Jump to content


* * * * * 1 votes

Nemam podrske u svemu ovome


  • Please log in to reply
115 replies to this topic

#41 desing

desing

    Još malo pa MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 853 posts

Posted 13 May 2015 - 02:18

Ja bih uzeo onu staru "bolje spriječiti nego liječiti". Potpuno razumijem tvoju zelju za lijekovima jer mislis da ces s njima proći lakse. I sa mnom je to bio slučaj , samo sam zakasnio nekoliko godina i počeo sa 25. Mlada si i zivot je pred tobom, moj savjet ti je da mladost ne provedes u depresiji i anksioznosti jer postoje lijekovi i psihoterapije koje ti mogu pomoći da zivot usmjeriš u smjeru kojem želiš.
Sve ovo se desavalo i meni , pa i dan danas sa roditeljima povremeno. Umisljanje , negiranje, većina nas je to čula puno puta. A onda dodje vrijeme kad je puno teze nositi se sa svim , umoris se od svega i nadjes u bezumlju a roditelji ti vise ne mogu pomoći kao prije. Prijatelji žive svoje živote , u brakovima su i vezama, imaju karijeru a ti se nadjes na bespuću.

Mila , molim te , nemoj si to dozvoliti. Uradila si pravu stvar i volio bih da sam i ja uradio isto u tvojim godinama , sada bi mi zivot bio lakši. Probaj sa lijekovima , i nekom psihoterapijom u kombinaciji , radi sve ono sto voliš i želiš , uzmi sve sto se nudi da bi uživala u mladosti kao i ostali a kasnije imala normalan zivot koji nema reprizu.

Zelim ti da uspiješ !



#42 Shewolf

Shewolf

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 117 posts

Posted 19 May 2015 - 20:28

desing :) :) :)

osjecam se malo zlocesto uzimajuci AD without mom knowing...heheh, nista strasno.

danas sam uzele pola tbl asentre i  imam isjecaj ko da mi je mrvicu pomogla i to kod anksioznosti.
ili je to zato sto sam se danas dobro obukla pa sam imala samopouzdanja. hahaha...lupetam...

#43 empire-of-dirt

empire-of-dirt

    Admin

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,581 posts

Posted 19 May 2015 - 22:26

Podrska i od mene! :)

#44 Shewolf

Shewolf

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 117 posts

Posted 19 May 2015 - 23:25

View Postempire-of-dirt, on 19 May 2015 - 22:26 , said:

Podrska i od mene! :)/>

ljubim! :)

#45 dzejvi

dzejvi

    Đavo

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,732 posts

Posted 21 May 2015 - 08:22

kako si, jesi bolje ?

#46 Shewolf

Shewolf

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 117 posts

Posted 21 May 2015 - 11:26

Heej :) hvala na pitanju...
a ono, okej sam... ne mogu jos nista primijetiti jer pijem tek 3 dana tako da...nadam se da bude bolje..iako mi je sad pritisak oko skole i svega pa nikako da se smirim.

#47 osjetljiva

osjetljiva

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 112 posts

Posted 02 July 2015 - 18:19

Moji nitko ne znaju da sam na AD. Da znaju, komentar bi bio "ti od lijenosti ne znaš što bi, pa izmišljaš bolesti".

#48 svetionik85

svetionik85

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 454 posts

Posted 03 July 2015 - 22:17

KOličina nerazumevanja u mojoj porodici za moju bolest je naprosto fantastična.
Niko ne razume i uporno negira moju bolest.
Jedino me razumeju psihatri i izabrani lekar.

Danas sam imao žestok napad krize, popio sam 2 litre piva i 8 Rivotrila i odmah mi je bolje.
Shvatio sam da moj život bez Rivotrila više nije zamisliv, treba mi bar 5-6 dnevno da bih ostao iole normalan.
Poćeo sam da gomilam zalihe, naravno sve bez recepta.
Ili to ili da se javim u bolnicu, trećeg nema.

#49 dzejvi

dzejvi

    Đavo

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,732 posts

Posted 04 July 2015 - 03:23

a zoloft idalje pijes, ne ? sta jos pijes uz njega ? koji ti je cuveni "ef" (F) ?

#50 Worth

Worth

    zen štetočina

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 517 posts

Posted 10 July 2015 - 14:59

View Postsvetionik85, on 03 July 2015 - 22:17 , said:

Jedino me razumeju psihatri i izabrani lekar.

Dobro da su tu bar oni. Ja se često zapitam nisu li pacijenti psihijatru samo objekti umesto ljudskih bića, i deo posla koji se mehanički otaljava. Sa koliko istih slučajeva se oni susreću i mogu li imati empatije za sve njih.
I koliko bi bilo jadno iznositi svoje probleme nekome ko samo glumi interesovanje... Na kraju, nekome ko može pomoći tako što će ti dati lekove i oterati te da se dalje snalaziš sam.
Možda je sve to u praksi drugačije? A možda nekome ko je na dnu i to mnogo znači, taj trenutak kada može da slaže sebe da je nekome do njega stalo...
Jezivo..

#51 svetionik85

svetionik85

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 454 posts

Posted 10 July 2015 - 23:54

Nema ti druge do oslonca na samog sebe i sopstvene snahe.Ja svaki slobodan trenutak provodim pijan ili pod sedativima. Personofikuj lekove. oni Su ti jedini prijatelji.

#52 Exley

Exley

    Tiberian Felhound

  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,733 posts

Posted 11 July 2015 - 01:34

danas su ti svi manje vise depresivni pa to smatraju normalom
onda ove "obicne" depresivce nazivaju bitangama/ljencinama

#53 Worth

Worth

    zen štetočina

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 517 posts

Posted 11 July 2015 - 22:01

View Postsvetionik85, on 10 July 2015 - 23:54 , said:

Nema ti druge do oslonca na samog sebe i sopstvene snahe.Ja svaki slobodan trenutak provodim pijan ili pod sedativima. Personofikuj lekove. oni Su ti jedini prijatelji.
Ja zapravo, ne pijem lekove... ne znam koliko to zaista pomaže. Mislim da problem proističe iz realne situacije u kojoj se neko nalazi i da je to ono što treba rešavati. Lekovi deluju kao bekstvo. I to je nešto, verovatno, onda kada se ništa ne može promeniti :(... ali dokle se može bežati? I čudno mi je, toliko čudno, da društvo generalno ovakve stvari može da gleda toliko hladno i nezainteresovano.
Prvo uništen sredinom u kojoj je živeo, a potom prepušten sam sebi da se snalazi. Upotrebljen, slomljen i bačen. Opet, mislim da svi mi tako završimo na kraju... jednom, kad god to bilo.

#54 lupus

lupus

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,992 posts

Posted 19 July 2015 - 19:11

Mislim da je najbolje i najdelotvornije kada se iz problema iscupas - SAM. Mene je moja dr ustondirala lekovima i sutnula u dupe da se sama koprcam. I dalje se koprcam, ali daleko sam sigurnija u sebe i daleko se bolje osecam, ne u smislu da sam srecnija nego smirenija, odmerenija, nasla sam neku ravnotezu, stabilnost, sama. Koliko sam samo kritika i optuzujucih reci progutala od najblizih, nikoga da te razume, zagrli, samo pogledi puni sazaljenja i osudjujucih optuzbi. Ma jebite se svi, SAMA CU! I stvarno, za mene je najbolje tako.

#55 archaic_tiger

archaic_tiger

    razmažena

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,045 posts

Posted 20 July 2015 - 02:43

View Postmatilda, on 19 July 2015 - 19:11 , said:

Mislim da je najbolje i najdelotvornije kada se iz problema iscupas - SAM. Mene je moja dr ustondirala lekovima i sutnula u dupe da se sama koprcam. I dalje se koprcam, ali daleko sam sigurnija u sebe i daleko se bolje osecam, ne u smislu da sam srecnija nego smirenija, odmerenija, nasla sam neku ravnotezu, stabilnost, sama. Koliko sam samo kritika i optuzujucih reci progutala od najblizih, nikoga da te razume, zagrli, samo pogledi puni sazaljenja i osudjujucih optuzbi. Ma jebite se svi, SAMA CU! I stvarno, za mene je najbolje tako.

Ah,kakva je to agonija...I ja ću to tako da pokušam (jer verovatno je to jedini mogući način koji može da postoji,i jedini put u životu)...

ALI...

Problem je jedino u tome što ću ja na tom putu vrlo brzo pući,ako ne i vrlo brzo umreti.To vrlo dobro znam.-.Šta znači to sam?Za mene....to je agonija kojoj nema kraja.

Eh,šta ti je slab karakter :unsure:.

#56 lupus

lupus

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,992 posts

Posted 20 July 2015 - 19:03

Znas kako, razmisljala sam o tome, o samoci. Pa sta? Pa sta ako si sam? Sve je vise ljudi koji su sami. Ja idem na kafu sama, na kupanje idem sama, u citaonicu idem sama, vozim bajs sama,  setam sama, ponekad nadjem drustvo ali uglavnom se resim i kazem, ja idem, ako nadjem nekog super, ako ne, sama. Ponekad se sa nekim se skontam, popricam, upoznam, ali uglavnom ne. Znam, u pocetku je postojala frustracija, ali je vise nema. Navikla sam se. Neces umreti. Oguglaces. Zivot ne ceka, resi se da zivis. Znam da je tesko, i sama sam se od samoce razbolela, iako sam se mnogo druzila sve je to bilo povrsno i lazno, nikoga nisam pustala blizu da ne bi video koliko sam trula. I pukla sam. A onda je postalo sve mnogo gore. I gore. I onda sam opet pukla,  ali nisam otisla u ludilo, postalo mi je svejedno. Sada sam sama sebi i oslonac i podrska i najbolji prijatelj, ako si izneverim bicu ja kriva. Mislim da to i jeste poenta. Da ocvrsnes, da postanes uravnotezena individua, nezavisna od drugih, stabilna. Mislim da tek tada, kada si nezavisan i stabilan mozes graditi stabilne odnose od kojih neces ocekivati nemoguce. Niko te ne moze spasiti osim tebe same. A zamisli da te neko spasi, pa se izmakne? Da li te je onda spasio? Da li ces ostati stabilna? Uzmi zivot u svoje ruke.

#57 joed

joed

    Još malo pa MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,600 posts

Posted 20 July 2015 - 19:50

@matilda.Jako lijepi post :)

#58 Lynn

Lynn

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 153 posts

Posted 23 July 2015 - 23:54

Slazem se. Matilda, hvala ti mnogo za ovaj post. Toliko je divan i prepun pozitivne energije da je to nevjerovatno!
To su upravo moje misli kojima samu sebe tjesim. Nije lako biti sam, bez podrske, uz ljude koji ne pokusavaju razumjeti vec samo osudjuju. Ipak, sto prije shvatimo da zapravo samo sebe imamo, to bolje. Ja sam prije zivjela u uvjerenju da ce se pojaviti neko ce me "izlijeciti", neko uz koga cu se osloboditi svih crnih misli. Koja zabluda... Kad prodju godine, tek tad shvatis da nikog nije briga. Svako zivi svoj zivot i nikoga nece zaboljeti to sto sam ja npr. preplakala noc.
Ne nadam se vise nikome. Ne cekam. Uzmem jaknu, izjurim iz stana i hodam...gdje me noge odnesu. Sjednem na klupu u parku, osluskujem zvuk vjetra. Uprkos svemu, lijepo je biti ziv. Imam i par prijateljica s kojima se vidim ponekad, ali sad nekako vise volim te svoje solo setnje :)

#59 lupus

lupus

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,992 posts

Posted 24 July 2015 - 21:13

Hvala ljudi :wub:  :blush: , sad, ne znam, mozda sve to i jeste pozitivno sto sam rekla, ali ja uvek ocekujem najgore, toliko mracim, da ne znam kako uopste ustajem iz kreveta :(. Ali ustanem, i zaintacim se, pokazem srednji prst bolescugi i picim dalje. Mora tako, nema drugog nacina.

#60 archaic_tiger

archaic_tiger

    razmažena

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,045 posts

Posted 25 July 2015 - 13:46

View PostLynn, on 23 July 2015 - 23:54 , said:

Slazem se. Matilda, hvala ti mnogo za ovaj post. Toliko je divan i prepun pozitivne energije da je to nevjerovatno!
To su upravo moje misli kojima samu sebe tjesim. Nije lako biti sam, bez podrske, uz ljude koji ne pokusavaju razumjeti vec samo osudjuju. Ipak, sto prije shvatimo da zapravo samo sebe imamo, to bolje. Ja sam prije zivjela u uvjerenju da ce se pojaviti neko ce me "izlijeciti", neko uz koga cu se osloboditi svih crnih misli. Koja zabluda... Kad prodju godine, tek tad shvatis da nikog nije briga. Svako zivi svoj zivot i nikoga nece zaboljeti to sto sam ja npr. preplakala noc.
Ne nadam se vise nikome. Ne cekam. Uzmem jaknu, izjurim iz stana i hodam...gdje me noge odnesu. Sjednem na klupu u parku, osluskujem zvuk vjetra. Uprkos svemu, lijepo je biti ziv. Imam i par prijateljica s kojima se vidim ponekad, ali sad nekako vise volim te svoje solo setnje :)

Oh My God,kako je ovo lepo rečeno (i kako je samo bolno tačno!)Naročito je dobro rečeno ovo "kad prođu godine"...Jer,ja moram za sebe da kažem da sam tek u poslednjih par godina počela realno da prihvatam tu životnu činjenicu (i to ne čak ni prihvatila do kraja,već počela da prihvatam...)A gde bi mi bio kraj da sam to naučila pre,recimo,desetak godina... :( ili da sam kao dete bila neki genije,pa da sam to shvatila u pubertetu?!!Gde li bi mi tek tad bio kraj? :shok:

Ovako,gomile i gomile vremena protraćene na pogrešne ljude i pograšna očekivanja..."da me zavoli ovaj,da me zavoli onaj..." (najviše,da me zavole neki članovi porodice)...I te gomile protraćenog vremena su danas,kao neka zmija otrovnica,sklupčane u mom želucu,i polako me jedu iznutra,konstantno i svakodnevno...

Ah,te životne iluzije...To prokletstvo.

Sad je,slobodno mogu da kažem-za većinu stvari u životu čak i prekasno...Kasno sam omudrela.U tupavoj emocionalnoj i psihološkoj zavisnosti od drugih prošlo je isuviše vremena-ama,to je čitav jedan bačeni život.Čak i sad se(koliki sam ja zavisni debil! :oioi:)tu i tamo ipak ponadam da bi mi naklonost ljudi iz okoline zbilja ulila neku životnu snagu i možda me i izlečila...Ali to je varka.Prazna varka.Ipak,ona ponekad deluje tako stvarno...-Tek danas,kad je već postalo prekasno za sve,ja polako počinjem da shvatam da čak ni ti članovi naših porodica žive u nekim drugim svetovima od naših,i da imaju samo svoje životne puteve...Da smo svi mi strogo odvojeni jedni od drugih,i da su sva preklapanja sa drugima (onda ako do njih i dođe)-neverovatno površna...I ako se i desi da nekad u životu sretnemo nekog ko je zavisan od nas,ko nije u stanju da živi ako nije deo našeg života,ko ne može bez nas...I ako ja ikad negde sretnem neku takvu osobu,biće mi potpuno jasno da je u pitanju-patologija...Ista kao što je i ova moja.I ta patologija je odvratna.U takvim međuljudskim odnosima nikad ne može biti ničeg lepog ni romantičnog.To su poremećeni odnosi.I što je najstrašnije od svega-čak ni takve,patološki vezane ličnosti za mene,neće biti briga jesam li ja ili nisam preplakala noć.Jer u samoj osnovi svake patološke vezanosti leži egoizam,sve zajedno sa potpunim slepilom za emocije onog drugog.

Dakle,šta onda zaključiti?Šta je to što mi u stvari jedino imamo?

Samoća... :mellow2:


:(


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users