Jump to content


Pomoć !!!


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
10 replies to this topic

#1 Clair de Lune

Clair de Lune

    TECH-NOIR

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,191 posts

Posted 26 November 2014 - 18:32

Trenutno me baš puca strah od smrti. Ali nekako, sve nešto, kao da sebe prisiljavam da mislim o tome i sve nešto u smislu, uradiću to,ako doživim, sledeće godine, ako doživim, ako ovo ako ono. Danas sam vozila i odjednom mi došla misao, šta ako sad izleti neko pred mene ili naleti neko na mene i toliki me strah uhvatio da sam do kuće vozila uz samu ivicu puta i užasno sporo. A isto tako, kad se pozdravljam sa svojima, uvijek pomislim, a šta ako me više ne vide. Joj odvratno, sad mi se plače zbog toga, toliko se svega toga plašim da me izludjuje, a nikako ne mogu da se otarasim tih misli, uopšte nemam kontrlou nad njima, same se odjednom pojave i bukvalno imaji vlast nada mnom. Išla bih više kod psihologa ali se moji ne slažu s tim ? Moja mama, stvarno je nekad u pogledu nekih stvari ograničena i nekako, čak joj ne mogu ni reći kako se osjećam. Rekla sam joj da bih tražila pomoć, ona kaže, pa šta će ti to, mlada si, šta te konkretno muči ? i ja tu zablokiram, ne mogu joj uopšte reći. A tu se ina još i brine, mala sredina, šta će LJUDI REĆI, fuj, povraća mi se od te priče, BOLI ME ŠTA ĆE REĆI, meni nije dobro !
I onda konkretno, rqzlog što sam se ovoliko sjebala, već duže vrijeme, kad se kupam, tripujem da će struja iz bojlera proći kroz vodu i da ću doživjeti strujni udar koji neću preživjeti. Taj strah je baš intenzivan, i eno sad slučajno pogledam, bojler se pokvario. Kao da sam predosjećala ? A nekad sam vjerovala u sve to, "misli utiču na život" "misli o nečemu intenzivno i to će se dogoditi" i slične stvari, a sada ne želim da u to vjerujem jer o užasnim stvarima mislim ! I pred djedovu smrt sam konstantno o smrti mislila, a on je onda, umro. U kući sa nama je živio.
Nekih par sedmica nakon toga sam tripovala da ću umrijeti od srčanog, od gušenja, budila se noću, čak osjećala neke simptome (gušenje, lupanje srca, preskakanje otkucaja)

Uglavnom sad kako ovo pišem, lakše mi je nekako i ne vjerjem da bi nešto od ovog o čemu rqzmišljam baš moglo da se desi, bar ne u skorije vrijeme (do tamo negdje kad predjem 50 ). Ajd sad neka i ne idem kod psihologa u skorije vrijeme. Ove gore smiptome (gušenje i lupanje srca) sam prebrodila čitajući uputsva sa jednog sajta o tome kako pobijediti neke simptome anksioznosti i zaista je pomoglo. E sad, kako se boriti protiv ovih misli ? Kako ih pobijediti ? Kako se ne uzbudjivati zbog njih i ne dopustiti im da vladaju mnome ? Kako zaboraviti na njih?

pritom da dodam, sve je to daleko intenzivnije kad imam pms, i tad me otprilike baš spuca sve to, a sad je to tu negdje

#2 dzejvi

dzejvi

    Đavo

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,732 posts

Posted 26 November 2014 - 18:45

meni ovo lici na gap, imala sam taj poremecaj. nee lici mi ono skroz kompletni gap, ali mi lici bas, ono u svakoj situaciji nalazis nesto zbog cega brines i to nesto pod obavezno mora da bude nesto sto moze jako jako da ugrozi tvoj zivot

vidi ovako, javi se ti psihijatru bolje. sto pre otkrijes problem to ces pre da ga resis. ja svima preporucujem da idu odmah kod psihijatra, psiholozi su vise za zivotne situacije u kojima ne vidite resenje problema jer ugl. daju savete, a psihijatri su tu za poremecaje i tako te probleme sami sa sobom sto imamo

e tako. ovo je samo jedno misljenje, ne pridaj mu previse znacaja, ali imaj na umu ovo sto sam ti rekla ;)

#3 Nedja

Nedja

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,596 posts

Posted 26 November 2014 - 19:00

Sve te crne i opsesivne misli nastaju zbog trpljenja, suzbijanja emocija... Kako se boriti?
Za početak, mislim da treba da odeš kod psihologa. Postoji li način da odeš a da tvoji ne znaju?
Znam kako je kad zablokiraš kad treba roditeljima da objasniš. Ja bih svojima rado rekla mnoge stvari ali znam da ću zablokirati i onda odustanem.
Bolje je da znaju ali akko već ne razumiju, ne moraš im ni reći...bar ne odmah.

A pomoći će ti da porazgovaraš sa nekim stručnim. Sama priča je nekad dovoljna.

Do tad, pokušaj što više da racionalizuješ. Da sebe ubijediš da su to "samo" misli. Znam da je teško ali nema druge.

Ne daj se i srećno :flower:

#4 Clair de Lune

Clair de Lune

    TECH-NOIR

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,191 posts

Posted 26 November 2014 - 19:15

Sve češće razmišljam da odem nekad u toku dana, kad svakako nisam kući. samo da ne sretnem koga poznatog, pa im ne kaže, onda će biti lom što nisam rekla.
Sad mi je već lakše što sam sve ovo ispisala i izbacila iz sebe. :)

#5 matilda

matilda

    Smooth Criminal :)

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,742 posts

Posted 26 November 2014 - 19:22

Ignore. Pokusaj da te misli dozivljavas kao ujed komarca. Kad bi mogla da ne padas u afekt, nego da kuliras i da ne dozvolis da to kontrolise tvoje ponasanje. Ja se slazem da je ne moguce kontrolisati te misli, ali tvoja reakcija i ponasanje je stvar tvoje kontrole. U konkretnoj situaciji, kada si pomislila da ce neko izleteti pred tvoja kola, ti bi imala kontrolu nad situacijom da si nastavila normalno da vozis. Isto radim i ja kad imam halucinaciju. Sto pre skontas da je to kako ces se ponasati stvar tvoje volje, imaces prevlast, nad tim mislima, a ne one nad tobom.

#6 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,013 posts

Posted 26 November 2014 - 19:54

tako mi je poznata ova priča "šta će ljudi reći" to je i meni mama govorila, ja sam često išla bez njihovog  znanja psihologu i psihijatru ali to nikad nije potrajalo mali grad nisam mogla ići besplatno nigdje, s vremenom mi je sve bilo gore, otišla sam psihijatru roditelji su to plačali pa me onda nagovarali da prestanem piti lijekove onda i jesam i nakon toga moja mama je saznala za nekoliko ljudi u gradu koji piju antidepresive i sva se priča promijenila kad bi mi bilo loše odjednom bi me ona poticala da idem psihijatru i pijem lijekove. Tako da se može i to promijeniti, samo budi uporna, sve više ljudi ide psihijatru i koristi lijekove, svijest o tome se podiže u posljednje vrijeme.

#7 Clair de Lune

Clair de Lune

    TECH-NOIR

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,191 posts

Posted 28 November 2014 - 23:16

View Postmatilda, on 26 November 2014 - 19:22 , said:

Ignore. Pokusaj da te misli dozivljavas kao ujed komarca. Kad bi mogla da ne padas u afekt, nego da kuliras i da ne dozvolis da to kontrolise tvoje ponasanje. Ja se slazem da je ne moguce kontrolisati te misli, ali tvoja reakcija i ponasanje je stvar tvoje kontrole. U konkretnoj situaciji, kada si pomislila da ce neko izleteti pred tvoja kola, ti bi imala kontrolu nad situacijom da si nastavila normalno da vozis. Isto radim i ja kad imam halucinaciju. Sto pre skontas da je to kako ces se ponasati stvar tvoje volje, imaces prevlast, nad tim mislima, a ne one nad tobom.

Ja sam na taj način uspjela savladati to neko gušenje koje sam sama sebi stvarala. Obično bih počela da razmišljam kako nemam dovoljno vazduha, pa bih se onda počela boriti da što više udahnem, pa sam, što sam se više borila, sve teže disala i mislila da ću se ugušiti. Na kraju sam pročitala tako neki savjet u stilu, ignorisati, ne boriti se protiv, već se opustiti i jeste, baš mi pomoglo. Više nemam problema. Sad me samo muči ovo, kako te neke crne misli obuzdati, odnosno ne opterećivati se njima i ne dopustiti im da preuzmu kontrolu. Kad malo bolje razmislim, i prije sam imala te neke misli koje su me bukvalno ospijedale i izbacivale iz takta, samo što je druga tematika u pitanju, odnosno, misli se mijenjaju u skladu s tim šta je u odredjenom periodu moj najveći strah.

View Postkruška, on 26 November 2014 - 19:54 , said:

tako mi je poznata ova priča "šta će ljudi reći" to je i meni mama govorila, ja sam često išla bez njihovog  znanja psihologu i psihijatru ali to nikad nije potrajalo mali grad nisam mogla ići besplatno nigdje, s vremenom mi je sve bilo gore, otišla sam psihijatru roditelji su to plačali pa me onda nagovarali da prestanem piti lijekove onda i jesam i nakon toga moja mama je saznala za nekoliko ljudi u gradu koji piju antidepresive i sva se priča promijenila kad bi mi bilo loše odjednom bi me ona poticala da idem psihijatru i pijem lijekove. Tako da se može i to promijeniti, samo budi uporna, sve više ljudi ide psihijatru i koristi lijekove, svijest o tome se podiže u posljednje vrijeme.
Sad mi je bolje, medjutim ako me ponovo spuca, probaću još jednom pričati sa svojima i sve im otvoreno reći te izložiti svoje namjere, pa kako bude. Složili se ili ne, otići ću kod nekog ko je stručan.

#8 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 30 November 2014 - 06:08

Dobronameran savet. Ne cekaj da padnes u najdublje ponore dok ne potrazis pomoc. Sto pre pocnes, lakse ces resiti problem, i manje se muciti. :(

#9 bubamara88

bubamara88

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 77 posts

Posted 30 November 2014 - 14:02

neki psihijatri i psiholozi se slažu da što jače potiskuješ svoje strahove, tim jače oni izlaze na vidjelo..jesi li ikad razmišljala o tome da se suočiš s njima? Npr. kada te krenu opsjedati takve misli da im dozvoliš da krenu ali da mijenjaš reakciju na njih, ukratko, ne dozvoliš im da te uznemiruju..na početku je to krvav posao,al kasnije je sve lakše ( govorim iz iskustva)..znaš, naš je um u mogućnosti  zamisliti stvarno svašta pa daj zamisli da na svaku misao tako reagiramo...

Probaj

#10 Clair de Lune

Clair de Lune

    TECH-NOIR

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,191 posts

Posted 01 December 2014 - 19:47

Ne znam kako da se suočim sa tim mislima. U redu, kad sam tripovala da ću se ugušiti  radila sam to ovako : kad sam mislila da mi je vazduh prijeko potreban, umjesto da probavam udahnuti što više mogu, prepustila bih se i radila suprotno.
Ali, stvarno ne znam šta sam ovim mislima. Same od sebe dođu i bukvalno ništa više ne postoji. Da ne govorim o očaju i strahu koji donose. Ne znam kako da se suočim s njima, doduše, možda je caka u ovome da probam mijenjati svoju reakciju na njih. Ali strah je još uvijek jači od mene, i ne znam kako to da promijenim, kako da mu se prepustim

#11 bubamara88

bubamara88

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 77 posts

Posted 04 December 2014 - 16:41

Moraš skupiti hrabrosti, pročitaj u onoj knjizi Panic away,tamo ima super trikova kako to napraviti.  Kužiš,stvar je u tome da se tebi ama baš ništa ne može dogditi tokom paničnog napadaja ie napadaja tjeskobe,bap ništa.

Gle

https://panicaway.in...e978b45167ba4f5