Jump to content


- - - - -

Preuvelican dozivljaj stvari


  • Please log in to reply
25 replies to this topic

#1 ~xO~

~xO~

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,145 posts

Posted 19 May 2017 - 11:01

Nisam znao kako da formulisem ovu temu ali evo ovako...
Da li svakodnevne brige koje su sastavni deo zivota,dozivljavate u mnogostrukoj meri? Odnosno da li vase stanje tu zabrinutost brigu strah tugu sta god podize na neki nerealan nivo?
:)
Kod mene kako kada,ali kada se desi to zna da ode do stanja panike sa kojim se borim u datom trenutku pokusavajuci da ostanem hladne glave. Bogu hvala za sada sam uspevao.
Sta vi kazete?

#2 642930

642930

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 34 posts

Posted 19 May 2017 - 11:25

Nosim se sa tim problemom vec duzi niz godina. Jednostavno to je tako. Kada covjek sliku svijeta vidi na drugaciji nacin u svojoj glavi od vecine ljudi u njegovoj blizini. Kazu da inteligentnije osobe cesce mogu da imaju depresivne tendencije nego one sa manjom inteligencijom. Prije sam se cimao za svaku sitnicu, imao napade panike, pazio sta cu kome u kom trenutku da kazem. Sebe preispitivao, dok nisam shvatio da od toga nista u zivotu nemam.

#3 merion

merion

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 169 posts

Posted 19 May 2017 - 13:59

Od sadasnjih priblema sam u panici,strahu,paranoji ne mogu da spavam.Iako mi svi govore da se opustim i da ce se sve nekako resiti dzaba.Ja imam gusenje,stvorim vec losu sliku svega u glavi.

#4 ~xO~

~xO~

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,145 posts

Posted 19 May 2017 - 16:45

Kad sam bas u jeku epizode sitnice su preuvelicane a jedna centralna ideja dominira...
Bar je kod mene tako
Inace zivotne trzavice i probleme prevazilazim i imam generalno pozitivan stav,ali kad me uhvati sto ja kazem epizoda onda je sasvim suprotno...

#5 ~xO~

~xO~

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,145 posts

Posted 19 May 2017 - 16:47

View Post642930, on 19 May 2017 - 11:25 , said:

Nosim se sa tim problemom vec duzi niz godina. Jednostavno to je tako. Kada covjek sliku svijeta vidi na drugaciji nacin u svojoj glavi od vecine ljudi u njegovoj blizini. Kazu da inteligentnije osobe cesce mogu da imaju depresivne tendencije nego one sa manjom inteligencijom. Prije sam se cimao za svaku sitnicu, imao napade panike, pazio sta cu kome u kom trenutku da kazem. Sebe preispitivao, dok nisam shvatio da od toga nista u zivotu nemam.

Da i kod mene je bas izrazena introspektiva...preispitivanje i preuvelicavanje situacije

Drugari hvala puno na podeljenim iskustvima :)

#6 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,666 posts

Posted 20 May 2017 - 12:33

~xO~


jel pod tim mislis na predimenzioniranje problema i sto kazu u narodu 'pravljenje od komarca - magarca', onaj osecaj kad i banalni problem i/ili sitnicu dignes na nivo kao da resavas mir u svetu
i kad zbog toga sebi stvoris ogroman pritisak koji ti stvara strah, brigu, paniku hoces li uspeti da savladas
nekad cas i glupost?

#7 ~xO~

~xO~

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,145 posts

Posted 20 May 2017 - 20:34

Pa iskreno mislio sam i na jedno i ma drugo... :) mada meni se cesce desava ono drugo :)

#8 archaic_tiger

archaic_tiger

    Zlatno čeljade

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,840 posts

Posted 20 May 2017 - 21:10

"Skupo drži svoju rusu glavu,
nit je zlatna,nit je pozlaćena".

Naime,i meni se veoma često dešava da pojedine,realno gledano-banalne obaveze posmatram kao potencijalnu "propast čitavog mog integriteta" ukoliko se pojavi opasnost da ih ne obavim onako kako treba i onda kada to treba. Međutim,zar vam se ponekad ne učini da u svemu tome možda postoji i trunčica neke čudne megalomanije,odnosno umišljenog osećaja kao da od nas Bog zna šta na ovom svetu zavisi,te da će Bog zna šta sve otići u propast i u ništavilo,ne budemo li uspeli da rešimo određeni problem upravo na onakav (savršen i besprekoran) način na koji smo mi zamislili da to mora i treba da bude rešeno (tj.odrađeno)?

#9 Tovar

Tovar

    MAGARE

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 947 posts

Posted 20 May 2017 - 22:34

Svakako Archaic.
A to je zato što nam od malih nogu govore "moraš ovo", "trebaš ono" jer ako ne učiniš to i to znači da si takav i takav. I otud velikim dijelom dolazi do preuveličavanja sopstvenih dozivljaja i predimenzioniranje efekata mogućih megativnih ishoda.

#10 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,666 posts

Posted 21 May 2017 - 12:06

View Post~xO~, on 20 May 2017 - 20:34 , said:

Pa iskreno mislio sam i na jedno i ma drugo... :) mada meni se cesce desava ono drugo :)

Na ono drugo - mislis na ono sto si napisao u uvodnom postu?

#11 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,666 posts

Posted 21 May 2017 - 12:11

View Postarchaic_tiger, on 20 May 2017 - 21:10 , said:

"Skupo drži svoju rusu glavu,
nit je zlatna,nit je pozlaćena".

Naime,i meni se veoma često dešava da pojedine,realno gledano-banalne obaveze posmatram kao potencijalnu "propast čitavog mog integriteta" ukoliko se pojavi opasnost da ih ne obavim onako kako treba i onda kada to treba. Međutim,zar vam se ponekad ne učini da u svemu tome možda postoji i trunčica neke čudne megalomanije,odnosno umišljenog osećaja kao da od nas Bog zna šta na ovom svetu zavisi,te da će Bog zna šta sve otići u propast i u ništavilo,ne budemo li uspeli da rešimo određeni problem upravo na onakav (savršen i besprekoran) način na koji smo mi zamislili da to mora i treba da bude rešeno (tj.odrađeno)?

Apsolutno ima dobar deo toga o cemu govoris, arhaic.
Na to bih dodala i perfekcionizam i zelja da se sve uradi savrseno ili sto savrsenije moguce.

Btw, ja sam ovu temu shvatila (mozda pogresno), da se izrazim zargonski - kad dizes frku oko svakakvih obaveza
i samim tim dizes ih na visi nivo (od onog gde stvarno pripadaju),
a samim tim i pritisak na sebe da ih izvrsis (ili resis), plus da to bude sto savrsenije moguce.

(jel me neko razumeo? :rolleyes: :lol: )

#12 archaic_tiger

archaic_tiger

    Zlatno čeljade

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,840 posts

Posted 21 May 2017 - 13:10

View Postatina, on 21 May 2017 - 12:11 , said:

Btw, ja sam ovu temu shvatila (mozda pogresno), da se izrazim zargonski - kad dizes frku oko svakakvih obaveza
i samim tim dizes ih na visi nivo (od onog gde stvarno pripadaju),
a samim tim i pritisak na sebe da ih izvrsis (ili resis), plus da to bude sto savrsenije moguce.


A samim tim-na kraju celog ovog niza-dižeš i samog sebe na daleko viši nivo od onoga kojem zaista realno pripadaš.

Zbog čega ljudi ovo rade? Moje mišljenje je da nije nužno u pitanju samo "megalomanija" kao takva,već je to zapravo svojevrstan mehanizam zaštite od depresivnosti. Drugim rečima,to je zaštita od onog užasnog osećaja koji je veoma svojstven anksiozno-depresivnim osobama ("Sve je ovo tako nebitno...Čemu sve? I ja sam nebitan. Odraditi ili ne odraditi obaveze...Uspeti ili ne uspeti u bilo čemu...Zar je bitno? Kome ili čemu će to uopšte ikada bilo šta da znači?")...Eto,to je ono što nama govori naša podsvest. Naša podsvest je utonula u depresiju i crnilo,i na nekom nivou jako dobro "zna" koliko je u realnosti beznačajno i nebitno sve ono što planiramo,mislimo,govorimo,radimo...Obaveze koje ispunjavamo...Sve. Naša podsvest je učmala,ravnodušna,beznadežna...Ona jako dobro "shvata" koliko bilo šta što u svom životu uradimo ili ne uradimo-u realnom svetu nema nikakvog dalekosežnog smisla. E sad,treba se otrgnuti od te ravnodušnosti,treba sebi dati neki polet i podsticaj u životu,i to makar bilo kakav...E pa,upravo tada i stupa na scenu "megalomanija" koja se,u svom punom poletu i sjaju,suprotstavlja svom tom beznađu i crnilu,govoreći nam: "Sve ono što u životu radiš jeste od jako velike važnosti. Sve ono što planiraš,sprovodiš i način na koji živiš jeste od veoma velikog značaja,i zbog toga moraš sve odraditi savršeno,na vreme,besprekorno,bez ikakve greške...I najmanja sitnica te može koštati celokupnog tvog samopoštovanja,zbog i najmanje sitnice možeš pomrzeti na sebe i potpuno prezreti samog sebe. Ne dozvoli sebi da prezreš samog sebe,što te neminovno čeka ako makar i neznatno budeš pogrešio u svemu onome što si samom sebi nametnuo!" Eto,to nama govori naša svest,dok nas je naša podsvest zapravo već odavno "prezrela i pomrzela"...Na podsvesnom nivou smo već odavno shvatili koliko smo ništavni i beznačajni,i zbog toga nipošto ne dozvoljavamo da se to i "realno potvrdi",odnosno da to zaista i svesno prihvatimo. Otuda i proizilazi čitava "fama" i "megalomanija" koju pravimo od svog života,svoje svakodnevnice,svojih obaveza...Odjednom sve postaje veoma bitno,sve postaje mnogo važno,mi (kao izvršioci tih obaveza) isto tako dobijamo na važnosti,jer pogledaj ti šta sve zavisi od nas...A kada je nešto važno,onda je logično da to "nešto" i-ima nekog smisla. I na taj način sve ponovo zadobija svoj smisao i svoju svrhu. A tamo gde ima svrhe i smisla-nema beznađa i depresije.

Prema tome,ja sebe svrstavam u one osobe koje smatraju da "anksioza" u mnogim slučajevima nastaje kao neki vid zaštite od depresije,od beznađa...Od prihvatanja realnosti kao sumorne i bezbojne kakva ona objektivno u velikoj meri i jeste...Od prihvatanja toga ko smo mi i šta smo mi realno na ovom svetu,kao i da ama-baš-ništa na ovom svetu neće "propasti" niti "otići bestraga" ako ne budemo uspeli u tome da budemo najsavršenija i najbolja moguća verzija sebe...

#13 Macak

Macak

    Promjenjivi

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,181 posts

Posted 21 May 2017 - 16:21

Samo ponekad ali kad zagrizem bude zlo i naopako.

Neki dan vidjeh jednog zohara u kuci. Zatuko sam ga odmah. Nocna mora, katastrofa, isao sam sve pretresti, postavljati zamke, izmisljati trikove..
Znam da nikad nije jedan, nadropio ih se u ratu, ogavna stvorenja. Panika me da su se naselili. Odmah poceo generalno spremanje.

#14 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,666 posts

Posted 26 May 2017 - 20:46

Ova slicica delimicno objasnjava stvar, kad ima osecaj da svega (obaveza i tzv obaveza) imas previse
Posted Image

#15 Primal Pain

Primal Pain

    Manic Depressive

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 266 posts

Posted 27 May 2017 - 10:24

Stalno od muve pravim magarca.Ali stalno.Onda panika, suze i...Suicidalne misli.Rolerkoster.Treba smanivati veličinu problema na više manjih. Tako sam ja za jedan ispitni rok spremila oko 1000 strana i ta tri ispita i položila. Da sam imala jedan od hiljadu to bi bila panika.

#16 slepi putnik

slepi putnik

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 546 posts

Posted 27 May 2017 - 11:06

@Arhaic

Jako zanimljiva analiza. Dodao bih samo na ovu recenicu "anksioza" u mnogim slučajevima nastaje kao neki vid zaštite od depresije, da taj princip funkcionise i obrnuto, kada depresija nastaje kao neki vid zastite od anksioznosti.

#17 atina

atina

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,666 posts

Posted 27 May 2017 - 12:05

View PostPrimal Pain, on 27 May 2017 - 10:24 , said:

Stalno od muve pravim magarca.Ali stalno.Onda panika, suze i.

Bas tako :(

#18 Jasna80

Jasna80

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 7 posts

Posted 28 May 2017 - 21:29

Nisam znala gde bih mogla da napisem o ovome sto me muci, bicu kratka.Imam neke smetnje pri citanju,pricanju i slusanju sagovornika.Recimo kad pocne neko da prica ja se setim te smetnje, kao neke praznine i mislim na nju a ne na to sto mi sagovornik govori.Isto je kad citam, pocnem da citam nesto, setim se te smetnje i samo je ona prisutna a ovo sto citam ne uspevam da ispratim.Isto se desava i kad pocnem da pricam.Da li neko zna ili je mozda imao ovo?Ocajna sam, ne mogu da pratim razgovore,vesti, ne mogu da citam, ne mogu da gledam filmove.Tako reci nista.Ko debil sam.To mi se javilo pre oko godinu dana.Hvala unapred na odgovorima.Ako neko zna sta je ovo molim da mi odgovori, ja ne znam kako s ovim da se nosim vise.Bas je traumaticno.

#19 pogresna

pogresna

    tropical fruit

  • Global moderator
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 761 posts

Posted 29 May 2017 - 00:34

Jasna80, dobrodošla pre svega, nadam se da ćeš ovde naći bar približno neke odgovore na pitanja koja imaš :)
Ovo što si navela, da nisi u stanju da pratiš razgovor, tv ili da čitaš, komuniciraš, ako je samo to u pitanju, može biti od nekog umora, iscrpljenosti možda i neki poremećaj pažnje  ali svakako je najbolje da se obratiš lekaru za pomoć, nemoj se ustručavati, ipak je to jedino merodavno..
Ovde ćeš pronaći nekoliko tema na kojima se žalimo na lošu koncentraciju, loše pamćenje, probleme u komunikaciji ali uz još gomilu drugih simptoma koji karakterišu neku od bolesti, tako da mislim da nemaš preteranog razloga za strah, a najbolje je da neko stručan to proceni...
:)

#20 pogresna

pogresna

    tropical fruit

  • Global moderator
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 761 posts

Posted 29 May 2017 - 07:51

ot:  nemam baš da preuveličavam problem ali dešava mi se da budem isfrustrirana i da se osećam bespomoćno pred problemom koji inače rešavam, jednostavno kao nešto: o ne, zar opet, dokle više u pm... i nekako sve pustim, ne mrdam ni malim prstom da se potrudim, kao neki glupi bojkot :D  mislim, ne znam čemu to služi... Možda je to ovo što su već analizirali Tiger i Putnik, neka zaštita od anksioze kod mene..
Budem tako pasivna i mrzovoljna, možda je to samo druga strana panike i straha, evo ne znam ali nije dobro nikako...
I stalno sebi ponavljam da nije ništa o glavu, al slaba vajda..

Ali ima nešto što me zabrinjava a u vezi je sa preterivanjem a to je da mi treba sve više vremena za opravak ili regeneraciju posle problema :unsure:
Po nekoj logici, trebalo bi da s godinama, sve brže nešto prevazilazim, ali ne, meni svaki put posle nekog lošeg događaja, manjeg - većeg, treba sve više vremena da se stabilizujem i povratim raspoloženje... i ovo se ne dešava zato jer se preispitujem over&over već je neko realno stanje energije, kao eho koji odzvanja još dugo posle krika :(


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users