Jump to content


- - - - -

"Hronični osećaj praznine"

bpd granični poremećaj praznina

  • Please log in to reply
65 replies to this topic

#1 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 28 April 2014 - 19:23

Dobro bre, šta s ovim uraditi?

Popunjavala sam prazninu alkoholom, drogom, nekim drugim destruktivnim stvarima i shvatila da srljam u kurac i da iskuliram. I iskulirala sam, evo, već dve večeri za redom nisam pila alkohol a neću ni večeras.

Pokušala sam da se družim, da učim, da slušam muziku, da jedem, da se iskukam nekome, da se mazim sa mačkama, da čitam.

Ali osećaj me ne napušta, osećam tu prazninu u grudima, taj neki osećaj beznađa, kao da me ništa ne može zadovoljiti osim stvari koje nisu dobre po mene trenutno, a i te stvari su samo privremena zakrpa a onda posle pucanje po tim šavovima.
Uspem da ga 'stišam' na momenat, prođem jednu lekciju, ali čim podignem glavu od knjige vrati se (a i dok učim tu je, samo stišano, ublaženo). I ne mogu, ne mogu da ga iskuliram, trudim se ali ne mogu.

Ja više stvarno ne znam šta da radim, ubija me ovo iznutra, sutra idem kod psih mada ona mi nije rekla nikad ništa korisno za taj osećaj praznine. Toliko mi je užasan taj osećaj da mislim da bih bila u stanju da se roknem ako bih ga u ovolikom intenzitetu osećala još neko vreme.

#2 lupus

lupus

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,992 posts

Posted 28 April 2014 - 19:34

Ja ceo zivot imam tu prazninu u sebi, pisala sam o tome, evo treci put ponavljam nicim ne uspevam da je popunim, a probala sam skoro sve osim sredstava za uzivanje, u to spada i alkohol. To samo maskira problem. Kad malo bolje razmislim, ja sam se sa tom prazninom sazivela. Navikla se, pomirila sa njom. Nema drugog nacina, bar ga ja nisam nasla. Na zalost... Ja to posmatram kao glupi simptom, jednostavno je osecam, ali ne dajem pet para na to. Ona tera svoje, a ja opet svoje. Moze u dupe da me poljubi, dok sam pri zdravoj pameti, nece mene jebavati. Mrs praznino u kurac...

#3 demijan

demijan

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 182 posts

Posted 28 April 2014 - 19:45

Ja prazninu imam od svoje 18. nekad mi se cini da ne osecam nista. Pitam se da li iskreno mogu da volim. Tesko. Kod mene su uvek prisutne negativne emocije, ljutnja, bes, prezir.

#4 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 28 April 2014 - 19:46

Ja sam osjećala prazninu dok nisam počela piti antidepresive, piješ li ih ti sad ne znam?

#5 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 28 April 2014 - 20:03

Uh ne znam Matilda, trudim se da se pomirim s time, to mi i psih kaže, ali ne umem. Mislim kad je u blažem obliku, mogu da iskuliram nekako. Ali ovako kad je full-blown osećam se kao da tumaram u prazno samo i uhhhhhhhhhhhhaaaaaaaaahhhhhhhhhgrrrrrrrrrrrrrrrr.

Pijem sad Remeron, 15mg, pila sam 30mg pa je smanjeno zbog one hipomanične epizode.
Sad se nakon oko 3 nedelje potpuno povukla ta hipomanija i sad sam opet depresivna, pa u kurac, za šta da se uhvatim?

#6 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 28 April 2014 - 20:13

ja bi prije izabrala hipomaniju nego depresiju, depresija mi je baš najružnija, voljela bih da radije imam i bipoloarni nego depresiju.

#7 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 28 April 2014 - 21:16

Uh ne znam, gadno je to...
U početku mi se činilo da je baš do jaja, ali onda sam shvatila da sam stalno tripovala da radim nešto, a u stvari nisam ništa uradila, milion stvari počela a ni na šta nisam mogla da se fokusiram jer su mi bile misli svuda i jako brze. A onda posle iritabilnost, bes, bes usmeren ka svemu i svačemu, nemogućnost da funkcionišem normalno s ljudima jer bih nekome lupila šamarčinu zato što mu krivo stoje naočare. Nekako ne znam šta je gore, verovatno ipak ova praznina jer u hipomaniji nisam razmišljala dal da se roknem, al nekako to je stanje kad sam prividno dobro ili bolje, a u stvari sam baš u kurcu...
Isto me uhvatio nalet jednom na predavanju, onako kao neko dete sa adhd-om, ne mogu da se smirim na predavanju, onako cela poskakujem, istovremeno slušam prof i gledam kroz prozor i slušam šta se neke kolege domunđavaju i odjednom mi je sve to u glavi a ništa nije i ja ne mogu da se smirim u tom momentu i skuliram.
A i zakoračila sam u tom hipomaničnom stanju u neke stvari u koje možda i nije trebalo, pa se sad patim i oko toga.

#8 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 28 April 2014 - 21:49

Jesi pokušala sa vježbanjem, to zna da podigne enrgiju. Ako ništa savjetujem ti da odradiš ovo http://www.youtube.c...v=k_bHsDSuoP0  
prošlo ljeto sam bila sama u kući, cijelo vrijeme nisam nigdje izlazila, to me učinilo depresivnom i osjećala sam užasnu prazninu onda sam počela slušati tu traku i pratiti upute naravno i osjećala sam se super nakon nekog vremena, a odmah prvi put se primjeti olakšanje, pa ne znam možeš pokušati.

#9 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 28 April 2014 - 22:32

Pa ajde, probaću noćas, 20min nije puno :)
A vežbanje uh, imam fazon da idem peške do 6og sprata da se malo izmorim, al nekako onda osećam samo fizički zamor i još uvek taj osećaj užasan :/

#10 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 29 April 2014 - 09:54

Javi rezultate, nadam se da će ti pomoći. Penjanje uz stepenice jest naporno, probaj sa trčanjem koliko možeš ili nekim skakanjem zumba aerobik nađeš na internetu od tog se ja bolje osjećam jer se nekako baš izludiram :D, a ne mogu da vjerujem da mace nisu pomogle :P

#11 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 29 April 2014 - 19:34

Nije da nisam probala, probala sam al nekako ne mogu da se fokusiram (ili opustim?). :(

#12 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 29 April 2014 - 20:31

to ti je normalno, niko ne može samo kad shvatiš da su ti misli odlutale vratiš ih lagano nazad na disanje i sve tako, teže je kad se baš loše osjećaš, a zadnji dio je fokusiranje na negativne emocije što je nekako meni bilo lakše. Nemoj se truditi da se opustiš, nego pusti da ide prirodno. Teško je meditirati ali bude isplativo na kraju. U kojem položaju si slušala traku on kaže da  treba sjediti ja legnem na leđa jer mi se puno lakše opustiti. Pokušaj tako.

#13 FreakElixir

FreakElixir

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 689 posts

Posted 07 May 2014 - 19:25

Taj osecaj me proganja od kad sam postala svesna sebe,i ne umem ga se resiti,bez emocija.Jedina emocija koju povremeno osetim,ako se to moze tako nazvati je bes.Ne umem da volim,cak ni prema svojim najbliznjima ne umem da se izrazim,tesko je.

#14 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 07 May 2014 - 19:59

View PostFreakElixir, on 07 May 2014 - 19:25 , said:

Taj osecaj me proganja od kad sam postala svesna sebe,i ne umem ga se resiti,bez emocija.Jedina emocija koju povremeno osetim,ako se to moze tako nazvati je bes.Ne umem da volim,cak ni prema svojim najbliznjima ne umem da se izrazim,tesko je.

Ti si <3

#15 FreakElixir

FreakElixir

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 689 posts

Posted 07 May 2014 - 20:08

Oh,to je eskaliralo brzo. :D  Po cemu sam <3?

#16 Guberevac

Guberevac

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 723 posts

Posted 07 May 2014 - 21:27

Zato sto se boriš od djetinjstva sa iznimno opakom bolesti i završila si i srednju i počela fax...ne znam meni je to velika hrabrost i čast...Dobro osobno je to velika patnja ali nekome iz vana to djeluje fascinatno...

#17 FreakElixir

FreakElixir

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 689 posts

Posted 07 May 2014 - 23:04

Hvala ti,LJUBAV SI! Jako znaci boriti se,bas zbog ovakvih komentara :) :heart: :heart: :heart:

#18 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 07 May 2014 - 23:41

I ja mislim da si ti jako hrabra i da je jako velika stvar što si ovde, sada, uprkos svemu. :flower:


Kod mene je ovaj osećaj praznine eskalirao do tolike apatije da me za većinu stvari boli kurac. Ja inače nisam tip osobe koju boli kurac nego se oko svega vrlo potresam, što ličnog što ne. Sad gledam sebe kako tonem, donosim loše odluke, i ne potresam se. Guram od sebe ljude i ne potresam se. Više prazninu ni ne osećam kao težinu u grudima; nemam više one jake skokove u emocijama, štaviše malo koju emociju i osetim, ne mogu da plačem, nemam motivaciju, nemam radost, malo šta može da me pomeri ili uopšte dotakne. Smejem se, ali to je nekako iz navike. Ponešto me zaokupi ali čim to prođe opet nula. Možda to i nije loše jer ne osećam ni patnju više. Živim za neke niske pobude, alkohol, seks, to je jedino što i dalje do mene dopire nekako. Pokušavam da se nateram da radim neke stvari za faks, uspela sam danas u nekom iznenadnom naletu inspiracije da napišem neki glupi izveštaj, sad gledam domaći i samo se mislim "koji će kurac ovo ikome u životu", nema više one oduševljenosti koju sam nekad imala za ovo što studiram. A čak ni ne osećam više kao teret mogućnost da ne diplomiram u roku, ni to me više ne pogađa.

#19 kalisi

kalisi

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,353 posts

Posted 04 June 2014 - 12:33

Možda neko menjanje sebe, menjanje svojih pogleda, oplemenjivanje sebe nekim stvarima koje do sada nisu bile deo tvoje ličnosti pomogne. Menjanje pogleda na svet i doživljaja sebe i sveta. Ako ovaj dosasašnji izaziva prazninu, verovatno treba promeniti pogled na svet i ubaciti nešto što se ne troši i što ispunjava za razliku od tih stvari koje si do sada radila i način na koji si ih doživljavala

#20 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 04 June 2014 - 13:09

Fazon je nekako što to baš iz mene dolazi, ne iz spoljašnjih događaja :wacko: spoljašnjim događajima znam da se zaokupim i utišam taj osećaj al kad ostanem sama sa sobom i nisam zaokupljena vrati se. Bukvalno sam u fazonu valja mi život, ne valjam ja.



Also tagged with bpd, granični poremećaj, praznina

0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users