85 replies to this topic

[Mihael Grey]

jel vam se desava da vas neko u potpunosti ne kapira i umesto da pomogne samo vise odmaze...ajde okolina i ok,sta oni imaju sa vama,ali roditelji...oni bi trebali biti podrska...ne bi ovo ni pisao da mi se prekjuce nije desilo nesto zbog cega sam popizdeo...daklebilo mi je uzasno jako lose cak sam se posle duo vremena i rezao...a otac umesto da mi kaze bice sve uredu on me je tukao...majka je vikala...govorila je nisam jedini na svetu i njoj je lose itd...nemogu to podneti kad mi kazu nije ni meni dobro a ja pucam iznutra suicidalan...nije nam isto nikako! ali kako da joj dokazem :/

[empire-of-dirt]

Desava se. Takve osobe preskoci, makar i porodica bila, jbg mislim nemoj da ocekujes podrsku tamo gde vec znas da je nema jer ces se razocaravati iznova i iznova.

[little miss of sadness]

najčešće tako bude,rjetkost je da netko ima takve roditelje koji ga u potpunosti razumiju... pogotovo je teško razumjeti nešto što sam nisi prošao.
nekako je u ljudskoj prirodi da se boji nepoznatog,pa tako se i roditelji boje i neznaju kako odreagirati,što reći,što učiniti i onda naprave kontru.
najčešće je tako.

pokušavaj u smirenijim trenucima pričati s njima,kad budu i oni i ti smirenijeg raspoloženja,pa im opisati kako ti je kada ti je teško. ne očekuj da shvate odmah,ali tako ćeš i sebi olakšati,bolje nego da šutiš.
a,za razumjevanje i odgovarajući feedback imaš i nas.
tako i ja fukncioniram,najviše se oslanjam na prijatelje.

[dzejvi]

prolazimo kroz slicnu situaciju, drz' se i zivi za sebe, oni su nebitni

[Ank]

Pretpostavljam da vecina nas ima slicne probleme. Gledaj da pomognes sebi koliko mozes, kad drugi nece ili nece da shvate tvoju muku. A sto se tice prakticnog savjeta, pokusaj da nagovoris nekog od njih da sa tobom podje do psihijatra, valjda ce njemu povjerovati. Kod mene se situacija od "bolje i da umre nego da je takav" promjenila na "samo budi dobro i ne povrijedjuj se, pa cemo nekako zivjeti i sa tim, jedino je vazno da ti budes dobro". Posllie toga je drugi clan porodice, koji me je ranije podrzavao obrnuo plocu i poceo da me okrivljuje za situaciju. I tako to ide u nedogled. Jedno je sigurno, nase muke niko zdrav nece razumjeti.

[kruška]

nikad ne razumiju i uvijek mi sole pamet s onim budi sretna što si zdrava (ironično) pa tek ono šta se sve ljudima dešava tebi je dobro, kakve veze to sa mnom ima šta se nekom dešava, sad se ja ne smijem osjećati loše jer se nekome tamo negdje na svijetu dešava nešto gore. Najbolje je ne govoriti im ništa, mada znam kako zatreba podrška, ali moje iskustvo da mi ljudi općenito odmažu kad mi je loše, manje više svi, jer nekako svi pucaju na kritiku i govore mi kako se trebam ponašati, razmišljati i osjećati kad bi ja htjela čuti samo ono:"imaš mene, uz tebe sam, možeš pričati sa mnom..." ili jednostavan zagrljaj, sitnice kao znak pažnje

[Lulu]

nemam ni ja neku podrsku i mislim da me ne razumeju oni koji bi trebali najvise da razumeju,ranije sam ih krivila a sada kapiram da mozda da je obrnuta situacija ni ja ne bih mogla da razumem nesto kroz sta ne prolazim ,tako da oprosti im jedino ce tako da ti bude lakse...

[Mihael Grey]

hvala svima

[ᑥᗗᕫᗗ ᐐᘓᗽᔛᙽ]

Poslednji put kada sam zaplakala majka je pocela da vice na mene. Ali ne zameram joj jer mislim da prosto ne zna kako da reaguje. Ne znam. Na zalost i ona je pocela da oseca simptome depresije pa ne mogu reci da ne zna kako mi je. Donekle zna. Ali prosto ne zna da reaguje, a kada malo bolje razmilim i ja agresijom reagujem na suze, logike nema.
I sta me jos nervira. Kada sam ljuta, tuzna i sl. uvek pita zbog koga ili sta se desilo a nikad ne pomisli da je ona razlog toga(tojest njene price i nerazumevanje).. uvek krivi druge...

[kruška]

Veronika, on 15 April 2015 - 07:36 , said:

Poslednji put kada sam zaplakala majka je pocela da vice na mene. Ali ne zameram joj jer mislim da prosto ne zna kako da reaguje.

i od svih mogućih reakcija odabere baš tu

[empire-of-dirt]

Ja se secam slicnih scena, u srednjoj. Retko sam plakala ovako, al kod kuce se desavalo da me otac dovede do ruba suza provokacijama, zamerkama ili cak uvredama, ja se rasplacem i on samo nastavi i ja od muke placem i bukvalno udaram glavom o zid jer ne znam sta cu a on nastavlja, kao da se nista nije desilo. Bilo je vise takvih situacija. Tu sam izvukla lekciju da neko mora da zasluzi da vidi moje suze jer je to jedan od najintimnijih nacina pokazivanja unutrasnjeg bola (bar za mene). Kad je bas gadno i vidim da ne mogu spreciti plakanje pred nekim pred kojim necu da placem, odem u wc, pustim koju suzu, disem duboko i vratim se nekako. Dakle, ko se od roditelja i okoline postavi kao govno - ne zasluzuje ni tvoje poverenje, ni tvoj bol da vidi ako ne mora. Znam da je nezgodno kad zivis u kuci s nekim ko je takav, al ako ne mozes njega promeniti, promeni sebe, iskljucivo iz razloga - da zastitis sebe.

[Lulu]

isto i ja kao empire,ne placem pred drugima,stisnem zube odem u wc i to je to ,ja ne znam sta je to sa roditeljima eto i moj otac isto tako zna da ce da me povredi i nastavlja svoju pricu bukvalno kao da namerno to radi a onda kad sam mu u nastupu bes rekla da je govno od coveka  nije hteo da prica samnom narednih nekoliko meseci ...mozda i roditelji ne znaju kako drugacije da reaguju mozda je to neka reakcija na strah kao u fazonu "bolje da joj se izbrecam nego da vidi da je sazaljevam ovako se celici", ko zna kako oni razmisljaju,nisam pametna

[kruška]

i ja se trudim da ne plačem pred drugima, ali mi se uvijek vidi da sam plakala, to nikad ne mogu sakriti, osim što mi oči ostanu nekako crvene i žalosne ostane mi i crveni trag na koži ispod očiju, mrzim to

Nema opravdanja za takvo ponašanje roditelja ničijih, mislim ako ne mogu svom djetetu pokazati suosjećanje onda ga stvarno i nemaju. Baš kao roditelji trebali bi razmišljati kako nešto što rade i govore utječe na njihovo djete, a ne treba biti genijalac da se zna da osobi koja je u lošem stanju ne treba prigovaranje, vikanje i sl. to još nikog nije učinilo sretnim

[empire-of-dirt]

Kruska - probaj Visine kapi za oci ako ti se to cesto desava, resavaju crvenilo u roku od par min

[angela_delamorte]

totalno trtiranje mene kao ludaka.

[kruška]

empire-of-dirt, on 16 April 2015 - 22:34 , said:

Kruska - probaj Visine kapi za oci ako ti se to cesto desava, resavaju crvenilo u roku od par min

vidjet ću kakve su, hvala za preporuku

[Dejzi]

Kod mojih roditelja stvarno nije bilo puno nerazumevanja. Mogu da kažem čak da se toliko trude da su i svoje međusobne odnose poboljšali kako bi atmosfera bila bolja. Ali kada ja razmislim o tome koliko je to njih uznemirilo i zabrinulo, stvarno mi je teško. Moram da se borim već kad su se oni toliko trudili oko mene sve ovo vreme.

[angela_delamorte]

idem na seminar u kosovsku mitrovicu, tj drzacu predavanje neko, i fazon muz mi je dozvoljava nigde da idem sama, sem po gradu i to... jer se jako brine, ali sam tui popizdela.. mislim ne bih pravila sranja tamo, aloooo

i dosta toga sto kaze, recimo mami ona se skenja, i nekako kao da nece da prhvati da sam ja psihijatrijski slucaj

baba mi kaze kako to a ja nisam depresivna i nisam imala pms, ja joj kazem da je ona chak noris jebiga

[Dejzi]

Premda su roditelji ti koji su zvali hitnu pomoć ovog puta, uopšte ne mislimda se to znak nerazumevanja, naprotiv. Oni su prepoznali da je moje stanje pogoršano i morali su tako da postupe. Danima nisam spavala, počela sam da mahnito razmišljam i imala razne sumanute ideje i gomile bizarnih akcija, tako da je bilo sasvim očigledno da nešto nije u redu. Posle prve epizode u inostranstvu oni su verovali, kao i ja, da se neće ponoviti. Pomalo je bilo teško i prihvatiti da sam ja sada na lekovima svima nama, međutim sada je jasno da mora tako da bude.

U Lazi roditelji su me redovno posećivali i donosili su mi sve što mi treba. Smatram da su se stvarno dobro držali, kao i ja, obzirom na to šta me je sve iznenada snašlo. Najgore od svega, taman sam prošla jedan krug testiranja za posao i bila pozvana na drugi, kada se to desilo opet. Videla sam i da većinu ljudi u Lazi posećuju rodbina i prijatelji u velikoj meri, dok u inostranstvu ljude nisu tako stalnio posećivali. Delimično tome može da bude uzrok to što tamo su uslovi bili jako dobri, te niko nije imao potrebe da donosi skoro ništa, dok je u Lazi sve bazično, te ti je porodica potrebna za najosnovnije, poput pidžame i peškira. Toga nema i jednu su težu pacijentkinju poslali polugolu u Padinsku Skelu zbog toga što nisu imali ništa da joj obuku. Inače u inostranstvu imaju nešto kao gardarobu gde su prikupljene razne stvari koje se daju pacijentima da nose koji nisu bili u prilici da se spakuju. Takođe, vozili su me prilično brzo i pre nego što sam dobila slobodne vikende sestre kući da uzmem svoje stvari. Najteže je onima koji uopšte nemaju razumevanje ili stvarno nemaju nikoga, oni u bolnici moraju da mole druge ili da se ponižavaju. Naravno, najgore je sa hranom i cigaretama.

Kakogod, nikada neću zaboraviti jednu fensi klinku koju su doveli malo pre nego što sam ja izašla. Doktorka joj je rekla kako je njen slučaj poslat na sud, a ona je i dalje maštala kako će je neko izvući uskoro i kako njena mama stiže. Za tih prvih oko nedelju dana stalno joj je neko slao hranu i skupe cigarete, ali niko je nije posetio. Štagod da sam joj rekla kako bih joj objasnila da je bolje da prestane da insistira na izlasku i juri lekare i sestre unaokolo, jer će to ići sve do suda, nije prihvatala. Juče na kontroli je vidim, naravno da je ostala kad joj je doktorica lepo rekla. Nekako je prihvatila da je tu, ali mi kaže u jednom momentu da samo da ona napravi haos, neko će da je izvede. Mislila sam u sebi, e tek tada će još duže da te zadrže. Ali samo kažem da se trudi da sarađuje.

[Anela]

Mene moja majka secka na tanke snicle   Po njoj, resenje mog problema lezi u tome da pronadjem posao, ne bih li bila zaokupljena. Navodno, umrtvljena sam rutinom (koju ja prosto obozavam, volim svoju ljusturu u kojoj sam). Cak je isla i do toga da se ja preselim kod nje (inace sam udata, i zivim 50 km od nje), te da me ona zaokupi sivenjem (tim se bavi). Izvinjavam joj se ovom prilikom, ako je zelela nesto drugo da kaze, ali ja to njeno izlaganje razumem kao: "Nisi sposobna sama da zivis (bez mame), lenja si, dosadno ti je, i to je jedini razlog tvog dramljenja!" (po njoj, napadi panike su dramljenje.)