Jump to content


- - - - -

"Ne pripadam nigde" osećaj (osetiti se živim)


  • Please log in to reply
11 replies to this topic

#1 archaic_tiger

archaic_tiger

    Zlatno čeljade

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,462 posts

Posted 18 May 2017 - 12:37

Jeste li ikada imali ovakav osećaj potpune izolovanosti i usamljenosti,otupelosti i neke čudne ravnodušnosti prema svemu što postoji...Kada ne možete da se povežete ni sa čime na svetu,i kada smatrate da vam ništa od svega što na svetu postoji ne može pružiti taj (preko potreban i svima nama neophodan) osećaj pripadanja,osećaj kao da zaista postojite i da se možete pronaći u bilo čemu?

Postoji li bilo šta što vam pomaže da se makar na trenutak osetite kao da postojite,ili najkraće rečeno-da se osetite živim?

#2 VanjaCro

VanjaCro

    Zadrti Realist

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 260 posts

Posted 18 May 2017 - 15:02

od malih nogu imam osjecaj kako nigdje ne pripadam
i zamisli...obistinilo se

#3 Fatiguee

Fatiguee

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 197 posts

Posted 18 May 2017 - 15:11

Rekao bih da grešiš. Misliš li da postojati znači biti u toplom, na sigurnom? Meni se čini da je baš suprotno. Više od decenije živim tako, na vetrometini, samotnjački, ne pripadam nikom, samo i isključivo sebi. Ne želim da igram društvene igre i da se uklapam u stereotipe, volim da sam samo svoj. Ovaj polubuntovnički stav možda deluje nezrelo i tinejdžerski, naročito imajući u vidu da sam prevalio četrdesetu, međutim, ne želim kompromise, jasnije, ne pristajem na trule kompromise. Sve to ima svoju cenu, a ona je obično strahovito velika. Najlakše je sebe ušuškati, pronaći kutak, sopstveni identitet u nekom nacionalnom korpusu ili verskoj zajednici, ispunjavati želje i očekivanja roditelja i okoline(onaj sistem, završiš školu, nađeš posao, uđeš u brak, rodiš decu). Mislim, sve je to lepo, sam to želim, ali ne volim da mi se bilo šta nameće spolja, a naročito ne volim kada me neko stavlja u sopstveni kalup, pa se onda čudi što stvari ne izgledaju baš kako bi trebalo. Celo to prilagođavanje pojedinca zajednici na kraju ne može da napravi čoveka, individuu, već samo lošu kopiju, koja se u masi razlikuje jedino po boji ili kroju odela.

#4 little miss of sadness

little miss of sadness

    princess

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 730 posts

Posted 18 May 2017 - 17:54

pripadam ovdje... barem sam se tako osjećala,a sad sam već dugo vremena u fazi "neznam ništa" ....

#5 paradis

paradis

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 324 posts

Posted 18 May 2017 - 20:30

View PostFatiguee, on 18 May 2017 - 15:11 , said:

Rekao bih da grešiš. Misliš li da postojati znači biti u toplom, na sigurnom? Meni se čini da je baš suprotno. Više od decenije živim tako, na vetrometini, samotnjački, ne pripadam nikom, samo i isključivo sebi. Ne želim da igram društvene igre i da se uklapam u stereotipe, volim da sam samo svoj. Ovaj polubuntovnički stav možda deluje nezrelo i tinejdžerski, naročito imajući u vidu da sam prevalio četrdesetu, međutim, ne želim kompromise, jasnije, ne pristajem na trule kompromise. Sve to ima svoju cenu, a ona je obično strahovito velika. Najlakše je sebe ušuškati, pronaći kutak, sopstveni identitet u nekom nacionalnom korpusu ili verskoj zajednici, ispunjavati želje i očekivanja roditelja i okoline(onaj sistem, završiš školu, nađeš posao, uđeš u brak, rodiš decu). Mislim, sve je to lepo, sam to želim, ali ne volim da mi se bilo šta nameće spolja, a naročito ne volim kada me neko stavlja u sopstveni kalup, pa se onda čudi što stvari ne izgledaju baš kako bi trebalo. Celo to prilagođavanje pojedinca zajednici na kraju ne može da napravi čoveka, individuu, već samo lošu kopiju, koja se u masi razlikuje jedino po boji ili kroju odela.

Ovo kao da si mene opisao. Ne podnosim ukalupljavanje.

#6 paradis

paradis

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 324 posts

Posted 18 May 2017 - 20:32

I da. Nemam potrebu da negde pripadam, a ipak se osecam vrlo zivom. Mom karakteru izgleda ne treba copor. :D otkud znam. Fino mi je da sam svoja. Osecam se delom svemira, ali nikako i delom nekih malih zajednica punih dogmi o tome kako treba ziveti.

#7 Macak

Macak

    Promjenjivi

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,806 posts

Posted 18 May 2017 - 21:40

Drage dame, ako koja nema mjesta gdje bi pripadala možda ima kod mene?

#8 642930

642930

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 32 posts

Posted 18 May 2017 - 23:36

Patriota sam, volim svoj narod, svoju rasu, svoj grad, mogu reći da osjećam neku pripadnost po toj osnovi, ali istovremeno svjestan sam da sam jednostavno drugačiji i da sam društveni otpadnik bio od kada znam za sebe. Nikada nisam pripadao društvu, niti društvenim normama i pravilima. Slobodna ptica, sanjar.

#9 Razlog Nepoznat

Razlog Nepoznat

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 49 posts

Posted 19 May 2017 - 06:28

Po pitanju misljena i stavova, osecam se da nigde ne pripadam... far, far away from Earth. Nekad i nerviram sebe sto sam tako drugaciji, tisi, povuceniji, uvek drugacije razmisljlam i samim tim osecam tu otudjenost.  Stalno se setam sa sluskama u usima i pitam se, kako bih ja to mogao negde, nekako da uklopim, da se potrudim, da trpim, sta znam. Nekad ne nemam taj osecaj ni kod roditelja, i ako znam da nije istina, ja ga ne posedujem.

Ova 4 zida su nekada sa mnom nekada protiv mene.


Ali ono sto sigurno znam sta me cini zivim i sta me ispunjava to je kada sednem da radim muziku i produciram. Imam par drugara po Srbiji sa kojima sam se video 2-3 puta i odlicno se razumemo, i sa njima razmenjujem radove. Muzika, kada je radim, cini me izuzetno zivim, ali to je tako krhko u smislu kada radim i dodje neko levi (tipa keva me tera do prodavnice a ja u sred rada + sam dobio neku inspiraciju) lako se rusi.

#10 Macak

Macak

    Promjenjivi

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,806 posts

Posted 19 May 2017 - 06:38

Osjećaji od nekog mjesta čine dom.
Ja se ne osjećam kod kuće u kući u kojoj živim iako dobro mi je tu.
Kod kuće sam na Psunju

#11 Razlog Nepoznat

Razlog Nepoznat

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 49 posts

Posted 19 May 2017 - 13:52

Upravo se ja tako osecam Macak...... gde god isao sta god radio bilo mi je super i lepo sam se osecam, cim dodjem kuci, sputava me depresija i anksioznost

#12 desing

desing

    Još malo pa MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 745 posts

Posted 21 May 2017 - 21:10

View Postarchaic_tiger, on 18 May 2017 - 12:37 , said:

Jeste li ikada imali ovakav osećaj potpune izolovanosti i usamljenosti,otupelosti i neke čudne ravnodušnosti prema svemu što postoji...Kada ne možete da se povežete ni sa čime na svetu,i kada smatrate da vam ništa od svega što na svetu postoji ne može pružiti taj (preko potreban i svima nama neophodan) osećaj pripadanja,osećaj kao da zaista postojite i da se možete pronaći u bilo čemu?

Postoji li bilo šta što vam pomaže da se makar na trenutak osetite kao da postojite,ili najkraće rečeno-da se osetite živim?
Baš si ubola u sridu. Nemam taj osjećaj pripadnosti. Ne pripadam nigdje. Nisam dio ničega. Ne mogu se nigdje svrstati. Izoliranost me izjeda.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users