Jump to content


- - - - -

Osuđen sam na loš život

škola/fakultet

This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
25 replies to this topic

#1 moves

moves

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 8 posts

Posted 08 October 2012 - 03:36

Ove godine sam po drugi put napustio fakultet jer mi jednostavno nije dobro išlo. Dao sam samo tri ispita od 10. U prvoj godini je bilo šest. Onda sam pauzirao jer mi nije bilo dobro, krajem te godine sam završio u bolnici zbog paranoje i psihotične epizode.

Vratio sam se na fakultet kad sam izašao i neko vreme je išlo dobro, ali nisam uspeo da ostvarim neki društveni život. Bio sam veoma usamljen. Onda sam počeo da padam kolokvijume, i ne izlazim na ispite. Malo pre toga imao sam svađu sa cimerom tadašnjim koja se završila nasiljem. U sopstvenom stanu me napao. Iselio sam se istog dana. Od tad je krenulo to nezadovoljstvo valjda.

U to vreme sa redovno išao na kontrole i pio lekove, nešto za spavanje i bensendin. Niko nije ozbiljno shvatio ono što se desilo. Psiholog je rekao da nije bitno ko je kriv, da smo "oboje prešli granice onoga što drugi dopušta" jer sam mu ja rekao "majku ti jebem". Eto, ispada da je nasilje legitiman odgovor na to.

Prestao sam da odlazim na terapiju i uzimam lekove u martu. Tada sam još mislio da je moguće da završim faks. Ali onda sam jednostavno počeo da nemam koncentraciju pri učenju, nikako nisam mogao da se usredsredim, nađem vremena. Sve vreme sam visio na internetu jer sam imao samo dva prijatelja sa kojima se nisam tako često viđao.

Sa njima sam prestao da se viđam u Maju. Imali smo neku glupu svađu. Uvredilo me je što su rekli da moji problemi mogu da se reše time što bih našao nešto da jebem. I tako je prošlo puno vremena i onda mi je bilo glupo da im se javim opet. A jesu mi jednom poslali email možda pre mesec dva. Nisam ni pročitao.

Oni bi mi govorili da treba da se vratim na fakultet a to je težak razgovor za mene sad. Ja sam već ukupno tri godine bio tamo i dao samo 9 ispita za to vreme. Da sam se vratio ove godine sigurno bi mi trebalo još barem četiri godine, a trebalo je da ove diplomiram, da sam bio dobar student.

Ali bez diplome nemam nikakvu perspektivu. Iako imam godinu iskustva rada u poslovnoj administraciji, ne zovu me na razgovore uopšte kad pošaljem CV, čak ni na mesta kao što su call centri. Sumnjam da je nekome kao meni moguće da se zaposli u ovoj sadašnjoj situaciji. A i da se zaposlim, čeka me ceo život minimalca i nesigurnog posla. Kao i sve ostale u Srbiji valjda, razmaženo je da žalim.

Sedim tako kod kuće po ceo dan. Rekto izlazim, već mesecima. Igram video igre, na internetu sam. Spavam do 3 popodne. Moji se plaše da razgovaraju samnom. Nisu me ništa pitali, iako je već osmi oktobar. Plaše se da opet ne uđem u psihozu, valjda.

Ja znam da sam parazit i beskoristan. Čak i dok sam bio na faksu, nisam bio na budžetu. Moji su plaćali ni za šta. Nesposoban sam za samostalan život. Nemam ni vozačku dozvolu.

Hteo bih da odem u inostranstvo, ali s čime? Imam neku rodbinu, ali... nema posla, ne govorim nemački i nisam iz EU.

Svaki dan razmišljam da bi bilo bolje za moju porodicu da se ubijem. Ali čitam da je to velika trauma za roditelje, ne bih da im život bude još odvratniji nego što sad jeste zbog mene.

Nema nikakve nade. Uvek ću tako životariti kod kuće usamljen, a kad moji umru verovatno ću umreti od gladi.

#2 Majušna

Majušna

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 17 posts

Posted 08 October 2012 - 08:22

Slično sam prošla kao i ti... A slično nam je i to da smo došli na istu poziciju sa koje ne znamo šta je najbolje uraditi... Poslednji ispit sam dala u aprilu 2010 godine...pre nego što sam se počela lečiti...jer sam dugo trpela mnogo teških i ružnih stvari koje su mi se desile i mislila sam da mogu sama da se sa tim izborim... Napravila sam ogromnu grešku i zavukla sam se u kuću i povukla u sebe... Izbegavala ljude koji su hteli da me izvuku iz te iste kuće jer sam se jedino tu osećala ipak bolje nego bilo gde drugde...a posebno na fakultetu... Tako sam izgubila mnoge kontakte sa divnim ljudima koji su mi možda mogli biti pravi prijatelji. Meni je sada dobro što se svega što je bio problem tada tiče...
Ali razumem te kako se osećaš... Ali zapamti... Nisi parazit i nisi beskoristan... I nisi ti kriv za to što ti se desilo... Ono što možeš da uradiš je da probaš da skupiš snage i volje i da bez osećaja griže savesti učiš svojim tempom... Ali pre svega da upitaš sebe šta ti želiš.  Niko ne mora da fakultet završi do određene godine, niti znači da neko ko ga je završio na vreme ima neku prednost...a niti se po tome meri inteligencija i koliko je neko sposoban za nešto ili nije... Stvar je u tome koliko smo ranjivi i emotivni i koliko ne umemo da se štitimo, pa nas zbog toga neke stvari prosto zamrznu, ukoče...i zaustave nam vreme. Nisi kriv zbog toga, ali možeš nešto da promeniš jer je snaga u tebi.
Veruj mi, teško je spremiti ispit i kolegama koji nisu imali slične probleme, a pravili su možda neku dužu pauzu... da bi ponovo ušli u "štos", potrebno je biti spreman na mnogo teži početak u učenju i savlađivanju gradiva i ne očekivati odjednom puno. Zato, idi svojim tempom, jer to radiš zbog sebe i svoje budućnosti i ne osećaj se krivim da pre nego što počneš da učiš uzmeš onoliko vremena koliko ti treba da sakupiš i volje i snage i optimizma da bi počeo. Ali pre svega, veruj u sebe.  Volela bih da se nekako nateraš da izađeš iz te sobe. Slušaj muziku, radi nešto što voliš i što te rasterećuje i što ti prija. I razgovaraj sa roditeljima o svemu i o tome kako se osećaš i povodom fakulteta i svega... Videćeš da ćeš i kod njih naći podršku i razumevanje i ohrabrenje i sigurna sam da ćeš se osećati bolje nakon razgovora sa njima jer mi se iz ovoga što si napisao čini da su pažljivi i da te razumu.

#3 Vodafone89

Vodafone89

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 604 posts

Posted 08 October 2012 - 12:13

Zdravo :)
Prvo i pre svega nisi beskoristan i nikako nisi parazit. I kao sto ti vec rece devojka u postu iznad, apsolutno je nebitno koliko godina imas. Bitno je da mozes i volis to sto studiras. Broj ispita je samo broj. Koliko ja ljudi znam sa gomilom ispita a da ih ensto pitas gledali bi te kao telad. A koliko njih znam koji nemaju mnogo ali to sto imaju vredi vise nego ista jer razumeju to sto pricaju..
Na kraju,  jel bitno kada diplomiras?Nije. Mislim, stigoh da trece godine, batalih. islo je ok, ali nije to ono sto me cini srecnom. Placali su moji, a nemamo para ali su razumeli cinjenicu da je meni od toga gore i psihicki i fizicki. Resila sam da probam ono sto volim, zelim, hocu, treba mi. Trebace mi jedno 6 godina, jer toliko traju studije ali znas. Vredi. Malo malo pa cujem oko sebe ovaj diplomirao. Ova jos ispit. A ja? ja nista :) Ali ne mislim o tome. Svako ima svoj neki tempo, svoj nacin i svoj ritam zivota.
Zaista, razmisli sta je to sto zelis.
jer lako je odustati, mnogo lako. Sesti u cetiri zida i reci to je to. Zavrsio sam. Al poenta je da nisi. Da imas razlog da ides napred a to si ti sam. Moras da se boris. Lako je odustati i pasti. Poenta je ustati. I ici dalje. I da, sad mogu da ti nabrajam koliko ima tezih problema i bla bla ali svakome je njegova muka najteza. I zato, pokusaj ponovo popricati sa lekarom. Pokusaj se boriti za sebe. Cini se da stvarno imas ok roditelje. A i vidi, procitaj taj mail.. Ko zna :)
Na kraju, uvek imas podrsku ljudi odavde i sigurna sam da ima ljudi s kojima bi i odavde ako zelis mogao popiti kafu.
Nemoj da odustajes od sebe, mnogo je rano za to. Znam da je lako reci sve ovo a da je tesko uraditi. Ali svako od nas ima svoj neki happy end.. prolistaj forum, pogledaj koliko prica sa lepi krajem ima.. Nadji inspiraciju, snagu a pre svega nadji sebe.
A posao.. Za to treba lavovski danas da se boris :)
I zato opet dodjemo na isto- lako je odustati-treba se boriti!

#4 nothing.sv

nothing.sv

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 7 posts

Posted 08 October 2012 - 22:33

Potvrđujem isti nivo problema i kako se to kvalifikuje u nauci, Omov žilet ako se ne varam, najprostije objašnjenje jest i najtačnije i ono je u saglasju sa tvojim zaključkom. Nema nade a čak i i kad bi je bilo ona je potpuno besmislena. Bežati od istine nije vrlina i svakako nije hrabrost.

#5 moves

moves

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 8 posts

Posted 08 October 2012 - 23:13

Okamov. Om je onaj sa električnim otporom.

Ja u svakom slučaju ne želim da se vratim na faks, posebno ne u ovakvoj ekonomii gde mislim da nema vajde od diplome društvenih nauka humanističkog usmerenja.

Videću da li otac može da mi nađe bilo šta da radim u Beogradu ili rodnom mestu, on ima neke veze jer ima malu firmicu već 20 godina pa poznaje ljude preko poslovne saradnje. Na duže staze, majka mi ima Bugarsko državljanstvo pa i ja imam pravo na to, samo se veoma dugo čeka. Kad mi to izađe biću građanin EU i valjda će biti lakše da se negde ode.

#6 bobo1

bobo1

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 610 posts

Posted 08 October 2012 - 23:29

Hi moves,
> Ja znam da sam parazit i beskoristan.
Ne. Ako si bio bolestan, onda imaš opravdanje za padanje jedne ili više godina. Tu imamo (vjerojatno i vi) zakon koji kaže "redovni student" /Obiteljski zakon čl. 210 (5) Smatra da se da učenik, odnosno student redovito i uredno ispunjava svoje obveze i kad zbog opravdanih razloga (trudnoće, bolesti i sličnih razloga) nije uspio ispuniti obveze tekuće školske, odnosno akademske godine./. Ako ti netko prigovori da si (bio) vječiti student, reci da po zakonu nisi.
I gledaj napred!

(Bolje da nešto završiš, višu ekonomsku.)

#7 moves

moves

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 8 posts

Posted 09 October 2012 - 02:17

Pa jesam razmišljao o nekoj višoj školi. To traje tri godine, i lakše je nego faks (u principu). Možda ekonomska, možda nešto vezano za IT. Problem je što je ove godine kasno za to. A ja ne bih upisivao neke njesra privatne škole za koje ne znaš ni da li su akreditovane.

Inače u Srbiji pojam redovnog studenta više ne postoji. Postoji samo samofinansirajući ili na bužetu (državna stipendija školarine). Svako ko ima novca za školarinu može da studira o svom trošku maksimalno osam godina. Na nekim fakultetima se obnavlja godina a na nekima su godine i ukinuli nego se prijavljuju predmeti do 60 ESPB pa se od toga sastoji obazeva u toku godine.

Takođe u Srbiji mentalna bolest se ne smatra izgovorom ni za šta. Ja iskreno mislim da bi se meni smejali na fakultetu ako bih pokušao da nešto "izmuvam" na konto toga da sam mentalno bolestan. Dok je u nekim zemljama to već zvaničan disability u Srbiji se to smatra ličnim problemom sa kojim sam treba da se izboriš.

Nego ja zaista, zaista želim ići iz ove zemlje. Možda i po svaku cenu. Pa više se zarađuje u Švajcarskoj u nekoj fabrici ili supermarketu nego u Srbiji na administrativnom poslu u nekoj firmi.

#8 ruzza

ruzza

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,324 posts

Posted 09 October 2012 - 06:40

Moves, Majusna...
molim vas da me ozbiljno shvatite, ako budete citali. ja sam matora jedna teta, starija od vasih majki mozda, i molim vas da za trenutak stanete i zaustavite sve svoje misli, dakle i o skolama fakultetima, i o osecanjima i trenutnoj situaciji i svemu:

vaas dvoje ste pripadnici generacije koja je rasla u najbrutalnijim uslovima za odrastanje jednog deteta. Zemlja raspadanja, nestabilnosti,skole u raspadu, kriminal, korupcija, beda, nemoral, kriza svega, masovna propast kulture, pad svega zivoga. Kako ste mogli da izgradite sistem pravi vrednosti i da sebe postavite u tom sistemu na neko mesto, da sebe zavolite i cenite, kako? Na sta da se ugledate? Na one pijane nesrecnike sto sede po kaldionicama, na one nesrecne pevaljke sto se gole bacakaju po televizijama? Na one multimilijarderske nemoralne lopove? Na lekare koji su na morfijumu? Na direktore skola sto imaju po 4 ljubavnice, 7 kuca i 2 gramamozgaA? Na popove sto voze skupe dzipove? Na koga?
Na roditelje, preumorne od rmbanja, da bi imali para za malo hleba tip "Sava"?
Na koga da se oslonite? Na koga da se ugledate?
DEco, NISTE VI KRIVI NI ZA STA!!!!
Vi ste mladi i vi ste osteceni od svih, od drustva,porodice, skole, svih...
Na vas nikomnije mislio godinama, vi ste otpisani kad ste se rodili, od drustva, cele zemlje...

Zato sad iz inata ustanite na noge i kazite sebi da mozete sve sto odlucite, i pocnite da hodate uspravno, ponosno, jer ste sve to uzasno preziveli, jer ste porasli i jer ste pametni i puni osecanja, jer ste ostali normalni u nenormalnim uslovima...
nioko nije bio na vasoj strani ali NIKO
sami ste, potpuno sami, sve uradili do sada...
i to je uspeh a ne razlog za razocaranje jer ste vi jos deca... i nije fer to sto je bilo do sada... nije fer...
ali posto je "God is away on a business" i posto ste sami, mozete da ladno dignete glaqve i pljunete na sve nas i ponosno krenete napred.

mozete te skole da zavrsite, polako, ispit po ispit. polako samo. i smislite neki plan za buducnoist, jel to inostrantsvo ili nesto kod nas, nekiposao, nesto... vi mozete sve ako ste povo do sada preziveli!
ja verujem u vas bezrezervno, i znam a cete uspeti. Samo ako sebe malo volite, samo malo!!!!
navijam za vas iz sve snage!!!
baba ruzza

#9 smit

smit

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 30 posts

Posted 09 October 2012 - 18:10

Ruzza, drago mi je da na ovom svetu postoje ljudi kao sto ste vi. Moram priznati da u mojoj zivotnoj okolini nemam takve ljude koji su svesni svega kroz sta ovaj narod a i omladina pogotovo prolazi. Nemastina, morala ni na slici, prevaranti na sve strane, sve se radi zbog para. Roditelji se svadjaju sa decom zbog para, profesor na fakultetu rusi studenta zbog para, "najbolji" drug vas mrzi jer imate para...

Moves, ne trebas da se osecas beskorisnim i parazitom samo zato sto se nisi "snasao" u ovoj dzungli. Iako ja nisam stigao do tog nivoa depresije (a na dobrom sam putu), niko ne moze da te krivi za to kako ti je... Problem je u kompletnom drustvu sto nikoga ne interesuje kako je kome i sta ko misli i oseca, pocevsi od porodice, prijatelja i ostalih. Pa ja sam sam hteo vise puta da se obesim zbog porodice koja ne da nema razumevanja nego nema ni saznanja o meni koja bi trebala da ima... Danas je tesko naci pravog prijatelja, tj gotovo je nemoguce jer je sve jako povrsno. Svi bi da se druze i da se "zezaju" a kad naidje gusto, svi "pomazu" glupim savetima ili tese glupim recima, za koje svi mi koji smo ovde znamo da se najezimo kad ih cujemo... I sam si rekao da su ti govorili da ce ti se resiti problemi ako nadjes nesto da... Znas vec sta... I meni to isto govore, a nikom nije palo na pamet da ja mozda ne zelim da budem plitak kao velika vecina danasnje populacije... Meni treba devojka, ne seksualni objekat, treba mi prijatelj a ne drug... U sustini, svima nama ovde treba razumevanje pod broj jedan...

#10 moves

moves

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 8 posts

Posted 10 October 2012 - 23:18

Ništa to meni ne znači. Pa šta što je situacija u zemlji loša? Ja znam tako mnogo mladih ljudi koji diplomiraju u roku, zapošljavaju se, emigriraju. Nije sve čemer i beda za svakog. Nego samo za nas nesposobne. Zašto mi nije išlo dobro na fakultetu? Pa zašto što nisam dovoljno dobar, dovoljno pametan, uporan, ambiciozan. Ništa u životu ne dolazi samo, osim ako nisi užasno bogat pa nikako ne možeš da sjebeš život.

Mi obični ljudi možemo i ja sam svoj sjebao. Ako idem u školu, imaću još malo pa tridest kad diplomiram. Kad ću da steknem neko iskustvo u radu? Nikad. Šta god sad uradio čeka me život minimalne plate i nemaštine. Nema mesta za ovavke poput mene u svetu gde svaki poslodavac traži da imate 22 godine, master diplomu i 10 godina iskustva.

Ali i beda se može preživeti, ako je čovek normalan. A ja nisam. Nemam prijatelje, nemam ništa. Svaki dan je isti, samo sedenje u kući. Već više od nedelju dana nisam izlazio napolje jer nemam gde da idem.

Zaista treba da se ubijem. Nikad neću moći normalno da živim, samo smetam porodici, a za 20 godina ću ionako umreti od gladi jer neće imati ko da se brine o meni kad mi majka i otac umru.

#11 smit

smit

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 30 posts

Posted 11 October 2012 - 12:28

Moras uzeti u obzir da nismo svi isti i da nismo svi za sve... Ne postoje 2 coveka na svetu koja ce se isto nositi sa raznim okolnostima, svi smo mi jedinke za sebe... Nismo "mi" nesposobni... Koliko je samo ljudi koji i po tri fakulteta promene dok se ne nadju u necemu... Mozda ne volis to sto studiras, mozda to nije onako kako si ocekivao...  Ne mora da znaci da su bogati ljudi srecni... Nikako... Nisam bogat, ali nisam srecan kad imam pun novcanik, nego kad se neke druge stvari dese...

I nisi sjebao svoj zivot, mada ti to u ovom trenutku tako izgleda... Potrebna je samo jedna lepa stvar da te "vrati" u zivot... Nemoj se toliko opterecivati godinama kada ces diplomirati, znam puno ljudi koji ni nemaju faklutet a srecniji su od doktora nauka... Ne mogu ti reci da te ne ceka zivot minimalne plate i nemastine, a ne mogu reci i da te ceka jer pogotovo danas postoji mnogo nacina da se zaradjuje... Poceo si prerano da razmisljas o tome, treba pustiti stvari da idu svojim tokom...

Sto se tice prijatelja, mislim da bi trebao da nadjes nekoga s kim mozes otvoreno da pricas o svemu, to mnogo pomaze, pa i mene je samog to izvuklo... Nemoj da se salis sa tim mislima o samoubistvu, veruj mi da nikome ne smetas, a pogotovo ne svojoj porodici... Mnogo je lepih stvari koje mogu da se dese u zivotu, a ti imas dovoljno vremena da prodjes kroz sve to...

#12 moves

moves

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 8 posts

Posted 19 October 2012 - 01:24

Zaista mislim da više nema načina da se izvučem iz ovoga, osim smrti. već je 20 oktobar, moji roditelji nisu ništa pitali o fakultetu. Oni više i ne razgovaraju samnom. Ja gledam polsove na internetu ceo dan i vidim da bez fakultetske diplome ne možeš ni da budeš nekome asistent ili prodavac a kamoli nešto drugo. A oni koji ne traže obrazovanje veće od srednje škole traže vozačku dozvolu.

Samo neki real estate agents i slične gluposti. Samo neke prevare. Jedino što znam da bih mogao da radim a da nije prevara je call centar ali slao sam pre CV i nikad me nisu zvali. Ne znam kakva je kvalifikacija potrebna za to.

Ja zaista zaista nemam nikakvu budućnost.

#13 maza

maza

    sasvim mala biba

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 616 posts

Posted 19 October 2012 - 01:33

Ja sam u sličnoj poziciji. Razumem te, evo plače mi se, očajna sam.

Imam osećaj da me svi gledaju kao da sam pala sa Marsa, ne mogu, jednostavno ne mogu da odgovorim zahtevima studiranja, nisam u stanju. Ali ko će to da razume.Niko neće ni da zna šta se dešava sa tobom, samo te gledaju ispod oka. Ćutim i trpim da me gledaju kao lenčugu i nesvesnu i neodgovornu. Šta da radim, i to je bolje nego istina.

#14 pukla_ko_kokica

pukla_ko_kokica

    GARGAMEL

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,414 posts

Posted 19 October 2012 - 06:24

View Postmoves, on 08 October 2012 - 03:36 , said:

Ove godine sam po drugi put napustio fakultet jer mi jednostavno nije dobro išlo. Dao sam samo tri ispita od 10. U prvoj godini je bilo šest. Onda sam pauzirao jer mi nije bilo dobro, krajem te godine sam završio u bolnici zbog paranoje i psihotične epizode.

Vratio sam se na fakultet kad sam izašao i neko vreme je išlo dobro, ali nisam uspeo da ostvarim neki društveni život. Bio sam veoma usamljen. Onda sam počeo da padam kolokvijume, i ne izlazim na ispite. Malo pre toga imao sam svađu sa cimerom tadašnjim koja se završila nasiljem. U sopstvenom stanu me napao. Iselio sam se istog dana. Od tad je krenulo to nezadovoljstvo valjda.

U to vreme sa redovno išao na kontrole i pio lekove, nešto za spavanje i bensendin. Niko nije ozbiljno shvatio ono što se desilo. Psiholog je rekao da nije bitno ko je kriv, da smo "oboje prešli granice onoga što drugi dopušta" jer sam mu ja rekao "majku ti jebem". Eto, ispada da je nasilje legitiman odgovor na to.

Prestao sam da odlazim na terapiju i uzimam lekove u martu. Tada sam još mislio da je moguće da završim faks. Ali onda sam jednostavno počeo da nemam koncentraciju pri učenju, nikako nisam mogao da se usredsredim, nađem vremena. Sve vreme sam visio na internetu jer sam imao samo dva prijatelja sa kojima se nisam tako često viđao.

Sa njima sam prestao da se viđam u Maju. Imali smo neku glupu svađu. Uvredilo me je što su rekli da moji problemi mogu da se reše time što bih našao nešto da jebem. I tako je prošlo puno vremena i onda mi je bilo glupo da im se javim opet. A jesu mi jednom poslali email možda pre mesec dva. Nisam ni pročitao.

Oni bi mi govorili da treba da se vratim na fakultet a to je težak razgovor za mene sad. Ja sam već ukupno tri godine bio tamo i dao samo 9 ispita za to vreme. Da sam se vratio ove godine sigurno bi mi trebalo još barem četiri godine, a trebalo je da ove diplomiram, da sam bio dobar student.

Ali bez diplome nemam nikakvu perspektivu. Iako imam godinu iskustva rada u poslovnoj administraciji, ne zovu me na razgovore uopšte kad pošaljem CV, čak ni na mesta kao što su call centri. Sumnjam da je nekome kao meni moguće da se zaposli u ovoj sadašnjoj situaciji. A i da se zaposlim, čeka me ceo život minimalca i nesigurnog posla. Kao i sve ostale u Srbiji valjda, razmaženo je da žalim.

Sedim tako kod kuće po ceo dan. Rekto izlazim, već mesecima. Igram video igre, na internetu sam. Spavam do 3 popodne. Moji se plaše da razgovaraju samnom. Nisu me ništa pitali, iako je već osmi oktobar. Plaše se da opet ne uđem u psihozu, valjda.

Ja znam da sam parazit i beskoristan. Čak i dok sam bio na faksu, nisam bio na budžetu. Moji su plaćali ni za šta. Nesposoban sam za samostalan život. Nemam ni vozačku dozvolu.

Hteo bih da odem u inostranstvo, ali s čime? Imam neku rodbinu, ali... nema posla, ne govorim nemački i nisam iz EU.

Svaki dan razmišljam da bi bilo bolje za moju porodicu da se ubijem. Ali čitam da je to velika trauma za roditelje, ne bih da im život bude još odvratniji nego što sad jeste zbog mene.

Nema nikakve nade. Uvek ću tako životariti kod kuće usamljen, a kad moji umru verovatno ću umreti od gladi.

Koliko imaš godina, ako nije problem?

Ni ja kao student nisam brilijantna. U prvoj godini zbog sf-a i opsesija takvog karaktera nisam mogla odlaziti na sva predavanja. Oni koji su skužili da imam problem a spadaju u skupinu maminih i tatinih sinova kojima je sve servirano na pladnju  su me "provocirali", onako bockali. Specifičan si kad se zacrveniš u svakoj raspravi i najnormalnijoj koja se tiće tebe. Svega je bilo tada, ali bilo je i onih sa kojima sam se skompala. Mada sa svima uvijek imaš neke trzavice. To je normalno!

Danas me samo ponekad frustrira borba za koncentraciju i moj "tempo", više sam  pomirena sa njim. Pogodilo bi me da ne ostvarim broj kolegija koji sam zacrtala da ću proći, ali nisam ni prošle godine, iz razloga što imam dodatne probleme sa kojim se ostatak ekipe sa faksa ne mora nositi, ali to ne znači da trebam odustati. U tom smislu da promatraš sebe ne bi bilo loše. Možda da odeš tamo i kažeš sam sebi dati ću svoj maksimum koliki god on bio. Nismo svi isti i bilo bi glupo da jesmo. Ne treba se uspoređivati sa drugima i stavljati pred sebe mjerila koja je nemoguće zadovoljiti. Ti si ti. Tvori koraci do cilja su možda manji, ali ako ideš prema njemu tamo ćeš stići. A i sa fakultetom ćeš moći sebi okupirati misli drugim stvarima, izvan bolesti i dobiti neki smisao. Svakako obzirom na dijagnozu nije uputno nikako da prekidaš sa terapijom.

Ja ti želim da se ostvariš i izvućeš iz sivila. Nekako vjerujem da ipak nije sve izgubljeno i da nije kasno (jer zapravo nikad nije). Sretano!!

#15 moves

moves

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 8 posts

Posted 26 October 2012 - 00:12

Imam 22 godine.

Pre neki dan sam otišao u BH jer su me zvali zbog nekog posla. Ispostavilo se da je rad na proviziju što mi nikako ne odgovara. Bio sam veoma razočaran i obratio sam se ocu, nadao sam se da on može da mi pomogne. Ali posle toga osećao sam se još gore. On hoće da mi nalazi nešto u selu, ili obližnjem gradu.

Osećam se kao da sam zarobljen ovde sad, ali sve je moja krivica. Mislim da sam i znao da Beograd nije opcija, ali ipak sam se nadao. Ja nisam rekao u prvom postu da sam gej. Valjda razumete zašto ne bih želeo da živim u selu. A i sa čisto materijalne strane, u provinciji se rmbači kod bezobraznih privatnika za minimalac dok u Beogradu zaposleni u kol centru zarađuju 50000.

Ali eto, nema ništa od toga. Dosadio sam roditeljima više, oni neće da razgovaraju samnom i ne zanima ih šta mislim ili želim. Sada je samo bitno da se meni reši egzistencionalno pitanje, makar radio u JKP.

Mislim da ću se ubiti. Nemam nikakvu budućnost. Nemam razlog da živim. Ja ovde mesecima nisam razgovarao ni sa kim. Svi me ovde gledaju kao nakazu. Ubiću se i svima će biti bolje.

#16 maza

maza

    sasvim mala biba

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 616 posts

Posted 26 October 2012 - 01:02

Nikome neće biti bolje ako se ti ubiješ. Evo, isto sam sada ja rekla , pa sam se isplakala i vidim stvari jasnije. Ti si sada zaslepljen bolom i ne vidiš jasno. Pričam pre neki dan sa svojim psihologom i požalim mu se kako mislim da sam zaostala za svojim vršnjacima. Moves, ti i ja smo isto godište. Kaže mi on da je nemoguće sa 22 godine da bude prekasno za bilo šta.                                             Ako mi sa 22 godine nemamo budućnost, ko ima? Čak i ovakvi kakvi smo. To što se ti sada nalaziš u lošoj i nikakvoj situaciji, ne znači da će i sutra biti tako. Da je meni neko rekao da ću biti u ovakvim g**nima da izvineš, ja mu ne bih verovala. Ali isto tako može i da se situacija okrene. I meni je jezivo teško, ne govorim ti ja ovo tek tako, jedino mi koji isto preživljavamo možemo da se razumemo. Ali izdrži, moraš da izdržiš ove teške dane da bi dočekao one bolje koji će doći. Nama ne može biti gore. Može samo bolje.

#17 Guest_element8 (Gost)

Guest_element8 (Gost)
  • Guests

Posted 26 October 2012 - 04:58

Zapitaj se da li ti fakultet garantuje dobar posao i samopouzdanje...Da li ovi magistri na birou trebaju da se kolektivno bace s mosta jer su beskorisni?Tebi je tako u zivotu upravo jer se zivot zivi ,a ne planira se iako si uporno zelis nesto sto trenutno nije moguce.Moj savet ti je da prihvatis bilo kakav posao pa i u selu i da posvetis paznju sebi i resavanju mentalnih problema ,a i to je samo trenutno...jer kada nadjes svoj mir za godinu - dve mozes uraditi sta god zelis.Tako je svima danas u Srbiji.

#18 moves

moves

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 8 posts

Posted 26 October 2012 - 10:16

Idi bre u pičku materinu. Ko će bre da nalazi svoj mir u selendri gde živi sa još pet ljudi? Svaki dan u ovoj kući mi je mučenje. Ja sam prošli put od života ovde završio u bolnici, a isto sam imao posao i pio lekove. Ti očigledno nemaš pojma kako žive ljudi u Srbiji ako misliš da svi žive tako što odu na posao pa onda dođu kući i ne izlaze iz nje. Ja nemam gde ni s kim da idem. Ja samo mogu da idem na posao, i onda da dođem kući da ih gledam propale i jadne kako ceo dan gledaju televizor i ne pričaju jedni sa drugima.

Gotovo je. Ja ću se danas ubiti jer ovako ne može da se živi a bolju budućnost nemam. Šta ću i gde ću da radim posle dve godine ovde? Mogu samo da završim u nekoj bolnici u još gorem stanju. Kad bi mogao da uradim bilo šta što hoću mogao bih to da uradim i sad. Ali tako ne funkcioniše život.

Dosta mi je svega, i boli me kurac kako će se ko osećati kad umrem. Jebe mi se za sve.

#19 sweetygirl

sweetygirl

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 73 posts

Posted 26 October 2012 - 10:40

Samo ces propustiti dobre stvari. I sranja uz put. Ali to je zivot. Lepo i ruzno. Ne znam da li si nekad bio zaljubljen a da ti je ljubav uzvracena ..kako je to lep osecaj..zar ces to da propustis..da te neko voli takvog kakav jesi..da zajedno resavate sve probleme i finansijske i ostale.. A to sto ti se jebe za sve to je super ja sam se oslobodila i psihoze i depresije kad sam stekla taj osecaj..jebe mi se za sve ..nek bude kako bude..ja cu biti uporna da ostvarim sta zelim ..sta drugi misle ne zanima me ..prepreke me ne interesuju prevazici cu ih ..idem napred...a bas bih volela da mi budes prijatelj..samo ako ti ne smeta sto sam lez:)....

#20 dosta

dosta

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 189 posts

Posted 27 October 2012 - 12:23

vecina ljudi na balkanu je osudjena na los zivot , to je nas mentalitet
http://www.youtube.c...h?v=7ydUOyFFC4A