Jump to content


- - - - -

Izneveriti roditelje

porodica roditelji roditeljstvo potomci ocekivanja razocarenje gorcina bol odbacivanje uzas

  • Please log in to reply
29 replies to this topic

#1 archaic_tiger

archaic_tiger

    GTA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,740 posts

Posted 16 September 2018 - 20:55

Svi smo mi svesni činjenice da je život jedna komplikovana rabota,te da u našim životima ne može sve uvek biti samo i jedino onako kako mi to želimo. U nizu neprijatnih situacija koje nam život s vremena na vreme neminovno priređuje,nalaze se i one situacije u kojima na ovaj ili onaj način svojim postupcima izazivamo razočarenje kod svojih najbližih (u ovom slučaju,konkretno-kod svojih roditelja). Međutim,da li se ponekad plašite da ćete izneveriti svoje roditelje do te granice da ćete od njih doživeti-ni manje,ni više nego-odbacivanje? Drugim rečima,da li je ikada bilo situacija kada su određena vaša ponašanja kod vaših roditelja izazivala negativne reakcije koje su bile do te mere izražene da biste počeli da osećate da je pretnja od njihovog razočarenja i eventualnog odbacivanja toliko realna da takoreći "visi u vazduhu?"

Let's talk!!!

#2 joed

joed

    Još malo pa MASTER

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,018 posts

Posted 16 September 2018 - 21:13

Nisam nikad tako mislio.Moji roditelji iskreno nisu nikad shvatali moje probleme,koprcao sam se u psihičkoj bolesti godinama.Kad sam rekao da idem na invalidsku komisiji su rekli badava ideš.Kad me ta komisija poslala u mirovinu,a roditelji poštuju autoritete i doktore,tek onda su shvatili da sam ja zapravo bolestan.Od tog trenutka nikad nisu radili pritisak da moram raditi,osnovati obitelj.Samo im je bitno da ne zavrsim na psihijatriji i da živim normalno kolko mogu.Ne očekuju više ništa od mene.Sve više im pomažem,posebno majci i pomirili su se da neću biti ko ostala djeca.

#3 maza

maza

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,060 posts

Posted 17 September 2018 - 05:53

Nije eventualno, nego... Preživi se.

#4 DTQ

DTQ

    Ti ga pitaj: Šta?!

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,336 posts

Posted 17 September 2018 - 08:16

Ma da, desilo mi se evo tacno se i dalje secam trenutaka sasvim bistro. Zbog toga verujem da sam kasnije razvila uzasan strah od njihovog odbacivanja koji kada sad, navedena da o tome kroz ovu temu razmisljam, dozivljavam nekako krajnje preteranim.
Jer.. kada bolje razmislim, kada bi me sada zbog necega odbacili trebalo bi da se osecam sasvim ok jer nema nekog razloga, ne znam.. bas glupost iracionalna.
Mozda sam se samo prilagodila tome kako da odbacena ne budem. Mozda.. nemam pojma.

#5 M&M

M&M

    (ataraksija)

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,630 posts

Posted 17 September 2018 - 08:19

Uf, mislim da nisam iznevjerio ja njih, otac je iznevjerio mene. (majka me je razumjela jer je i ona imala taj famozni F, stari je ionako uspio provaliti, doduše pobjeglo mu, izlaprdao se ali je pokazao što iskreno misli, provalio je da je nakon oboljenja mame on ostao s njom samo iz samilosti, pa zamisli ti te humanosti). Po njemu su svi psih. bolesnici ustvari wasting of time, ljudi koje bi trebalo u ustanove (ok, možda ne ako privređuju ali da tada njihovim prihodima upravlja onaj "normalan", po mogućnosti upravo netko poput njega, jer on ZNA). Bolesne osobe su nešto što, eto, iz "humanosti" trpiš.

X puta mi je rekao da je meni lako ali kako je njemu teško. Znači ja nemam problema meni je život ša-la-la ali on se pati. (zanimljivo je kako su istu provalu imali starci mog frenda, ujedno su i naši susjedi, možda je taj stav i od njih prekopirao, dečko je pao na baušteli, završio u kolicima a njegovi njemu provale - Vidiš što si nam napravio!!! c´mon, ono, sebe je valjda usrećio što je kičmu polomio)

Propitujem se svaki dan, ne bih volio da ja nekako griješim dušu, pa svaki postupak važem 5 puta, ali ipak s obzirom na očev stav imam dojam da je on ustvari iznevjerio mene.

#6 Nibrist

Nibrist

    proklet

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 702 posts

Posted 17 September 2018 - 08:51

Mislim da moji nisu takav tip ljudi da bi me odbacili i sami su vezani za svoje i bice tako do kraja zivota, postoji mogucnost da ako moj zivot toliko propadne da mi vise ne mogu pomoci da se onda razvezemo pa da ja zivim svoj zivot kakav god bio, a oni njihov uz patnju. Oca sam vec razocaravao, mozda se pomalo i navikava, a sa druge strane pati za mojim i njegovim pripustenim prilikama jer on iskljucuje svaki drugi faktor i po njemu je sve apsolutno do same osobe i svako moze bas sve.t

#7 Pikova dama

Pikova dama

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 199 posts

Posted 17 September 2018 - 09:32

Jesam ih razocarala i taj moj postupak je mozda bio gori nego da sam se ubila. Ubila sam njih u pojam. To sto sam uradila - uradila sam iz nepromisljenosti. I dan danas se secam njihovih izraza lica kad sam im saopstila te vesti. Necu to sebi nikada oprostiti, boli me i daljee i plus sto sam na taj nacin upropastila i svoj zivot. Sada, kad god im nije dobro zdravstveno prvo krivim sebe jer verujem da su to posledice stresa koji su tad doziveli. Nisu me odbacili, bili su mi podrska najveca. Beskrajno im hvala i nadam se da ce uspeti nekako to da potisnu.:(

#8 DTQ

DTQ

    Ti ga pitaj: Šta?!

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,336 posts

Posted 17 September 2018 - 10:31

A sta na primer kada roditelji odbacuju decu a deca to dozivljavaju kao prihvatanje?

Banalan i glup primer bio bi obicno odbacivanje neke detetove osobine i nametanje neke druge, roditeljima odgovarajuce. Pa sad zbog toga dete ima osecaj da kada bi bilo onakvo kakvo je zaista onda ne bi bilo prihvaceno..

#9 Joy

Joy

    gospodža

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,298 posts

Posted 17 September 2018 - 10:39

Mislim da je to normalan proces vaspitavanja, kad roditelj ne odbacuje dete u celini, već samo koriguje neku lošu osobinu, ako sam dobro razumela pitanje Iz?
Ako je u manjem uzrastu, ako je već u nekim ozbiljnim goinama, onda je verovatno stav nedovoljne fleksibilnosti roditelja da prihvati svoje dete kao odraslog čoveka sa tim osobinama...

#10 archaic_tiger

archaic_tiger

    GTA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,740 posts

Posted 17 September 2018 - 10:59

Wow,ovo je tako dobro pitanje koje si postavila,Izolofalična!

#11 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,900 posts

Posted 17 September 2018 - 13:54

View Postpogresna, on 17 September 2018 - 10:39 , said:

Mislim da je to normalan proces vaspitavanja, kad roditelj ne odbacuje dete u celini, već samo koriguje neku lošu osobinu, ako sam dobro razumela pitanje Iz?
Ako je u manjem uzrastu, ako je već u nekim ozbiljnim goinama, onda je verovatno stav nedovoljne fleksibilnosti roditelja da prihvati svoje dete kao odraslog čoveka sa tim osobinama...

samo bi dodala, ponašanje se mijenja kod djece, osobine ne, nemoguće je promijeniti nečije osobine

#12 kicavac

kicavac

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 433 posts

Posted 14 March 2019 - 13:17

Nemam steah od od odbacivanja jer mislim da me nikad ne bi odbacili. Insn da kazem "strah" da ih izneverim da budu tuzni zbog toga.

#13 Go-Ahead

Go-Ahead

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 148 posts

Posted 15 March 2019 - 18:20

Kad si zivio u pomalo disfunkcionalnoj porodici kao ja gdje su svadje i lomljava bili folklor,kojem su se i roditelji prije par godina razveli i ne pricaju cak ni sluzbeno...mogu reci da ni od sinova nisu nista posebno ocekivali,nit razocarenja nit odbacivanja...ravna linija.

#14 offspring

offspring

    Član

  • Beginners
  • PipPip
  • 38 posts

Posted 17 March 2019 - 10:49

U idealnom slucaju roditelji bi trebalo da vaspitaju dete na takav nacin da ono ne oseca preveliku presiju zbog izneverenih ocekivanja kada nesto krene po losem.
Ali, posto sve nije idealno, a roditelji, najcesce nesvesno i nenamerno, iz nekog svog licnosnog ostecenja detetu ucine takvo sta, vreme je da se dete osvesti i shvati da ne treba ziveti za roditelje, vec za sebe, sto NE podrazumeva neke radikalne mere, ukoliko nisu u pitanju neki ekstremni pritisci, vec  redefinisanje odnosa i novo postavljanje granica od strane deteta.

Neki, kao ja, to shvate kasno, i postaju korisnici psihoterapijskog ili psihijatrijskog biznisa.

#15 archaic_tiger

archaic_tiger

    GTA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,740 posts

Posted 17 March 2019 - 15:45

View Postoffspring, on 17 March 2019 - 10:49 , said:

ne treba ziveti za roditelje, vec za sebe

Tako jednostavna i istinita rečenica,a tako teško "utuvljiva" u glavu većine ljudi na ovome svetu...

#16 archaic_tiger

archaic_tiger

    GTA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,740 posts

Posted 17 March 2019 - 15:51

View Postoffspring, on 17 March 2019 - 10:49 , said:

Ali, posto sve nije idealno, a roditelji, najcesce nesvesno i nenamerno, iz nekog svog licnosnog ostecenja detetu ucine takvo sta, vreme je da se dete osvesti i shvati da ne treba ziveti za roditelje, vec za sebe, sto NE podrazumeva neke radikalne mere, ukoliko nisu u pitanju neki ekstremni pritisci, vec redefinisanje odnosa i novo postavljanje granica od strane deteta.

Još kad bi mi samo neko rekao kako postići da se i sami roditelji osveste,pa da i oni shvate da možda ipak nije u redu da dete proživi ceo svoj život samo i jedino za njih,te isključivo radi njih i ni radi čega drugog...

(I da li je uopšte moguće da oni shvate takvo nešto? Ono,kao...Ikada? :unsure:)

#17 joed

joed

    Još malo pa MASTER

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,018 posts

Posted 17 March 2019 - 16:14

Tigrice,ako su roditelji ,i dijete već u nekim ozbiljnim godinama onda neće više shvatiti.Neke stvari bi trebalo promjeniti dok je čovjek mlad.Npr ući u brak,odseliti se od kuće i slično.Kasnije u podmaklim godinama je malo tko spremam na promjene,naravno nije nemoguće,ali ja općenito govorim za većinu slučajeva.

#18 offspring

offspring

    Član

  • Beginners
  • PipPip
  • 38 posts

Posted 17 March 2019 - 16:18

View Postarchaic_tiger, on 17 March 2019 - 15:51 , said:

Još kad bi mi samo neko rekao kako postići da se i sami roditelji osveste,pa da i oni shvate da možda ipak nije u redu da dete proživi ceo svoj život samo i jedino za njih,te isključivo radi njih i ni radi čega drugog...

(I da li je uopšte moguće da oni shvate takvo nešto? Ono,kao...Ikada? :unsure:)
Pa to je tesko reci kada su nepoznati neki intimni detalji i sto se kaze, dinamika odnosa. Nisam siguran da li je moguce dati neki dobar i pravi odgovor na to pitanje, a ono je bas od sustinskog znacaja.
To je bas pravo pitanje za psihoterapeute. Njihov je posao da se bave procenama odnosa i mogucim resenjima. Makar se islo i kod onih drzavnih, koji nisu u mogucnosti da posvete vise od nekoliko minuta paznje.

#19 archaic_tiger

archaic_tiger

    GTA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,740 posts

Posted 17 March 2019 - 17:47

View Postjoed, on 17 March 2019 - 16:14 , said:

Tigrice,ako su roditelji,i dijete već u nekim ozbiljnim godinama onda neće više shvatiti.

Ali ne...Ne mogu ja da prihvatim to :11565:

#20 offspring

offspring

    Član

  • Beginners
  • PipPip
  • 38 posts

Posted 17 March 2019 - 18:17

U najgorem slucaju mislim da mozes da naucis da ti takva situacija izaziva manje stresa. A to je najgori slucaj, potencijalno postoji i osrednji i dobar ishod.
Pritom nisam siguran da je mnogo ljudi u stanju da u potpunosti prevazidje tu ne-idealnu podelu zivotnih karata, najcesce ostane neka posledica.


Samo da dodam, da ne bude da pricam nesto sa visine.
Nisam se ni ja  potpuno pomirio sa svime sto su mi donela izneverena ocekivanja. Ali jesam sa time da nema svrhe traziti krivca, desilo se nesrecnim sticajem raznih okolnosti. Nisu svesno hteli, to znam u mom slucaju. To mi je donelo dosta unutrasnjeg mira.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users