Jump to content


* * * * * 2 votes

"Granični, antisocijalni i ostali" - imamo li realnu sliku o poremećajima ličnosti?


  • Please log in to reply
10 replies to this topic

#1 Hyperdrive

Hyperdrive

    PLAŠIM LJUDE

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,509 posts

Posted 23 December 2017 - 19:24

U fantastičnom tekstu o nefunkcionalnosti sistema, britanski psihoterapeut Keir Harding između ostalog govori i o tome kako su retke dijagnoze poremećaja koji nisu granični ili antisocijalni. On živi u Velikoj Britaniji i tokom svoje profesionalne karijere upoznao je samo desetak osoba koje su imale poremećaj ličnosti koji nije bio granični ili antosocijalni.

Malo sam razmislila o tome i shvatila da je ovde, izgleda, još gore. Imamo sijaset tema o graničnom poremećaju ličnosti...a gde su drugi?

Na ovom forumu sam upoznala ukupno dve osobe sa dijagnozama drugih poremećaja - jednu sa shizoidnim i izbegavajućim, i jednu pod ambrelom "drugih poremećaja ličnosti". Diskusije o drugim poremećajima su ili mrtve, ili teoretske, rešavamo testove, dijagnostikujemo žive i mrtve, nagađamo.

Šta mislite, da li sistem ne valja? Da li treba dijagnostikovati više ljudi, biti pažljiviji tokom procesa, ili sistem treba u potpunosti promeniti?

Izvor: https://thediagnosis...r-for-everyone/

#2 Ethsethera

Ethsethera

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 177 posts

Posted 23 December 2017 - 19:45

Mislim da je sada jos uvek nekako rano za bilo koju drasticnu promenu,jer psihicki bolesnici koji imaju te poremecaje koji su znatno redji od,lupicu,depresije ili shize,nisu jos maltene ni ''stigli na red'' za testiranja,evaluacije na nekoj ozbiljnoj skali itd. Ja mislim da je velika mana sistema sto imamo zaista malo ustanova za lecenje,da ne spominjem u manjim gradovima kakva je to procedura jbt,mislim da bi kad bi ih bilo vise,trebalo bi da se ide u smeru da se svaka ustanova na neki nacin specijalizuje za odredjene grupe psih.bolesti,uzmite Lazu npr,koliko samo ljudi kaze da izadje jos gore nego sto je uslo. To sa Palmom nije slucaj jer oni ipak imaju neku izblendaniju ''publiku''

#3 Pastirr

Pastirr

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 141 posts

Posted 23 December 2017 - 23:58

e super je članak. Ev odvojio sma par upečatljivih dijelova :D

The difficulty in this field is that the majority of the people getting this label are those who have lived through experiences of neglect, abandonment and outright abuse.  To then label them as disordered rather than seeing them as having an understandable response to their experiences then seems to be somewhat callous.

We heard experiences being discounted as illness, emotions being discounted as illness, anger about not being believed discounted as illness and a host of people who should have helped replicating the abuse of the past.  It was this part of the day I found most affecting and it was heartening to hear Jacqui talking of what made life liveable for her again.  Not some magic therapy but someone who would listen, someone who would validate and someone who empathise.

We talked a lot about the value of stories, how people are made of stories (not sure I agree, but certainly our perceptions of others are), and how “recovery” was about getting a story that portrayed you as a survivor of adversity rather than someone who was disordered or ill.

#4 Veronika

Veronika

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,292 posts

Posted 25 December 2017 - 05:41

View PostEthsethera, on 23 December 2017 - 19:45 , said:

Mislim da je sada jos uvek nekako rano za bilo koju drasticnu promenu,jer psihicki bolesnici koji imaju te poremecaje koji su znatno redji od,lupicu,depresije ili shize,nisu jos maltene ni ''stigli na red'' za testiranja,evaluacije na nekoj ozbiljnoj skali itd. Ja mislim da je velika mana sistema sto imamo zaista malo ustanova za lecenje,da ne spominjem u manjim gradovima kakva je to procedura jbt,mislim da bi kad bi ih bilo vise,trebalo bi da se ide u smeru da se svaka ustanova na neki nacin specijalizuje za odredjene grupe psih.bolesti,uzmite Lazu npr,koliko samo ljudi kaze da izadje jos gore nego sto je uslo. To sa Palmom nije slucaj jer oni ipak imaju neku izblendaniju ''publiku''
Meni je Palma život uništila... Tu je sve i počelo...

#5 Hyperdrive

Hyperdrive

    PLAŠIM LJUDE

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,509 posts

Posted 25 December 2017 - 14:23

View PostEthsethera, on 23 December 2017 - 19:45 , said:

To sa Palmom nije slucaj jer oni ipak imaju neku izblendaniju ''publiku''

Pa...i imaju, i nemaju. Mene su debelo zeznuli kad su mislili da sam težak slučaj, a sad kad se ispostavilo da nisam, šta ću im? Što ne leče nekoga kome zaista treba pomoć, a mene pošalju nazad u dom zdravlja?

#6 borderija

borderija

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 368 posts

Posted 25 December 2017 - 14:32

Sve manje vjerujem u meni postavljenu dijagnozu...iako imam nekih elemenata bordera...definitivno nisam tipicni border.....ali emocionalno nestabilna povremeno jesam....i trebam ljubav....ali znam i da dam ljubav....
Ono sto sam odlucila je da me ne zanimaju njihove dijagnoze postavljane na brzinu i ofrlje.
Ionako se borim sama....od doktora u mom slucaju nikakve koristi...

#7 Slučajna domaćica

Slučajna domaćica

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 183 posts

Posted 23 January 2018 - 21:27

Imam drugi trajni poremećaj ličnosti, ex PTSP.  Sem one prve psih iz dispanzera Laze-tamo se lečim, niko drugi nije ni pokušao da mi pomogne kada je taj poremećaj u pitanju.

Na internetu sam našla samo jednog jedinog lekara koji se bavi PTSP-om, kontaktirala sa njim i rekao mi je da ostanem tamo gde me "bolje znaju" ili da nekako nađem način da pređem kod njega ili da plaćam za razgovore sa njim. Da plaćam svake tri nedelje po 2700 dinara ne mogu. Jedino da konkretno razgovaram sa svojom lekarkom, by the way, kad joj se žalim, ona misli da joj se žalim na cerebralnu p! i da ona u izveštaju predloži VMA gde radi taj psihijatar.

Okej, ovo je TRAJNI poremećaj, ali i on se valjda leči..I ne može da se leči samo tabletama.

Mora uz njih da idu individualne ili grupne terapije.

Da li sam ovaj post trebala da otvorim kao posebnu temu ili je dovoljna ona koja postoji u pdf-u Krizna stanja?

I da li samo ja na ovom forumu imam tu dijagnozu drugog TRAJNOG poremećaja ličnosti?

#8 Iimitless

Iimitless

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,237 posts

Posted 23 January 2018 - 21:56

Slucajna domacice, nista ne brini, pisi u ovoj temi. Ima jos jedna osoba ovde sa tim poremecajem licnosti ali necu da kazem koja, neka se sama javi ako hoce :)

#9 Veronika

Veronika

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,292 posts

Posted 23 January 2018 - 22:14

View PostSlučajna domaćica, on 23 January 2018 - 21:27 , said:

Imam drugi trajni poremećaj ličnosti, ex PTSP.  Sem one prve psih iz dispanzera Laze-tamo se lečim, niko drugi nije ni pokušao da mi pomogne kada je taj poremećaj u pitanju.

Na internetu sam našla samo jednog jedinog lekara koji se bavi PTSP-om, kontaktirala sa njim i rekao mi je da ostanem tamo gde me "bolje znaju" ili da nekako nađem način da pređem kod njega ili da plaćam za razgovore sa njim. Da plaćam svake tri nedelje po 2700 dinara ne mogu. Jedino da konkretno razgovaram sa svojom lekarkom, by the way, kad joj se žalim, ona misli da joj se žalim na cerebralnu p! i da ona u izveštaju predloži VMA gde radi taj psihijatar.

Okej, ovo je TRAJNI poremećaj, ali i on se valjda leči..I ne može da se leči samo tabletama.

Mora uz njih da idu individualne ili grupne terapije.

Da li sam ovaj post trebala da otvorim kao posebnu temu ili je dovoljna ona koja postoji u pdf-u Krizna stanja?

I da li samo ja na ovom forumu imam tu dijagnozu drugog TRAJNOG poremećaja ličnosti?
Imam postraumatski...koji je presao u granicni..  Odvratno je ziveti snjim..paranoja strahovi nepoverenje i u sebe i u druge i staalni flashbekovi idu mi na nerve...da ne pricam o snovima...

Ptsp se MORA leciti psihoterapijom... Tu su lekovi skoro i ne bitni.

#10 Slučajna domaćica

Slučajna domaćica

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 183 posts

Posted 23 January 2018 - 22:55

Veronika, možda sam 6-7 meseci radila KBT sa tadašnjom psih. I nije pomoglo. Kako da pomogne kada traumu imam od 12. godine a u vreme kada sam počinjala lečenje imala sam 34?

Kada ovako posmatram stvari i nisam iznenađena što je PTSP prešao u TRAJNI poremećaj ličnosti...mada me malo boli i smeta ovo " trajni".

Nijedan psih posle ove prve nije ni pomislio da mi predloži psihoterapiju. Samo su menjali ili ostavljali već prepisane lekove..a sadašnja psih misli da ja patim zbog lakšeg oblika CP...Iako sam u prvom razgovoru rekla da imam orto probleme, da je PTSP zbog njih, da imam jake flachbackove...

Razumemo se odlično ako si imala PTSP..Ne znam da li je gore imati flachback ili je gori strah od izlaska na ulicu, snovi..i sve ostalo..

Najgore je što sada pored flachbackova imam "vizije" budućih povreda i padova na ulici, u kadi i sl..

#11 Veronika

Veronika

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,292 posts

Posted 14 February 2018 - 17:47

View PostSlučajna domaćica, on 23 January 2018 - 22:55 , said:

Veronika, možda sam 6-7 meseci radila KBT sa tadašnjom psih. I nije pomoglo. Kako da pomogne kada traumu imam od 12. godine a u vreme kada sam počinjala lečenje imala sam 34?

Kada ovako posmatram stvari i nisam iznenađena što je PTSP prešao u TRAJNI poremećaj ličnosti...mada me malo boli i smeta ovo " trajni".

Nijedan psih posle ove prve nije ni pomislio da mi predloži psihoterapiju. Samo su menjali ili ostavljali već prepisane lekove..a sadašnja psih misli da ja patim zbog lakšeg oblika CP...Iako sam u prvom razgovoru rekla da imam orto probleme, da je PTSP zbog njih, da imam jake flachbackove...

Razumemo se odlično ako si imala PTSP..Ne znam da li je gore imati flachback ili je gori strah od izlaska na ulicu, snovi..i sve ostalo..

Najgore je što sada pored flachbackova imam "vizije" budućih povreda i padova na ulici, u kadi i sl..
Te vizije su slikovito prikazani strahovi. Ne brini, to su "samo" nerealni strahovi.
Ja imam traume od rodjenja. Ne, ne pitaj me kako je to moguce. Pa druga trauma u 4toj godini, pa treca u 4. osnovne pa cetvrta u prvom srednje i tako. Imam zaista puno trauma. Jedna se i izleci nekako al vec druga smatram nemoguce.
Moras raditi na tim strahovima. A to je suocavanje sa traumom. Step by step. Korak po korak. Postepeno. Nikako naglo. Taj psihoterapeut ocito nije tako radio sa tobom.
Suocavanje sa traumom je jako tesko. Jako. To nije obicno suicavanje sa strahom, to je suocavanjem sa onim sto se desilo, sto si ti gurnula u podsvest, i shvatanjem da se to nece ponoviti.
Ni meni psihoterapija nije pomagala, nije jer nisam imala poverenja niujednog doktora. Cak i sad kada imam poverenje u ovu dr nisam joj rekla nijednu moju traumu. Zna jednu, ali ja sam se ogradila da mi to smeta. Jednostavno cim neki psihijatar malo sazna o mojim traumama ja bezim od njega. Uz razne izgovore. Poznato? To je to nepoverenje.
Ne verujem ni rodjenoj majci a kamoli nekom drugom.
Verujem samo drugu i drugarici delimicno.

Sve na svetu bih dala da mogu da se poverim nekome i isplacem kao covek pa da prezivim bar jednu traumu od toga.


A znas sta je najgore? Za sve te traume krivim sebe........


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users