Jump to content


Patološko kockanje


  • Please log in to reply
12 replies to this topic

#1 Lenna

Lenna

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 31 posts

Posted 29 November 2012 - 15:26

Pozz svima.
Dugo nisam bila na forumu jer sam se nekako dobro osecala i nisam imala potrebe da  dolazim.
Naime,u pitanju je moj suprug.On je patoloski kockar,to sam sve saznala pre par dana.Ceo svet mi se srusio.Pogodilo me kao grom iz vedra neba,a toliko sam mu verovala,
To je bolest zavisnosti,malo sam citala o tome.Zelim da mu pomognem i ako trenutni ne zivimo zajedno,ne zelim da zivim u lazi i nepoverenju.Mnogo se finansijski zaduzio i ne zelim da moje dete zbog toga ispasta.
Odlucio je da ide na lecenje.Podrzavam ga.Otisao je kod mog psihijatra lecenje mnogo kosta,injekcije su jako skupe kao i psihoterapija.Ne znam koliko to sve vredi.
da li mislite da se moze izleciti snagom volje ili su medikamenti neophodni?Dali neko ima iskustva sa tim?

#2 Džudi

Džudi

    CARICA

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,066 posts

Posted 29 November 2012 - 19:04

Lenna,

Tvoj suprug je učinio već korak ka ozdravljenju. Zna da je kocka veliki porok, zavisnost zbog koje psihološki i finansijski pati cela porodica, ne samo zavisnik.

Dobro je što je odlučio da se leči, e sada da li može samo snagom volje ili su potrebni i medikamenti, to već nisam sigurna..Ali, ako imate mogućnost, neka se leči, i psihoterapijom i medikamentima. I neka promeni krug prijatelja-poznanika.

Milion posto te razumem, možemo da nastavimo razgovor, ukoliko želiš preko pp-a, imam svoje ozbiljne razloge..nadam se da shvataš.

I dobro je što si pokrenula ovu temu, jer verujem da ovde ima još ljudi koji posećuju kladionice i slične objekte ali nisu svesni problema...problema koji nanosi bol celoj porodici.

#3 Šime

Šime

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 60 posts

Posted 23 February 2013 - 18:44

Ja sam jedan od njih...

Cak mi je i neugodno u ovom virtualnom svijetu razgovarati o svome poroku, ali nažalost nemam sa kime drugime...

#4 bit

bit

    fuck you you fucking fuck

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 703 posts

Posted 24 February 2013 - 00:28

Nije stvar u dobitku. Često se radi o izgubljenim ljudima koji su izgubili put iliti kompas, kako se to obično kaže. Ovisnik o kocki je suštinski uvjeren da će se nešto dogoditi onda kada osvoji dobitak i fantazira o tom trenutku. Ovisnost o kocki nije pitanje razuma nego emocija koje su jače. Uzroci su duboko u čovjeku, ali pronađe se nekad prečica do uzroka problema. Eto tako nekako ja na to sve gledam.


EDIT: ako medikamenti pomažu, zašto ne?

Edited by bol, 24 February 2013 - 00:31 .


#5 Go-Ahead

Go-Ahead

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 127 posts

Posted 24 February 2013 - 22:23

Znam dosta raje koji imaju problema sa kockom,kladionicom itd...al nisam dosad cuo da hard core kockare trpaju nekakvim inekcijama i ostalim medikamentima

#6 pajazit

pajazit

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 137 posts

Posted 07 July 2015 - 00:12

Kockam se samo kako bih pobegao od svih problema,kad se kockam nema ni hocd ni anksioznost ni bpd ni socijalna fobija ni depresija ni nista,jednostavno sam u tom trenutku,sadasnjost. I tad imam osecaj da mi nista ne treba,ispunjen sam svime,ne treba mi ni drustvo,ni cura ni porodica. Nisam neki kockar,ne trosim somice evra svake nedelje,ali na sitno se kockam i stvarno mi pomaze. Kad mi je najteze ja odigram neki slot ili sta vec i stvarno pomaze,ali koliko pomaze toliko ti i odmaze. Jel ima neko isti problem?

#7 doomaaciin

doomaaciin

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,093 posts

Posted 07 July 2015 - 01:23

Ja sam prije par mjeseci imao sličan problem. Finu svotu novca sam spisko na kerovima i bingu, nekako mi je to bio sav kontakt s aljudima  i košto kažeš na trenutak zaboravim i na soc. fobiju i sve živo. Tješio sam sebe da pomalo kockam da to nije ništa sve dok nisam počeo sve više para ulagati a ništa nisam dobijao. Sreća pa sam se trgnuo na vrijeme i nisam više čak ni tiket odigrao. Mani se kockanja na vrijeme, ne treba ti još i taj problem...

#8 pajazit

pajazit

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 137 posts

Posted 07 July 2015 - 01:31

Burazeru,ne poznajes me,ali ja stvarno imam granicu sto se tice toga,do pre godinu dana sam isao 2 puta nedeljno sa 200 kinti u dzepu na aparate, i kad sam dobijao nikad nisam imao potrebu da napravim pare nego cisto da razbistrim misli,nista drugo. Ja sam u plusu sto se tice aparata,a sto se tice tiketa tu sam u debelom minusu,mada se kladim od 4. osnovne i uvek mislim da je dobitan tiket i to me drzi dok ne padnem,bukavnlno samo na to mislim i ne treba mi nista drugo(iako mi te pare nisu hitne). Poenta je da me kocka drzi normalnim koliko kod to ludo zvucilo... Ni sad ne ulazim za mnogo vece pare,najvise za soma,ali nikad ne pokusavam da se vadim vec dodjem za par dana,ne smatram sebe za kockarem iako bi to vecina rekla,ali ja stvarno ne patim za izgubljenim novcem kao drugi... Hvala ti na savetu u svakom slucaju :)

#9 pajazit

pajazit

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 137 posts

Posted 10 July 2015 - 22:54

Ovo je inece bila klasicna laz,sve vreme se vadim iz gubitka da bih povratio ulozeno. Ne znam sta nije u redu sa mnom,ali patoloski sam lazov izleda :D. Kocka me zdere,ovo sto sam napisao pre toga je klasicna laz,ja ulozim soma,ali vracam bar 3,4.
Najgore od svega je sto se ne kajem jer sa tim ja ubijam sve ostale probleme. Jel ima neko slican problem? (iako ne gledam na to kao problem,koliko kod zvucilo ludo).

#10 Anela

Anela

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 212 posts

Posted 11 July 2015 - 18:12

Ne brini, nisam ti ni poverovala :P Svi s nekim porocima (ajd, neka to bude uslovno receno) su u fazonu "kontrolisem se, nije frka..."

Ja ne znam koliko ce ovo sto napisem uopste odgovoriti na tvoje pitanje, i da li se uopste moze uporediti sa tvojim problemom, ali, nece ni naskoditi.

Ja imam muza. Zdravog i pravog. Do pre nekog vremena, ziveli smo... onako... jadno. Jedva smo prezivljavali, i ni sami ne znamo kako smo taj period pregurali, a da ne uletimo u govna sa dugovima. Sa kreditne smo dizali po 500 dinara, samo da bismo imali sta da jedemo. Imali smo malo dete, samo je muz radio, za mizernu platu, srecom, nesto baksisa je uvek donosio kuci. Onda je iskrsla svekrvina bolest (30 km od nas je zivela, sa drugim muzem), i sve pare koje smo imali, (a imali smo jako malo) smo davali na gorivo, pravili dezurstva oko svekrve, muzev ocuh je izuzetno tezak covek (biram reci jaaaako). Znaci, bili smo zeljni svega, da ne kazem skoro gladni, krvnicki se svadjali sa muzevim ocuhom, i pokusavali da zadrzimo zdrav razum, jer je svekrvi bila potrebna stalna nega (a opet, sta god uradili, nismo bili dobri ocuhu).
Brzinom svetlosti, ja sam se pretvorila u histericnu zenu, a moj muz se povukao u sebe. Poceo je da pije (inace ne pije), a kada bi se i desilo da budemo malo vremena u nasoj kuci, on se povlacio za komp. Izludjivao me je sa counterom. Izludjivao me sa alkoholisanjem. Izludjivao me je u svakom pogledu. Skoro da se desavalo da umesto pozelimo dobro jutro jedno drugom, prosikcemo jedno "MRS".
Rekla sam, kada tad nisam poludela, i kada se tad nismo rastali, necemo nikada.
Meseci su prolazili, svekrvi je bivalo sve gore. Slog na slog, krenula demencija, muke! Takvu je dobijemo na cuvanje na nedelju dana, u tada jednosobnoj kuci. Uzas! I tako, tih nedelju dana, umesto da se nekako rasporedimo, jer nam u nasoj kuci niko ne gazduje, moj muz je, mrtav 'ladan picio po counteru, dok mu je na krevetu u blizini majka krkljala. Ja sam bila preumorna od svega- od odrzavanja kuce, pazenja svekrve, brige o detetu, a on, ili je bio na poslu ili na prokletom kompjuteru. Kao da je gost. Ma, i gost da ti dodje u kucu, preplasio bi se od bolesne nepokretne zene.
Kada je svekrva umrla, jutro posle sahrane, kao da sam se probudila u nekom paralelnom svetu. Sve je bilo ok. Bukvalno, kao, pucnes prstima i desi se magija. Ponovo smo se poceli zblizavati, nije bilo vise napetosti. Komp sveden na minimalnu meru.

Poenta je da svako, kada se nadje u nekom problemu (i stvarno je mozda glupo sa moje strane sto uporedjujem ovo sa tvojim problemom), trazi neki izduvni ventil, negde gde ne postoji niko i nista oko njega, gde zaboravlja kakve probleme ima.

#11 Dereal

Dereal

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 58 posts

Posted 08 September 2016 - 20:37

Ljudi ovako, ja sam u tom svijetu deset godina ali sa one druge strane. Ja sam onaj koji kontrolira situaciju, privlaci nove ljude sa razno raznim navlakusama, trudi se da se svaki gost osjeca kod nas ugodno jer je uvijek cilj da je gost sto duze u kasinu jer mu s vremenom matematicki padaju sanse za dobitak. Radim kao casino manager i prakticki unistavam ljudima zivote. I to me uzasava ali tjesim se cinjenicim "da ne dodu kod mene, dosli bi negdje drugdje". Svjestan sam toga da radim odvratan i kvaran posao ali hebiga, trenutno ne mogu bolje od toga a rezije se moraju platiti. Uglavnom, pisem vam ovo iz jednog jedinog razloga: odrasao sam u kvartu punom droge, nasilja i prozivio i vido svasta sto velika vecina nikad nije niti nece, ali najgore od svega sto sam vidio su kockari. Na tisuce sam ih susreo u tih desetak godina i jedina stvar koju vam mogu reci iz svoje perspektive, "iznutra", je ta da nikada ali bas nikada nogom nemojte krociti u kasino jer se stvar vrlo brzo otme kontroli a da toga postanete svjesni tek onda kada se nagomilaju dugovi, kada krenu ovrhe od banke a kamatari zovu u tri ujutro i traze svoje pare natrag. Ne zavaravajte se, ne postoji covjek koji kocka a da je u plusu sa novcima i da je nesto zaradio jer inace ja nebi dobio placu a moj gazda nebi imao milijone. Jedina varijanta da uzmes lovu u kasinu je da dodes par puta i pogodi te neki dobitak i vise se nikada ne vratis. Ali to obicno bude tako, prvi put kad dodes dobijes nesto sitno i onda se ulovis na mamac i svaki puta kad ostanes bez para pomislis "ej pa idem malo do kasina, mozda nesto dobijem". Neces dobit nista, vjeruj mi, a ako i dobijes kad-tad ces sve to vratiti puta osamsto. Nadam se da ce od ljudi koji procitaju barem jedan odustati od tog po meni najjaceg moguceg poroka i ovisnosti. I ako bude tako, ja cu biti sretan.

#12 Slow_motion

Slow_motion

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 1 posts

Posted 19 November 2017 - 22:43

Ovako, sa kockom sam poceo davno, jos u danima dok sam pohadjao osnovnu skolu, na nagovor prijatelja poceli smo igrati tikete.  Te tikete igram i sad, petnaestak godina poslije. Imao sam epizodu u kojoj sm bio teski ovisnik o igrama na aparatima (skotovi). Znate kako vec to ide, izgubis pa dodjes da se vadis pa tones dublje i dublje. Znao sam prodavati stvari i posudjivati cesto, samo da bi igrao.  Kockam i danas, svjestan da to ne vodi nigdje, tjeseci sebe kako je to stvar koja me odvlaci od drugih (zdravstvenih) problema

#13 WANNABE

WANNABE

    super super superstar

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,414 posts

Posted 20 November 2017 - 21:31

uf... kocka uništava kao ništa drugo (ovo iz usta heroinskog ovisnika i tabletomana)


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users