Jump to content


* * * * * 1 votes

poremećaj pažnje (ADHD, ADD)

škola/fakultet

  • Please log in to reply
130 replies to this topic

#41 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 18 September 2015 - 05:04

kruška, a da li si nekad rekla nekome baš konkretno to? Mislim na sve te simptome. I ja ih imam skoro sve, baš isto moram da se skoncentrišem na razgovore i kad mi nisu dosadni, ukoliko druga osoba priča mnogo više ja odlutam i tek kasnije i shvatim da sam odlutala i da nisam ništa slušala, da ne pričam o tome da čim spustim slušalicu u 99% situacija zaboravim da radim to ako ne uzmem da zapišem u trenutku kad još telefoniram i stavim taj papir npr na laptop. I desi se i da taj papir sklonim i 'uradiću za minut to' a onda se prosto zapričam s nekim na Fejsu. O kašnjenju da ne pričam, ja ne bih da kasnim, al stvarno ne bih, stvarno se trudim, no ja zakasnim bar 5min. Popravljam se, al i dalje kasnim. I to loše određivanje prioriteta, zato sam uvek u frci sa rokovima i time da šta god da treba da se uradi radim do samog roka da se to obavi jer nisam na vreme stigla - ja nisam ni svesna do kraja toga koliko loše postavljam prioritete sve dok ne bude prekasno. Al nije mi nikad rekla dr da je poremećaj pažnje. Naravno, to ne mora značiti da ti nemaš taj problem, sasvim je moguće i da imaš i da nemaš, samo dajem primer da sve to može da se uklopi i u ne-ad(h)d. Recimo, pomenuti prijatelj koji je pio Wellbutrin se isto tako ponaša i dan danas i on i ja se uvek kapiramo povodom toga, i kroz priču je meni utisak da je jako jako slična stvar u pitanju, al njemu je bio dijagnostifikovan ovaj problem a meni nije. A nažalost mislim da je situacija takva da i većina lekara to ne bi znala da uoči jer to nije česta dijagnoza kod nas - kao što ne znam ili bar ne uživo ikog ko ima dijagnostifikovan narcisoidni poremećaj ličnosti nego se sve to trpa u granični. Mislim da bi moja dr znala to da prepozna jer mislim da je dobra ali nije to nikada ni pomenuto. I sad, bojim se da čak i da odeš kod nekog na pregled i sve to ispričaš da bi ti možda opet rekli anksioznost/depresija/oba. Ja ne znam kako se samostalno izboriti s ovim jer evo već protekla 4 sata meni luta pažnja sa pisanja na forum i sa foruma na pranje sudova i sa pranja sudova (ono kad opereš 2 šolje i odeš 'samo nešto' i ne vratiš se da opereš ostale jer zaboraviš)... the funny part, počela sam da pišem ovaj post pre par sati a sad ga tek završavam, alt tabovala na rad i zaboravila da ga dovršim :lol: ugl sve u svemu nije nužno add ali može biti i postoji i šansa da psihijatri s ovog područja to ni ne uoče. Koliko shvatam, poenta imanja ili nemanja ove dijagnoze je da li ćeš za probleme sa ovog spiska dobiti da piješ neki lek ili nećeš. Moja dr zna da ću je pred skoro svaku seansu pitati za koliko sati je zakazana, da sam izgubila papir sa datumom i vremenom (koji mi uvek napiše!), da ću biti povremeno nekoherentna kad lutam s teme na temu itd, tako da nije ni dobila samo preprič nego je mogla i direktno da uoči kakva je situacija s mojom pažnjom. Mnogo puta sam se žalila i da ne mogu da se skoncentrišem na učenje, čitanje, zaboravim usred rečenice gde sam stala...

U svakom slučaju mislim da ne može biti loše da kažeš da sumnjaš na to ako ne posumnjaju sami. :) :D

#42 Saša23

Saša23

    MEGA-MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 387 posts

Posted 18 September 2015 - 09:01

View Postempire-of-dirt, on 18 September 2015 - 05:04 , said:

U svakom slučaju mislim da ne može biti loše da kažeš da sumnjaš na to ako ne posumnjaju sami. :) :D

E da,to je to.

#43 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 19 September 2015 - 19:21

nisam vidjela prije ovaj post. Da li si imala te simptome u ranom djetinjstvu? jer u tom je razlika, mislim da će se gotovo svi sa ovog foruma pronaći u tim simptomima ali pitanje je kad su se pojavili. naravno ne tvrdim da imam poremećaj, ne znam, ali kad premotam sve unazad vidim da mi je depresija nastala iz razloga što sam postala neuspješna u svemu i izgubila sam samopouzdanje, još plus dok sam pila antidepresive nema veze što bi se neko vrijeme osjećala dobro na kraju se uvijek vratim u svoje stanje očaja baš iz tog razloga što ne mogu da se koncentriram ni na što i onda ne uspijevam ništa raditi, odustanem od svega. A ti si ipak uspjela završiti fakultet i to sa najboljim ocjenama, mislim da to ljudi sa poremećajem pažnje ne uspjevaju, možda neki i uspjevaju ne znam zapravo puno o ovome, ali bi objasnilo sve moje probleme. Ne znam čime bi objasnila manjak koncentracije sa 7 godina pa nadalje, nisam bila u depresiji tad, a voljela sam učiti

Nisam nikada rekla psihijatrima da sam imala sve te simptome od djetinjstva, samo jednom je psihijatar pitao mamu kakva sam bila kao djete, ona je rekla da je sve bilo uredu, ali njoj je jedini kriterij druženje s drugima, tad sam se družila znači bila sam dobro, ona misli da su moji problemi počeli negdje sa 16 godina, a poečli su davno samo se tad najviše ispoljilo, zapravo već u 12. Jednom sam govorila psihijatru kako imam lošu koncentraciju, a on je rekao da će lijekovi to riješiti, kaže to je od depresije, a tad nisam razmišljala da sam imala problem s tim i prije depresije.

meni će problem biti, već vidim, naći bilo kakvog psihijatra, a kamoli nekoga ko se razumije u to

#44 Dave

Dave

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 726 posts

Posted 19 September 2015 - 19:41

Mozda si imala losu koncentraciju zato sto si tad upisala skolu.Ljudi imaju problema da se skoncetrisu na nebitne gluposti.Samo budala bi ucila  stvari koje mu nikad nece trebati kao sto to ja radim.

#45 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 19 September 2015 - 20:18

upisala sam školu sa 6. godina i ja sam voljela učiti i ništa tad nisam smatrala nebitnim glupostima, bila sam vrlo zainteresirana za učenje i znatiželjna i nisam razmišljala u tom periodu što će mi trebati, a što neće, djeca ne misle o tome. Svi ljudima imaju problema da se koncentriraju na nešto što ih ne zanima ali ipak velika većina ljudi će to uspjeti kad im je neophodno, recimo ja jednom u srednjoj imala dvije jedince iz jednog predmeta i bio je četvrtak, a ja u ponedjeljak imam test i umjesto da učim ja sam otišla tamo negdje u svoju maštu i tri dana mislila o nekim stotim stvarima, to me tad zabrinjavalo, ali nisam se mogla trgnuti iz tog stanja, to je kao neko opsesivno maštanje.

nemam pojma ni što mi je tad bilo, ni što mi je sad samo znam da sam u vrlo lošem stanju i da dosadašnje terapije za depresiju nisu djelovale, cijeli život me prate isti problemi i to mi je sjebalo život u potpunosti, brinem se hoću li ikad uspjeti završiti fakultet, jedva sam srednju završila, hoću li ikad zadržati posao, vjerojatno neću i brinem se da ću uvijek ostati nesposobna, a drugi će me samo osuđivati zbog toga, ne znam kome da se obratim, ne znam što da uradim i već mi je muka od ove situacije

#46 Dave

Dave

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 726 posts

Posted 19 September 2015 - 20:30

I meni je sve ovo upropastilo zivot,bar do sada.Mada ja znam tacno kad je pocelo,posle jednog stresnog dogadjaja kad sam bio blizu operacije,trebalo mi je mnogo da se oporavim,bio sam sokiran reakcijom nekih najblizih ljudi,posle toga je sve otislo u k....ali da ne offtopicarim vise...

#47 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 19 September 2015 - 21:58

Nisam baš sigurna da li jesam ili nisam. Kažu mi da sam bila vrlo živahna i skakala od jedne do druge stvari, al nisu mi nikad rekli eksplicitno da sam imala problema s pažnjom. Sad, ne znam koliko mala, ali sećam se scena gde sedim u učionici sa 8 godina i učiteljica priča a ja se osećam frustrirano jer mi je dosadno i jer ne mogu da pratim ni kad probam. Mada ja sam to uvek pripisivala time što mi je bilo iskonski dosadno. Redovno sam zaboravljala da uradim domaće zadatke itd. Zatim u 5. osnovne sećam se da sam se mučila sa učenjem mnogo, mislila sam da mogu istoriju da odgovaram tako što naučim otprilike priču ali da mi ona postavlja pitanja a ne da ja deklamujem i nisam mogla i to je bilo užasno iskustvo. S druge strane, išla sam na takmičenja iz i dogurala do 3. mesta na državnom takmičenju iz hemije. Ta takmičenja su mi omogućila da odsustvujem sa ostalih predmeta pod izgovorom pripreme za takmičenja, a i da lakše odgovaram te predmete koji mi nisu išli. Moglo bi se reći da je tu koncentracija bila sasvim ok :D/> caka je bila u tome što nas je bilo jako malo na dodatnim nastavama i onda su to bili kao individualni časovi gde su profesori (nastavnici?) vrlo investirani u svakog pojedinačno. Meni je to pomagalo. Gimnazije sam se plašila jer ne mogu da pratim časove a ne uči mi se redovno, pa sam se i ovde izvlačila na "nadarenost" za neki predmet (mada ovde već nije moglo toliko). Onda sam se plašila i fakulteta iz istog razloga. Kako pratiti, kako toliko učiti? Na fakultetu npr. jedine vežbe koje sam mogla da pratim je na predmetu gde nas je dolazilo 2-3 pa se opet svodilo na to. I sviđao mi se asistent pa sam i ja nalazila više snage da se fokusiram, ne znam kako tačno al eto. Ali srećom pa mi je fakultet u skladu s interesovanjima pa sam uspevala i sama da učim i tu sam naučila da učim kod kuće i to je generalno bilo dobro.

U svakom slučaju, mislim da me u nekoj formi mučila dosta koncentracija tj. nedostatak iste od malih nogu, ali evo ja kad pišem - meni ništa od ovog i dalje ne liči previše na nešto patološko. Tako sam i s tih osam godina već smatrala da mi ne ide jer je prosto - dosadno.
Kako primorati sebe da se fokusiraš bez te unutrašnje motivacije (koja ne može postojati čim je dosadno)? I dan danas mi je takva interpretacija svojih problema s pažnjom - ne inspiriše me i zato ne mogu. I onda još s tim zajedno ostali problemi zbog kojih sam na ovom forumu :biggrin: i desi se ono što sam opisala u prošlom postu.

Kad je frka i treba se mnogo skoncentrisati, narokam se kofeinom (inače ne pijem kafu pa mi je jako niska tolerancija pa pomaže stvarno) i pseudoefedrinom (dugujem mu zahvalnost za diplomu) i još ako učim s nekim (to za mene znači da sedimo za istim stolom al svako svoje uči) i sastavi se dovoljno učenja za neki uspeh. Kad su ispitni rokovi nekako mogu sebe da ubacim u taj skoncentrisani mod, postepeno ali mogu, al to znači da je to jedina stvar na koju se trošim, ništa drugo ne postoji, četiri vrste tableta u sebe i učenje.
Inače uvek učim uz pisanje, to mi je jedini način da se udubim - najpre napravim svoju svesku za učenje gde je sve raspoređeno po pitanjima, i to je proces koji oduzima vremena jer sumiram iz predavanja, vežbi, knjiga koje su nam date ili čega već. I kasnije kad učim iz te sveske to je s olovkom u ruci, makar i skraćivala svaku reč na prva tri slova, jer kad to ne radim odlutam. Spremanje za odgovaranje izgleda tako što iz glave vidim dal mogu da zapišem sve što spada u to pitanje, pa se greške zaokruže nekom bojom i tako. Ne bih nikad mogla da učim samo čitanjem, morala sam i u gimnaziji da pišem (mnogo manje posvećeno doduše) ako hoću ocenu od tri pa naviše. Čak sam i za lektire pisala jer nisam mogla da upamtim dovoljno detaljno šta sam pročitala. Međutim, to s pisanjem je stvarno davalo rezultate, ali zato ja ne učim redovno jer zahteva mnogo mnogo posvećenosti, nego u toku roka se posvetim samo tome i život mi se svede na učenje.

Dakle mislim da imam problema s pažnjom verovatno više nego prosečna osoba, ali su uglavnom premostivi uz pomoć ovih tehnika za koje sam sama otkrila kroz učenje da pomažu (i supstanci raznih). Pokušavala sam da primenim i neke tehnike koje sam nalazila na netu, ali nije mi išlo, jedino Pomodoro al to je samo za "zagrevanje" kod učenja - morala sam by trial and error da otkrijem šta meni pomaže. Ja pišem na ovoj temi postove dužine ko da imam patološki poremećaj pažnje a ne ove smetnje koje sam opisala :biggrin:/> al možda nekome pomogne.

#48 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 19 September 2015 - 22:17

meni nikakve tehnike nikad nisu pomagale, probala sam i ja s tom pomidoro, ma kakvi, ka d ne ide ne ide mogla bi koristi ne znam ti koje tehinike kad meni odluta pažnja ni sam Bog u kojeg ne vjerujem je ne bi mogao vratiti :D, a s tabletama nisam probala, čekam da mi piracetam stigne, ako to ne pomogne onda stvarno ne znam s čim bi dalje išla, eto ja u svom cijelu životu nisam učila duže od sat vremena dnevno kad se sve sabere, zamorim se vrlo brzo, naravno duže mogu nešto što volim, ali kako ne volim ništa u vezi svog faksa to mi predstavlja ogroman problem, kad ne mogu da obratim pažnju onda i slabije pamtim jer mi je pažnja "pomalo" tu, točno vidim razliku između pamćenja kad posvetim u potpunosti pažnju nečemu i kad je to nešto djelomično, to sve zajedno samo se isfrutira, dovodi do očaja jer nisam više u stanju ništa uraditi.

Još kad imam ispit čujem svačiji pokret, sto puta se vračam da pročitam pitanje, kuckanje štikli od profesorice, nečije kašljanje, pa i disanje :D, dok neko nešto priča meni je pažnja otišla na razgovor, usmeni ispiti su mi noćna mora jer tad mi misli luduju u svakom pogledu, osim što razmišljam o odgovoru tu nastupaju i simptomi soc.fobije, kako me gleda, kako izgledam, hoću l isad ispasti glupa, kako se ne mogu sjetiti ovoga, koje mi je ono pitanje postavljeno, svi me gledaju, onda nasutpa potpuna blokada ne znam ni gdje se nalazim, ovo sve mogu izbječi samo ako nešto baš dobro naučim, a ne uspjevam, na pismenim ispitama se i nekako provučem jer imam vremena da obavim svoje cikluse razmišljanja.

počnem da učim i odjednom gledam mrava koji hoda po meni, eto šta je tako zanimljivo u vezi mrava :D, i već sam prošla čitav tok misli o mravima i njihovom životu i o tome kako je to biti mrav. Dok sam bila u Mostaru kroz prozor se vidio krov susjedne kuće i tu su uvijek bili golubovi i oni su mi oduvijek odvlačili pažnju pored cimerica, počnem gledati kako se golub šetka po krovu i kako mrda glavom izgleda mi ko reper :D :D i tako m ineke besmislene sitnice odvuku pažnju toliko da mi nakon toga nastane 100 misli o nekoj tako beznačajnoj stvari. Onda zamisli koliko opsesivno znam razmišljati o nečemu što je značajno, često ne mogu zaspati jer vrtim jednu prostu stvar u glavi milijun puta i to me toliko iscrpi.

ne znam stvarno u čemu je problem, samo znam da me od svega ova koncentracija najviše izluđuje i da postaje sve gore

#49 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 20 September 2015 - 01:10

E, a dal ti se to dešava kad gledaš serije, filmove ili u toku bilo koje aktivnosti koja ti prija? Znači van učenja i ispita i tih glupih obaveznih stvari :D

#50 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 20 September 2015 - 09:49

ponekad, dvostrano mi je, ako se udubim nešto onda sve drugo oko mene nestane, ali vidim da to ovdje nazivaju hiperfokus kod ADD pa se i tu pronalazim. Ali nije mi koncentracija loša samo kad se radi o fakultetu, inače je i kad želim učiti nešto gubim koncentraciju lako, samo ako me nešto baš baš zanima onda, a kako ću išta postići u životu ako se mogu koncentrirati samo na nešto što mi je ultra zanimljivo, a i sve što mi je zanimljivo brzo postane dosadno, pogotovo što studiram nešto što nije zanimljivo i što ću vrlo vjerojatno raditi nešto što nije zanimljivo, a nije da imam nekog izbora. Znam da mi je od životne važnosti faks i opet ništa krenem čitati misli su na sto mjesta i ono ni ne skontam da mislim o nečemu drugom.

Baš sinoć razmišljam kad sam instalirala onu app za pomidoro tehniku i zvoni alarm nakon 25 minuta i tako ja krenem učiti pročitam početak rečenice i već mislim na nešto drugo i prođe tako vremena, uopće nisam svjesna da mislim o nečemu drugom i da bi trebala učiti, nego nakon nekog vremena shvatim da su mi misli odlutale i tako opet, prođe tih 25 minuta, a ja od toga sam učila možda svega 5 minuta i onih 20 mislila o nečemu drugome

#51 Bezimeni_

Bezimeni_

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 131 posts

Posted 23 September 2015 - 20:02

Diagnostifikovan sam sa ovim poremecajem pocetkom godine a znao da ga imam od kad sam cuo za termin ADHD.
Kod nas je to ultra lose obradjena teritorija, ultra se malo zna o tome, i idalje cak i neki doktori veruju da samo deca to mogu imati... - WROOOOONG! :)

ADHD je mnogo vise od samo lose koncentracije, preko snimaka mozgova, ustanovljeno je da postoje 7 razlicitih tipova ADHD-a od kojih svi reaguju razlicito na razlicite terapije, mada u glavnom stimulanti deluju pozitivno na njega.

#52 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 24 September 2015 - 10:04

taman idem na snimanje mozga :D, ja ne mislim da imam ADHD sigurno nisam hiperaktivna, mislim da imam ADD, a vjerojatno nikad neću saznati ne mogu da nađem psihijatra tako da mogu samo nagađati

#53 Saša23

Saša23

    MEGA-MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 387 posts

Posted 24 September 2015 - 12:59

View Postkruška, on 24 September 2015 - 10:04 , said:

taman idem na snimanje mozga :D, ja ne mislim da imam ADHD sigurno nisam hiperaktivna, mislim da imam ADD, a vjerojatno nikad neću saznati ne mogu da nađem psihijatra tako da mogu samo nagađati

Zašto ne pokušaš da se raspitaš kod nekih ljudi koje poznaješ, kod nekih lekara, npr. moja doktorka opšte prakse ima puno brojeva telefona psihijatara širom mog grada. Ako si depresivna sve vreme ili anksiozna onda yaaay, postoji mogućnost da nemaš :)

#54 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 24 September 2015 - 15:30

ne poznajem puno ljudi, a njih definitivno ne pitala za psihijatra :D, doktorica opće prakse ne zna, moj grad je mali ovdje sigurno nema psihijatra, u čitavom kantonu ima jedan privatni psihijatar kojem sam nekad išla i ne bi više nema šanse, dalje pojma nemam koga bi pitala, tražim u drugom gradu, u drugom kantonu opet ne mogu naći, znam za dva psihijatra kojima je cijena termina previsoka.
depresivna i anksiozna od 12. godine, loša koncentracija od 7. godine, postoji mogućnost da nemam u svakom slučaju ali bi htjela provjeriti svakako

#55 Saša23

Saša23

    MEGA-MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 387 posts

Posted 24 September 2015 - 19:58

Jebiga, idi u BG, ako zaista želiš pomoći sebi a imaš dovoljno novca, ako nemaš ne znam šta bih ti rekao, žao mi je

#56 Bezimeni_

Bezimeni_

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 131 posts

Posted 24 September 2015 - 20:44

Ne slazem se da mora ici u BG zbog toga, ima toliko psihijatara i u Srbiji i u Hrvatskoj, mislim da Kruska ima izbora samo nije dovoljno trazila.

@Kruska, probaj prvo u najblizem vecem gradu, ako ne onda u Zagrebu ako mozes priustiti. Mogu li znati zasto ne bi ni slucajno oitisla starom psihijastru? Zasto nema sanse? Nije ti se svideo njegov pristup, ili sta tacno?

#57 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 24 September 2015 - 21:09

da idem u drugu državu radi psihijatra, užas :D ko je to još uspio ostvariti.
Bezimeni kažem u cijelom srednjobosanskom kantonu gdje živim ima jedan privatni psihijatar, to obuhvaća nekoliko gradova, a tražila sam i u Sarajevu nije mi tako blizu ali sve što sam našla cijene su izvan svakog razuma još plus ja moram plaćati kartu, nema ih ni tamo tako puno, ne oglašavaju se na internetu ili ovdje stvarno ima manjka privatnih psihijatara, evo i ovdje sam na forumu pitala za psihijatra u Sarajevu niko nije ništa napisao. Državnom ne želim iz više razloga, tražim isključivo privatnog po razumnim cijenama, a izgleda nema ih takvih. U svakom slučaju ne vjerujem da će mi pretjerano pomoći pa mi više nije toliko ni bitno, i da nađem nekog vjerojatno bi opet zaglibila u istoj priči o vezama.

nije mi se svidjelo ništa u vezi njega, lik je skroz čudan, nekad samo šuti i gleda u mene, ja nemam što reći, on ništa ne govori i samo pilji u mene, pa govorimi mi da sam biseksualna jer ne želim seks :wacko:, kaže ne mogu se odlučiti hoću li tamo ili vamo :D, također jedan od savjeta mu je bio da idem u Crkvu nema veze ako nisam religiozna nego da se družim s ljudima, pa onda ono prenemaganje oko lijekova, ja kažem lijek mi ne odgovora, a on meni govori da sam bolje, ja na rubu živaca, a on meni govori kako sam postala otvorenija, kažem mu svoje konkretne probleme i na čemu želim raditi, a on to ignorira i pređe na nešto drugo, ta "terapija" mi je bila vječno prepiranje i još nešto što sam najviše mrzila naruči petero ljudi u istom terminu i onda čekaj i po sat vremena na red, kako je jedini psihijatar na širem području u više gradova uvijek ima ljudi. Telefon mu stalno zvoni tijekom razgovora, uvijek s nekim priča, hajd dobro dostupan je pacijentima, ali iritantno je kad se otvaraš nekome i prekine te telefon. To je samo ono ukratko zašto se ne bi pojavila više kod njega

#58 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 24 September 2015 - 22:23

Iz mog iskustva nije čak ni u Bg lako doći do dobrog terapeuta...
Ja sam do svoje dr došla nekim malo-verovatnim sledom događaja tj. pukom srećom. Tek preko nje sam dobila dva dobra kontakta kada je trebalo proslediti nekim prijateljima. Inače je taj proces tapkanje u mraku, ne znam kako se "probiti" do tog kruga dobrih terapeuta. Drugarici sam pomagala da nađe nekog pre nego što je dobijen kontakt preko moje dr i svi pokušaji su ispali loši. Nije mi cilj da obeshrabrim krušku, naravno, hoću da kažem da to što nije uspela nije odraz ni nedovoljne upornosti ni nesposobnosti već nedostupnosti dobrih terapeuta.
Ja se nadam da će ti neko na forumu odgovoriti...

#59 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 25 September 2015 - 07:57

mislim da me se ne može obeshrabriti više, došla sam do kraja obeshrabrenosti, pitanje je hoću li ikada naći psihijatra, a i ako kojim slučajem nađem nekog osrednjeg pitanje je koliko dugo ću moći financirati odlaske u drugi grad, plaćanje psihijatra, plaćanje lijekova barem dok još studiram pa i fakultet plaćam, u vrlo lošoj sam poziciji financijski

#60 Dave

Dave

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 726 posts

Posted 25 September 2015 - 18:00

View Postkruška, on 24 September 2015 - 21:09 , said:

govorimi mi da sam biseksualna jer ne želim seks :wacko:
ha ha kakav strucnjak



Also tagged with škola/fakultet

0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users