Jump to content


LUDIM?!


  • Please log in to reply
5 replies to this topic

#1 Maladevojcica1

Maladevojcica1

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 5 posts

Posted 26 September 2017 - 13:14

Heej:) Nova sam na forumu. Htela sam da podelim sa vama svoj problem i da cujem vasa iskustva. Naime, moja dijagnoza je f41.0 , imam prisilne misli o ludilu.Inace mamini rodjaci i rodjeni brat su bolovali od shizofrenije. Meni vec 3 meseca ovo stanje ne prolazi. Tesko mi je puno, ne mogu da funkcionisem normalno. Osluskujem svaki sum , mislim da haluciniram. Pre neki dan sam razmisljala o jednoj poznanici i njen glas mi je tako zvucao u glavi stvaran , skroz ista boja njenog glasa i jako sam uplasena.Trebam opet otic kod psihijatra i ispricat mu za to , ali nekako me strah da mi ne kaze da sam i ja skrenula :(

#2 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 26 September 2017 - 13:36

dobrodošla

kad imaš strah od nečeg to može postati stvarno, iako nije. Osoba koja se boji nečeg vidi opasnost  u svemu i sve tumači kao potencijalnu prijetnju. Tako i ti kad se bojiš šizofrenije iz svega zaključuješ da je to simptom šizofrenije, ako razumiješ šta sam htjela reći.
Strah te je otići psihijatru jer misliš da će ti potvrditi ono čega se bojiš, a s druge strane on ti može olakšati i reći da ne boluješ od šizofrenije

#3 mr.Frusciante

mr.Frusciante

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 101 posts

Posted 26 September 2017 - 13:42

Ja ne mogu toliko da ti pomognem oko tvog problema kao neki drugi clanovi ali moram da ti posavetujem da svakako sto pre odes kod psihijatra jer svakako moze da ti pomogne.Ja sam imao jako velike predrasude,kao i generalno vecina ljudi iz naseg okruzenja.Ista je siutacija bila kao i kod tebe milsio sam da ce da mi kaze nesto poput toga sta ti ocekujes,da sam lud ili nesto tako.Cak sam imao i veliki strah od toga da ce da me ostave tamo jer mi je dijagnostikovana klinicka depresija ali na to sve je uticala unared stvorena pogresna slika u mojoj glavi.
Jako dugo sam odugovlacio(mesecima) i svo to vreme mi je postajalo sve gore i gore.Na kraju kada sam otisao automatski sam promenio misljenje i sto je najvaznije mnogo sam dobio odgovora na pitanja koja su me mucila tih meseci a onda i odgovarajucu terapiju.
Psihicki problemi su kao i svaki drugi problem koji coveka moze da zadesi,nekada moze da bude nasledan a nekada se jednostavno desi ali ono sto je najvaznije jeste da je izleciv.

Ne znam da li moze da se poredi sa tom tvojom situacijom ali ja sam u jednom periodu imao problema da jako glasno cujem otkucaje svog srca i to me je jako srecavalo da funkcionisem a pogotovo spavam.Toliko su bili glasni i konstantni da me je to jako uznemirivalo.Trajalo je to mozda dva meseca a onda je odjednom samo rpestalo i vise se nije vracalo.A sto se tice ovih glasova koje pominjes ne znam da li mislis na to da bukvlano cujes glasove ili cujes svoje misli.Meni misli povremeno naidju u toj meri da mi bude jako tesko da ih kontrolisem ali sam se vremenom navikao na to a u razgovoru sa nekim ljudima sam shvatio da je to sasvim normalna pojava koju dele i druge osobe.

Bice sve ok,nemoj samo puno da brines i Idi sto pre kod tog terapeuta :).Ovde ce svakako neko da ti se javi sa slicnim problemom pa ces mnogo vise da budes upucena u celu pricu.Prelistaj malo forum moguce je da i ima tema vezana bash za tu dijagnozu.

#4 Maladevojcica1

Maladevojcica1

    Baby

  • Beginners
  • Pip
  • 5 posts

Posted 26 September 2017 - 16:49

mr.Frusciante Nakon sto sam dozivela veoma jak panicni napad i mislila da cu da umrem , zatim se strah prebacio na ludiloo odmah posle dva dana sam bila kod psihijtra koji mi je prepisao tablete. Mada nisu bile od neke pomoci, imala sam nuspojave. Mene zadnjih dana probude otkucaji srca, bukvalno. Ali to me ne plasi toliko... Nije bio glas kao kada prica neko ko je pored tebe , nesto kao glasna misao.. sad i ne mogu da se setim bas kako je tacno zvucalo :/ Ne znam ni kako bih tacno opisala kada bih opet otisla psihijatru. Drago mi je zbog tebe , koliko mogu da zakljucim sada si prebrodio tu krizu ? :-)

#5 DTQ

DTQ

    Radar iz tame

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,218 posts

Posted 26 September 2017 - 17:55

Pleonazam. Fak.

Imas predispozicije za ''ludilo'' , medjutim po ovome ti je, makar ja mislim, data odgovarajuca dijagnoza jer ti je ocuvana svest. Ti sama stvaras simptome i brines da ces poludeti.
Razumem da ti je tesko. Obavezno pricaj otvoreno sa dr.

#6 mr.Frusciante

mr.Frusciante

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 101 posts

Posted 26 September 2017 - 20:46

Kao prvo sto se tice lekova iz iskustva ljudi koji su se meni javili stavili su mi do znanja da kod velikog broja njih pocetna terapija nije bila odgovarajuca.Kompleksno je sve to a i vrv da zavisi od same individue kako ce reagvati na odredjeni lek.Tako da ako osecas da nemas nekakvog pomaka sa tom terapijom(koja pri tome bi trebalo da bude barem visenedeljna da bi lekovi poceli da deluju) obavezno to kazi lekaru,siguran sam da cete vremenom naci pravo resenje.
I meni je isto bio problem sta da kazem terapeutu,kako da se postavim.Mislio sam da me niko nece razumeti pa ni on i on sam,osecao sam se stegnuto i iskren cu da budem bilo me je dosta sramota da otovreno pricam o svemu sto mi se desilo.Sto vezano za psihu sto vezano za neke fizicke manifestacije.Kada sam stigao prvi put na razgovor naisao sam na prijatnu atmosferu,delimicno sam se opustio i sto je najvaznije ta lekarka je uvek bila korak ispred mene.Dok sam se trudio da izgovorim ono sto sam unapred pripremio ona mi je povremeno postavljala neka podpitanja koja su u sustini bila deo moje planirane prezentacije(msm pre svega na simptome).Ono sto hocu da kazem jeste da je ona automatski znala kroz sta ja prolazim i koji su moji simptomi cim sam joj rekao sustinu problema.Tesko ces sama kroz sve to da prodjes,treba ti pomoc kao sto je trebala(i dalje treba) svima nama ovde na forumu.
Zapisi na neki papiric sve sto ti se mota po glavi pa neka ti to bude mini podsetnik kada odes kod psihijatra.Ja sam tako radio u pocetku jer kao sto sam rekao bio sam dosta stegnut jer sam se nalazio u novoj situaciji pa sam prvih puta ostajao nedorecen.Jednostavno od treme,straha nzm ni ja cega a i fokusiras se prirodno dosta na taj razgovor pa u medjuvremenu zaboravis gomilu stvari koje si hteo da kazes.

Nemamo ja i ti identican problem tj dijagnozu,ono moje pomenuto je samo jedna od propratnih rekcija moje depresije.Bilo je privremeno i proslo je.Onaj kljuc mog problema i dalje nisam resio ali se nalazim u mnogo boljoj situaciji nego na pocetku.

I da zaboravih da ti kazem jos jednu stvar vezanu za samog psihoterapeuta.I ja i gomilaaaa ljudi ovde smo ih promnili vise puta u toku lecenja na nas zahtev.Sasvim je ok da i ti to uradis ako vremenom osetis da nij to to i da ti ne odgovara njegov/njen tretman.Misim da sam negde na forumu cak video i kako ljudi daju pohvale na racun nekih lekara(preporuke) pa vidi da lia ima nekog iz tvog grada ili okoline.
Najvaznije je da ti steknes to poverenje i pre svega da se osecas bolje.
Znam da nije lako i da ti je sve to sada jako cudno i stresno ali probaj da ostanes pozitivna koliko god mozes.
I pisi na forumu sta god ti je na pameti,bice ti mnogo lakse a i naici ces na ogromnu podrsku :)


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users