Jump to content


* * * - - 2 votes

da li brinete kakav uticaj nase bolesti imaju na ljude oko nas?


  • Please log in to reply
21 replies to this topic

#1 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    correct me!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,138 posts

Posted 30 December 2017 - 16:05

mislim pre svega na naše najbliže - porodicu i prijatelje i sve one koji brinu za nas lično
da li se bojite da vaši simptomi njima stvaraju probleme?
prebacujete li sebi što niste u stanju da ih zaštitite od sebe?
jeste li uopšte svesni da vaša bolest ima uticaja i na ljude oko vas?

mislim i na društvo u celini...
da li doživljavate sebe kao teret društvu?
mislite li za sebe da ne pružate dovoljno ili koliko bi mogli da niste bolesni?

Edited by Hyperdrive, 30 December 2017 - 16:06 .
Zlo slovo Ž


#2 Iimitless

Iimitless

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,237 posts

Posted 30 December 2017 - 17:17

*
POPULAR

Mislim da mozem da budemo teret a i ne moramo.

Ali mislim da mnogi od nas nisu ni svesni koliko mozemo da budemo teski ljudi i koliko ljudima oko nas moze da bude tesko sa nama. Ne toliko finansijski koliko emocionalno. Ne mozemo da budemo objektivni i vidimo neke stvari van naseg krajnje pristrasnog ugla.

Moja porodica je prosto procvetala kako je meni dobro, sednemo, pijemo kafu i salimo se na racun jedno drugog. Zao mi je sto ranije nije bilo tako, a za to sam i ja dosta kriva.
Sto se drustva tice, prosto mislim da niko i ne gleda na nas i da nikoga nije briga. Hyper mi je pricala da njena drugarica misli da se sve resava sportom, pa i teske psihicke bolesti i da nema potrebe za lekovima.
Ne vidim zasto bi sebe neko smatra teretom kad uglavnom nista i ne dobijamo od drzave. Zdravstvo je katastrofa a invalidsku penziju je gotovo nemoguce dobiti.

#3 archaic_tiger

archaic_tiger

    Medo plišani

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,732 posts

Posted 30 December 2017 - 17:20

Svoju bolest (ili možda ipak "bolest",a u stvari samo obest i razmaženost) doživljavam-ne kao nezgodu ili nesreću,već kao svojevrsnu tragediju.

Mnogo je ljudi propatilo,porodica se je odavno raspala i rasturila,tako da svo troje-iz mog ugla gledanja-više podsećamo na poluraspadnute leševe nego na žive,stvarne ljude koji trebaju i moraju da imaju nekakav smisao postojanja na ovom svetu (jer ljudsko biće bez jasnog smisla postojanja u suštini i nije nikakvo ljudsko biće,već samo puka živa materija koja postoji-eto,samo radi toga da bi postojala,poput najobičnije životinje)...Toliko vremena je prohujalo u mraku i besmislu,a kancer je progutao sve ono konstruktivno i pozitivno što je u međuvremenu (možda) moglo biti. Razj*bavši svoj život,direktno sam razj*bala i smisao roditeljskih života,i ne samo to-već donekle i smisao života ljudi koji su nekada bili njihovi roditelji,pa i onih koji su postojali pre njih itditd...Čitav jedan generacijski niz se završava osobom koja se pre može okarakterisati kao nekakav trulež nego kao stvarna,normalna i produktivna osoba. Izneverene nade,izneverena očekivanja...Što se tiče nekakvog tzv."društva",doprinos društvu se svodi na čist ku*ac (mada priznajem da ja u suštini i ne posedujem taj nivo svesti i savesti koji je neophodan da bi me za nekakvu sveopštu dobrobit društva i Univerzuma makar malo zaboleo ku*ac).

Jednom rečju,zakasnila sam...Zakasnila sam sa lečenjem,sa pokušajima da promenim svoj život,i sve je to meni savršeno jasno. U suštini sam zakasnila u svakom pogledu,no dobro-ima u svemu tome i jedna "uteha",a to je da nisam ni prva ni poslednja koja je zasr*la i razj*bala sve...Šta da se radi,c'est la vie. Shit happens...Jbg.

#4 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    correct me!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,138 posts

Posted 30 December 2017 - 17:23

uh tigrice :(

#5 Hyperdrive

Hyperdrive

    BITCH BOŽIJA

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,364 posts

Posted 30 December 2017 - 18:21

Ne doživljavam sebe kao teret, bilo kome. Pre 10-15-20 godina sam bila drugačija nego sad, sad umem da se kontrolišem u 49 od 50 slučajeva - ne preuveličavam. Jedini problem su finansije - dok mi se nije desila 2017, bila sam lakomislena i živela od danas do sutra.

View PostIimitless, on 30 December 2017 - 17:17 , said:

Hyper mi je pricala da njena drugarica misli da se sve resava sportom, pa i teske psihicke bolesti i da nema potrebe za lekovima.

Ona to i dalje tvrdi, a i pored posla fitnes trenera polako pada u depresiju i ne znam kako da joj kažem da se vidi iz svemira.

#6 pogresna

pogresna

    gospodža

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,731 posts

Posted 30 December 2017 - 18:54

Sad me baš potresao ovaj Tigričin post da ne znam uopšte šta bih rekla, eto.. :( :(


Što se tiče moje porodice, znam da sam loše uticala na njih, pre svega zbog brige, straha, koje su imali oko mene, tu mislim na svoju sestru i brata, sestričinu, a onda i zbog toga jer su me izdržavali ovih godinu dana, jer sam ostala bez posla i nije mi se dalo ni da ljudski tražim novi pa tako ga nisam ni nalazila, do skoro evo, mesec dana sad....
Sigurno je da sam im bila teret, priznali oni ili ne, ja to znam, nije lako slušati moje crnilo niti me gledati kako sam lenja, zapuštena, stan mi je zapušten, od svega što su mi predlagali, ja ne vidim nigde dašak perspektive niti prihvatam pomoć, osim minimuma para čisto da se preživi, eto, drugo i njih sam zapustila, ne zovem ih, izbegavam da se viđamo, ne prisustvujem nekim okupljanjima i jedem se zbog toga... Slično su prošli i moji prijatelji, i  ako mi je neko okrenuo leđa, ne krivim ga ni malo :(

Što se tiče društva, isto mislim kao Limitless, nisam na teretu društvu ili državi, i ne osećam brigu u tom pravcu...
Neki moj doprinos društvu se svodi na moj trud da mu nisam na teretu :D  evo radim opet, brinem o sebi, plaćam račune, na moju zaradu, država ubira porez i doprinose, molim lepo - hvala lepo, dosta od mene :dry: :glasses:

#7 GraničniHisterDistimić

GraničniHisterDistimić

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 576 posts

Posted 30 December 2017 - 20:08

pa da pomalo , istina retko , uglavnoms e žalim na one oko mene , ali sam svestan da nisam uklop pa se prosto izolujem i kontam da tako delujem pozitivno .

u druženje upadam samo ako je nešta dobro i lepo i korisno ,

suviše često pizdim na  najavu negativnosti

#8 plavo

plavo

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 252 posts

Posted 31 December 2017 - 00:05

Tigricin post će potresti svakoga.
Nadam se da se radi samo o trenutnom raspoloženju.

Ovoliki osjećaj krivice, koji se manifestuje i kao promašaj, prelazi neku crvenu liniju.
Zar ne misliš da je tvoja trenutna situacija velikim dijelom uzrokovana višom silom (ne mislim na religiju) na koju nisi mogla utjecati i da ne može biti sva odgovornost na tebi ?
Ovo nije nikakva racionalizacija, nisu svi promašaji i neuspjesi do nas.

a evo i moj odgovor na temu: možemo i ovako živjeti bez problema s tim da je puno bolje ako sam i ja dobro.

#9 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    correct me!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,138 posts

Posted 31 December 2017 - 19:39

inače ja nisam imao predstavu dugodugo da i drugi oko mene pate
zbog mene
što zbog moje neprisutnosti što zbog pogrešnosti
bilo je samo ja ja ja moje muke i samo moje

kada sam se jednom konačno otreznio želeo sam samo da se ubijem ništa više
mislio sam da ću svima učiniti veliku uslugu ako me ne bude više bilo

jedem se i dalje zbog patnji koje su drugi istrpeli zbog mene
manje nego pre doduše jer sada gledam da se na neki način iskupim
mojima je drago što vide da se makar trudim iako sam i dalje uglavnom biljka

#10 borderija

borderija

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 378 posts

Posted 31 December 2017 - 20:22

Puno vise nego sto se oni brinu kako utjecu na mene

#11 Marginalna

Marginalna

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 123 posts

Posted 01 January 2018 - 01:31

Brinem, ali me to ne sprečava da opet postupim onako kako ne treba... Pa se posle jedem i tako u krug...

A brine me i uticaj koji generalno ljudi imaju na sve oko sebe... Pretpostavke i misli, sve to ide u jednu zbrku kolektivne nesvesti, a pojedini neke od tih stvari mogu i da osete. Pa tako, nemamo samo odgovornost prema najbližima koji ispaštaju zbog simptoma nego i prema svakoj novoj osobi sa kojom započnemo konverzaciju...

#12 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 153 posts

Posted 03 January 2018 - 19:45

ja sma prije mojoj obitelji pokušao objasniti koliko mi je loše ali to je samo izazivalo paniku, vrisku i optuživanje. Sada se prema cijeloj obitelji uvijek ponašam normalno iako najčešće vrištim iznutra. A ne samo prema obitelji. tako je i prema ljudima koje upoznam preko neta i par kvazi prijatelja koje znam uživo.Gledam da uvijek budem tu za ljude kojima je loše jer dobro znam kako im je ali kada tim istim ljudima ja kažem koliko mi je loše a nekad mi se desi da "puknem" pa počmem previše negativne stvari pričati  samo dobjem komentare poput : "trgni se" "nemoj mračiti" " pomozi sam sebi" itd.
i ugl. svatko prije ili poslije pobjegne od mene. znam dobro da će se to desiti kada nekome ispričam koliko sam loše ali opet često napravim tu grešku. utjecaj moje bolesti je da svatko bježi od mene.

#13 nobadi

nobadi

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 139 posts

Posted 03 January 2018 - 20:08

Ja sam dovoljno vec zaj*bao svoj zivot zbog depresije koju vucem vec neko duze vreme, lekovi mi sad pomalo pomazu daju mi taj vestacki osecaj potpunosti, ali sta cu kad mi ih budu uskratili? Sta ce onda biti? Toga se najvise i plasim da budem iskren, pa zato kompenzujem tu prazninu koju osecam, time sto pokusavam da cinim dobro prema ljudima koje volim, i makar na taj nacin pokusam da se vratim u neku nazovi normalu. Dodju mi ti povremeni trenuci srece i radosti, ali tada sam ili pijan ili me je neko obradovao nekim gestom makar trenutno, ali to izbledi posle nekog vremena i tako u krug.

Lakse je kad imas sa nekim da podelis sve to, ali nazalost to breme nosim vec neko vreme nosim sam :(

#14 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 153 posts

Posted 03 January 2018 - 20:17

View Postnobadi, on 03 January 2018 - 20:08 , said:


Lakse je kad imas sa nekim da podelis sve to, ali nazalost to breme nosim vec neko vreme nosim sam :(

Da. kada bih s nekime mogao podjeliti "sve to" i naišao na razumjevanje bilo bi lakše naravno. ali kad god sam to pokušao samo bi najebao i bilo bi mi još gore.

#15 nobadi

nobadi

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 139 posts

Posted 03 January 2018 - 20:24

Eh, tu nazalost dolazi ono sto je limitless rekla

View PostIimitless, on 30 December 2017 - 17:17 , said:


Ali mislim da mnogi od nas nisu ni svesni koliko mozemo da budemo teski ljudi i koliko ljudima oko nas moze da bude tesko sa nama. Ne toliko finansijski koliko emocionalno. Ne mozemo da budemo objektivni i vidimo neke stvari van naseg krajnje pristrasnog ugla.



#16 Nevidljiva sjena

Nevidljiva sjena

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 153 posts

Posted 03 January 2018 - 20:34

View Postnobadi, on 03 January 2018 - 20:24 , said:

Eh, tu nazalost dolazi ono sto je limitless rekla

da.... slažem se s njom.

#17 Macak

Macak

    Više munjen nego munjevit

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 5,002 posts

Posted 03 January 2018 - 20:38

Imam nekad gadne nocne more pa se ritam i borim u snu. Bivsu sam jednom udario u rebra i to je jako bolilo, na kratko ostala bez zraka. Bilo mi je jako zao, nije namjerno.

I koja bi poslije zaspala kraj mene?

#18 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,252 posts

Posted 03 January 2018 - 21:43

View PostĐeneĐene, on 30 December 2017 - 16:05 , said:

mislim pre svega na naše najbliže - porodicu i prijatelje i sve one koji brinu za nas lično
da li se bojite da vaši simptomi njima stvaraju probleme?

ne, stvaraju i njihovi "simptomi" meni problemi, što ne bi i moji njima :D

Quote

prebacujete li sebi što niste u stanju da ih zaštitite od sebe?

prebacujem sebi jer nisam u stanju sebe da zaštitim

Quote

jeste li uopšte svesni da vaša bolest ima uticaja i na ljude oko vas?

naravno, kao i što bi utjecala na mene bilo kakva tuđa bolest u mojoj obitelji

Quote

da li doživljavate sebe kao teret društvu?

iskreno me nije briga, nisam ja tražila da postojim :D

Quote

mislite li za sebe da ne pružate dovoljno ili koliko bi mogli da niste bolesni?

da to mi je najveća boljka, osjećaj nesposobnosti :dry:

#19 Ninche

Ninche

    EMOGOTICARKA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,793 posts

Posted 05 February 2018 - 05:31

Quote

mislim pre svega na naše najbliže - porodicu i prijatelje i sve one koji brinu za nas lično
da li se bojite da vaši simptomi njima stvaraju probleme?

Ne bojim se, nego znam.

Quote

jeste li uopšte svesni da vaša bolest ima uticaja i na ljude oko vas?

Jok, ti si.

Quote

da li doživljavate sebe kao teret društvu?

Kakvo drustvo?! :blink: :lol: Sala, slazem se sa Kruskom povodom ovoga.


mislite li za sebe da ne pružate dovoljno ili koliko bi mogli da niste bolesni?


Baaaat of kooors, tj. naravno da da.

P.S. Ja sam morala svojoj majci da se izvinim nedavno sto sam takva kakva sam... Zbog osecaja krivice, a ona mi je rekla da ne treba za to da joj se izvinjavam i zagrlila me.

Tako da mislim da bi ova tema mogla biti trigger za one koji imaju osecaj krivice zbog svoje "bolesti".

#20 GrapeSeed

GrapeSeed

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 148 posts

Posted 05 February 2018 - 05:41

Trudim se da nikoga ne opterecujem svojim emocionalnim rasulom.. mada kad razmislim, ne secam se ni kada me je neko poslednji put pitao kako mi je. Prosto svima je moja situacija "poznata" i o tome se nista vise i ne prica.

Sem kad onako dodje do ekstrema, pucanja, onda prosto moram to da kazem, da izbacim, ali to je dosta retko.

Sa druge strane, moj otac je tesko bolestan.. ima psihoze zbog kojih jauce, place.. i ja zivim evo sa njim 10 godina i gledam tu njegovu bolest i uz njega sam koliko mogu.

I to me emocionalno jako iscrpljuje... pored svih problema sa kojima se ja nosim.

Takodje, majka koja od mog rodjenja stalno kuka, stalno je nesrecna, stalno ne valjam, ne pomazem dovoljno, i tako satima svakodnevno.. A ja pomazem koliko mogu. I to me uzasno iscrpljuje, ne znam jos koliko cu to izdrzati da ne puknem u jos neku F dijagnozu, jer vec ih imam preko glave.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users