je najvise zbog moga zarucnika sto mislim da njega ne volim, da ne mogu biti sa njim, taj osjecaj me ubija, placem stalno, koda cu poludit.. molim vas za neku pomoc, neku informaciju da znam da nisam jedina sa tim.. kako se izlijecit.. hvala vam


Baš nažalost to je inače tako.

Svi ti nekakvi simptomi su tipični. Nadam se da ćeš se izboriti pa neće niti simptomi gnjaviti toliko. Nije to to  istina da ne voliš nikoga. Jednostavno tebi je dosta loše i logično je da prvenstveno misliš na sebe. Zato imaš dojam da ne voliš druge. Kada se čovjek utapa znaš da ne misli o gladnima u svijetu. Nemoj se i ti još dodatno pokopavati i nabijati si osjećaje krivice. Opet, zaručnik... Vidjeti ćeš kroz neko vrijeme. Mene su takvi simptomi spucali baš u doba jedne trogodišnje veze. Bio sam s tom osobom ali nikada nisam bio usamljen kao tada. Zeus je napisao - korak po korak. To nikada nije popularno jer dugo traje ali... Posloži se prvo ti a onda će se slagati i društveni i ljubavni život, a i baš sve ostalo ;)

Edited by Primal Pain, 03 February 2018 - 14:45 .
milion primeraka jedne poruke



1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users