Jump to content


tehnike za sf


  • Please log in to reply
1 reply to this topic

#1 natalija84

natalija84

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 5 posts

Posted 29 September 2008 - 17:40

Evo nekoliko pravila/tehnika koje su dobrodošle u «borbi» sa socijalnom anksioznoš?u:

1. Socijalna anksioznost, povu?enost, trema su normalne u pojedinim socijalnim situacijama – gotovo svi ljudi ih imaju.

2. Ljudi vas puno manje promatraju nego što vi to mislite. Po?ite od sebe: koliko vi promatrate druge? Vjerujte mi, niti s drugima nije puno druga?ije. S druge strane pokušajte ih promatrati više. Ve? samo skretanje fokusa sa sebe na druge ?init ?e vas spontanijima.

3. Što je najgore što vam se u nekoj socijalnoj situaciji može dogoditi? Je li to što ?e neki ljudi zaklju?iti da ste «nespretni» u društvu doista tako loše? Kakve ?e to posljedice imati za vas i za vaš život? Što vi mislite o ljudima koji su u nekoj situaciji socijalno anksiozni?

4. Za napetu šutnju je potrebno dvoje (barem). Nema potrebe da vi osje?ate dužnost da vodite konverzaciju. Uostalom, što nedostaje šutnji? Kažu da je najve?i stupanj bliskosti izme?u dvije osobe kada se osje?aju ugodno jedna s drugom - u tišini.

5. Pokušaj da sakrijete vašu socijalnu anksioznost ?e samo uroditi time da se osje?ate još anksioznije – radije ju priznajte ljudima. Tehnika koja je meni osobno pomogla u osloba?anju od treme je da svima pri?am (?ak i pretjerano) o svojoj tremi (na kraju, ispri?ala sam je i vama dragi ?itatelji dead). Zanimljivost koju sam u vezi toga primijetila: ljudima je simpati?no kada tako nešto priznajete bez ustru?avanja.
S druge strane ako priznate svoju socijalnu anksioznost sebe ?ete rasteretiti velikog dijela straha da ?e ju drugi primijetiti i po vlastitom vi?enju smanjiti tu?a o?ekivanja («drugi ?e vam lakše progledati kroz prste za neki socijalni gaf ako znaju da imate tremu» – zanimljivo, samim time ?e se vaša trema smanjiti).

6. Zablude o praksi: ?esto se kaže ako želite pobijediti svoje strahove suo?ite se s njima. To bi konkretno za osobu s povišenom socijalnom anksioznoš?u zna?ilo da se treba što ?eš?e na?i u socijalnim situacijama koje joj izazivaju nelagodu. Me?utim, ovdje postoji jedna iznimka: socijalna anksioznost ?e se smanjiti samo ako te socijalne situacije kasnije procijenimo kao uspješne (da smo ih «dobro odradili»). Ako ih procijenimo kao neuspješne (što uop?e ne mora zna?iti da su bile – bitna je naša evaluacija) – u svakoj sljede?oj takvoj situaciji naša socijalna anksioznost ?e rasti. Pokušajte definirati koje su to?no te situacije u kojima osje?ate nelagodu.

7. Ako ne znate kako biste se u nekoj socijalnoj situaciji trebali ponašati, umjesto da se time previše optere?ujete i zapadate u negativna stanja zbog te svoje «nekompetentnosti» – pažljivo promatrajte druge koji se po vašem mišljenju dobro snalaze. Zamislite to kao u?enje – velika prednost ?ovjekovog stupnja inteligencije je što ima sposobnost u?iti prema modelu. Tako ?ete u sljede?oj sli?noj situaciji imati okvirni obrazac kako biste se željeli ponašati. Dalje je samo stvar prakse. Zapamtite: svaka situacija koju procijenite kao uspješno izvedenu smanjuje vašu socijalnu anksioznost u sljede?oj sli?noj situaciji.

8. Sami sebi ste najve?i kriti?ari. Drugi ljudi ne pamte, niti pretjerano obra?aju pažnju na vaše socijalne «gafove» (osim ako niste javna li?nost, ali onda vjerojatno niti nemate problema sa socijalnom anksioznoš?u). Koliko vi obra?ate pažnju na tu?e socijalne gafove?

9. Ako imate strah od javnih nastupa (izlaganja pred puno ljudi – kao npr. ja dead) vašu anksioznost ?e bitno smanjiti kvalitetna priprema. To zna?i ako napamet nau?ite svoje izlaganje (preporu?a se ?ak vježbanje pred ogledalom) bitno smanjujete napetost kada se na?ete u toj situaciji - ja to nikad nisam napravila smijeh. Ono što meni pomaže (kad mi nema druge bang) i ako to situacija dopušta: na po?etku izlaganja se «našaliti» sa otprilike re?enicom: «Moram vas samo upozoriti da imam tremu od ovakvih nastupa što može rezultirati time da po?nem pri?ati gluposti» - bili ste iskreni i ako imate imalo kvalitetnu publiku – nasmijali ste ih i smanjili o?ekivanja koja se na vas postavljaju.

10. Jedna preporuka koja me svojevremeno od srca nasmijala: kad se na?ete u situaciji gdje osje?ate jaku tremu recite sami sebi: «Pa što, malo sam anksiozan – kao da mi je prvi put» (još je smješnije kad to ?itate na stranici koja se bavi socijalnom fobijom). To nas vodi direktno u sljede?u to?ku:

11. Nikad ne zanemarite humor. Ako i napravite neku «grešku» umjesto da istr?ite pla?u?i ili se uko?ite do stupnja petrifikacije – nasmijte se sami sebi - pred drugima. Taj postupak nevjerojatno opušta cijelu atmosferu i ?ini vas za barem dva stupnja simpati?nijima i socijalno kompetentnijima. Realno gledano – iz perspektive Univerzuma, što je vaša greškica osim jedne bezna?ajne humoristi?ne situacije wink?

12. Naravno, uvijek ?e se na?i ljudi koji ?e ukazivati na vašu zatvorenost i povu?enost kao na nešto negativno, možda vas ?ak i zadirkivati radi toga (vjerovali ili ne – ?ak i u svijetu odraslih). Takvi ljudi su no?na mora svakoj osobi sa povišenom socijalnom anksioznoš?u. Ipak, zapitajte se: koje mane na drugima najlakše zapažate? Odgovor je: one koje imate i sami, a ti drugi vam onda samo pomažu da se osje?ate bolje. Najbolji na?in nošenja s takvim ljudima je nasmiješiti se (obavezno yes) i re?i: «da, imaš pravo, ja jesam malo povu?ena osoba i trebam više vremena da se oslobodim me?u ljudima. Što ?eš, takav/takva sam.». Iznena?enje s druge strane ?e biti veliko jer ve?ina ljudi, makar i podsvjesno, zna da je najve?a hrabrost priznati svoje najve?e strahove.

#2 sanja11

sanja11

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 131 posts

Posted 30 April 2009 - 14:43

"Ovde ?u vam opisati nekoliko prakti?nih tehnika uz pomo? kojih ?ete uspeti drasti?no da pove?ate svoje samopouzdanje. Ne mogu vam dovoljno naglasiti koliko je bitan rad na podizanju vlastitog samopouzdanja! Ako malo bolje razmislite, vide?ete da je nisko samopouzdanje jedan od glavnih uzroka anksioznosti i pani?nih napada. Ok evo tih nekoliko saveta, primenjujte ih sve:

1. Zapitajte se: Šta je najgori mogu?i ishod trenutne situacije? Veoma ?esto mi brinemo oko nekih stvari koje se uopšte ni ne?e dogoditi – brinemo unapred. Potrebno je da preusmerimo našu energiju od zabrinutosti prema nekim boljim i kreativnijim stvarima, npr da stvaramo bolje odnose sa drugim ljudima, da napredujemo u karijeri i sli?no…

2. Razoružajte taj negativni, unutrašnji glas u vama! Negativno razmišljanje koje možda praktikujete konstantno održava vaše samopouzdanje na niskom nivou. Zamislite da imate kontrolu ja?ine (kao na cd plejeru) tog unutrašnjeg glasa i onda smanjitu ja?inu na minimum. To ?ete uraditi tako što ?ete vežbati da ne uzimate zdravo za gotovo sve to što vam unutrašnji glas govori. Potrebno je da ne shvatate ozbiljno tu negativnost, ve? da se bukvalno smejete na sve negativno što vam taj glas govori.

3. Kada radite nešto po prvi put, zamislite da ste to ve? radili u prošlosti. Ljudi se plaše novih stvari, tako da kad rade neku stvar po prvi put, oni obi?no nemaju uspeha. Zato, prevarite svoj um, zatvorite o?i i zamislite da ste uspešno uradili tu stvar u prošlosti. Unapred osetite uzbu?enje tog obavljenog zadatka.


4. Prona?ite neku osobu koja ima dosta samopouzdanja u ne?emu, i pokušajte da nau?ite nešto od nje. Nemojte se truditi da imitirate tu osobu, ve? zapazitte šta je to kod nje što joj omogu?ava da izvršava zadatke sa lako?om, koji su njeni kvaliteti, verovanja, stavovi itd… Ako ste u mogu?nosti da razgovarate sa njima, slobodno ih pitajte sve što vas zanima!

5. Ponašajte se kao da ve? posedujete kvalitete i osobine koje želite da pridobijete. Zapitajte se kako bi se ose?ali, šta bi radili, kako bi pri?ali, koje bi osobine imali da ve? imate puno samopouzdanja u ne?emu. Radite ovo svakog dana, i vide?ete da tokom vremena sve manje i manje glumite, a sve više i više imate samopouzdanja, jer polako postajete takvi kakvi ste se pretvarali da jeste.

6. Projektujte se u budu?nost i zapitajte sebe da li je to sa ?ime ste se suo?ili zaista toliko strašno kao što vi mislite. Zamislite sebe u dalekoj budu?nosti i zapitajte se koliku važnost ima neka situacija iz prošlosti (ono ?ega se trenutno bojite). Skoro da se ne?ete ni setiti te situacije iz prošlosti!

7. Ne zaboravite da gubite 100% šansi za uspeh u situacijama kojih se pribojavate i koje u velikom luku zaobilazite. Kako znate da li ste uspeli ako uopšte ne probate nešto? Da bi ste imali uspela i nešto dobili, morate žrtvovati nešto! Nemojte se stideti da pitate za ono što vam treba. Ako budete istrajni u tome, ljudi ?e vam odgovoriti na kraju. Važno je da budete strpljivi i da ne odustajete lako!



8. Nastojte da uvek idete ka tome da se ose?ate dobro! Razmislite malo i vidite koje su to stvari koje ?ine da se ose?ate dobro. Onda se fokusirajte na te stvari i gledajte da ih prkatikujete što je više mogu?e. Bilo da je to uspomena na neki lep doga?aj iz prošlosti, slušanje muzike, razmišljanje o dragoj osobi, savetujem vas da praktikujete te aktivnosti. One ?e u?inite da se ose?ate dobro o samom sebi.

9. Nemojte biti toliko samo-svesni. Verovatno ste zapazili da ste previše samo-svesni i da vam to zadaje muke. Ovo samo još više uti?e na manjak samopouzdanja jer vi konstantno pratite svoje akcije. Umesto što non stop stavljate sebe u centar pažnje, probajte da se fokusirate na nešto što možete posmatrati i prou?avati svakog dana. Bitna stvar je pažnja nije na vama. Tako?e, nemojte dozvoliti sebi da se dosa?ujete, jer ?ete tada razmišljati o sebi. Umesto toga, na?ite neku zanimaciju, nešto što ?e vam odvu?i pažnju.



10. Ne primajte negativne kritike drugih (a ni od vas) zdravo za gotovo! Ne zaboravite da ljud koji imaju veliko samopouzdanje nisu savršeni. Niko nije savršen! Možda ?esto o sebi razmišljate negativno, shvatite da ovo samo još više razara vašu sliku o samom sebi. Kad po?nete da mislite o sebi negativno, shvatite da stvari nisu baš tako crne, i da ne?e zauvek biti tako loše. Stvari ?e se promeniti nabolje, verujte!

11. Kada uspete u ne?emu, nemojte misliti da ste imali sre?e, da je bilo slu?ajno i sli?no tome. Pobrinite se da zahvalite sebi što ste u ne?emu uspeli, jer ste to vi postigli, svojim ume?em i svojim talentom. Po?nite da vrednujete sebe i svoje kvalitete! Sa druge strane, kada ne uspete u ne?emu, nemojte praviti dramu od svega toga, znajte da je to samo privremeno, i da ako iz toga nau?ite nešto, da ?ete u tome sigurno uspeti u budu?nosti."



Anksioznost.net


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users