Jump to content


Bolesti zavisnosti


  • This topic is locked This topic is locked
No replies to this topic

#1 lupus

lupus

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,992 posts

Posted 18 March 2014 - 18:23

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline  najčešće u magijskim i religioznim obredima. Korišćenje droga izvan tog konteksta bilo je retka pojava. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droga, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koje su zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla. Ova pojava je ra[irena naročito medju mladima. Karakteristično je i to da su u svim krajevima sveta dostupne sve droge, bez obzira gde se one proizvode. Sve više se koriste sintetizovane droge čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga.

Definicije i osnovni pojmovi u bolestima zavisnosti

U nauci se izraz droga koristi za produkte biljaka, životinja i minerala koji imaju lekovita svojstva. U običnom govoru ovaj izraz se koristi za opojne droge koje su psihoaktivne supstance (one supstance koje menjaju stanje svesti, raspoloženja i ponašanje). Njihovo ponavljano uzimanje može dovesti do zavisnosti. Zbog brojnih neželjenih i štetnih dejstava proizvodnja i promet ovih supstanci su ili vanzakonite aktivnosti (na pr. proizvodnja opijuma, kokaina i sl.) ili su strogo kontrolisane od strane države (za lekove kao što su amfetamini, morfin i dr.)
Savremene klasifikacije bolesti definišu sve poremećaje zdravlja do kojih može doći zbog uzimanja psihoaktivnih supstanci. Medju njima najvažniji su pojmovi akutno trovanje (intoksikacija), zloupotreba i zavisnost od supstance i apstinencijalni sindrom ili kriza.

Akutna intoksikacija je prolazno stanje koje se javlja po unošenju psihoaktivnih supstanci, kada dolazi  do promena psihičkog funkcionisanja, sa promenama stanja  svesti (najčešće se vidja pojačana budnost ili pospanost-zavisno od toga koja je droga u pitanju), izmenjenim misaonim tokom, ponekad pojavom halucinacija. Takodje se menja i raspoloženje, može doći do euforije, ali i straha ili napada panike, kod marihuane na primer. Ponašanje se takodje menja od hiperaktivnog i ubrzanog, sa mnoštvom pokreta i prenaglašenim ispoljavanjem emocija do usporenog, letargičnog, gde osoba deluje pospano i odsutno. Trajanje ovih promena je različito i zavisi od vrste unete supstance (na primer, akutna intoksikacija heroinom traje do 8h, a kod marihuane 3-5h). U slučaju da se uzme prekomerna doza supstance koja može da dovede i do smrtnog ishoda govori se o predoziranju (engl. overdose).
Zloupotreba je periodično uzimanje psihoaktivne supstance koje dovodi do oštećenja zdravlja, bilo fizičkog (kao u slučajevima hepatitisa kod unošenja droge nesterilnim špricevima) bilo  mentalnog (na primer, epizode depresivnih stanja kod intenzivnog konzumiranja alkohola).
Zavisnost od psihoaktivne supstance podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma: žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba supstance prekine, tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance, zaokupljenost supstancom, zapostavljanje drugih interesovanja, veliki utrošak vremena za nabavljanje i uzimanje supstance, kao i nastavljanje  uzimanja supstance i pored znanja o njenom štetnom dejstvu.
Postoji psihička i fizička zavisnost od psihoaktivne supstance. Alkohol, sedativi i opijati dovode i do jedne i do druge, ostale droge uglavnom dovode do stanja psihičke zavisnosti čiji simptomi nekada mogu biti vrlo izraženi i uticati na pogoršanje celokupnog psihofizičkog stanja zavisnika.
Apstinencijalni sindrom ili kriza (u žargonu) predstavljaju grupu simptoma koji se javljaju po prekidu unošenja psihoaktivne supstance od koje je osoba zavisna. Početak i tok apstinencijalne krize je vremenski ograničen i zavisi od vrste i količine supstance koja se uzima. Simptomi apstinencijalne krize mogu biti izraženi na psihičkom i na fizičkom, telesnom nivou.
Politoksikomanija je veoma česta pojava medju mladima i predstavlja istovremeno uzimanje više psihoaktivnih supstanci, jer se kombinovanjem različitih droga, lekova i alkohola pojačavaju njihova dejstva.

Klasifikacije psihoaktivnih supstanci

Proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani. Po toj osnovi supstance se dele na:
  • medikamente: analgetici, sedativi i sl,
  • alkohol, kafa i duvan - čija je upotreba raširena i društveno dozvoljena,
  • droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvaćeno.
Psihoaktivne supstance svrstavaju se, takodje, u tri velike grupe, zavisno od njihovog dejstva na mozak i nervni sistem.
  • Depresori - alkohol, sedativi i opijati deluju na mozak tako da dovode do pospanosti, globalnog usporavanja psihomotornih aktivnosti, opuštenosti, osećaja smirenosti, a takodje i snižavaju aktivnosti vitalnih centara za rad srca i disanja.
  • Stimulansi - kokain, krek, amfetamini, ekstazi, kanabis, deluju stimulativno na psihomotornu aktivnost, daju osećaj povećane snage, sreće, samopouzdanja, osećaj gubitka zamora, odsustva straha, ubrzavaju rad srca, podižu krvni pritisak.
  • Halucinogeni - LSD, meskalin, pejotl i različiti sintetski proizvodi, dovode do stanja izmenjenog opažanja sa pojavom halucinacija, promenjenog osećaja za vreme, prostor, kao i promenjenog doživljaja sebe i okoline.
Ovde je i spisak psihoaktivnih supstanci koje po važećim medjunarodnim klasifikacijama mogu dovesti mentalnih i drugih poremećaja:
  • alkohol
  • opijati
  • kanabinoidi
  • sedativi i hipnotici
  • kokain
  • kofein
  • halucinogeni
  • nikotin
  • isparljivi rastvarači
Faktori rizika i uzroci narkomanije

Kada se govori o uzrocima pojave bolesti zavisnosti savremena nauka je stanovišta da su zavisnosti od droga (narkomanije) poremećaji izazvani dejstvom više uzročnih faktora istovremeno. Svi uzročni faktori svrstavaju se u tri kategorije: faktori koji se odnose na ličnost, sredinu i samo dejstvo droge.

Nasledni faktori

Kada se analizira ličnost narkomana uvek se polazi od uticaja koje nasledje, konstitucija, tzv. biološki faktori, uopšteno imaju na razvoj ličnosti, a takodje se proučavaju i uticaji koji dolaze iz porodice ili okruženja. Tako je, recimo, poznato je da se alkoholizam češće javlja u porodicama gde već ima alkoholičara, a istraživanja pokazuju da je i kod zavisnika od droga čest slučaj da postoji prenošenje obrasca zavisnosti iz generacije u generaciju. Studije blizanaca i studije usvojene dece potvrdjuju da se alkoholizam u nekim porodicama češće javlja. Stalna je dilema naučnika da li je to zbog naslednih faktora ili zbog toga što su deca odrasla u sredini koja je uticala na njih da i sama posegnu lakše za alkoholom ili drogama, ako to već rade njihovi roditelji ili druge bliske osobe.

Sredina

Sociološke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje ličnosti i pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljiv. Ne treba zaboraviti koliko su neka društva i kulture tolerantne prema uzimanju alkohola, pa čak i prema uzimanju droga. Svima je poznato koliko je i naše društvo popustljivo kad je alkohol u pitanju, a u nekim sredinama više ni marihuana nije nikakav bauk, dok se duvan retko kad doživljava kao sredstvo koje izaziva zavisnost i ima štetne posledice po zdravlje. Sve ovo umnogome doprinosi da kod nekoga, kod koga već postoji eventualna genetska predispozicija za lakše razvijanje zavisnosti od neke psihoaktivne supstance, dodje do pojave bolesti zavisnosti. Dostupnost droge je negde toliko velika i uzimanje droga tako rašireno da to u odredjenim sredinama postaje uobičajeni način ponašanja i “olakšava” ulazak mladih u svet droge.

Ličnost

Psihološke teorije koje analiziraju ličnost zavisnika su brojne. One većinom smatraju da je kod narkomana već u najranijim danima života došlo do zaustavljanja normalnog psihološkog razvoja ličnosti zbog različitih traumatskih uticaja koji dolaze od strane porodice, pre svega majke. Zbog toga se formira ličnost koja je nezrela, impulsivna, koja nema razvijene tehnike za rešavanje problema i ne oseća se dovoljno sigurno u sebe. Često se priklanja onima koji se ne uklapaju u uobičajena pravila ponašanja u društvu. Ovakve osobe su osetljive, povodljive i zavise od tudjeg mišljenja, tj. podložne su uticajima drugih.

Faktori rizika

Adolescencija kao faktor rizika
Adolescencija je, po nekim autorima, najvažniji i svakako prelomni period u životu čoveka, kada od deteta postaje odrastao čovek. Bitne promene se tada dešavaju svim adolescentima, jer dolazi do:
  • sticanja polne zrelosti i bira se emotivni partner,
  • bira se profesija i završava proces edukacije,
  • odvajanja od porodice i osamostaljivanja,
  • formiranja sistema moralnih vrednosti i principa bitnih za jednu ličnost koji najčešće predstavljaju zbir svih osobina i moralnih principa različitih modela za identifikaciju (roditelji, učitelji, rodjaci, vršnjaci, medijske ličnosti i idoli i sl.) i odredjuje se sopstveni sistem vrednosti svake osobe po kome se ona vlada i koji je obično uskladjen sa opštevažećim i priznatim vrednostima i normama.
Za neke adolescente ovo je mučan period konfuzije identiteta koji teško podnose. Neretko se kod zavisnika od droga dešava da, zbog malog kapaciteta za podnošenje tenzije, izaberu da se opredele i identifikuju upravo sa onim što stariji ne preporučuju i izričito su protiv, jer je to lakše nego da sami pronalaze i odredjuju šta će prihvatiti, a šta ne. Kod osoba sa poteškoćama u sazrevanju adolescencija je često prelomni momenat kada se uočavaju prve ozbiljnije teškoće u prilagodjavanju zahtevima sredine. Ispit zrelosti ne polažu oni mladi koji imaju problema sa prihvatanjem  autoriteta roditelja, profesora i institucija, oni često biraju tzv. "negativni identitet". Delinkvencija, promiskuitet, eksperimentisanje sa drogama su samo deo ponašanja kome su skloni oni mladi koji vole rizike, izazove, koji ne uvažavaju iskustva prethodnih generacija i žele sve sami da iskuse, da steknu svoj sud, da dožive jake emocije i snažne stimuluse.
Drugi faktori rizika
Smatra se da su mladi koji imaju problema u sazrevanju i pokazuju odredjene poremećaje u ponašanju (loši odnosi sa porodicom, vršnjacima, profesorima, neuspeh u školi, bežanje od kuće i sl.) u povećanom riziku da probaju droge. Takodje je rizično i ako u njihovoj okolini ima onih koji već uzimaju droge, tj. ako se druže sa narkomanima ili ako u porodici postoji problem zavisnosti. Ako je roditelj alkoholičar ili i sam uzima droge, kocka se i sl. njegovo dete će lakše i samo postati zavisnik ukoliko ima i drugih elemenata koji ga čine prijemčivim za razvoj zavisnosti od droge.

Prvi kontakti sa drogama

Prva droga koja se proba je u većini slučajeva marihuana, a broj onih koji je učestalije konzumiraju sve je veći. Obzirom da su posledice uzimanja marihuane diskretnije i u početku se uglavnom ne zapažaju promene načina života onoga ko je uzima sve češće, mnogi misle da je ovo bezazlena i neškodljiva droga. Statistike ukazuju na to da je većina lečenih zavisnika prvo počela sa marihuanom. Od svih onih koji su u životu bar jednom probali marihuanu mali je broj onih koji nastave da je uzimaju ili prelaze na druge droge, ali se taj broj sve više povećava u savremenom društvu. U našoj sredini od ovih drugih droga koje se često koriste najzastupljeniji je heroin, ali i ekstazi. U svetu, naročito u razvijenijim zemljama pored heroina, često se zloupotrebljavaju i kokain, amfetamini, a takodje ekstazi i najrazličitiji oblici sintetičkih droga čije je dejstvo uglavnom stimulativno.

Posledice

Uzimanje droga je u tolikoj meri štetno po zdravlje čoveka, čiji mozak i organizam evolucijom nisu pripremljeni za stalno izlaganje njihovom dejstvu, pa su u društvu droge i neprihvaćene upravo zbog toga što ugrožavaju razvoj i sam život čoveka koji ih uzima, a loše utiču i na njegovu porodicu, posao i društvo u celini. Ali i pored toga mnogi mladi probaju droge, danas daleko više i lakše nego ranijih decenija, najčešće navodeći radoznalost i uticaj vršnjaka kao primarni razlog za to. Mnogi mladi misle da su neke droge opasne, a neke ne i najčešća zabluda svih narkomana je da neće izgubiti samokontrolu kad počnu sa uzimanjem droga.
Prve promene kod narkomana se javljaju na socijalnom planu. Oni polako menjaju svoje društvo i sve više se druže sa osobama sličnim sebi, sa kojima mogu da budu otvoreni, razmenjuju drogu ili je nesmetano uzimaju. Prestaju da se druže sa onima koji se ne drogiraju i u njihovom društvu se sve lošije snalaze. Zapostavljaju svoje obaveze prema učenju ili poslu, često pozajmljuju novac ili lažu, čak i kradu novac iz kuće. Kasnije kada im treba sve više i više novca neretko preprodaju drogu, bave se kradjama i sl, ulaze u kriminal.

Oštećenja zdravlja javljaju se i lokalno, tj. na mestu ulaska droge, na primer infekcije kože zbog uzimanja droge nesterilnim iglama, ali mogu biti štetna i za ceo organizam. Može doći do infekcije bakterijama ili virusima koji se prenose zaraženim iglama ili seksualnim odnosima sa inficiranom osobom. Najpoznatije infekcije koje se dobijaju ovim putem su virusima HIV, hepatitisa B i C. Toksičko dejstvo droga naročito oštećuje jetru i bubrege, preko kojih se one metabolišu i eliminišu iz organizma, ali i mozak, srce, pluća, krvne sudove.

Lečenje

Porodica je mesto gde se normalno problemi prvo uočavaju, medjutim porodice  zavisnika obično nisu u stanju da registruju problem i da ga reše. Škola je sledeća instanca gde se poremećaj ponašanja adolescenta uočava, a ako ni na ovom nivou problem nije moguće rešiti, kao što je to često slučaj kod zavisnika od droga, onda se pomoć mora potražiti u specijalizovanoj zdravstvenoj instituciji.
Lečenje narkomanije je dugotrajan i kompleksan proces koji traje i nekoliko godina, za neke i više decenija. Ovaj proces ima više etapa i podrazumeva integraciju različitih oblika lečenja. Najčešće se kombinuju  farmakoterapija (medikamenti) sa psihosocioterapijom. Prva faza u lečenju je obično detoksikacija, tj. čišćenje organizma od toksičnih metabolita droga. Tada se javlja i apstinencijalna kriza koja se leči različitim lekovima, zavisno od toga od koje droge je osoba zavisna. Posle ove faze nastvalja se sa psihoterapijom u koju je uključen ne samo pacijent, nego i njegova porodica, pošto je i njima potrebna pomoć u prevazilaženju narkomanije koja je bolest koja pogadja i pojedinca, ali i njegovu porodicu. Promena životnog stila ka životu bez droga, prihvatanje pozitivnih vrednosnih opredeljenja i promena ličnosti narkomana su osnovni ciljevi u lečenju. Do ovih promena se dolazi upornim i strpljivim trudom pacijenta, njegove porodice i terapeuta. Narkomanija je bolest koja se teško i sporo leči, a često se vraća, ali uspesi su mogući ukoliko su i pacijent i njegova porodica u tome uporni.

Preuzeto sa http://www.drajzerova.org.rs/index.php


Rehabilitacija ovisnika o drogama


Za rehabilitaciju ovisnika o drogama osnovno je ostvariti pocetak detoksikacije i opstu potporu obitelji. Vazno je potaknuti ovisnika na postavljanje realnih ciljeva i ukljucivanje u program savjetovanja i edukacije kako bi se povecala motiviranost za apstinenciju. Dugotrajna predanost izgradnji novog nacina zivota bez droge temelj je sprecavanja ponovnog konzumiranja droga.

Prepoznavanje ovisnika

Ovisnika najprije treba prepoznati da bi mu se moglo pomoci, a to cesto nije jednostavno, pogotovo kad je to osoba solidnog imovinskog statusa ili kad se radi o bolesniku koji zloupotrebljava lijekove.
Vazno je posvetiti dovoljno vremena svakom na koga se sumnja da bi mogao biti ovisnik, a pogotovo onim ljudima koji se cesto zale na bolove, cesto idu u lijecnika po recepte ili sami kupuju brojne lijekove. Bitno je razgovarati sa svim lijecnicima s kojima je potencijalni ovisnik kontaktirao, a isto tako s osobama bliskim toj osobi - obitelj, prijatelji, supruznik, kolege s posla itd. Vazan je podatak o poremecajima ponasanja koji su poceli jos u djetinjstvu.
Pregledi krvi i mokrace mogu se koristiti za potvrdu sumnje, a isto tako i pregled osobe i uocavanje tragova uboda.

Suocavanje s ovisnikom

Nakon sto smo prepoznali ovisnika, slijedeci je korak suocavanje s njim, upoznavanje s cinjenicom da znamo za njegovu ovisnost te pruzanje potpore i motiviranje ovisnika na rehabilitaciju. Ukoliko se ovisnik zali na zdravstvene tegobe, treba mu ukazati da one potjecu od zlouporabe droge te biti dodatni motiv za apstinenciju. Bitno je ostaviti "otvorena vrata" ukoliko ovisnik ne zeli suradjivati, tako da nam se moze obratiti i drugi put kada ce njegov odgovor mozda biti pozitivan. Ovisnika treba informirati o mogucnostima lijecenja te razlicitim udrugama i organizacijama koje se bave problemom ovisnosti. To isto je potrebno obitelji ovisnika.

Edukacija i motivacija ovisnika

Za rehabilitaciju je bitna edukacija ovisnika o njegovoj odgovornosti za poboljsanje vlastita zivota te posredno i poboljsanje zivota bliskih osoba. Motivacija za apstinenciju povecava se davanjem informacija o medicinskim i psiholoskim problemima koji vec postoje ili ce se dobiti i pogorsavati ukoliko se ovisnost nastavi. Ovisniku i njegovoj obitelji bitno je pomoci da ostvare nacin zivota bez droge te pomoc u specificnim situacijama kada je dostupnost droga usko vezana uz stil zivota (odredjeni posao, drustvo). Treba poticati ukljucivanje ovisnika u grupe, udruge i organizacije koje se bave njihovim problemom, a u kojima su cesto aktivni izlijeceni ovisnici sto djeluje poticajno za nove clanove. Postoje i formalni programi lijecenja kao sto su klinike, komune i metadonska dugotrajna terapija i sa svim mogucnostima treba upoznati ovisnika. Pojedinci koji su na odrzanju metadonom ili u terapijskim komunama pokazuju znacajno smanjenje ucestalosti policijskih i socijalnih problema i povecanje radne sposobnosti. Najbolja je prognoza rehabilitacije za one koji su zaposleni, koji imaju vise obrazovanje i koji ostaju u tretmanu najmanje dva mjeseca. Ovisnici medju zdravstvenim radnicima kao sto su lijecnici, medicinske sestre i farmaceuti tretiraju se drugacijim pristupom.

Metadonsko odrzavanje

Odrzavanje metadonom i metadil acetatom trebalo bi koristiti samo uz edukaciju i savjetovanje. Vazno je da cilj odrzavanja na narkotiku nije "izljecenje" ovisnika o narkotiku, vec njegovo prevodjenje na zamjensku drogu koja je legalno dostupna, sigurnija, moze se uzeti na usta i duze traje u organizmu pa se moze uzeti jednom dnevno. Svrha je pomoci ovisniku koji nije uspio u ponavljanim pokusajima odrzati apstinenciju. Cilj je ovog postupka bolje funkcioniranje u obitelji i na poslu, smanjenje zakonskih problema i poboljsanje zdravlja.

Sto je metadon?

Metadon je dugo-djelujuci opijat slican heroinu. Prije davanja metadona treba iskljuciti postojanje psihijatrijskih poremecaja u ovisnika. Doza odrzavanja moze biti niska (30-40 mg/dan), a pristup je bolji kad su doze vise (100-120 mg/dan). Iako rezultati nisu konacni, postoje dokazi da vise doze metadona dovode do vece predanosti tretmanu, manjem broju problema sa zakonom i manjim brojem povrataka ulicnoj drogi. Uz vise doze, i do 75% ovisnika ce se suzdrzati od heroina 6 mjeseci i dulje. Metadon se daje jednom dnevno s dozama za vikend koje ovisnik nosi sa sobom. Tvari duzeg djelovanja kao sto je metadil acetat mogu se dati u manjim dozama (20-30 mg) triput tjedno. Poslije perioda odrzavanja (koji obicno traje 6-12 mjeseci, po potrebi i dulje), lijecnik s ovisnikom treba poceti postupno smanjenje doze, obicno za 5% tjedno.
U velikim kolicinama, metadon (kao i marihuana i heroin) uzrokuje smanjenje razine testosterona.

Opijatski antagonisti

Opijatski antagonisti lijekovi su koji se natjecu zajedno s heroinom i ostalim opijatima za opijatske receptore (mjesta na koja se droga veze u tijelu) i time smanjuju ucinak opijatskih droga. Primijenjeni tijekom dugog vremenskog razdoblja u svrhu blokiranja "vrhunca" koji se stvara ako ovisnik uzima opijate, ovi lijekovi mogu koristiti kao dio sveobuhvatnog terapijskog pristupa koji ukljucuje savjetovanje i potporu.
Ciklozin je prvi testirani lijek ove grupe, ali je njegova sposobnost blokiranja slaba, a nezeljene posljedice brojne.,
Nalokson je izvrstan, nema toliko nezeljenih nuspojava, ali djeluje kratko vrijeme - dva do tri sata pa nije od koristi kao dugotrajna terapija.
Naltrekson ima najsiru primjenu, aktivan je oko 24 h uz neznatne nuspojave. Nisu poznati ni apstinencijski simptomi ukoliko ga se prestane uzimati. Prije pocinjanja uzimanja naltreksona ovisnici trebaju biti "cisti" od opijata najmanje 5 dana, trebaju proci potpuni pregled te se izloziti testiranju s 0,4 - 0,8 mg kratkodjelujuceg naloksona da bi lijecnik bio siguran da pacijent podnosi dugo-djelujuci naltrekson. Pacijenti, medjutim, pokazuju veliki otpor ovom lijecenju unatoc njegovim ociglednim prednostima.

Programi bez supstitucije

Vecina kuca i centara za oporavak ovisnika o opijatima koriste terapijski pristup komuna. Skrb traje do 1 godine dok se ovisnik izvede van ulicnog okruzenja i dok mu se pripravi "novi zivot" unutar skupine. Ovdje clanovi, ukljucujuci vodje ovisnika, cesto suocavaju sudionike u pokusaju da im pomognu doseci uvid u uspjesne zivotne stilove, sa svrhom uspjesnijeg rjesavanja zivotnih problema.
Za lijecenje svih ovisnickih poremecaja sigurno je kako savjetodavni pristupi s naglaskom na terapiju ponasanja i relativno jednostavni psihoterapijski pristupi znacajno vode ka pozitivnom ishodu. Mnogi se pristupi temelje na boljem snalazenju u stresnim situacijama i povecanom razumijevanju osobnih znacajki, poboljsanju kognitivnih stilova i suceljavanju s problemima.
Odredjeni se postupci jos istrazuju - npr. akupunktura te stimulacija mozga. Napori smanjenja posljedica opijatske ovisnosti ukljucuju i akcije izmjena sprica.


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users