Jump to content


- - - - -

Traume iz detinjstva

detinjstvo traume

  • Please log in to reply
15 replies to this topic

#1 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,370 posts

Posted 14 November 2017 - 14:07

Postoje li neki događaji iz vašeg detinjstva za koje možete da kažete da su obeležili vaš život kao traumatični?...Događaji koji su vam se urezali u svest i na neki način uticali na vašu percepciju sveta i života u negativnom smislu?

Da li smatrate da bi vaše detinjstvo (ali i odraslo doba) bili znatno drugačiji da nije bilo određenih događaja koji su "iskrivili" vašu ličnost,te na neki način trajno oštetili ono detinje u vama?

Let's talk!!!

P.S. Ne zaboravimo da trauma kao pojam ne mora da podrazumeva samo jedan događaj,već to takođe može biti i skup/niz manje traumatičnih događaja (tzv."subtraume") koje,kada se saberu,na pojedinca imaju učinak koji je jednak učinku prave psihološke traume.

#2 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,341 posts

Posted 14 November 2017 - 14:19

mrzim svoje djetinjstvo, nemam nekih pretjerano lijepih uspomena i jedva sam čekala da odrastem, gadi mi se pomisao ne većinu događaja iz djetinjstva. I svi su utjecali na mene i moju percepciju života

#3 GraničniHisterDistimić

GraničniHisterDistimić

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 405 posts

Posted 14 November 2017 - 14:27

da, ja sam danas monstrum koji bi psihološki mogao da ubije svakoga samo ako ga upozna.

sve je to krivo , genetika , društvo , okruženje , šire do nivoa planete . pa malo da se i našalim "takav mi horoskop"

Džaba mi vajda od moga "znanja".Ja sam samo upijao , drugi su mučili i "vaspitavali".Danas ne znam šta bih s tim i to nije moj primarni problem .
Primarni problem je taj GPL koji je i vezan najviše do 3 godine života.Šta sam ja tu kriv?
Ima samo jedan racionalan odgovor koji prevazilazi naučna otkrića.
Ja sam reinkarnacija nekoga mnogo zlog i lošeg tipa iz prošlosti i data mi je još jedna šansa .

Takođe u ovoj reinkarnaciji   posedujem i loše i dobre osobine ali slabo ih mogu koristiti osim ako mi neko naleti tj upeca se taj prolazi kroz mašinu za mlevenje i ako ostane pri sebi do kraja može preći na sledeći nivo.
Pri tome ja i pomažem i žrtvujem se ali i stradam .
Ništa pametnije nisam mogao smisliti u svoj svojoj nemogućnosti da živim.

#4 Macak

Macak

    Više munjen nego munjevit

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,669 posts

Posted 14 November 2017 - 14:30

Svake godine sam u prosjeku, bar mjesec dana proveo u bolnici daleko od kuce. Da bude jos ludje, meni nikako nije bilo jasno zasto sam u bolnici i zasto mi tamo vade krv i daju injekcije jer mene nije nista bolilo. Osjecao sam se dobro. Bolilo je roditelje sto sam manji hormoni rasta jos na testiranju.
Kad je umro otac imao sam 6 godina.

Ipak, do 5. razreda bio sam sretan klinac u prekrasnom okruzenju. Onda sam krenuo u grad u skolu.
Prvo sto sam najmanji u razredu a onda i sto sam "iz sume", nisam mogao razumjeti zasto me gnjave, lupaju cvegere, tuku klinci koje nikad prije nisam ni vidio a kamo li im se zamjerio.

Bio sam sasvim suprotno odgojen, da je nasilje zabranjeno, da cinim dobro.. Trebalo je vremena da naucim kako sa tim nasilnicima i naucio sam da su na samo nule, kukavice. E tad mi je krenulo ;)
Primjetio me trener karatea, poceo sam trenirati i tad se nastavila sretna mladost sa puno prijatelja :)

#5 DownTown_Queen

DownTown_Queen

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 343 posts

Posted 14 November 2017 - 14:38

Postoji, da... mislim da ih ovde na forumu svi imamo manje vise.

I bas te subtraume koje pominjes.. i kao zasto bas ja i kako je moguce da se meni bas sve to izdesava.
Za jedan dogadjaj mislim da me je iscimao skroz i da je prouzrokovao masu slicnih situacija kasnije tokom adolescencije, a toga nisam bila svesna.

Smatram da mi je celokupno odrastanje traumaticno i kenja mi se vise od toga, zelim da zivim i da se lisim svega toga. Sve sto me cini da se prisetim, da se osetim kao nekada, sve sto me je lomilo, bacalo u tamu i kidalo dane i noci gledam da bude daleko od mene. Borim se.
Jos mi vremena treba, jos se nisam kompletno sredila i umem da budem preteska okruzenju zbog toga (makar iz moje perspektive)

I mislim da mi je oduvek falila podrska, toplina i neko sa kim mogu da pricam o svemu i delim svoje misli i osecanja bez ustrucavanja. Da je toga bilo, da sam prvenstveno ja bila otvorena, mislim da bi sve bilo mnogo blaze i lakse i odavno bih bila tamo gde sam sada.

#6 DownTown_Queen

DownTown_Queen

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 343 posts

Posted 14 November 2017 - 14:45

View PostGraničniHisterDistimić, on 14 November 2017 - 14:27 , said:

da, ja sam danas monstrum koji bi psihološki mogao da ubije svakoga samo ako ga upozna.

sve je to krivo , genetika , društvo , okruženje , šire do nivoa planete . pa malo da se i našalim "takav mi horoskop"

Džaba mi vajda od moga "znanja".Ja sam samo upijao , drugi su mučili i "vaspitavali".Danas ne znam šta bih s tim i to nije moj primarni problem .
Primarni problem je taj GPL koji je i vezan najviše do 3 godine života.Šta sam ja tu kriv?
Ima samo jedan racionalan odgovor koji prevazilazi naučna otkrića.
Ja sam reinkarnacija nekoga mnogo zlog i lošeg tipa iz prošlosti i data mi je još jedna šansa .

Takođe u ovoj reinkarnaciji   posedujem i loše i dobre osobine ali slabo ih mogu koristiti osim ako mi neko naleti tj upeca se taj prolazi kroz mašinu za mlevenje i ako ostane pri sebi do kraja može preći na sledeći nivo.
Pri tome ja i pomažem i žrtvujem se ali i stradam .
Ništa pametnije nisam mogao smisliti u svoj svojoj nemogućnosti da živim.

Koliko slicno razmisljamo. Vidis, ja npr uvek gledam da izvucem dobro i pozitivno i da se tako prikazem ali znam da posedujem tu neku mracnu stranu kojom bih mogla da urnisem ljude oko sebe samo je kontrolisem. Znam da sam monstrum i tesko mi je zbog toga. Znam da mogu da budem manipulativna, da mogu da izokrecem ljude oko sebe kako hocu, da uticem na njih, ali ne cinim to na los nacin i pustam njih da budu losi prema meni jer cu lakse podneti to nego sebe takvu pokvarenu. S tim sto idem u krajnost jer svi radimo i dobre i lose stvari, samo sto vecina ljudi to cini nesvesno dok ja npr znam i vidim sve i skoro nikad ne reagujem spontano. Previse samosvesti.
ne znam sta sam jos krenula da kucam.. mrzi me.

#7 Macak

Macak

    Više munjen nego munjevit

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,669 posts

Posted 14 November 2017 - 14:49

Podrska i toplina kao da su suho zlato.
Kao da mene tjesi sto je baba plivala preko Save u skolu ;) uzvodno u oba smjera.
I uvijek isli pjehe, bosi po snijegu dok kisa pada :D
Ili prijedje bosa zaledjenu Savu, snijeg do koljena a cim dodje kuci ide sa svojima brat kukuruze i skupljat slamu.

Ti nasi starci nisu jadni znali lagati.

#8 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    think less feel more

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,554 posts

Posted 14 November 2017 - 15:02

meni je život priredio mnogo sranja počev od sedme godine
dešavalo mi se i nešto zbog čega sam urlikao - ne samo plakao - eto toliko ću reći

prevazišao sam to nekako nemam pojma kako
prosto se nije zalepilo za mene i postalo trauma

#9 GraničniHisterDistimić

GraničniHisterDistimić

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 405 posts

Posted 14 November 2017 - 15:12

View PostĐeneĐene, on 14 November 2017 - 15:02 , said:

meni je život priredio mnogo sranja počev od sedme godine
dešavalo mi se i nešto zbog čega sam urlikao - ne samo plakao - eto toliko ću reći

prevazišao sam to nekako nemam pojma kako
prosto se nije zalepilo za mene i postalo trauma

ti si na vreme jaukao i odbolovao ,Lepo ja kažem da sve treba odtugovati ili odbolovati .
Najgore je kad se pomalo potiskuje svaki dan po malo i jednog dana bum

#10 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    think less feel more

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,554 posts

Posted 14 November 2017 - 15:19

sasvim moguće...

#11 Rodja

Rodja

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 366 posts

Posted 14 November 2017 - 15:33

@
GraničniDistimić
Down_townQueen

Kada se tako opišete kao monstrumi zvučite kao kakav Hanibal Lektor.

Ja sam takav da nikada ne bih mogao svesno da manipulišem, mučim, kontrolišem, ili na bilo koji način fizički ili psihički svesno maltretiram ljude.. Ne samo što ne želim, već bukvalno ne bih mogao. Možda jedino umereno-nesvesno.
Nije uvek istina da mučenik postaje mučitelj. Imao sam traume iz osnovne škole tih 3 godine viših razreda, i nisu me učinili lošim niti zlim, ali su me učinili izuzeto alergičnim na zlo. Nekada sam puno trpeo nasilje (kako fizičko tako i psihičko) pre nego što prsnem i pobijem se ili poludim, ali s vremenom sve manje mogu da trpim. Srećom, sada kada mi je prag tolerancije na zlostavljanje nizak, ne doživljavam nikakve negativne stvari po tom pitanju. To je jedna od stvari po kojoj je 'svet odraslih' mnogo bolji od 'sveta dece' - većina ljudi sazre i ako i netrepeljivost postoji to ostane na nekakvom ogovaranju / kolutanju očima / izbegavanju, te uglavnom i ne dođe do fizičkog nasilja, za razliku od klaonica zvanih odeljenja gde nabacaju decu različitih senzibiliteta, a posle ne vode računa o posledicama.

#12 Life

Life

    Član

  • Beginners
  • PipPip
  • 36 posts

Posted 14 November 2017 - 16:16

Lajkujem Rodja. Ja sam iz oziljaka samo naucila sto ne zelim da postanem. Zasto bih na zlo odgovorila zlom? Zar to ne cini svijet losijim mjestom?

Ukoliko to i uradim svjesna sam toga i nastojim to promjeniti. Zar to nije razumno?



#13 GraničniHisterDistimić

GraničniHisterDistimić

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 405 posts

Posted 14 November 2017 - 17:30

Nekad jednostavno ne možeš .Nekad moraš da se braniš.Ima raznih vrsta nasilja .Specifična tema.

Ja da bih postao otporan na zajebavanje ja moram da podignem gard a s obzirom da sam dobrica tip .

Dok ja podignem gard prođoše tri voza preko mene pa spašavaj se ko može .

Zato jednom kad odlučim idem do kraja dok god imam živaca da se borim a vrlo često nemam a nisam ni svjestan da nemam.

Porazbijao sam skoro šaltere  u jednom gradu samo zato što mi je šalteruša odbrusila a ja sam bio ljubazan.

Bilo je kao u filmu .Osećao sam se kao neki zajeban tip.

Sve manje toga mogu da trpim a trpim i trpim i trpim i onda puknem .jbg vezano za dijagnozu

#14 Nedja

Nedja

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,630 posts

Posted 14 November 2017 - 18:14

Kad sam upala u ova sranja bila sam jako mlada (i tad još dijete) i krivila sam svoje, krivila sam sestru, nailazila sam 1oooooo razloga zašto sam takva.
Sad shvatam da niko nije kriv i da sam, u principu, imala normalno djetinjstvo.

#15 AxlRose

AxlRose

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 593 posts

Posted 15 November 2017 - 02:45

View PostNedja, on 14 November 2017 - 18:14 , said:

Kad sam upala u ova sranja bila sam jako mlada (i tad još dijete) i krivila sam svoje, krivila sam sestru, nailazila sam 1oooooo razloga zašto sam takva.
Sad shvatam da niko nije kriv i da sam, u principu, imala normalno djetinjstvo.
Izvini Nedja, da li si ti isla ljekaru, uzimala neku terapiju pa sad razmisljas tako ili je doslo do neke, da kazem, samospoznaje?

#16 Aleks81

Aleks81

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 130 posts

Posted 15 November 2017 - 23:56

Detinjstvo...da...to je period zivota u kome sta god da se desi ne mozes da shvatis i filtriras nego sve odlazi u podsvest i gomila se. Tokom vremena, dok ne shvatimo, to nas oblikuje u vecoj ili manjoj meri.

Moj otac je bio kockar. Telefon je zvonio 100 puta dnevno, jer su zvali ljudi kojima je dugovao i pretili. Dolazili su ljudi na vrata i pretili. Prilikom sretanja sa mojom majkom i samnom prolazili su i pretili ili ispitivali. Jednom se jedan drao ulicom na nas dvoje i pretio toliko glasno da su se ljudi okretali. Jednom me je jedan uhvatio za kragnu ispred ulaza dok sam se igrao sa drustvom.

E, jedne noci, u 2-3 ujutru, upadose dvojica uterivaca dugova u stan, a onaj sto je pretresao stan prodje pored mene sa pistoljem. To je, sada mi je jasno, bio dogadjaj koji me je oblikovao.

Mislim da se tada razvila anksioznost i nesigurnost, pa sam bio podoban za cuskanje u skoli. To je dodatno pogorsalo situaciju.

Eto, samo da kazem da je moj otac bio dobar covek, ali bolestan od kocke. Znamo svi da se to danas vodi kao bolest zavisnosti.


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users