Jump to content


- - - - -

Specificni uslovi za pojavu depresije i njene manifestacije


  • Please log in to reply
38 replies to this topic

#21 ~xO~

~xO~

    ~ brainstorm sailor ~

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,363 posts

Posted 05 May 2017 - 22:08

 kruška, on 23 February 2017 - 21:07 , said:



pogledaj iza kauča :lol:/>
:D

#22 uliksasa

uliksasa

    MEGA-MASTER

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 359 posts

Posted 17 May 2017 - 04:40

Dok sam pisala prethodne postove nisam napisala da moj BPD potice od fizickog zlostavljanja od druge do 18 godine. Zato sam se jako mlada udala za ovog zlostavljaca koji se prodao kao fin i skolovan a u stvari me toliko tukao kada smo dobili bebu i toliko me silovao u babinama pijan kao letva. To zlostavljanje se desavalo non stop a nisam nikog imala da me spase jer citajte gore.... Bez evra u dzepu sa malom bebom pa zakljucite sami. Pocela sam sebe da krivim i pala u depresiju. On i moji usvojitelji su me prisilno vezivali na psihijatriji i proglasili ludom. Kada sam pustena iz bolnice on pijan me je ponovo nastavio zlostavljati i lomiti kosti i lonanju ali i silovati. I stize druga beba. Tek onda sranje. Svekrva me tukla lopatom. Ali moj treci pokusaj suicida koji je bio fatalan kad sea sam umrla i vratila se sud je reagovao i mene optuzio za porodicno nasilje. Tada sam po presudi suda lijecena svime i svacim a on. Pa gad nije me ni pitao kako sam. No djeca vec porasla i pocela me braniti. Nemoj tata tuci nasu mamu. I on se srusi i spava. Otrijezni se i ujutru normalan. Onda je napredovao u firmi. Odgovornost. I polako je poceo smanjivati alkohol a djeca su i dalje mene branila. Duse male. Mi bez evra i kuce gdje bi zivjeli ja se sve vise razbolijevam. A proglasena sam "dugogodisnjim psihijatrijskim pacijentom". Odem kod advokata da podnesem papire za razvod i on kaze nikad neces vidjeti djecu ako se razvedes. To me je dotuklo. Otud depresija. I vratim mu se. On me i dan danas psihicki zlostavlja ali je prestao toliko piti. Mislim olesi se a mi u park. On se otrijezni i mi dalje. Sad ga se jako bojim. Imam sve simptome depresije i BPD-a. U tom svim uslovima sam zavrsila fakultet i dobila posao za 300 evra. I dalje moram da ga trpim. Zbog para. Da djecu odskolujem. Kad ih posaljem na faksove necu ni dana biti s njim. Ali tu noje kraj. Na tom famoznom poslu imam seficu koja mi svako malo prijeti otkazom. A on ne da da se zalim nikom. Samo trpi i trpi. Zato pijem ad i ap i sedative. Da trpim. To je moja depresija.

#23 Aruena

Aruena

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,232 posts

Posted 17 May 2017 - 07:06

 uliksasa, on 17 May 2017 - 04:40 , said:

Dok sam pisala prethodne postove nisam napisala da moj BPD potice od fizickog zlostavljanja od druge do 18 godine. Zato sam se jako mlada udala za ovog zlostavljaca koji se prodao kao fin i skolovan a u stvari me toliko tukao kada smo dobili bebu i toliko me silovao u babinama pijan kao letva. To zlostavljanje se desavalo non stop a nisam nikog imala da me spase jer citajte gore.... Bez evra u dzepu sa malom bebom pa zakljucite sami. Pocela sam sebe da krivim i pala u depresiju. On i moji usvojitelji su me prisilno vezivali na psihijatriji i proglasili ludom. Kada sam pustena iz bolnice on pijan me je ponovo nastavio zlostavljati i lomiti kosti i lonanju ali i silovati. I stize druga beba. Tek onda sranje. Svekrva me tukla lopatom. Ali moj treci pokusaj suicida koji je bio fatalan kad sea sam umrla i vratila se sud je reagovao i mene optuzio za porodicno nasilje. Tada sam po presudi suda lijecena svime i svacim a on. Pa gad nije me ni pitao kako sam. No djeca vec porasla i pocela me braniti. Nemoj tata tuci nasu mamu. I on se srusi i spava. Otrijezni se i ujutru normalan. Onda je napredovao u firmi. Odgovornost. I polako je poceo smanjivati alkohol a djeca su i dalje mene branila. Duse male. Mi bez evra i kuce gdje bi zivjeli ja se sve vise razbolijevam. A proglasena sam "dugogodisnjim psihijatrijskim pacijentom". Odem kod advokata da podnesem papire za razvod i on kaze nikad neces vidjeti djecu ako se razvedes. To me je dotuklo. Otud depresija. I vratim mu se. On me i dan danas psihicki zlostavlja ali je prestao toliko piti. Mislim olesi se a mi u park. On se otrijezni i mi dalje. Sad ga se jako bojim. Imam sve simptome depresije i BPD-a. U tom svim uslovima sam zavrsila fakultet i dobila posao za 300 evra. I dalje moram da ga trpim. Zbog para. Da djecu odskolujem. Kad ih posaljem na faksove necu ni dana biti s njim. Ali tu noje kraj. Na tom famoznom poslu imam seficu koja mi svako malo prijeti otkazom. A on ne da da se zalim nikom. Samo trpi i trpi. Zato pijem ad i ap i sedative. Da trpim. To je moja depresija.

Ovo je strašno.
Muža i usvojitelje, a i psihijatre koji su te prisilno lečili, treba sve poslati na jednu duuuugu robiju.

#24 paradis

paradis

    sumatraista

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 560 posts

Posted 17 May 2017 - 13:05

 uliksasa, on 17 May 2017 - 04:40 , said:

Dok sam pisala prethodne postove nisam napisala da moj BPD potice od fizickog zlostavljanja od druge do 18 godine. Zato sam se jako mlada udala za ovog zlostavljaca koji se prodao kao fin i skolovan a u stvari me toliko tukao kada smo dobili bebu i toliko me silovao u babinama pijan kao letva. To zlostavljanje se desavalo non stop a nisam nikog imala da me spase jer citajte gore.... Bez evra u dzepu sa malom bebom pa zakljucite sami. Pocela sam sebe da krivim i pala u depresiju. On i moji usvojitelji su me prisilno vezivali na psihijatriji i proglasili ludom. Kada sam pustena iz bolnice on pijan me je ponovo nastavio zlostavljati i lomiti kosti i lonanju ali i silovati. I stize druga beba. Tek onda sranje. Svekrva me tukla lopatom. Ali moj treci pokusaj suicida koji je bio fatalan kad sea sam umrla i vratila se sud je reagovao i mene optuzio za porodicno nasilje. Tada sam po presudi suda lijecena svime i svacim a on. Pa gad nije me ni pitao kako sam. No djeca vec porasla i pocela me braniti. Nemoj tata tuci nasu mamu. I on se srusi i spava. Otrijezni se i ujutru normalan. Onda je napredovao u firmi. Odgovornost. I polako je poceo smanjivati alkohol a djeca su i dalje mene branila. Duse male. Mi bez evra i kuce gdje bi zivjeli ja se sve vise razbolijevam. A proglasena sam "dugogodisnjim psihijatrijskim pacijentom". Odem kod advokata da podnesem papire za razvod i on kaze nikad neces vidjeti djecu ako se razvedes. To me je dotuklo. Otud depresija. I vratim mu se. On me i dan danas psihicki zlostavlja ali je prestao toliko piti. Mislim olesi se a mi u park. On se otrijezni i mi dalje. Sad ga se jako bojim. Imam sve simptome depresije i BPD-a. U tom svim uslovima sam zavrsila fakultet i dobila posao za 300 evra. I dalje moram da ga trpim. Zbog para. Da djecu odskolujem. Kad ih posaljem na faksove necu ni dana biti s njim. Ali tu noje kraj. Na tom famoznom poslu imam seficu koja mi svako malo prijeti otkazom. A on ne da da se zalim nikom. Samo trpi i trpi. Zato pijem ad i ap i sedative. Da trpim. To je moja depresija.

Ne mogu ni pretpostaviti kako ti je. Ja bih do sada odavno digla ruke od takvog zivota... Ja ne znam kako ti prezivis dan...  Slazem se sa Aurenom, robija je za njih....  ali, zemlja Srbija...

#25 ~xO~

~xO~

    ~ brainstorm sailor ~

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,363 posts

Posted 11 August 2017 - 22:05

 kruška, on 23 February 2017 - 21:07 , said:



pogledaj iza kauča :lol:/>
Ahahaha sad vidim komentar :D

#26 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,830 posts

Posted 13 August 2017 - 09:53

 ~xO~, on 11 August 2017 - 22:05 , said:

Ahahaha sad vidim komentar :D

vidio si već :lol: post broj 21

#27 ~xO~

~xO~

    ~ brainstorm sailor ~

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,363 posts

Posted 13 August 2017 - 11:27

 kruška, on 13 August 2017 - 09:53 , said:



vidio si već :lol:/> post broj 21
Hahaha jos bolje :D bolje dva puta nego ni jednom
Uglavnom poenta je da te nisam izignorisao :)

#28 Cicina gazdarica

Cicina gazdarica

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,079 posts

Posted 25 January 2018 - 20:51

Uslovi za depresiju:

1. Odlazak zauvek najdražih - ne mogu da prebolim i "otežano tugujem"
2. Finansije
3. Usamljenost
4. Zima

Simptomi:

1. Neizmerna tuga

2. Bezvoljnost

3. Nervoza

4. Ravnodušnost

5. U poslednje vreme ređe su crne misli a bilo je i njih u najgorim epizodama depresije

#29 mailer-daemon

mailer-daemon

    Mini-Me

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,132 posts

Posted 21 March 2018 - 13:31

Ne da mi se raditi popis uzroka. Dogurao bi do dvoznamenkaste brojke koja s dvojkom počinje. :(

Samo razmišljam si. Kada sam nekako baš imao najbolje uvjete u životu, ali po pogledu svega - dobar posao, stabilnu dugogodišnju vezu, vlastiti stan. Jebote ja sam tada bio najsjebaniji...

Danas, lovi ona mene ama baš svaki dan. Ona lovi ja joj bježim. Dan po dan. Za sada još imam snage bježati.

#30 Hyperdrive

Hyperdrive

    Bocca di rosa.

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,518 posts

Posted 21 March 2018 - 16:17

Hajdovala sam prvi post, kako bih napisala bolji.

Dakle, ja imam blage depresivne epizode koje se javljaju svakog meseca, jednom sam imala dužu, ali isto blagu depresivnu epizodu zbog problema sa žlezdama sa unutrašnjim lučenjem, a od marta 2017. do ovog meseca epizodu teške depresije koja je nastala usred poprilično čudnih okolnosti.


Depresija koja se ponavlja svakog meseca - F 32.81

Uslovi:
- period od ovulacije pa do kraja menstruacije, nekad je tu sve vreme, nekad varira
- stres pojačava simptome

Manifestacije:
- umor
- ogroman apetit, često fokusiran na nešto određeno
- proliv
- bes (mislim da je trenutna kombinacija lekova to sredila), znala sam da razbijam čaše i šolje, urlam, a jednom sam htela da se bijem s jednim tipom
- katastrofizacija svega i svačega, ne uvek

Uglavnom sam funkcionalna i brzo se osvestim.


Depresijska epizoda izazvana opštim stanjem u organizmu (2012-2014) - F 32

Uslovi:
- insulinska rezistencija

Manifestacije:
- ekstremni umor
- gojenje bez obzira na količinu pojedene hrane
- smanjena fizička aktivnost
- slabija koncentracija
- poklapanje sa simptomima koji se pojavljuju svakog meseca
- postepeno prekidanje menstrualnog ciklusa

I pored svega ovoga, bila sam funkcionalna, pravila lepe pare itd.


Teška depresijska epizoda (2017) - ne može se šifra dati retroaktivno, pretpostavljam da bi bila F 32.2

Uslovi:
- korišćenje aripiprazola (Bipodis) za terapiju nepostojećeg bipolarnog afektivnog poremećaja
- naglo skidanje sa antidepresiva datog zbog anksioznosti

Manifestacije:
- gotovo potpuna nemogućnost čitanja i pisanja, te bilo kakvog kreativnog rada
- nemogućnost spavanja bez anksiolitika
- razmišljanje o totalnoj propasti koja bi uključila zaplenu stvari, preseljavanje na periferiju i sl.
- fantaziranje o (brzoj) smrti
- gledanje idiotskog TV programa
- tuširanje svakih 5-7 dana, pranje kose jednom u 300 godina
- ležanje po ceo dan, otvorenih očiju, buljeći u plafon
- ustajanje tri sata posle buđenja, prevrtanje u krevetu
- oblačenje prvog što nađem
- meseci i meseci nebrisanja prašine, muke sa usisavanjem i pranjem poda
- potpuno zapostavljanje nege lica i tela
- simptomi početka prekidanja menstrualnog ciklusa
- slaba koordinacija
- potpuno odsustvo koncentracije
- opšta usporenost
- slab apetit i naglo mršavljenje
...plus gomila drugih simptoma koji nisu vezani za samu depresiju.

Bila sam skoro pa potpuno nefunkcionalna.

#31 nisam ovde

nisam ovde

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 3 posts

Posted 21 March 2018 - 20:40

Imam problem koji traje malo jace od dva meseca,i to je sve za mene novo,jer nikad u zivotu nisam bila ovakva,svako vece oko 19h pocinje,dok ne zaspim,i opet ujutru kad se probudim za posao,neki cudni osecaji,pocnem da placem,a nikad ranije nisam plakala,nije bilo razloga,sad to radim bez razloga,samo bih zelela da sam u krevetu,da prespavam sve,prekrivena preko glave.Stalno razmisljam kako jedva cekam da prodje sve,da imam 70 godina,i da sam mirna,a tek mi je 28.Kao da mi je dosta svega,da sam se umorila,da nnemam vise zivaca,a stvarno ne znam gde sam ih mogla potrositi,jer nisam osoba koja se nervira,inace sam jako ambiciozna,i vredna,sve me zivo zanima,a sad...nista,nemam volje ni snage,nikako da se mrdnem,i to me najvise ubija,jer ovo nisam ja.Ne funkcionisem sa ljudima,sto moj posao to trazi,ne mogu da ih trpim,i zato sam stalno iskljucena,cesto imam panicne napade,i nekad 'zaboravim' da disem,nije mi jasno zbog cega je sve tako,inace sam uvek pozitivna,nasmejana,sve mi je smeno bilo,obozavam cvece,Sunce,prirodu,to me ispunjava,sada kao da to ne primecujem vise,ne znam sta ja ovde radim uopste,zelim da se 'iskidam',nikad sebi ne bih naudila,jesam razmisljala o tome,ali znam da to ne bih ucinila,ubija me ovo jer se osecam da nisam smela sebi dozvoliti da mi ovako bude,to nisam ja.

#32 Marginalna

Marginalna

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 166 posts

Posted 26 March 2018 - 13:30

Meni je najveći okidač potiskivanje emocija. Kad to krenem da radim, kao da tonem, korak po korak. Pa sam tako posao i stres povezala sa tim. Jer na poslu uglavnom ne možemo odreagovati kako bi hteli. Trpljenje bilo čega takođe, a vrlo je teško imati odnose sa ljudima u kojima ništa ne možeš da istrpiš.

Glavni simptom je pasivnost, potpuna i bukvalna...

#33 nobadi

nobadi

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 141 posts

Posted 27 March 2018 - 11:24

Kod mene iskreno je mozda bas ta pasivnost bila pokretac, strah od izlaska iz svoje ljusture, tog depresivnog stanja, potom emotivni stres koji je prouzrokovan jednim delom tom pasivnoscu, a drugim delom jer sa svima pokusavas da imas nekakav korektan odnos. Valjda pokusavam da delujem prihvatljivo na taj nacin drugima, narocito bliznjima. Plasim se da povredim nekog, jer znam koliko to moze da boli, a svojim aksijama nekog nenamerno povredimo, jednostavno desi se i onda se kajemo, i onda u krug sve tako.

Svakako utice i promena vremena, recimo zimi mi se to stanje depresije pogorsa znacajno, zatim gubitak samopouzdanja i vere u sebe i na kraju sitni porazi na poslu, skoli, zivotu uopste.
Sada mi AD lekovi pomazu, jer razmisljam bistre glave, nema tog crnog psa koji me prati svuda, sve ga redje vidjam ali s druge strane jos uvek ne vidim izlaz, ali makar jasnije razmisljam o tome, pokusavam da krenem dalje iako hramljem jos uvek. Usput se nadam nekoj podrsci, ma kako sitna bila, makar da me neko pridrzi na trenutak, kaze neku toplu rec, nasmeje me i potapse po ramenu.

Svi smo na kraju slomljeni ovde, neko vise neko manje, ali izlaz iako se cini daleko, svakako postoji. Siguran sam da postoji, verujem u to jos uvek....

#34 Flasavode

Flasavode

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 7 posts

Posted 30 July 2018 - 09:39

Super tema! Mada bogami razmisljam sta da napisem. Da se dogovorim sa sobom :D Generalno odlicno je kad se zamislis nad svojim odgovorima :44139:

Uslovi:
1. Ogranicavanje slobode ( nedostatak finansija, nemanje automobila)
2. Uzaludno potroseno ulozeno vreme u nesto, razocaranost usled velikih ocekivanja
3. Nerazumevanje okoline, usamljenost
4. Neizvrsavanje samozadatih obaveza, stvara osecaj izneverenosti samog sebe
5. Dugotrajna neodlucnost, izgubljeno vreme

(nesto mi se dosta toga vrti oko izgubljenog vremena, zapazam..)

Manifestacije:
1. Preterano spavanje, moze i 15h da se spava
2. Vreme je uvek odvratno i iritantno, nervoza
3. Losa licna higijena
4. Gubitak apetita
5. Sklonost ka opijatima
6. Impulsivne reakcije i odluke na sve i svasta

#35 Ank

Ank

    CAR

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,098 posts

Posted 30 July 2018 - 21:36

Danas sam kako vec pomenuh bio kod druga koji je ne svojom krivicom ubio covjeka u saobracaju. Kaze mi da ne prodje dan da ne misli o tome. Savjetovao sam mu da potreazi pomoc duhovnika ili doktora, dok to ne bi preraslo u nesto gore.

#36 archaic_tiger

archaic_tiger

    Danger On the Road

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,322 posts

Posted 01 August 2018 - 21:57

Ank,koliko je otprilike vremena prošlo od pomenute saobraćajke pa do ovog trenutka?

(just curious)

#37 Ank

Ank

    CAR

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,098 posts

Posted 02 August 2018 - 09:56

Sto se mene tice, traumaticno djetinjstvo, osjecaj obacenosti i kompleks gojaznosti u skoli i kasnije alkoholizam.

#38 Marginalna

Marginalna

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 166 posts

Posted 15 August 2018 - 01:54

Setila sam se i traumatičnh događaja u porodici, nakon kojih sam se bukvalno skamenila i zbog toga što nisam odreagovala emotivnije počela sam o sebi da razmišljam da nisam dobra osoba, a zapravo se samo desio šok koji tada nisam znala kako da prevaziđem.

Takođe sam oko sebe imala ljude koji mnogo pričaju o sebi, a ne umeju da saslušaju druge, a pošto sam po prirodi empatična, čim bih počela da govorim o nečemu što je za mene bolno, ako bih osetila da je to drugoj osobi dosadno, istog trenutka bih se povukla. I tako godinama... Jako je bitno sa kim piješ kafu i treba birati taj krug ljudi, pažljivo...

#39 Ank

Ank

    CAR

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,098 posts

Posted 15 August 2018 - 19:46

Ja bih kao neke od uzroka izdvojio traume u djetinjstvu i tesko odrastanje, posebno traumatican pubertetski period i alkoholizam u adolescentnom dobu, sve "sjajni" uzroci za depresiju, samo se za alkohol ne zna da li je posljedica ili uzrok depresije ( sta je starije:kokoska ili jaje?).


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users