Jump to content


Sta da radim?


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
15 replies to this topic

#1 estrella

estrella

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 192 posts

Posted 20 August 2010 - 20:52

Ne znam kako da zapocnem ovu temu. Nisam sigurna ni da joj je mesto u ovom podforumu, izvinjavam se unapred ako sam je postavila na pogresno mesto. Tema je licne prirode, nisam sigurna ni da bih uopste trebala da je postavljam bilo gde.
Ma nisam sigurna ni u sta. U glavi mi je haos. Izvinjavam se ako pisem konfuzno.
Imam problem sa mislima.. Ima ih gomila i u isto vreme cekaju da budu izrecene. Ne mogu da se skoncentrisem, u stvari tesko se koncentrisem. Pred zavrsetak skole sam imala problem i sa ucenjem, jer non-stop razmisljam o necemu, analiziram neke dogadjaje, postupke odredjenih ljudi, moje postupke, moje zdravlje, moje zelje, pa ih uporedjujem sa realnoscu, filozofiram o prolaznosti zivota,... Ma gluposti. Zelim da se opustim i da ne razmisljam ni o cemu. Ali moram prvo da rascistim sa sobom, ocigledno sam prelazila preko problema, nisam ih resavala, krila sam se od njih, potiskivala ih, a oni se zavukli u moju podsvest. Zato sam htela da razgovaram sa psihoterapeutom, ali me je i od njega sramota. Imam utisak da bi mislio "Sta laprda ova klinka, smara sa nekakvim glupostima... ". Ipak, nasla sam neko savetovaliste za mlade u mom domu zdravlja i duuuugo razmisljam da odem tamo i porazgovaram sa psihologom, ali me sve nesto koci. Trenutno je psiholog na odmoru, vraca se sledece nedelje, otisla bih, ali ne znam sta da kazem kad se pojavim tamo.  icon_blushing.gif Znam da zvuci glupo, ali zaista ne znam.
Problem je sto uvek razmisljam sta ce ko misliti o meni, bilo ko; neverovatno koliko se opterecujem time. Mislim da je okolina u kojoj zivim, u kojoj sam rasla dosta uticala na ovakva moja razmisljanja. Nemam nikakvo samopouzdanje, stavise sebe uopste ne cenim. U stvari, u nekim momentima mislim da sam najbolja, najlepsa, najpametnija, ali to kratko traje. Posle se osecam jadno, ruzno, glupo,..
Nije mi bilo lepo ni u osnovnoj skoli, ni u srednjoj, ma ni u vrticu. Bilo bi preopsirno da sve opisujem, ali ukratko... U vrticu me je maltretirala vaspitacica. Ja to tad nisam shvatala, ali sad sa ovoliko god kolilko imam itekako shvatam. Vredjala me je pred svom decom i pretila da ce me tuci, a mene mi, bila sam mirno i dobro dete. Da l' pod njenim uticajem ili ne, ali ni vecina te dece me nije volela. Secam se kad su me saterali u cosak i rekli da sam slon. Cuj, ja onakva mala i tiha -slon!
U osnovnoj nije bilo lose u pocetku. Uvek sam ja bila stidljiva, tiha (imam tih glas), ne previse pricljiva, ali dobar drug i sa drustvom sam se znala opustiti. U 7om razredu me je neki manijak iz odeljenja ponizio na vrlo ruzan nacin. Ako me pitate zasto - nemam pojma, mozda zato sto nikad nisam bila lajava alapaca. Nisam to zasluzila, sramota me i da pisem. Od toga imam traume. Do kraja osnovne nije bilo strasno, ali su me neki ljudi posmatrali uz komentare: "To je ona...".  Sa ovakvim pogledima - wicked.gif .
Nisam stekla neke prijatelje u osnovnoj, ostala sam u kontaktu sa par ljudi, ali nije to prijateljstvo, bar ne onakvo kakvo ja zelim.
U srednjoj je bilo grozno. Nisam mogla da verujem kad mi se ponovila ista stvar koja mi se desila i u 7om razredu. cry.gif
Ogovarali su me na sva usta, iza ledja, niko mi nikad nije u lice nista rekao, ali zna se kad te neko ogovara. Srednja se zavrsila, ali mi je ostala u losem secanju, pokrenula je staru ranu, razvila pomalo paranoicno ponasanje kod mene. Pocela sam se tripovati da ljudi imaju neki dogovor da me maltretiraju, da mi svi zele zlo, postala sam vrlo obazriva, odbacivala nove ljude (a u isto vreme ih prizeljkivala u svom zivotu).
Prijatelje nemam i to mi tesko pada, zeljna sam drustva, a opet nekako odbijam ljude od sebe. Sad postoje i one price ili ih ja umisljam: "To je ona sto je isla u skoli sa Perom, a Pera kaze da je takva i takva".. A Pera je skot, naravno Peru skota svi vole. I tako.. Imam jos problema oko faxa, ali to cu resiti. Ne znam kako da promenim utisak koji ostavljam na ljude, da shvatim da mi ne zele svi zlo i da me ne ogovaraju svi.
Donekle sam ja toga svesna, ali ipak... Svesna sam i da NISAM glupa, ruzna i nezanimljiva, ali imam utisak da svi tako misle. U stvari niko me ne poznaje, niko ne zna nista o meni, cak ni ovih par "prijatelja".
Imam i jedan kompleks fizicke prirode, nije toliko upadljivo, ali mi predstavlja problem, imam utisak da svi gledaju u tu moju manu, a poznajem devojke koje imaju gomilu prijatelja, a ruzne su... Ne znam valjda zrace nekom pozitivnom energijom, a ja ko zna kako zracim...
Ako neko bude citao sve ovo sto sam pisala, izvinjavam se na gnjavazi. I postavljam jednostavna pitanja. Sta da radim? Da odem kod psihologa? Hoce li mi psiholog pomoci? Sta vi mislite o ovome? Jesam li ja samo razmazena glupaca koja izmislja probleme tamo gde ih nema? Tako moji misle (bez ovog glupaca).
Bojim se da ne napravim sebi neku bedu ubijajuci se razmisljanjem. Pomalo sam i hipohondricna. Pisala sam i na toj temi..
Mnogo se nerviram, a sve trpim u sebi, ne volim da se svadjam i onda precutim. I uopste, pocele su me nervirati i najmanje sitnice. Mozda niste stekli neku sliku o meni, ali me pitajte nesto ako hocete.. Priznajte da sam i vama antipaticna.. uvredjen.gif  Joj, evo vec lupam, a i koncentracija je skroz popustila. Bolje da prestanem sa kuckanjem..  rolleyes.gif

#2 Nedja

Nedja

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,628 posts

Posted 20 August 2010 - 21:46

pozdrav estrella smile.gif

Prvo, nisi antipaticna!!
Prica poput tvoje je cesta ne forumu... Okrutna okolina i uvrede vrsnjaka mooraju ostaviti traga, posebno na osjetljivoj osobi!
Za pocetak- objasni sebi da nisi nista kriva (oo, znam iz iskustva da je to jako tesko, ali vjezbaj), budi njezna prema sebi!
Ja se isto tjeram da po prvi put potrazim pomoc... Ako si se raspitala vec o psihologu, otidi kod njega! Ako ne znas sta ces reci- zapisi nesto slicno kao ovaj topic i procitaj mu! Sigurna sam da nece reci da si razmazena!
I ne zaboravi da budes dobra sama prema sebi!
Srecno!!


#3 Laufer88

Laufer88

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 14 posts

Posted 21 August 2010 - 19:02

Moje misljenje je da nisi antipaticna. Previse razmisljas o sebi i svojim potezima, ali nisi jedina jer i kod mene je slicno stanje. Sta ce ko reci ako napravim glupost itd. Meni recimo najvise pomaze kad nesto radim, znaci bilo sta. Primjer fizicke vjezbe, pospremaj sobu, bilo sta samo da ne razmisljam. Ja recimo znam po sebi, iako sam student. I ja znam ponekad, kad ne znam sta cu od sebe, da razmisljam. Da li je ovo trebalo ovako ili onako. Sto nisam rekao ovo, sto sam precutao itd... Jednostavno zelim ponekad da mi je sve unaprijed isplanirano i zbog toga, kad  se desi nesto sto nisam planirao ostanem nijem, "nesposoban" i pomislim: "E jesam li glup ispao" itd. Kako sam poceo ubijati dosadu, manje razmisljam kolko toliko.

#4 estrella

estrella

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 192 posts

Posted 22 August 2010 - 22:35

Pre svega hvala na odgovorima... smile.gif

Nedjo, kazes da budem dobra prema sebi, a ja u stvari ne znam kako da objasnim svoj odnos prema samoj sebi. Istina je da sam dosta samokriticna. Motale su se meni i suicidne misli po glavi, ali shvatam da ipak previse volim zivot da bih se ubila. Ne mislim da sam najgora, stavise u nekim momentima imam vrlo visoko misljenje o sebi (al' kratko traje). Nekad ipak razmisljam potpuno suprotno, da ja nisam zasluzila da imam prijatelje i da me ljudi cene, da nisam kvalitetna osba..
Sad razmisljam, ne bih dozvolila da me neko uvredi, a da ostane ne uzvraceno. Mada kad bih se nasla u takvoj situaciji verovatno bih zanemela. Mnoooogo vise su me ogovarali iza ledja, samo u vrticu sam trpela direktne uvrede i od strane te kretenske vaspitacice i od strane odvratne decurlije. Mala deca zaista umeju biti pokvarena.
Elem, bojim se da nisam razvila neku vrstu paranoje. Uopste ne pricam o sebi jer se bojim da ne budem povredjena, nekad imam tripove da postoji neki dogovor medju nekim ljudima da me uniste psihicki, cak sam od dva skolska "druga" koje sam, na nesrecu, upoznala (jednog u osnovnoj, jednog u srednjoj) umislila da su samo zlo, u stvari da je to jedna osoba (mozda moja vaspitacica), koja se transformise i prati me kroz zivot i zagorcava ga. Evo sad mi je pomalo smesan taj trip, ali mi se nekad cini zaista realan. Pre neki dan sam videla mentola iz osnovne i (ne znam da li mi se ucinilo) pogledao me je i zlobnicki se nasmejao.
Laufer88, istina je da kad sam dokona i nemam sta da radim mnogo vise razmisljam, tripujem, i uvek imam na umu da bih trebala da radim neke vezbe, da krenem na aerobik ili nesto slicno, ali me mrzi.. Takodje, mrzi me i da sredjujem, ulenjila sam se. A evo skola se zavrsila, sad pauziram citavu godinu (to je posebna prica, posledica moje stravicne neodlucnosti koja me ubija u pojam) i tek sledece upisujem fax.
Inace, imam uzasan problem sa koncentracijom i pomislila sam da je to posledica preteranog razmisljanja i analiziranja, da mi se mozak prosto umorio. I sad dok pisem, tesko mi ja da misli pretocim u reci i da sklapam recenice.. Zato su misli ovako nabacane, bez nekog reda.
E, da sad sam se setila, uvek imam potrebu da se pravdam. Bilo kome. Pa cak i sad sam osetila potrebu da obrazlozim zasto pisem konfuzno. Smeta mi to pravdanje, ali ne znam kako da ga se otarasim. Osecam da ce skoro svaki moj postupak biti osudjen i da moram da ga opravdam. Zamorno je...

#5 Laufer88

Laufer88

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 14 posts

Posted 23 August 2010 - 15:32

Nista u zivotu nije lako. Znam kako je kad se covjek ulijeni, tako sam i ja, ali onda ti dodje, pukne film i pocnes. Raditi nesto, ako ti je muka ici na aerobik vjezbaj kuci nesto, bilo sta i vidjeces kad pocnes odmah ces prestat razmisljat. Fax obavezno upisi, tu nema razmisljanja. Sto vise budes odlagala bice ti teze, poslusaj me. Mozak jednostavno otupi. Zato pravac se upisi i kad pocne bice ti mozda prvih dana malo tesko, ali onda ce ici ko po loju.
Sto se tice pravdanja to nije bitno, vjeruj mi da to niko ne primjecuje. Uostalom vodimo uctivu konverzaciju hahahaha smile.gif Salim se. Vjeruj mi da nista nije novo, niti da je to nesto, sto se nekom nije desilo prije ili sto se ne desava. Nema puno koristi od lezanja i gledanja u plafon. Zvuci malo grubo ali znam po sebi. Lupi sakom u zid. Reci svima idite u p. m. i posao u sake !!!

#6 kulen i cvarci

kulen i cvarci

    Još malo pa MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPip
  • 199 posts

Posted 24 August 2010 - 14:06

Koliko vidim muci te ta proslost, ti neprijatni momenti i zbog toga si nesigurna. I sama si rekla kako je sve to iracionalno. Ma sta verujes u nesto sto je iracionalno? Moras se boriti da izbijes sve to iz glave. Lepo je rekao laufer "uzmi radi nesto". Ako pauziras godinu dana sa faksom idi na neke kurseve, uci nesto, citaj nesto. Usredsredi misli na bilo sta. Moras trenirati mozak. Mora da sigurno postoji nesto sto te zanima.

Moras biti odlucnija sa ljudima. Rekla si da imas par prijatelja. Kada te jedan bude poceo vredjati ti mu vrati pa vidi sta ce da bude. Iako sam ja u zivotu propatio i patim zato sto nemam drugove ipak sam znao da oteram nekog u p.m. kada vidim da je bezobrazan prema meni. Nazalost znao sam da trpim takve ali uvek se sve zavrsavalo u p.m. smile.gif Koji ce mi takav. Upisi fakultet pod obavezno. Upoznaces tamo nove ljude, a valjda ce se naci i neko ko valja smile.gif

Idi kod psiholga da vidis sta ce ti kazati. Slusao sam za kakve sve gluposti ljudi idu kod psihologa. Veruj mi, nece te gledati cudno. Nemoj se tripovati da pises konfuzno. Pises skroz jasno.

#7 rositta

rositta

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 6 posts

Posted 25 August 2010 - 10:05

draga moja poslusaj sto cu ti reci.devet od deset ljudi se bori sa svojim strahovima,kompleksima i nesigurnoscu,znaci skoro svaki covjek.ja osobno mogu da se negdje na?em u ovoj tvojoj prici.stvar je u tome da ti imas jako nisku razinu samopouzdanja,moras sama da tome stanes u kraj.shvati da si jednako dobra kao i drugi i bolja.svi ti zli ljudi iz tvoje proslosti radili bi to svakome ali ti si jedna od onih sto im dopustas,nemoj.oni su veci kompleksasi nego sto ces ti ikada biti,zasto dopustas da lijece svoje frustarcije na tebi.moras da se zauzmes za sebe.najvise ti pisem iz ovog razloga.mlada si jos.moras da se trgnes,jer mozes da sebi unistis zivot,evo pr.vec imas problema sa faksom,mislim sa bitnim stvarima u zivotu i onda ces doci u neke ozbiljnije godine i shvatiti da si sebi upropastila zivot jos vise.samim tim imas problema sa roditeljima.kontas?moras da popravis svoje samopouzdanje jer jednog dana kad ti to padne napamet mozda ces biti bez karijere udata za nekog kretena koji te vrije?a i ne znam sta jos.trzni se.shvati da si jednako dobra kao i drugi,kazem ti opet,upisi fakultet i radi na sebi.onda nemoj da se pravdas svima,zasto bi?a ti ne trebas da budes lapaca i svadalica kao sto i nisi,ali mozes da bude jedna normalna osoba koja ne mora da trpi i neda na sebe.kazem ti jednostavno moras da se dignes,da po?es sebe da cijenis i volis kao sto svak normalan to i cini.takva kao sto si sad pogodna si za svakakve ljude koji ce te unistiti jos vise.mozes da upadnes u jos vecu krizu.necu te stediti jer ti ovo govorim iz osobnog iskustva.dok su svi normalno zivjeli i hodali uzdignute glave ja sam sebe unistavala.nisam se cijenila,unistavala sam se i upala u veliku depresiju.dok su moji vrsnjaci rjesavali sva zivotna pitanja jer su imali ljubav prema sebi i svojima i jer su bili sasvim normalni,ja sam se negdje sazalijevala,tek sad vidim bespotrebno.zato ti kazem,ne treba ti to jednostavno moras da se trgnes i po?es da sebe cijenis puno puno vise,pa daj nisi ti neka luda,kad si vjerovatno cak i bolja od drugih.znas kako je meni moja majka govorila:kako ti nije sebe zao.mozda sam ja presiroko otisla na tvoj problem ali mlada si,na?i svoje samopouzdanje jer bez njega dolaze svi problemi u zivotu.vjerovatno si prelijepa ali ti iako kazes da si svjesna svega vidim da nisi jer nebi ti se desavalo ovo sto ti se desava.kada se trgnes onda ces i naci prave prijatelje i vise drustva,vjerovatno ces biti i otvorenija itd.eto toliko.izvini ako sam bila malo gruba ali postajem vise alergicna kad vidim kako ljudi sami sebe sputavaju i to oni od boljih...


#8 estrella

estrella

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 192 posts

Posted 25 August 2010 - 13:35

rositta, nisi bila gruba. Hvala ti na postu. Ne volim kad mi ljudi kazu: Trgni se! Ali sad kad si mi sve ovo napisala uopste mi nije zasmetalo.
QUOTE
stvar je u tome da ti imas jako nisku razinu samopouzdanja,moras sama da tome stanes u kraj.

Znam da mi je samopouzdanje jadno.. sad.gif I znam da sam zbog toga propustila mnogo prilika u zivotu, a ako ovako nastavim propusticu ih jos vise. Zelim da se promenim i moram to da ucinim zbog sebe pre svega, a bilo bi me i sramota pored ovih vasih postova i podrske da ne ucinim nista. icon_blushing.gif
QUOTE
kazem ti opet,upisi fakultet i radi na sebi.

Hocu. Nisam ni nameravala da ne upisem studije, ali je ove godine to ne izvodljivo. Jako sam zelela da upisem jedan fakultet (nebitno koji), ali nisam verovala u sebe, mislila sam da ja ne mogu da spremim prijemni za taj fax, a i cula sam svakakve price o tom fakultetu i onda sam u 5 do 12 resila da pokusam da spremim prijemni za neki drugi fax koji nikako nije za mene i nisam prosla.. Da sam se pocela spremati ranije verovatno bih uspela. Mnooogo sam neodlucna, a i to je definitivno posledica mog niskog samopouzdanja. Sad jos uvek ne znam koji fax da upisem sledece godine, ali moram da prelomim. Do tad sam planirala da ne sedim besposlena kod kuce, vec da krenem na salsu (to ce me sigurno oraspoloziti), da upisem neki jezik i da nadjem neki poslic. E sad ja vek nesto planiram, a neverovatno mi je tesko da moje planove sprovedem u delo.
QUOTE
ali ti iako kazes da si svjesna svega vidim da nisi jer nebi ti se desavalo ovo sto ti se desava.

To meni nije jasno. Mislim da sve razumem i da umem objektivno da sagledam situaciju, a onda opet napravim istu gresku, i opet, i opet.. Greska za greskom. Onda sam pocela sve pripisivati losoj okolini, njihovim zlim namerama,.. Jesam nailazila na lose ljude, ali da sam imala drugaciji stav ne bi bilo tako kako je...

QUOTE
Moras biti odlucnija sa ljudima.
Nikad nisam bila odlucna, a narocito ne prema ljudima. Nisam htela nikoga da povredim i pokusavala sam da im se prilagodim... Joj sad samoj sebi izgledam ljigavo... Nikad se nisam nikome ulizivala ili uvlacila, ali nikad nisam znala da kazem odlucno NE. Ili ako kazem ne, onda posle toga sledi gomila obrazlozenja, izvinjenja.. jbn pravdanje. A mora da je dobar osecaj oterati neku budaletinu u p.m.

QUOTE
Upisi fakultet pod obavezno. Upoznaces tamo nove ljude, a valjda ce se naci i neko ko valja

Tome sam se najvise radovala, ali me je ujedno i strah od gomile nepoznatih ljudi. Elem, to me ceka sledece godine. Nadam se da ce i u skoli jezika i na salsi biti finih ljudi. smile.gif Samo da se ja pokrenem...

#9 stefo

stefo

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 58 posts

Posted 25 August 2010 - 16:19

Isti smo biggrin.gif neodlucan sam, samopouzdanje i samopostovanje 0, tesko kazem ne i kao sto kazes tu slijedi gomila pravdanja i izvinjenja najradije bih da taj dio preskocim i da ljudi shvate poruku, strah takodje od gomile ljudi a to je posljedica socijalne fobije.

I korijen svega je: nisko samopouzdanje biggrin.gif

#10 estrella

estrella

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 192 posts

Posted 26 August 2010 - 15:29

^
Pa je l' preduzimas nesto? Je l' imas nameru da radis na izgradnji samopouzdanja?...Ili ti je mozda ok tako??  unsure.gif

#11 stefo

stefo

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 58 posts

Posted 26 August 2010 - 15:58

Problem je sto je od tog manjka samopouzdanja nastala socijalna fobija i OKP. Sutra bih trebao psihologu otici(pouzdano dobar psiholog) pa se nadam
da ce mi to pomoci.

#12 estrella

estrella

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 192 posts

Posted 26 August 2010 - 20:47

Ok. Srecno kod psihologa.

Cekanjem i ne preduzimanjem nikakvih aktivnosti za poboljsanje situacije se samo nagomilavaju problemi i teze ih je resiti..

Inace, i ja cu verovatno sutra prosetati do doma zdravlja da popricam sa psihologom.. Samo sto nije pouzdan i proveren psih. u pitanju. Nemam pojma kakav ili kakva je... Videcu. Malo mi je frka sta cu mu/joj reci. Verovatno cu napisati nesto na papirce kao sto me neko savetovao.. I tako... Danas sam bas smorena. Nemam sta vise pametno da kazem. Napisacu na temi sta sam uradila kod psih. ako odem sutra.

#13 estrella

estrella

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 192 posts

Posted 03 September 2010 - 15:12

Grozno se osecam, mozda ce mi biti lakse ako se ovde izjadam... Glupo mi je sto se posle svih vasih saveta i ohrabrenja ponasam i osecam ovako...
Mozak mi je toliko zatupeo, osecam kao da sam se ucaurila, nemam volje da se mrdnem, nemam volje da razmisljam, ne vidim nikakvo resenje i nemam volje da ga trazim.
Nemam volje ni kod psihologa da idem, dobro je sto sam odustala jer me ni on ne bi razumeo.
Niko me ne razume. A ne razumem ni ja samu sebe. Mrzim sebe, zelim da pobegnem od sebe jer ne mogu vise da se smislim.
Sad me forsiraju da upisem bilo koji fakultet.. Kako to misle... Da upisem bilo sta samo da bi mogli da kazu rodjacima i komsijama da im cerka "nesto" studira. Sto mi to odmah nisu rekli. Sad nemam izbora. Moram na privatni fakultet, a sa diplomom priv. fakulteta mogu da obrisem da ne kazem sta. Ne mogu da verujem na sta sam spala... Samo da nesto studiram, nebitno sta, kazu posao je ionako tesko naci ako nemas vezu ili srecu. E pa ja nikad ni jedno ni drugo necu imati i sad mi ostaje samo da se ubijem. Ali to nema sanse jer sam kukavica. I mrzim sto sam kukavica.
I kad bi mi dozvolili da pauziram godinu, ja opet ne bih znala koji fakultet sledece god da upisem, jer mi je u ovoj debilnoj glavi uzasan haos i iz svog tog haosa je nastala ova tupost koju sad osecam i koja mi uzasno smeta, a opet nemam volje da se borim protiv nje. Pokusala sam da razgovaram sa sestrom... Ona kaze da ne vidi nikakav problem u celoj situaciji. Kaze da dramim bezveze. I ne trudi se da razume... Kaze da objasnim roditeljima da ne zelim da studiram bilo sta vec ono sto zelim i to je to.. Kao da je tako jednostavno. Ne zelim da ih razocaram, a znam da vec jesam i mrzim sebe zbog toga, a nemam nista od tolike mrznje, ona nista ne menja. Kako da im objasnim haos u mojoj glavi, oni to nece razumeti, samo ce biti razocarani sto sam ovakva kakva sam. Pred njima uglavnom glumim da je manje vise sve ok. Strasno bi se razocarali, ali mi opet nije jasno zasto mi odmah nisu rekli da pauziranje ne dolazi u obzir, zasto su me zavlacili. Place mi se, a i muka mi je zbog stomacnog virusa koji me je snasao, imunitet mi je nikakav, sva sam nikakva, samo sedim i kukam i mrzim sebe zbog toga. I opet mrzim sebe i poenta svega je moja mrznja prema sebi. I trebalo bi neko da me isamara da se trgnem. Jasno mi je da me sestra ne razume i da me moji ne bi razumeli jer ja sebe ne razumem, jer se mrzim do besvesti.

#14 artiste

artiste

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 469 posts

Posted 03 September 2010 - 15:44

pa upisi taj privatni fakultet,to je danas privilegija ,to je elitno,za bogate.
Otkud znas,mozda ti se i svidi to sto ces studirati?
A na kraju,uvek mozes da se predomislis i kad ukapiras stvarno sta te privlaci mozes da promenis faks.


#15 estrella

estrella

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 192 posts

Posted 03 September 2010 - 16:03

Ne, eto, ne razumes me.. Ali to je ok, posto me niko ne razume, kao sto rekoh ni samu sebe ne razumem.
Nije privilegija upisati privatni fakultet jer te posle ljudi gledaju kao da si malouman, jer postoje tolike predrasude o priv. fakultetima, a i sama verujem u te predrasude.
Moji nisu bogati i zao mi je da izdvajaju i bacaju pare na neki glupavi priv. fakultet, a da na kraju niko nema koristi od toga.
Oni su ocajni sto ja nisam nista upisala i donekle ih razumem i zao mi je sto sam ih razocarala.
Moja velika zelja je da studiram arhitekturu i samo se tu pronalazim, ali ocigledno je to privilegija, jer je arh. fax skuplji od vecine privatnih iako je drzavni... I sve me to dodatno ljuti i nervira i baca u ocaj. A budzet je na arhitekturi gotovo nedostizan, a master je tek posebna prica... Sve u svemu jedno veliko s**nje...

#16 artiste

artiste

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 469 posts

Posted 03 September 2010 - 16:14

QUOTE(estrella @ 3 Sep 2010, 05:03 PM)  
Ne, eto, ne razumes me.. Ali to je ok, posto me niko ne razume, kao sto rekoh ni samu sebe ne razumem.
Nije privilegija upisati privatni fakultet jer te posle ljudi gledaju kao da si malouman, jer postoje tolike predrasude o priv. fakultetima, a i sama verujem u te predrasude.
Moji nisu bogati i zao mi je da izdvajaju i bacaju pare na neki glupavi priv. fakultet, a da na kraju niko nema koristi od toga.
Oni su ocajni sto ja nisam nista upisala i donekle ih razumem i zao mi je sto sam ih razocarala.
Moja velika zelja je da studiram arhitekturu i samo se tu pronalazim, ali ocigledno je to privilegija, jer je arh. fax skuplji od vecine privatnih iako je drzavni... I sve me to dodatno ljuti i nervira i baca u ocaj. A budzet je na arhitekturi gotovo nedostizan, a master je tek posebna prica... Sve u svemu jedno veliko s**nje...

E ,jebiga onda,sve nas je kapitalizam unistio,
ali ako zaista osecas da te privlaci arhitektura upadni na budzet,zasto da placas,nemoj odustati od svog sna!