Jump to content


Samo panicni poremecaj? Ne umem da shvatim.

anksioznost panicni poremecaj misli raspolozenja granicni poremecaj licnosti borderline bpd

  • Please log in to reply
2 replies to this topic

#1 indigostar

indigostar

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 2 posts

Posted 25 November 2017 - 17:00

Pozdrav ljudi, evo vec nekoliko dana pokusavam da zapocnem temu i prosto ne znam odakle da krenem i sta bih rekla jer me je stislo sa svih strana.
Imam 23 godine, kao mladja sam bila depresivna, povucena i izlomljena iznutra, samo sam htela da ne postojim. Napade panike sam imala oko dve godine i bili su precesti i jakog intenziteta pa sam pre oko 6 meseci dobila dijagnozu panicnog poremecaja i dobila terapiju actapax i ksalol, dva puta pocinjala i prekidala terapiju jer ocigledno imam neki problem sa lekovima, ali sam znala da se nalivam alkoholom pod terapijom jer eto u haosu sam. Da napomenem da sam u tom periodu pre dijagnoze i eksperimentisala sa drogama koje verujem da su ili pojacale anksioznost ili ili bile okidac za nju. Sa tim psihijatrom nisam zadovoljna (evo i dalje imam odredjeni bes prema njoj). Netolerantna sam na stres i pritisak i u tim periodima sve ode dodjavola. To je i sada slucaj. Razne gadne stvari su se u poslednje vreme izdesavale. Pre par dana sam imala problema sa spavanjem, buka u glavi je bila prejaka pa sam valjda od tog umora pocela i da cujem da me neko doziva i odredjene zvukove koji ne postoje, popila 5 ksalola samo da sranja prestanu i otisla kod privatnog psihijatra koji je procenio da sam generalno ok i da nece da mi prepise lekove jer izvucicu se ja iz toga, predlozila da su mi potrebni razgovori jer ima dosta sranja kod mene i iz proslosti o kojima treba da pricam, samo sto nemam ja para za to. Da napomenem da kod psihijatra ne umem da budem potpuno iskrena, zaboravim i o cemu sam htela da pricam i totalno se izbagujem. A evo ja i dalje pijem ksalole na svoju ruku vec par dana jer sam u haosu. Generalno sam nepoverljiva prema ljudima. Imam strah da cu da poludim jer sam kao dete gledala majku kad je dozivela nervni slom i bila hospitalizovana zbog depresije, dobila neke dijagnoze anksioznosti i ne znam sta je tu sve bilo, u svakom slucaju svakakvih sranja sam se tada nagledala i jos uvek to ne mogu da prevazidjem. U istoriji porodice imam i slucaj sizofrenije. Sada nemam napade panike kao pre, u sustini osecam konstantno anksioznost i povremeno neku nelagodu u zelucu i neke glupe osecaje sto su mozda u stvari samo blazi napadi, ne znam. Generalno se osecam iritabilno i nervozno, sve mi smeta.
Preosetljiva sam i preemotivna, "pizdim zbog sitnica" pa tako ili izbesnim u trenutku ili progutam pa se posle to sve nagomila da ni sama nemam pojma sta mi je, jer imam taj mehanizam odbrane da pruzam otpor negativnim emocijama jer "pizdis zbog sitnica".
Promene raspolozenja su mi uzasne i preceste da vise nemam pojma ko sam u stvari i stavovi i misljenja mi se smenjuju u zavisnosti od raspolozenja. Ako me neko iznervira/povredi ta osoba je uzasna, posle kad se to sredi sve zaboravim. Kao da imam konflikt sama sa sobom i ne umem da nadjem balans, glas razuma je utisan, samo reagujem u skladu sa glupim emocijama.
Ceo zivot kao da imam dve osobe u glavi, onu razumnu i onu sto nije, i postoji prekidac koji ih smenjuje a ja nemam kontrolu nad njim. Ne umem da prepoznam sta je okidac. Te druge osobe se plasim jer kad preovlada povucem se u sebe i raspadam se sama jer ko ce ikad da me podnese ovako poremecenu kad ni sama ne mogu sa sobom. Ocigledno neki odbrambeni mehanizam za koji ne mogu da shvatim kada sam ga i zasto naucila. I tek kad ne znam vise sta cu sa sobom porazgovaram sa nekim bliskim i to ili ce da mi olaksa malo ili cu da se osecam golo jer ce se to upotrebiti protiv mene( verovatno zbog odnosa koji imam sa kevom, ne samo paranoja). Ovih stvari sam skoro postala svesna,uvek su bile prisutne samo nisam znala kako tacno da ih objasnim i kako to zapravo funkcionise. A ne umem da prestanem.
Trudim se da ne duzim. Je l ovo u stvari bas prejaka anksioznost koja me satera u cosak ili tu ima jos necega? Da li se desava nekom od vas anksioznih da upadate u ovakav haos? Je li moguce da moze da izazove ovako drasticne promene raspolozenja? Kako se boriti sa ovim jer nisam u stanju da se pokrenem, nemam volje ni za cim. Ozbiljno pocinjem da mislim da kod mene ima jos necega jer ceo zivot imam te neke autodestruktivne ispade. Da budem iskrena prema sebi i kad vratim film, granicni poremecaj mi ima itekako smisla. Znam da ne treba da dijagnostikujem sama sebe, ali morala sam da napomenem. Rado cu da pruzim jos informacija.
Da ne davim vise, pozdrav i hvala. :)

#2 WANNABE

WANNABE

    zeljan

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,798 posts

Posted 25 November 2017 - 17:32

ćao i dobrodošla :)

meni iz ovoga što si rekla ne deluje da imaš psihozu
neuroze neke svakako da ali psihozu ne
da li je ovaj ili onaj poremećaj ličnosti u pitanju jeste važno da znaš
i baš me nervira što ti nisu dali neke testove da radiš da otkriju postoji li uopšte pl

moguće je da su procenili da imaš odlike nekih pl ali ne dovoljno patološke da bi te od toga lečili
i onda su se skoncentrisali na anksiozu jer je to izgleda jedino što te ometa u svakodnevnom životu
a to je iz mog iskustva psihićima jedino i bitno
da eto ne ideš okolo potpuno van sebe a sve ostalo im je manje važno

šteta što nemaš para za psihoterapiju (kao ni većina ovde)
ona bi ti mnogo pomogla (kao i većini ovde)

piši još...

#3 indigostar

indigostar

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 2 posts

Posted 25 November 2017 - 18:47

Pozdrav i hvala puno na odgovoru. Slazem se sa tobom. U sustini psihijatar je gledao na mene kao da sam bas disfunkcionalna i da moram da pijem lekove jer to je po njoj jedino resenje. Sta moze ona uopste da sazna kroz 15-minutni razgovor. Ne smatram da imam psihozu, svakako stoji to da imam neki podsvesni strah da cu je razviti nekada.
Kad sam potrazila pomoc jesu anksioznost i ti napadi bili glavni problem pa su se fokusirali samo na to. O tim drugim stvarima koje me muce i kojih sad pocinjem da budem svesna nismo ni pricali. Radila sam ono psiholosko ispitivanje kod psihologa, onaj test. Smatra da je nesto zbog mojih godina, a nesto sam 'navukla'.
Ako je potrebno evo ukratko kako nalaz glasi : Granicna povisenja na neurotskim skalama, dominiraju depresijske tegobe uz prisustvo somatovegetativnih smetnji. Bazu licnosti karakterisu crte pasivnosti i zavisnosti, nizak prag tolerancije na frustraciju. Stice se utisak postojanja problema separacije i adaptacije, anksioznost naglasena, niskih resursa za oslobadjanje. Socijalni odnosi izrazito siromasni, cesto neadekvatni. Projektivni materijal upucuje na ozbiljan konflikt u vezi sa slikom o sebi i samovrednovanjem koji rezultira fluktuacijama raspolozenja i disfunkcionalnim ponasanjem. Snizena zainteresovanost za ljude se sagleda u sklopi tendencije ka socijalnoj restrikciji usled dozivljaja ugrozenosti od strane okoline.
Nije mi sve oko toga najjasnije, a nisu mi ni objasnili. Mislim da bi realnije bilo da test nisam radila pod terapijom, posto sam tada bila poprilicno 'ravna', ne znam da l lekovi tako treba da deluju ali nisam smatrala da 'normalan covek' treba tako da se oseca. Treba da odem uskoro na retest ali klasika ne mogu da ih dobijem preko telefona vec neki period, pa ko zna koliko cu da cekam da se zakaze, nije to u mom gradu a osecam se lose i bas nemam strpljenja. Kad sam odnela analizu tom prvom psihijatru zena je besnela sto sam prestala sa lekovima jer 'vidi na sta licis', dala terapiju ponovo i kao ako ne budes opet pila onda nema smisla da se vidjamo. Sta, samo da maskiram simptome i kao izlecena sam, neka.



Also tagged with anksioznost, panicni poremecaj, misli, raspolozenja, granicni poremecaj licnosti, borderline, bpd

1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users