Jump to content


- - - - -

Poremecaji u adolescenciji

Poremecaji u adolescenciji

  • Please log in to reply
22 replies to this topic

#21 Uzalud_je_budim

Uzalud_je_budim

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 216 posts

Posted 02 February 2018 - 17:41

Ne znam, zaista, ja sam imala ''drugi mešoviti poremećaj ponašanja i emocija'',  poremećaj prilagođavanja i reakciju na stres, potom socijalnu fobiju, pa akutnu psihozu i na kraju granični poremećaj ličnosti. To su moje dijagnoze.
Počelo je sa sedam godina, a produbilo se kroz celo detinjstvo i adolescenciju. Sa 9 godina sam prvi put poželela da se ubijem.
Prva terapija je bila bromazepam, potom bensedin, zoloft, fluoxetin, seroxat, onzapin, aripiprazol, litijum, flormidal, i rivotril.
Kao što je Granični napisao, lekovi pomažu do određene tačke. Ukoliko nema prijatelje, Vi joj budite najbolji prijatelj. Ja sa majkom imam izgrađen prijateljski odnos, pre svega, ali teško je prihvatila, tačnije, odbijala je moje stanje agresivnim pristupom.
Da li je imala neke stresne ili traumatične događaje u ranom dobu? Adolescentna kriza je obično preduslov za nešto drugo, a kao ni kod mene, nije počelo u samoj adolescenciji..
Psihijatri su više tu da saslušaju osnovni problem i da prepišu terapiju, a psihoterapeut bi zašao dublje u problem. Mnogo zavisi i od njenog viđenja njih, mislim, da li u njima vidi prijatelje ili..
Danima pišem isto ljudima, ali mogli biste pokušati da je nagovorite da obnovi neko staro prijateljstvo. Jer ljudi primećuju da smo drugačiji, samo ne umeju da definišu kako, a mi smo tu da definišemo, nismo ništa drugačiji no što smo bili.
Nisam stručno lice i ne mogu da tvrdim, ali meni to liči na granični, jer ima deliće njega.
Terapiju nikako ne sme prekidati, čak ni kada se stabilizuje.
Stabilizovaće se u narednim godinama, kroz posao ili vezu. Bitno je da nađe neku preokupaciju, dakle, bilo šta što je interesuje ili voli da radi, makar neki hobi, nešto što ona sama želi.
Lečim se od 14. godine, a ukupno osam godina. Iza sebe imam dva registrovana pokušaja samoubistva, a neregistrovanih više, posle drugog pokušaja sam završila na hospitalizaciji, koja me je u mnogo čemu promenila, ali mahom na gore. Ja želim da živim, ali mi je život kao takav nepodnošljiv. Takođe sam se samopovređivala, da bih se osetila živom, da bih osetila bilo šta.
Moguće da na taj pogrešan način tražimo pomoć. Ja sam prekidala terapiju, pa se stanje pogoršalo. Tada sam imala 18 godina. Ona ima tek 17, ima mnogo nade za nju.
Ne morate je razumeti, ali budite tu u svemu za nju.
Taj njen svet ne mora značiti da je psihotična, već je taj svet njen odbrambeni mehanizam od bola. Mašta i snovi umeju da odvuku čoveka od realnosti, ali umeju i da olakšaju patnju, samo ona zna zašto je takva., pokušajte da saznate o čemu se radi, jer nije sve crno-belo i ne može se sve racionalizovati, pogotovo ne osećanja. Uostalom, svi mi imamo svoj unutrašnji svet, ali Vi joj pomozite da zakorači iz njega. Pomozite joj na vreme, da stvari ne bi otišle na drugu stranu.
Srdačan pozdrav.

#22 Iimitless

Iimitless

    CAR

  • Banned on request
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,318 posts

Posted 02 February 2018 - 18:02

Po meni nekako, makar sto se tice problema koji se jave rano vazi pravilo: Nadaj se najboljem, ocekuj najgore. Evo ovde ljudi svi koji su se javili da su imali probleme u tim godinama i sada ih imaju i to cesto jos gore (ukljucujuci i mene). Jedan problem u adolescenciji, nepravilno tretiran, ce izrasti u nesto gore sa vremenom kada bude trebalo da studira ili radi negde.

Tu se mora puno raditi, puno terapije, lekova, rada, doktora i psihologa da bi devojcica uspela da opstane jednom kad odraste. Jer mame i tate nece uvek biti a i njihova prevelika paznja i titranje mogu da dovedu do kontra efekta. Da se stvori osoba koja nije sposobna da brine sama o sebi, da bude u harmonicnim odnosima sa okolinom i da radi i sebe izdrzava.

#23 Hyperdrive

Hyperdrive

    All I want for Christmas is food.

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 5,372 posts

Posted 02 February 2018 - 21:04

Imam utisak da neki psihijatri lupe "neprilagođenost" kao dijagnozu kad je neko mlađi, i ne razmišljajući. Što više čitam o tome, to sam više impresionirana time što je mene moja prva psihijatrica u Palmi ODMAH ubola, kao i tip pre nje u studentskoj. Imala sam, šta, 20 godina. Sad, ja sam imala simptome još u mlađim razredima osnovne. Retko, ali moguće.


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users