Jump to content


- - - - -

Samo neki savet, svega vam.


  • Please log in to reply
9 replies to this topic

#1 Wuzi203

Wuzi203

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 26 posts

Posted 31 January 2018 - 13:50

Cao ljudi, sta Ima? Evo ovako stvari stoje, znaci prebacite temu negde drugo ako nije za ovde.Imam 20 godina, prosle godine Sam zavrsio srednju, imam anksioznost, depersonalizaciju 2 ipo godine I malo vise.Imam ponudu za razgovor za posao, sve full.. Ali obuka je u drugom gradu mesec dana, bas tamo gde Sam see skolovao 4 godine.. znaci ja sam stvarno ok decko, svi kazu da Sam super I jesam dobar u komunikaciji, ali me muci anksioznost.. znaci ja mogu da obavljam sve radnje, Ima situacija u kojima se osecam "van sebe", fakticki ljudi me tretiraju sa postovanjem ali ja imam tu anksioznost i blazi oblik depersonalizacije.Znaci ja mogu da sam kul, ali necu da dozivljavam tu vrstu napetosti vise.(Hocuuu, udari jace anksioznoscu, da te vidim koliko si jaka!!!)Stvarno ta anksioznost varira od situacije do situacije.. Problem moja mama koja uopste nee razume prirodu ove pojave je ljuta sto nee zelim da idem I potpuno me ne razume.. znaci potpuno.Lose see osecam zbog toga.. Bog mi je sve dao, fizicki izgled, spretnost, (nee volim za sebe da govorim "pametan"), razumevanje drugih ljudi koje jako retko ko poseduje, mnogo razlicitih talenata, vrline, srce ali eto ti.. na, uz sve to, sto da pored svega toga nemam anxiety I dp.Msm da sam nesto kao Ekstrovert, odajem vajb sposobnog i snaznog decka.. keva mi je dala knjizicu I bacila kao keru da idem da idem kod cika doce, bez imalo osecajnosti! Obecao Sam joj kad sredim sa cika docom da cu poceti da radim... Ali od nje, nee zelim vise trunku osecanja, prepusten cu odsada biti Sam sebi I to je to...Moze ljudi neki savet od vas?  Prijatan dan svima zelim! :) PS: Od mame ovo nisam ocekivao, ali razumem je samohrana je... Ali nee shvata.

#2 Illusory

Illusory

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 66 posts

Posted 31 January 2018 - 16:29

Roditelji retko shvataju kroz šta prolaze njihova deca ukoliko nisu sami isto to iskusili. Ceo život imam problem sa time.
Elem, što se tiče samog problema... ja sam imala problem sa depersonalizacijom godinama i nažalost, pošto je problem hemijske prirode, najlakši način da se "olakša" stvar je da tražiš od doktora da ti uvede blaži anksiolitik. Poenta je što, makar kod mene, depersonalizacija jeste posledica anksioznosti, pa anksiolitici tu itekako pomažu (e, sad, mogla bih ja nadugačko da ti pričam o svim tim lekovima, ali mislim da je suvišno, s obzirom da je najbolje posavetovati se sa svojim doktorom). Naravno, krene se od male doze pa se vidi koja je dovoljno delotvorna, a da te ne ometa. Ne smatraj to štakom, nego samo malim podsticajem da se otisneš u život, a da se ne plašiš samog sebe.
Sa druge strane, svaki doktor radi kako on hoće, ali čim čuje da si iole anksiozan, momentalno će ti ponuditi benzo (najčešće se prepisuju Lorazepam, Bromazepam, Xanax i Clonazepam), hah. :lol: U suštini, ili će to uraditi ili će te "uputiti kod psihologa/psihoterapeuta". Ljudi nisu nešto mnogo inventivni.

#3 Marginalna

Marginalna

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 123 posts

Posted 01 February 2018 - 13:01

Moj ti je savet da ne tražiš nikakve lekove jer je osećaj depersonalizacije sasvim bezopasan. Kada nastupi taj osećaj najčešće je dovoljono produbiti i usporiti disanje. Ako se nisi već sreo sa tehnikom abdomenalnog disanja izguglaj i vidi kako se radi.

#4 Bezimeni_

Bezimeni_

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 174 posts

Posted 01 February 2018 - 18:15

Hej druze, jako mi je zao da cujem da se i ti mucis...

E sad, kao neko ko je patio mnogo od anksioznosti i depresonalizacije i jos uvek pati od anksioznosti i depresije zbog nekog drugog problema itd itd...reci cu ti sledece:

1.Bice to verovatno sve ok, ti si VEROVATNO samo hipersenzitivna osoba (kao vecina nas ovde) i reagujes anksiozno na razne odgovornosti, strahove itd itd, a depersonalizacija zna da bude simptom anksioznosti. Tako da kada ti malo se opustis i steknes sigurnost u sebe u tom poslu ili cemu god sve ce to da se stabilizuje verovatno.
2.Ukoliko imas epizode istih onako bas NASUMCINO, skroz neodredjeno, tj. da nikakav dogadjaj ne isprovocira tvoju anksioznost, nego sama niodkuda dodje potpuno naglo i neocekivano, onda je to veci problem i onda ces u tom slucaju mozda i morati neke lekove da uzimas (ali ni u ludilu ne srljaj i ne prihvataj sve sto ti bilo koji psihijatar preporuci (ovo se odnosi na Benzodiazepine pre svega)).
3.Nemoj ni slucajno uzimati to svojoj majci za zlo. Nema ona lose namere, majka ti je, (jer da ima ne bi te terala i motivisala da radis)...ona samo misli da radi ispravnu stvar jer NE ZNA i NE RAZUME SE. I to je ok, jednostavno ne mozes ocekivati da na balkanu i uopste na svetu gde je svest o mentalnim bolestima jos uvek na nivou "Sta? Depresija? Ja to zovem lenjost!!! MRSSS NA POSO!!!", neko moze tek tako da te razume a da se ne bavi neuropsihijatrijom, da ne pati od istih stvari, ili bar da je neko ko zna jako dobro apstraktno da razmislja i da sa jako precizno stavi u tudju ulogu.

Eto toliko ti za sad mogu reci, a ne bi bilo lose da nam kazes sta prouzrokuje tvoju anksioznost/depersonalizaciju, ako uopste ima vidnog razloga?

@Marginalna, po mom misljenju, ne bih bas rekao da je to tako jednostavno, bar ne iz mog ugla (imao sam najzescu depersonalizaciju koja je nasumicno dolazila bez razloga i tu disanje ne moze apsolutno nista da pomogne). Sve zavisi kakav tip toga ima i koliko je njemu zapravo mozak zdrav.
Imas ljude koji imaju SITUACIONE psihicke probleme i one koji imaju BIOLOSKE psihicke probleme. Prvi se relativno lako srede, ako se situacija da srediti naravno, a da se u 99.999% slucajeva, a drugi se resavaju cesto uz pomoc psihijatrijskih lekova.

#5 GraničniHisterDistimić

GraničniHisterDistimić

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 576 posts

Posted 01 February 2018 - 18:16

ne znam šta da kažem pametno ali uvek mogu da pokušam da dam  savet ;).

Pošto vidim da si ekstrovert ,kako kažeš , vežbaj malo introvert čisto da mu ga daš po balansu .

#6 ruzza

ruzza

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,243 posts

Posted 01 February 2018 - 18:31

neznam koliko si iskreno pricao s mamom ali ako nisi mozda bi trebalo da je zamolis da te saslusa i da joj objasnis da imas strahove, strepnje, sve to sto te muci... jer ona te vidi kako si i ti sebe opisao, kao divnog decka, uspesnog lepog itd i ne razume kako te sad strah da ides na nekakav intervju ili vec sta... moras da joj objasnis... ne razume... ne bi te tek tako odbacila, sigurna sam... pricaj s njom...

#7 Wuzi203

Wuzi203

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 26 posts

Posted 01 February 2018 - 21:51

Hvala vam na odgovorima, zaista vas cenim! Hmmm, da nee bih sad multiquote, recicu ovako ponesto.. pa da, keva vidi da imam to drzanje I da Sam kul, ali ja nmg da opisem koliko sam imao anksioznost dok Sam putovao.. hypervigilance anksioznost, speedy neki osecaj.. npr uopste nisam povucen, bas Sam prav Ali nekako je upitanju cista nervoza i nemirnost, koja je bila dovoljno snazna da me ogranicava.Povlaci se, da.. super je.Def cu otici da popricam pa cemo videti.Keva razume, Ali I need razume.. hvala na savetima, prijatno vece svima zelim! :)

#8 Bezimeni_

Bezimeni_

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 174 posts

Posted 11 February 2018 - 16:00

Hej nema na cemu druze! :) Javi kako ide!! :)

#9 Cyanide

Cyanide

    Gde sam pala tu sam i nastavila.

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,647 posts

Posted 14 February 2018 - 17:54

Savetujem da prvo pokhsas sa psihoterapijom.
Na anksiolitike se 99% njih navuce. A to ne leci problem ni malo.


#10 Bezimeni_

Bezimeni_

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 174 posts

Posted 17 February 2018 - 01:16

Veronika, to vazi uglanom za anksiolitike iz klase benzodiazepina, ali SSRI-ovi se takodje koriste nezvanicno kao lekovi za suzbijanje anksioznosti (i nekima pomazu mnogo) a nisu adiktivni.
Tako da neka sagleda sve opcije ali definitivno neka uradi "homework" sto se tice adiktivnosti lekova koji su mu preporuceni kao i ostalih potencijalnih nuspojava (uzimajuci u obzir verovatnocu njihovog pojavljivanja, a ne odmah da kad procitas neku nuspojavu koja zvuci strasno pobledis od straha i odustanes od leka, neshvatajuci da su sanse da se taj simptom dobije recimo 0.01% ili ti 1 u 10 000).

Dakle druze, dobro pitaj psihijatra za sve, dodatno prouci pa onda donesi odluku.
To ti je moj savet.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users