Jump to content


- - - - -

Napetost i posao


  • Please log in to reply
40 replies to this topic

#1 pablo

pablo

    Napredni član

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 409 posts

Posted 04 October 2018 - 08:24

Poceo sam da radim, i jedno vreme posle predhodnog posla gde sam sastavio mesec dana gde sam dao otkaz zbog nesanice i
napetosti. Sad sam nasao novi posao i na obuci sam, taman sam se malo odmorio ali evo kako sam poceo da radim polako me opet muci napetost i anksioznost, jednostavno ne mogu da izdrzim dugo ni na jednom poslu, a svi ocekuju od mene da radim i non stop mi govore da sam lenj, narocito roditelji, meni je naporno da izdrzim taj prvi udar, novi ljudi, strah od odgovornosti i sta ako pogresim, ne znam da odredim koliko da zapnem kada i kako da se odmorim i opustim, kako da uskladim ostale obaveze, koja je moja mera, cesto mi se desava da se preforsiram.

#2 archaic_tiger

archaic_tiger

    tinejdžer

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,874 posts

Posted 04 October 2018 - 11:02

Upadljivo mi je ovo zadnje što si spomenuo...Tj.da se neretko "preforsiraš." Mislim,zašto to radiš? Je li iz nekog straha da se nećeš dobro pokazati,ili...?

#3 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 391 posts

Posted 04 October 2018 - 11:10

Tako je i kod mene sada. Kod mene obično prvi dani budu najteži. Tu baš budem nervozan isve radim naopako ali nakon kojeg tjedna to nestane. nadam se da će tako i kod tebe biti.
Ali i ja očito ne mogu dugo izdržati na jednom poslu. Uhvati me kriza ( jaka depra + jaka anksioznost ) i onda jednostavno dam otkaz il iprestanem bez objašnjenja ići na posao. Ne znam stvarno koji je lijek za ovo. Baš me zanima da li ovdje ima netko tko ima sličan problem ali opet uspjeva koliko toliko normalno raditi.

#4 pablo

pablo

    Napredni član

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 409 posts

Posted 04 October 2018 - 11:19

Ne mogu jednostavno da procenim kolika mi je mera da kontrolisem organizam, taj sam problem imao dok sam trenirao kosarku,
valjda me spuca adrenalin i posle padnem, verovatno ima i toga da bi se dokazao.

#5 archaic_tiger

archaic_tiger

    tinejdžer

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,874 posts

Posted 04 October 2018 - 11:41

 Nevidljiva sjena, on 04 October 2018 - 11:10 , said:

Ali i ja očito ne mogu dugo izdržati na jednom poslu. Uhvati me kriza ( jaka depra + jaka anksioznost ) i onda jednostavno dam otkaz il iprestanem bez objašnjenja ići na posao. Ne znam stvarno koji je lijek za ovo. Baš me zanima da li ovdje ima netko tko ima sličan problem ali opet uspjeva koliko toliko normalno raditi.

Možda bi nekako mogao da izađeš sa tim na kraj ukoliko bi odgonetnuo koji je zapravo uzrok aktiviranja tvoje depre (koja se,ako sam te dobro shvatila,uvek nekako "pobudi" baš u tim situacijama,čak i ako si bio u remisiji pre toga)? Mislim,zašto baš tad...?

#6 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 391 posts

Posted 04 October 2018 - 11:58

 archaic_tiger, on 04 October 2018 - 11:41 , said:

Možda bi nekako mogao da izađeš sa tim na kraj ukoliko bi odgonetnuo koji je zapravo uzrok aktiviranja tvoje depre (koja se,ako sam te dobro shvatila,uvek nekako "pobudi" baš u tim situacijama,čak i ako si bio u remisiji pre toga)? Mislim,zašto baš tad...?

Ne znam stvarno... Možda nije stalno isti razlog? E znaš šta mi je ovih dana palo na pamet? Čini se da se osjećam jako loše baš nakon što mi se desi nešta jako dobrpo... ne šalim se. Kada sma prvi puta dobio plaću u Burgeru ( 1000 eura) baš me je udarila depresija umejsto da to slavim jer sma napokon zaradio pravu plaću a do tada sam radio 2 sata na dan i slično i uvijek bio slab s parama i nekako sma mislio da nikada neću ni zaraditi normalnu ljudsku plaću. Počeo sma raditi u Burgeru, maštao o tome šta ću si sve kupiti, nekako mi je sve to djelovalo previše lijepo da bude istinitio. Napokon ću dobiti 1000 eura! I dobjem ih i padnem u depru i ne kupum si ništa zanimljivo. pa onda kada sam naao ovaj posao koj isada radim, gdje nema stresa ni glupih kolega.. opet mi nije bilo bolje, pa kada sam sad u utorak uspješno obavio razgovor za posao u knjižari opet me je drmnila tolika depra da sam javio da sam bolestan i danas i u utorak nisam otišao na posao.


U utorak sam inače išao u cirkus. I to pravi cirkus kao iz filmova. Najveći u Njemačkoj. Imaju onaj ogromni šator, bila je točka sa preko 20 lavova istovremeno, vidio sam kako je jedan čovjek na trapezu napravio trostruki salto mortale i to zavezanih očiju, bio je jedan tip sa prelijepim papagajima koji su letili ok publike i bili su toliko lijepi da su mi suze krenile na oči, vidio sma konje koji međusobno plešu i dvije foke koje kao su bile toliko izdresirane da ti djeluju kao da imaju ljudsku inteligenciju, vidio sma jednog tipa iz južne amerike koji kao da prkosi gravitaciji. i opet sam cijelo vrijeme bio depresivan. A možda je to povezano s time što dresuru životinja povezujem sa jako teškim mučenjem ( iako to vjerojatno nije slučaj kod tog cirkusa inače biga do sada zatvorili)

#7 archaic_tiger

archaic_tiger

    tinejdžer

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,874 posts

Posted 04 October 2018 - 12:18

 Nevidljiva sjena, on 04 October 2018 - 11:58 , said:

Ne znam stvarno... Možda nije stalno isti razlog? E znaš šta mi je ovih dana palo na pamet? Čini se da se osjećam jako loše baš nakon što mi se desi nešta jako dobro... Ne šalim se.

Uopšte ni ne mislim da se šališ,brate. Štaviše,to se...Pa to isto se i meni dešava!... :o

#8 Dreamcatcher

Dreamcatcher

    inzenjer mentalnih konstrukcija

  • Global moderator
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 651 posts

Posted 04 October 2018 - 12:32

Kad se uljuljkas u depresiju bojis se izaci iz nje

#9 Cicina gazdarica

Cicina gazdarica

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,304 posts

Posted 04 October 2018 - 12:42

Razmišljam da li da ćutim ili da pišem. Možda ćete me pogrešno razumeti.

Na SVAKOM poslu SVIMA je teško prvih dana. SVIMA, ne samo ljudima sa F dijagnozama. I svi, pa i mi sa tim famoznim F dijagnozama moramo da budemo strpljivi i da damo šansu poslu. Naravno, ukoliko nam je novac potreban.

Zar vi mislite da je meni bilo lako da radim punih 18 godina u jednoj ustanovi? Imala sam i tremu, bila sam i zbunjena i nije mi se radilo, ali- bio mi je potreban novac.

Bolelo me je koleno ali sam se svakodnevno pela uz stepenice. Trpela sam i grdnje šefova i sama se nekada svađala i povremeno plakala, ali sam radila.

Radila sam i druge poslove van te "kancelarijske ušuškanosti". Teže. Bio mi je potreban novac i nisam ni pomišljala da se vadim na depresiju, na tugu zbog očeve smrti, na...a imala sam razloge za sve to..

I preživela sam.

Eto, to sam htela da kažem. Razumem i napetost i depresiju i ankcioznost, ali sve se to dešava  ljudima koji se prvi put nađu u novoj sredini, na novom poslu.

#10 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 391 posts

Posted 04 October 2018 - 12:43

 Dreamcatcher, on 04 October 2018 - 12:32 , said:

Kad se uljuljkas u depresiju bojis se izaci iz nje

Zašto to misliš? Možda stvarno nekako podsvjesno ne želim izaći iz toga ali ne znam zašto bi to bilo tako.
ja nemam nikakve koristi od depre, nemam ni podršku od ljudi. naprotiv. Depra me samo sve više i više zakopava ali stvarno kao da podsvjeno ne želim izaći iz toga. Djeluje mi kao da ću ostati depresivan bez obzira šta mi se desilo. Ako dobjem na lotu vjerojatno bi i dalje bio depresivan.  kao da imam nekog demona u sebi koji me sprečava da živim kako želim

#11 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 391 posts

Posted 04 October 2018 - 12:50

 Cicina gazdarica, on 04 October 2018 - 12:42 , said:

Razmišljam da li da ćutim ili da pišem. Možda ćete me pogrešno razumeti.

Na SVAKOM poslu SVIMA je teško prvih dana. SVIMA, ne samo ljudima sa F dijagnozama. I svi, pa i mi sa tim famoznim F dijagnozama moramo da budemo strpljivi i da damo šansu poslu. Naravno, ukoliko nam je novac potreban.

Zar vi mislite da je meni bilo lako da radim punih 18 godina u jednoj ustanovi? Imala sam i tremu, bila sam i zbunjena i nije mi se radilo, ali- bio mi je potreban novac.

Bolelo me je koleno ali sam se svakodnevno pela uz stepenice. Trpela sam i grdnje šefova i sama se nekada svađala i povremeno plakala, ali sam radila.

Radila sam i druge poslove van te "kancelarijske ušuškanosti". Teže. Bio mi je potreban novac i nisam ni pomišljala da se vadim na depresiju, na tugu zbog očeve smrti, na...a imala sam razloge za sve to..

I preživela sam.

Eto, to sam htela da kažem. Razumem i napetost i depresiju i ankcioznost, ali sve se to dešava  ljudima koji se prvi put nađu u novoj sredini, na novom poslu.

Da. i meni je potreban novac i razlog zašto sam odustao od Burgera nije bila depra i anksioznost itd. nego kolege s kojima jednostavno nisam mogao izaći na kraj. a i sada ne planiram odustati od ovog posla koji sada imam i počet ću uz to raditi i u knjižari. I u Bosni sam radio skoro deset godina u jednoj knjižari često i po 10 sati na dan i to me je konstantno uništavalo psihički ali ipak sam izdržavao jer morao sam živjeti od nečega. Sada ovdje u Njemačkoj imam posao koji nije toliko strestan uopće a opet mi je to veća muka nego prije dok sam radio u Bosni. Ne znam kako je došlo do toga da više ne mogu izdržati raditi a prije sam mogao. Mislim da je to barem kod mene povezano s time što sam u novoj sredini gdje jednostavno ne poznajem nikoga. Grad je divan ali ja se ne snalazim ovdje.
I slažem se da su prvi dani svakome naravno najteži

#12 pablo

pablo

    Napredni član

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 409 posts

Posted 04 October 2018 - 12:55

A jeste vala ta depresija nekad dodje kao komfor, depresivan sam, ne mogu, necu da radim, citam knjige, slusam muziku, bavim se umetnoscu, setam, pisem,...
ali mora se kad tad covek sukobiti sa realnim zivotom.

#13 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 391 posts

Posted 04 October 2018 - 13:08

 pablo, on 04 October 2018 - 12:55 , said:

A jeste vala ta depresija nekad dodje kao komfor, depresivan sam, ne mogu, necu da radim, citam knjige, slusam muziku, bavim se umetnoscu, setam, pisem,...
ali mora se kad tad covek sukobiti sa realnim zivotom.

uf nez baš. ja kada sam ovako loše ne radim baš ništa i osjećam se toliko loše da sam razmišljam o tome kako da se roknem a nekako znam da nemam dovoljno hrabrosti za to. Prije bih rekao da je imati uredan posao sa normalnom plaćom komfor. Dok sam radio u burgeru imao sam dovoljno para za sve i to mi je onda davalo neki komfor.  a nije me posao nikada sprečavao da čitam, šetam, pišem itd. Čak mi djeluje da sada pošto imam samo 45 sati mjesečno rada ( za 450eura) imam previše slobodnog vremena a nekako mi je sve to vrijeme zbog depresije neispunjeno. Baš vidim da se znatno lošije osjećam otkad sam dao otkaz u Burgeru bez obzira što je taj posao bio grozan. Znači nema tu nikakvog komfora ali sigurno imam taj strah da neću moć izdrati puno radno vrijemeu knjiari. posve nelogičan strah inače.Kada sma mogao raditii u Burgeru zašt ne bih mogao raditi u knjžari? Nadam se da će to nestati kada počmem raditi i da neću pokleknuti.

#14 Cicina gazdarica

Cicina gazdarica

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,304 posts

Posted 04 October 2018 - 13:11

Nevidljiva Sjeno,

Pošto voliš knjige i radio si već u knjižari, nestaće trema i biće ti ok. Samo ti je potrebno malo hrabrosti i strpljenja i uklopićeš se u taj posao.

Srećno!

#15 joed

joed

    Još malo pa MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,558 posts

Posted 04 October 2018 - 13:19

@Sjeno.A da se počneš lječiti?

#16 pablo

pablo

    Napredni član

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPip
  • 409 posts

Posted 04 October 2018 - 13:22

Pa dobro, ne kazem da ne treba citati, bavi ti se umetnoscu i tako to, sve to oplemenjuje, ali cesto sam sebe uhvatio kako mi je to sve postalo izgovor da ne radim nista konkretno, par puta kad su me tako na poslu ubacili u vatru onda vidis gde si, frka, panika, ali nema tada kad da mislis da li sam depresivan ili ne, nego aj nosi se sa situacijom kako znas i umes, ispednes i smotan, i blesav i lud, ali mislim da se kroz to napreduje ako znas da iskoristis, inace te ovako psihijatri samo vrte u krug.

#17 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 391 posts

Posted 04 October 2018 - 13:27

 joed, on 04 October 2018 - 13:19 , said:

@Sjeno.A da se počneš lječiti?

 joed, on 04 October 2018 - 13:19 , said:

@Sjeno.A da se počneš lječiti?

Liječim se samo neuspješno. pijem antidepresive koji ne pomažu. mama mi samo savjetuje da ponovo otiđem do istog doktora. Možda to i uradim ali taj mi je djelovao maksimalno nesposoban i nekako ne vjerujem da će biti neke pomoći od njega. A iskreno.. jednostavno se plašim tih psihijatara, pa onda sve odlaem ili od svega odustanem i na kraju ne uradim ništa. Trebalo mi ej jako dugo dok se nisam natjerao otići do tog jednog psihijatra. Ev danas sam tražio brojeve psiijatara koji su relativno blizu mene. Jednom se praksa otvara sada u 15 sati. a ja sam ti tolika kukavica da će biti teško natjerati se da uopće nazovem tamo. to uvijek odlažem. Ali trenutačno sam toliko očajan da ću vjerujem stvarno nazvati tamo.

#18 joed

joed

    Još malo pa MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,558 posts

Posted 04 October 2018 - 13:36

Pa probaj,probaj uzimati neki lijek koji ti predloži.Ako ne bude bolje onda se ostavi svega,budući da, kako tako funkcioniraš i brez lijekova.

#19 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 391 posts

Posted 04 October 2018 - 13:56

 joed, on 04 October 2018 - 13:36 , said:

Pa probaj,probaj uzimati neki lijek koji ti predloži.Ako ne bude bolje onda se ostavi svega,budući da, kako tako funkcioniraš i brez lijekova.

Pa bez lijekova očito više ne ide. Morat ću mijenjati lijekove i psihijatre sve dok ne potrefim nešto što će mi barem malo pomoći. Na kraju će se desiti nešta zbog čega ću se počet osjećati bolje pa ću pomisliti da je to počeo djelovati lijek koji sam u tom trenutku pio :P ( ili naopako)

#20 archaic_tiger

archaic_tiger

    tinejdžer

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,874 posts

Posted 04 October 2018 - 14:02

 Cicina gazdarica, on 04 October 2018 - 12:42 , said:

Na SVAKOM poslu SVIMA je teško prvih dana. SVIMA, ne samo ljudima sa F dijagnozama. I svi, pa i mi sa tim famoznim F dijagnozama moramo da budemo strpljivi i da damo šansu poslu. Naravno, ukoliko nam je novac potreban.

Zar vi mislite da je meni bilo lako da radim punih 18 godina u jednoj ustanovi? Imala sam i tremu, bila sam i zbunjena i nije mi se radilo, ali- bio mi je potreban novac.

Bolelo me je koleno ali sam se svakodnevno pela uz stepenice. Trpela sam i grdnje šefova i sama se nekada svađala i povremeno plakala, ali sam radila.

Radila sam i druge poslove van te "kancelarijske ušuškanosti". Teže. Bio mi je potreban novac i nisam ni pomišljala da se vadim na depresiju, na tugu zbog očeve smrti, na...a imala sam razloge za sve to..

I preživela sam.

Eto, to sam htela da kažem. Razumem i napetost i depresiju i ankcioznost, ali sve se to dešava  ljudima koji se prvi put nađu u novoj sredini, na novom poslu.

Pa dobro,brate,ali to ne znači da se na Forumu ne sme o tome progovoriti...Opusti se malo,Cicina Gazdarice :glasses: Samo pričamo...


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users