Jump to content


Highest Reputation Content


#689962 oprostajno pismo

Posted pukla_ko_kokica on 29 September 2018 - 08:27

Nisam htjela biti kučka odmah, ali sada ću biti!

Iz pravilnika:
2.18 Na forumu je zabranjeno ( između ostaloga) otvaranje topica s temom najave suicida - u slučaju da se tako osjećate odmah pozovite hitnu pomoć ili idite u dežurnu bolnicu

Reći ću i zašto. Prvenstveno zato što su nam praktički ruke vezane, jer dok bi preko ISP-a i / ili sličnih stvari uspjeli doći do podataka o toj osobi i nešto konkretno učiniti prošla bi određena količina vremena, a vrijeme je ključni faktor kod ovakvih stvari. A drugi i možda bitniji razlog od prethodno navedenog je kako to utječe na ostale članove, pa je dovoljno samo da se baci oko na KSOD u vrijeme otvaranja ovog topica i vidi koliko je svih potresla ova tema.

Dali tumačiti pravilnik eksplicitno i doslovno, je već priča za sebe, međutim čim se otvorila tema odmah sam se sjetila ove točke. Ne kažem da ne treba biti orijentiran prema pojedincu, ali treba i malo baciti oko na širu sliku.

Neću ulaziti u ničiji psihološki profil, niti nagađati jeli ovdje riječ o trollu ili ne, ali jasno je iz prethodnog posta začetnika ove teme da smo svoju energiju i vrijeme u želji da mu pomognemo utrošili za kurac.


#632299 Šta da radim dok ne odem kod doktorke?

Posted joed on 21 October 2017 - 16:57

Koje gluposti ti Skenderberg pišeš to je strašno nešto.


#689671 oprostajno pismo

Posted desspair on 26 September 2018 - 19:57

sve je u redu,hvala vam svima.predomislio sam se i nastavicu se boriti ,nemam druge,pisacu malo ovdje i mora sve biti oke


#685510 Psihički problemi kao stil žvota

Posted Nedja on 05 September 2018 - 10:37

Nemam koncentracije da čitam sve komentare pa ću se možda sad nalupati i ponoviti šta su ostali rekli.

Prvo što mi je upalo u oči jeste da si se identifikovala sa bolešću...svi to radimo, a nikako nije dobro.
Nisi ti samo dijagnoza. Ti imaš pregršt osobina koje nisu uslovljene bolešću. Imaš potencijala (kao i svaka živa jedinka) koji je bolest usporila ili neke stvari jeste zakočila, ali ne sve.

Stvariti u kofer??
Mislim da je nemoguće taj kofer potpuno odložiti. Možeš ga spakovati pa će ti često zatrebati neka stvarčica i ponovo ćeš ga otvoriti. Ali neka stoji ipak u ćošku, a ne na sredini sobe.
Malo ja sad lupam, ali nadam se da me razumiješ.

Ja sam sinoć bila jako loše, a trebalo je da izađem sa rodbinom koja mi je u gostima.
Jedna od njih je djevojka sa dijabetesom. Već smo se družili ovih dana. Ona normalno funkcioniše i živi, ali čim pojede slatko, ubode se i da sebi inzulin. Pozlio joj je jednom dok smo bili na nekom izletu (pao šećer) pa smo svi malo zastali i ona je polako došla sebi, pila sok i jela medenjake.
I razmišljam.... Šta ako ja tako prihvatim sebe i svoj problem?
Kao.... ok, normalno živim i funkcionišem. Kad nastane kriza učiniću da mi bude bolje (ne znam još kako, ne pitajte me detalje :D), ko me prihvata malo će zastati i sačekati da se saberem. I ja ću saečkati da se saberem i onda ćemo nastaviti šetati i družiti se...i živjeti.

Nadam se da nisam prekonfuzna.
Znači...pihvatiš...tako je i tako. Ne zataškavaš problem. Ali ne poistovjećuješ se sa njim.


#682934 Za one koji su u remisiji: kakve savete biste dali onima koji pate?

Posted Zephyr on 10 August 2018 - 16:37

Pet osnovnih koraka za bolji i srećniji (dakle, ne savršen i idealan) život by dr Zep:

1. Smanjite (ili prekinite) gledanje televizije i ne čitajte dnevnu štampu. Kada su mediji u pitanju, ograničite sebe samo na one novosti i informacije koje vas zanimaju a ostale ignorišite.
Nećete ništa značajno propustiti, a rasteretićete um.

2. Bavite se sportom, ili nekim drugim vidom fizičke aktivnosti. Vežbanje tela je ujedno i vežbanje duha, odnosno psihe.
Počnite tako što ćete uvesti redovne dnevne/večernje šetnje, voziti bajk, rolere... - mali, ali značajan korak.
Sve to pratite zdravijom i redovnijom ishranom.

3. Provodite što više vremena u prirodi i van gužve.
Pronađite neko mirno mesto sa puno zelenila, ako je potrebno dajte mu neki "lični pečat" u vidu naziva i sl. Tu sedite, meditirajte, slušajte muziku, posmatrajte ptice, čitajte...

4. Razvijajte empatiju i samilost.
Naučite da manje govorite a više da slušate. Naravno, ne prihvatajte sve "zdravo za gotovo" već informacije obrađujte, ali negujte razumevanje i prihvatajte različite stavove i gledišta.
Činiti dobro i pomagati (i) drugima je najbolje dobro koje činimo sebi.

5. Smanjite predanost internetu i gedžetima, pokušajte da posvetite vreme (i sebe) bar jednom hobiju.
Radeći ono što volite najlakši je put do uspeha, a uspeh je podizač samopouzdanja i samopoštovanja. Tako ćete postati produktivniji, više ćete ceniti i vrednovati sebe, osloboditi se besmislenosti, a samim tim ćete biti (pozitivno) drugačiji i u očima drugih.

Ovo je samo pet osnovnih "pravila" kojih bi se trebalo podržavati. Ima ih još mnogo, ali ona dolaze sama od sebe i nadovezuju se na ova ⬆ (ukoliko ih poštujete).
Nije jednostavno sve odjednom. Krenite malim koracima, jedan po jedan.
Ne odustajte, to je jako važno, čak i onda kada vam se čini da se ništa ne menja.

Svako dobro!

P. S.
Svakako, potražite stručnu pomoć i poslušajte savete lekara i psihoterapeuta.
Međutim, niko vam neće (i ne može) pomoći bolje nego vi sami.
Potrebno je da to iskreno želite, a samim tim ćete uspeti i pronaći motivaciju. Nekome će možda biti potrebni i lekovi, ali oni neće sami od sebe odraditi čaroliju.
Put ka izlečenju je dug, trnovit, valovit, nepredvidiv i pretežak...ali svaki pomak ka napred je značajan i shvatićete koliko je samo neprocenjiv.

P. P. S.
Nisam nikakav life coach ni guru, samo želim da prenesem lična iskustva koja na mene deluju pozitivno.
Verujem da veliki broj vas sve ovo odlično zna, razume i shvata... a neki možda i primenjuju.
Bio bih veoma srećan kada bi koliko-toliko nekome pomoglo.

Uzdravlje!


#680209 Za one koji su u remisiji: kakve savete biste dali onima koji pate?

Posted baronesa desinhronesa on 19 July 2018 - 21:21

volite i budite voljeni

setite se da ste puni ljubavi to prvo
prihvatite ljubav od drugih iako nema oblik mozda o kakvom vi mastate

i zatim se okruzite samo ljudima koje volite i koji vas vole

ako nemate ljubavi u sebi i ako obmanjujete sebe da vas niko ne voli
onda jbg prokleti ste


#677727 Bakterije u stomaku kontrolisu nas mozak

Posted M&M on 02 July 2018 - 20:40

View PostSkenderbeg, on 02 July 2018 - 20:23 , said:

Ti citas ovu becku-berlinsku literaturu :) Lekari govedje medicine

E hajde, sada ću te ja lijepo zamoliti da prestaneš. Prije nego ti uputim par jako vulgarnih postova.

Zadrži svoja vjerovanja za sebe, nitko ti ih neće oduzimati, ali ne omalovažavaj klasičnu medicinu i ne podmeći stalno da smo svi mi glupi koji vjerujemo današnjoj znanosti.


#674588 Kome ste sve u životu oprostili,a kome ne biste nikada?

Posted maza on 08 June 2018 - 16:01

Da nisam oprostila, pojelo bi me. Šta sam oprostila, zbog sebe sam oprostila, pravo da vam kažem.


#634087 Trenutna dijagnoza i terapija

Posted FreakElixir on 29 October 2017 - 13:45

View PostRiot, on 27 October 2017 - 08:35 , said:

Disordines accomodationis F43.2  (Zvanicno neprilagodjena :D )
Depressio F32

Dobila sam i lekove al ih necu piti :D
Elicea
Eftil R
Rivotril

(Mislila sam da ce biti izbegavajuci ili aspergov sindrom...ono ispalo adolescentska kriza...meh)
prvo nije bas 'meh' jer posto nisi punoletna ne moze ti ni dati drugu bas dg.meni je to prva dg evo me sad sa shizom (shizoafektivni)borim se sa zivotom iz dana u dan..ti u svojim godinama smatras da si 'posebna' zbog F dg..ali veruj mi to nije pecat koji zelis da nosis kroz zivot...sve je to jedan negativno zacarani krug..godinama od lekara do lekara,od leka do leka , dg do dg,na kraju od bolnice do bolnice. To je jedan pakao,pakao da udjes u stvarni iz ovog jezivog sveta,jer ne znas ni sam da razlucis koji je jeziviji,pogledaj oko sebe da li ti to treba? zalim dan sto sam usao kod psihijatra sa svojih 16god i dobio dg 'samo' adolescentske krize...sad mi je 24. i samo je gore,hronicno,ubija.ne znam kakav ce mi svaki dan biti..los ili osrednji za dobar ne znam. Ne funkcionisem sa ljudima,poslovni plan ne vidim ni buducnost,ne funkcionisem sa sobom. zalim prvi popijeni lek,zalim sto me je neko obelezio tako.sve je u glvai,postoji klik bori se da klikne na vreme koliko god to zvucalo kao klise jer s godinama postaje teze.Ne zelim ovo ni najgorem neprijatelju.
Lekovi su hemijska lobotomija,kad pocnes nema stajanja moze ali postepeno i tesko..ti si samo neprilagodjena sto ne znaci da si 'caknuta' i za dg..mlada si,trazi svoj put na drugom mestu ne u psihijatrijskoj ustanovi...bezi dete dok je vreme.


#702882 Laza - Sos Telefon Za Prevenciju Suicida

Posted borderija on 30 December 2018 - 23:08

https://www.blic.rs/...dCb2nHOxmtvhS7Q


#700821 Udruzivanje gradjana sa depresivno- anksioznim stanjima

Posted maza on 17 December 2018 - 00:37

"DAN"
"D" od depresija, "AN" od anksioznost
Dan asocira na budućnost, na svetlost, izlazak iz mraka, optimizam...


#680208 Za one koji su u remisiji: kakve savete biste dali onima koji pate?

Posted pukla_ko_kokica on 19 July 2018 - 21:13

Sve od @Lur-a + prihvaćanje. Za mene je to bio put ka remisiji. Za mene. Jebi ga, ali možda još nekome pomogne.

Meni je u jednom trenutku jednostavno dopizdilo buditi se s mišlju: "Hoću li imati opsesije danas", jednostavno sam se probudila i rekla sama sebi: "Mala novi je dan za nositi se s govnima iz tvoje glave" i prihvatila da to moram. Prestalo mi je biti važno hoću li danas imati simptome svoje bolesti, jedino mi je bilo važno iskoristiti dan do maksimuma usprkos tim jebenim gnjusnim simptomima.

Eto :) Moj mali, skromni doprinos ovoj temi :)


#643871 Imate li problema sa higijenom #2: imate li problema da održavate svoj dom, b...

Posted Dreamcatcher on 16 December 2017 - 21:15

imam OKP ...cistim po kucama free, pp


#640677 Konstantan bol u glavi

Posted joed on 30 November 2017 - 22:19

Ajde,dramatiziras previše.Imas 23 godine, a muci te što živiš s roditeljima.Ja imam 40 pa živim s roditeljima,pa što sad..Drugi završavaju fakultete s 23,mogu  ri reci da su to rijetki,do mojih 40 godina stigneš 3 fakulteta završiti,pobogu imaš samo 23 godine..Znam da bi sad mogli mnogi pisati da godine nisu bitne,da to što si mlad ne znači da si zdrav i da to bolest progovara iz tebe i da je svejedno  imaš li 20 ili 40 kad si bolestan,ali godine su nažalost jako bitne.Imaš vremena jos za puno toga,sad se koprcaš ali neće tako biti cijeli život,samo se lječi redovito i budi strpljiv,nešto će se promjeniti.Znam da ćeš biti bolje,jer sam bio u gorem stanju od tebe.Pomaci nisu vidljivi preko noći,nego godinama.


#621987 Modafinil (PROVIGIL)

Posted ruzza on 22 August 2017 - 14:09

doktori prepisuju recepte za lekove koji su im preporuceni od strane prodavaca koji rade za farmaceutske firme. Dodje predstavnik firme i doktoru plati kongres na neom lepom mestu a doktor onda pise recepte za lek od te firme... moja licna iskustva su bila sa predstavnicima Novartisa i ROCHE-a i znam tacno sta su nudlili, znam koje su lekove preporucivali (konkretno za lecenje parkinsonizma)... to mozda nije tako u manjim gradovima ili kod pojedinacnih lekara ali uglavnom je tako... sta mislite ko sponzorise naucna istrazivanja koja ispituju dejstvo lekova? Pa te firme koje lekove prodaju...


#685100 Nisam ja, to je moja Schauma...mislim, dijagnoza. Kad je to validno, a kad je...

Posted Joy on 02 September 2018 - 07:25

Tačno, nikad nije kasno, i ne samo da nije kasno, nego i da je sve teklo normalnim tokom, da nije bolest prekinula taj tok, sve i tad bi se morali menjati i korigovati celog života, jedino je to normalno... jer sve se menja, okolnosti nisu iste sad kao pre deset, dvadeset godina...
Jedan od problema u vezi sa tim, koji sam primetila ovde, je neki, da kažemo, nedostatak socijalnih veština kod ljudi koji su se jako mladi razboleli.. Znači nešto što bi trebalo da su savladali krajem srednje škole ili na studijama, oni su propustili, zbog bolesti koja je tad nastupila tj. izolacije zbog bolesti :(
Sad zavisi koliko je dug taj period, i kakva su iskustva tu stekli, verujem da nije lako, ali opet, olakšavajuća okolnost je što se to i inače uči, i to su svi ljudi učili i to prilično sami, jer ne može ti tu mnogo pomoći ni dobar roditelj niti ne znam kakav savetodavac... tu uglavnom važi pravilo: pokušavaš, doživljavaš mnogo neuspeha ali naučiš da prepoznaš odgovarajuće, tako nekako..
Nije kasno ni sa 25 ili 30 da se to zrihta, to su još uvek mladi ljudi i mogu mnogo da postignu, ako žele i ako sebi ''zabrane''  olako vraćanje u bezbednu izolaciju :)

Ja recimo, moram da naučim kako da kod sebe ''nabildujem''  to malo volje i elana koji se nekad pojave.. mislim zahvalna sam što se uopšte počelo pojavljivati, to je super, ali jednostavno vidim da to nije dovoljno, osim za neko puko preživljavanje, da kažem, s čim ne mogu da budem zadovoljna... mora to malo bolje :unsure:  Znači kako da nađem neki aditiv, kvasac :D  da od malo dobijem malo više... isto i ja sam počela sebi da branim svakodnevno opravdavanje tipa ''jao pa u depri sam''  ima kad jesam malo kao proletos, ali ima i kad mi je tako lakše da svoju lenjost time zamaskiram... e pa neće to moći gospodžo :D