Jump to content


- - - - -

Poslovna sposobnost, starateljstvo, i uslovi za invalidsku penziju (SRBIJA)

poslovna sposobnost starateljstvo invalidska penzija

  • Please log in to reply
11 replies to this topic

Poll: Da li ste lišeni poslovne sposobnosti? (12 member(s) have cast votes)

Da li ste lišeni poslovne sposobnosti?

  1. Da (2 votes [16.67%] - View)

    Percentage of vote: 16.67%

  2. Ne (10 votes [83.33%] - View)

    Percentage of vote: 83.33%

Vote Guests cannot vote

#1 Primal Pain

Primal Pain

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 728 posts

Posted 04 March 2018 - 15:38

Poslovna sposobnost

Poslovna sposobnost je mogućnost fizičkog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze. Stiče se punoletstvom, sa napunjenih 18 godina ili emancipacijom maloletnika sa minimum 16 godina radi sklapanja braka odlukom suda. Sve dok ne stekne punoletstvo, fizičko lice ima status deteta.

Lice može biti:
  • potpuno poslovno nepsososbno,
  • ograničeno poslovno sposobno i
  • potpuno poslovno sposobno.
Fizičko lice koje nije navršilo 14 godina života (mlađi maloletnik) je potpuno poslovno nesposobno. Poslovno nesposobna lica ne mogu punovažno zaključivati pravne poslove ni uz saglasnost ili prethodnu dozvolu zakonskog zastupnika ili staraoca.

Ipak, mlađi maloletnik može preduzimati punovažno, i za navedene poslove ima potpunu specijalnu poslovnu sposobnost:

  • pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava - da primi poklon
  • pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze - npr održaj
  • pravne poslove malog značaja.  - odlazak u prodavnicu, kupovinu karata za gradski prevoz, bioskop i sl.
Potpuno poslovno nesposobno lice je i punoletno lice nad kojim je produženo roditeljsko pravo, pa je u rešenju izjednačeno sa maloletnikom mlađim od 14 godina. Sud može potpuno lišiti poslovne sposobnosti punoletno lice i izjednačiti njegovu poslovnu sposobnost sa mlađim ili starijim maloletnikom.

Dete koje je navršilo 14 godina a nije napunilo 18 godina, ograničeno (delimično) je poslovno sposobno. Ograničeno poslovno sposobno jeste i lice koje je postalo punoletno ali je delimično lišeno poslovne sposobnosti jer zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica.

Stariji maloletnik (14-18 godina) moće preduzimati, pored pravnih poslova koje moće preduzimati bez otobrenja ili saglasnosti (poslove mlađeg maloletnika)sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja. Raspolaganje nepokretnim stvarima i pokretnim stvarima velike vrednosti, u ime i za račun deteta, ne mogu punovažno preduzeti ni roditelji, bez saglasnosti organa starateljstva.

Punovažnu izjavu volje ograničeno poslovno sposobno lice može dati ako mu je zaključivanje tih poslova zakonom dozvoljeno. Ostali pravni poslovi tih lica, zaključeni bez odobrenja zakonskog zastupnika ili staraoca, rušljivi su, ali mogu biti osnaženi njegovim naknadnim odobrenjem.

Lišenje poslovne sposobnosti


Punoletno lice se zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju može potpuno ili delimično lišiti poslovne sposobnosti. Rešenje o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti donosi osnovni sud u vanparničnom postuku. Ovi uzroci su relevantni ako imaju za posledicu nesposobnost punoletnog lica za normalno rasuđivanje, koje zbog toga nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa.

U rešenju vanparničnog suda o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti odrediće se pravni poslovi koje lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može, odnosno ne može samostalno preduzimati.

Postupak za lišenje sud pokreće po službenoj dužnosti, po predlogu organa starateljstva, članova porodične zajednice i samog lica koje treba lišiti poslovne sposobnosti, ako može da shvati značenje i pravne posledice svog predloga. Postupak je hitan.

Lice prema kome se vodi postupak lišenja poslovne sposobnosti mora biti pregledano od najmanje dva sudska veštaka, lekara odgovarajuće specijalnosti, u prisustvu sudije, osim ako se obavlja u zdravstvenoj ustanovi. Sud može rešenjemodrediti da se to lice smesti u zdravstvenu ustanovu najduže tri meseca radi davanja nalaza i mišljenja. Rešenje o lišenju se upisuje u matičnu knjigu rođenih, a ako lice poseduje nepokretnosti, i u katastar nepokretnosti.

Starateljstvo nad licem lišenim poslovne sposobnosti


Ustanova starateljstva obezbeđuje posebnu zaštitu punoletnim licima koja nisu u stanju da se staraju u sebi. Punoletno lice može biti stavljeno pod starateljstvo tek pošto je lišeno poslovne sposobnosti, potpuno ili delimično. Pored bolesti i smetnji u psihofizičkom razvoju, razlog za lišenje poslovne sposobnosti mogu biti i prekomerna upotreba alkohola ili opojnih sredstava, senilnost, demencija, slepilo, gluvonemost i sl. Bolest može imati i somatskku i mentalnu prirodu (mentalni poremećaj, poremećaj ponašanja). Za procenu postojanja bolesti ili smetnje u psihofizičkom razvoju merodavna su pravila sadržana u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, povreda i uzroka smrti.

Pravnosnažnu sudsku odluku o lišenju poslovne sposobnosti sud je dužan da bez odlaganja dostavi nadležnom organu starateljstva koji će odmah staviti pod starateljstvo lice lišeno poslovne sposobnosti.

Dužnosti staratelja nad licem lišenim poslovne sposobnosti

Staranje o štićeniku obuhvata:
  • staranje o ličnosti
  • zastupanje
  • pribavljanje sredstava za izdržavanje
  • upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika.
Staranje o ličnosti podrazumeva prvenstveno o njenom smeštaju i zdravlju. U pogledu smeštaja, staratelj će postupati tako da obezbedi smeštaj u odgovarajuću ustanovu ako štićenik ne može biti smešten u svojoj porodici, a obavezan je i da posećuje štićenika i neposredno se obaveštava o uslovima u kojima štićenik živi. Staratelj će biti obavezan da se stara i o adekvatnom lečenju kako bi se on što pre osposobio za samostalan život. Dužan je da se stara i u pogledu vraćanja poslovne sposobnosti.

Obim zastupanja lica lišenog poslovne sposobnosti zavisi od toga da li je ono lišeno potpuno ili delimično poslovne sposobnosti.

Kod lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, staratelj ima prava i dužnosti kao i kod starateljstva nad mlađim maloletnikom. Staratelj poslovno nesposobnog lica moće neke pravne poslove u vezi sa ličnošću i i movinom štićenika preduzimati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva (odlučivanje o medicinskom zahvatu nad štićenikom, npr i u drugim slučajevima propisanim zakonom).

Dužnost staratelj aje da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdržavanje punoletnog štićenika. Sredstva se pribavljaju sledećim redosledom:

  • iz prihoda štićenika
  • iz sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna da izdržavaju štićenika,
  • iz imovine štićenika
  • iz sredstava socijalne zaštite
  • iz drugih izvora.
Staratelj imovinom treba da upravlja kao dobar domaćin, nastojići ne samo da sačuva postojeću imovinu, već i da je uveća, ako je to moguće. Popis  i procenu imovine sprovodi stalna komisija organa starateljstva, koja staratelju uručuje izveštaj, a samu imovinu mu predaje na upravljanje i raspolaganje. Poslove koji prelaze okrvir redovnog upravljanja imovinom staratelj može obavljati samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Raspolaganje imovinom se može vršiti samo uz saglasnost organa starateljstva.

Staratelj je dužan da štićeniku naknadi štetu koju mu je pričinio tokom obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (namere ili grube nepažnje). Solidarno za štetu odgovara i organ starateljstva.

Staratelj odgovara za štetu  koju prouzrokuje lice nesposobno za rasuđivanje. Može se osloboditi odgovornosti za štićenika ako dokaže da je vršio nadzor na koji je bio obavezan ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora.


Prestanak radnog odnosa zbog gubitka radne sposobnosti zaposlenog


Opstanak radnog odnosa može da postane nemoguć, zbog potpunog i trajnog gubitka sposobnosti zaposlenog za rad, tj do invalidnosti (potpuni gubitak radne sposobnosti zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrkovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću,k koje se ne moće otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom)Radi se o opštoj nesposobnosti za rad, nesposobnosti za obavljanje ma kog posla.

Invalidnost se utvrđuje u odnosu na zdravstveno stanje i radnu sposobnost zaposlenog u vreme kada je stekao svojstvo osiguranika obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja.


2 Invalidska penzija

Član 21

Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Član 22

Povredom na radu, u smislu ovog zakona, smatra se povreda osiguranika koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela, iznenadnim opterećenjem tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik - zaposleni pretrpi pri obavljanju posla na koji nije raspoređen, ali koji obavlja u interesu poslodavca kod koga je zaposlen.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz stava 1. ovog člana, koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada ili obrnuto, na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.
Povredom na radu smatra se i oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguran ili u vezi s njim.
Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način iz st. 1. do 4. ovog člana, koju osiguranik pretrpi u vezi s korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti.

Član 23

Povredom na radu smatra se i povreda prouzrokovana na način predviđen u članu 22. ovog zakona koju osiguranici pretrpe učestvujući:
1) u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarnih nepogoda ili nesreća;
2) u vojnoj vežbi ili u vršenju drugih obaveza iz oblasti odbrane zemlje utvrđenih zakonom;
3) na radnom kampu ili takmičenju (proizvodnom, sportskom i dr.);
4) na drugim poslovima i zadacima za koje je zakonom utvrđeno da su od opšteg interesa.

Član 24

Profesionalne bolesti, u smislu ovog zakona, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.
Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog fonda.

Član 25

Osiguranik kod koga nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, stiče pravo na invalidsku penziju:
1) ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću;
2) ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću - pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju utvrđenih u članu 19. tačka 1) ovog zakona i da ima navršenih pet godina staža osiguranja.
3) (brisana)

Član 26

Osiguranik kod koga je invalidnost, prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, nastala pre navršene 30 godine života stiče pravo na invalidsku penziju:
1) kad je invalidnost nastala do navršene 20 godine života - ako ima godinu dana staža osiguranja;
2) kad je invalidnost nastala do navršene 25 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje dve godine staža osiguranja;
3) kad je invalidnost nastala do navršene 30 godine života - ako do nastanka invalidnosti ima najmanje tri godine staža osiguranja.

Član 84

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvaruju se od dana podnetog zahteva, a najranije šest meseci pre tog dana.
Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja koja se ostvaruju u fondu obezbeđuju se u postupku predviđenom zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Član 85

Penzijski staž i zarade, naknade, ugovorne naknade, odnosno osnovice osiguranja, kao i druge činjenice od uticaja na sticanje i utvrđivanje prava, osim nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja, uzimaju se u obzir pri ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, na osnovu podataka utvrđenih u matičnoj evidenciji.
Penzijski staž se ne može utvrđivati na osnovu izjava svedoka.

Član 86

Pitanje naknade dela penzije u slučaju kada je penzijski staž utvrđen kod fonda vojnih osiguranika posle 1. januara 1973. godine i kod fonda regulisaće se sporazumom tih fondova.


Član 88

Postupak za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i za utvrđivanje penzijskog staža pokreće se na zahtev osiguranika, odnosno na zahtev člana porodice za ostvarivanje prava na porodičnu penziju.
U postupku iz stava 1. ovog člana fond je dužan da osiguranicima i korisnicima prava pruža stručnu pomoć.
Korisnik prava je dužan da fondu blagovremeno prijavi promenu koja je od uticaja na pravo odnosno obim korišćenja tog prava.

Član 91

Činjenice koje se, u skladu sa zakonom, ne utvrđuju u matičnoj evidenciji, a koje su od značaja za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, utvrđuju se u postupku rešavanja o tim pravima.

Član 92

U postupku za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja u fondu obezbeđuje se dvostepenost.

Član 93

Kada je za rešavanje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno utvrđivanje postojanja invalidnosti, telesnog oštećenja, potrebe za pomoći i negom drugog lica uzroka invalidnosti i telesnog oštećenja, potpune nesposobnosti za rad i nesposobnosti za samostalan život i rad, fond rešenjem utvrđuje te činjenice na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja čije se obrazovanje i način rada uređuje opštim aktom fonda.
Nalaz, mišljenje i ocena iz stava 1. ovog člana podleže kontroli koju vrši organ fonda utvrđen opštim aktom iz stava 1. ovog člana.
Na akt iz stava 1. ovog člana saglasnost daje ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja.
U obavljanju kontrole iz stava 2. ovog člana, može se dati saglasnost ili primedba. Primedba kojom se ukazuje na uočene nedostatke i daje uputstvo za njihovo otklanjanje, obavezna je za organe koji su vršili veštačenje.

Član 94

Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće se na zahtev osiguranika na osnovu predloga za utvrđivanje invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda.
Predlog iz stava 1. ovog člana daje izabrani lekar, u skladu sa zakonom.

Član 94a

Ako je osiguranik, u toku privremene sprečenosti za rad, podneo zahtev za pokretanje postupka za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti, ili je od strane izabranog lekara, odnosno lekarske komisije, u skladu sa zakonom, upućen na ocenu radne sposobnosti, Fond obezbeđuje sredstva za isplatu naknade zarade zbog privremene sprečenosti za rad počev od 61. dana od dana pokretanja postupka, ukoliko je utvrđen gubitak radne sposobnosti.

Član 95

Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje i prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica pokreće se na zahtev osiguranika odnosno korisnika prava, na osnovu medicinske dokumentacije.
Postupak za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje i prava na novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica pokreće se i po službenoj dužnosti na osnovu mišljenja organa veštačenja datog prilikom veštačenja o invalidnosti, u skladu sa opštim aktom fonda.

Član 96


Promene u stanju invalidnosti koje su od uticaja na pravo na invalidsku penziju priznatu pravosnažnim rešenjem, utvrđuju se u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, odnosno po službenoj dužnosti.
Fond određuje obavezan kontrolni pregled korisnika prava, najkasnije u roku od tri godine od dana utvrđivanja invalidnosti, osim u slučajevima predviđenim opštim aktom fonda.
Na akt iz stava 2. ovog člana saglasnost sporazumno daju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja.

Član 97

Kao dan nastanka invalidnosti, telesnog oštećenja i potrebe za pomoći i negom drugog lica uzima se dan kada je na osnovu pregleda dat nalaz, mišljenje i ocena organa veštačenja u prvostepenom postupku, odnosno neki raniji dan za koji postoji odgovarajuća medicinska dokumentacija.

Član 98

Rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu donosi organ fonda određen opštim aktom fonda.
Prvostepeno rešenje iz stava 1. ovog člana podleže prethodnoj kontroli koju vrši organ utvrđen opštim aktom fonda.

Član 99

Protiv prvostepenog rešenja može se izjaviti žalba organu određenom opštim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja osim ako se njom pobija utvrđena invalidnost.

Član 100

Prvostepeno rešenje fonda podleže reviziji koju vrši organ određen opštim aktom fonda.
Revizijom se može ispitati i pravilnost nalaza, mišljenja i ocene koje daju organi veštačenja.
Revizija ne odlaže izvršenje rešenja.

Član 101

Ako je protiv prvostepenog rešenja izjavljena žalba, o reviziji i žalbi rešava se istim rešenjem.
Ako protiv prvostepenog rešenja nije izjavljena žalba, a revizija ne bude izvršena u roku od tri meseca od dana isteka roka za žalbu, smatra se da je revizija izvršena i data saglasnost na to rešenje.

Član 102

U vršenju revizije na prvostepeno rešenje može se dati saglasnost, odnosno prvostepeno rešenje može se izmeniti, poništiti ili ukinuti.
Ako je prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto, revizijom se ispituje samo da li je novo rešenje u skladu sa razlozima zbog kojih je ranije prvostepeno rešenje poništeno ili ukinuto.

Član 103

Protiv rešenja fonda donetog po žalbi, odnosno u vršenju revizije o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i protiv konačnog rešenja o podacima utvrđenim u matičnoj evidenciji, može se pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda.

Član 104

Protiv konačnog rešenja fonda, u slučajevima kada nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka po zakonu kojim je uređen opšti upravni postupak, ili su protekli rokovi za ponavljanje postupka po tom zakonu, postupak se može ponoviti:
1) ako se sazna za nove činjenice, odnosno nađe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi sami, ili u vezi sa već upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drugačijeg rešenja;
2) kada je propušteno da se u ranijem postupku iznese neka činjenica, odnosno dokaz koji može dovesti do drugačijeg rešenja.
Ponavljanje postupka pokreće se na predlog osiguranika ili po službenoj dužnosti.
Ako je predlog za ponavljanje postupka podnet, odnosno postupak ponavljanja pokrenut u roku od pet godina od dana dostavljanja rešenja osiguraniku, u ponovljenom postupku primenjuju se propisi koji su važili u vreme donošenja rešenja po kome se postupak ponavlja. Ako je predlog podnet, odnosno postupak ponavljanja pokrenut po isteku tog roka, u ponovljenom postupku primenjuju se propisi koji važe u vreme podnošenja predloga za ponavljanje postupka, odnosno u vreme pokretanja tog postupka po službenoj dužnosti.
Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i ponovljenom postupku, nadležni organ novim rešenjem može ranije rešenje koje je bilo predmet ponavljanja ostaviti na snazi ili ga zameniti novim rešenjem kojim se ukida ranije rešenje.

Član 105

Pravosnažno rešenje fonda može se izmeniti novim rešenjem ako je njime povređen zakon ili opšti akt fonda na štetu osiguranika odnosno korisnika prava ili ako je o nekom pravnom pitanju docnije zauzeto pravno shvatanje povoljnije za osiguranika.
Novo rešenje će se doneti i ako se sazna za činjenice koje su od uticaja na pravo osiguranika, a koje su nastale posle donošenja rešenja.
Prava utvrđena rešenjem donetim u postupku izmene pripadaju od prvog dana narednog meseca od dana podnošenja zahteva za izmenu rešenja, odnosno od dana donošenja rešenja u postupku za izmenu pokrenutom po službenoj dužnosti.
Kod ponovnog rešavanja o pravu osiguranika odnosno korisnika prava, prema stavu 1. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili u času donošenja konačnog rešenja. Ako se rešava o pravu prema stavu 2. ovog člana primeniće se propisi koji važe u vreme pokretanja postupka

Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja, a najranije od dana dostavljanja pravosnažnog rešenja o utvrđenoj invalidnosti poslodavcu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, invalidska penzija isplaćuje se i pre pravosnažnosti rešenja o utvrđenoj invalidnosti u slučaju prestanka osiguranja zbog prestanka potrebe za radom lica, kao i prestanka zaposlenja zbog stečaja, likvidacije, odnosno u svim slučajevima prestanka rada poslodavca, a najranije šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva, ako je invalidnost postojala pre podnošenja zahteva.
Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija isplaćuje se od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.

Član 113

Novčana naknada za telesno oštećenje isplaćuje se od dana nastanka telesnog oštećenja, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva, ako je telesno oštećenje postojalo pre podnošenja zahteva.

Član 114

Osiguranik odnosno korisnik prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje koji po posebnim propisima stekne pravo na novčanu naknadu po osnovu istog telesnog oštećenja može po sopstvenom izboru da koristi samo jedno od tih prava, ako posebnim propisima nije drukčije određeno.

Član 115

Ako u stanju invalidnosti, odnosno stepenu telesnog oštećenja nastupe promene koje su od uticaja na utvrđena prava, ta prava prestaju, menjaju se odnosno stiču se nova prava, i to:
1) ako je promena utvrđena na zahtev osiguranika - od prvog dana narednog meseca po podnošenju zahteva;
2) ako je promena utvrđena na zahtev osiguranika nastala posle podnetog zahteva - od prvog dana narednog meseca posle nastale promene;
3) ako je promena utvrđena po službenoj dužnosti od prvog dana narednog meseca po donošenju prvostepenog rešenja o određivanju prava po osnovu utvrđene promene.

Izvori:
  • Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju
  • Borivoje Šunderić, Ljubinka Kovačević - Radno pravo, priručnik za pravosudni ispit
  • Marija Draškić - Porodično pravo, priručnik za polaganje pravosudnog ispita
  • Ilija Babić - Uvod u građansko i stvarno pravo, priručnik za pravosudni ispit
http://beleskesamosp...rateljstvo.html

#2 mailer-daemon

mailer-daemon

    Na putu za Katmandu

  • Validating
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,535 posts

Posted 04 March 2018 - 21:00

Hvala bogu NE

no potpuno sam radno nesposoban, lišen sam radne sposobnosti ali, ono, potpuno, nije mi pružena mogućnost niti rada na mjestima predviđena za osobe s invaliditetom, a meni kao žao :P

#3 Hyperdrive

Hyperdrive

    BITCH BOŽIJA

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,364 posts

Posted 05 March 2018 - 11:51

Dodala sam da se ovo odnosi na Srbiju. Bilo bi super da postoje i teme za druge zemlje.

#4 mailer-daemon

mailer-daemon

    Na putu za Katmandu

  • Validating
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,535 posts

Posted 06 March 2018 - 08:04

Mah, nebitno, znaš mene... :D

Meni je bilo bitno samo da napomenem da mi još nitko nije uspio oduzeti "poslovnu sposobnost", haha (iako sam nekoliko puta opasno plesao po ivici, lol)

Samo, stvarno, da do toga dođe - prvo drvo, deblji štrik. Ne živio ja da me netko voda za ručicu. Ne-ne :P

#5 Apoptosis

Apoptosis

    Све за Христа, Христа ни за шта!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,090 posts

Posted 06 March 2018 - 20:02

Ja sam nesposoban za "rad i privređivanje", međutim, cenzus je 70% invaliditeta da bi se dobila tuđa nega.

Isto važi za penziju + bar 3 godine radnog staža.

#6 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    correct me!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,138 posts

Posted 09 March 2018 - 15:19

hmm psihološkinja mi rekla da od lekarke opšte prakse zatražim da idem na komisiju da proceni moju radnu sposobnost
ne znam šta da radim...
mislim da bi mi najverovatnije dali neku ocenu sa kojom bih se zaglavio u limbu nemogućnosti da nađem normalan posao i polažem vožnju a s druge strane ne bih dobio nikakva prava u vidu novčane pomoći i slično

#7 kruška

kruška

    sočna

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,252 posts

Posted 09 March 2018 - 15:23

View PostĐeneĐene, on 09 March 2018 - 15:19 , said:

mislim da bi mi najverovatnije dali neku ocenu sa kojom bih se zaglavio u limbu nemogućnosti da nađem normalan posao i polažem vožnju a s druge strane ne bih dobio nikakva prava u vidu novčane pomoći i slično

pa što će ti to onda :blink: :blink: nije li cijela bit procjene radne nesposobnosti dobiti novčanu pomoć

#8 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    correct me!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,138 posts

Posted 09 March 2018 - 15:37

pa da...
nema šanse da idem na tu komisiju

#9 Skenderbeg

Skenderbeg

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 121 posts

Posted 09 March 2018 - 16:54

samo da napomenem da si izvukla stare zakone o sposobnosti, btw znas sta je ovde kanal, sto se tice invalidske penzije, moramo minimum da imamo 5 godina radnog staza, a ja imam pola godine... :)

- inace bio sam na psihijatrijsko vestacenje i dobio posle 2,3 nedelje da sam potpuno nesposoban za rad, revizija nije potrebna i skinuli me sa biroa...

#10 Skenderbeg

Skenderbeg

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 121 posts

Posted 09 March 2018 - 17:13

View PostĐeneĐene, on 09 March 2018 - 15:19 , said:

hmm psihološkinja mi rekla da od lekarke opšte prakse zatražim da idem na komisiju da proceni moju radnu sposobnost
ne znam šta da radim...
mislim da bi mi najverovatnije dali neku ocenu sa kojom bih se zaglavio u limbu nemogućnosti da nađem normalan posao i polažem vožnju a s druge strane ne bih dobio nikakva prava u vidu novčane pomoći i slično

pa znas kako ti je to, udjes u kabinet, imas jednog vestaka, i jednog zapisnicara, barem u mom slucaju je bio jedan vestak i zapisnicar.., kod nekog u komisiji bude njih 4,5-toro.. ... sednes, ispituje te 10tak minuta, a zapisnicar samo kuca njena pitanja i tvoje odgovore, posle 10tak minuta ti kaze to je to hvala, dobicete resenje za 2 nedelje.., i onda na sve to dodaje njeno misljenje, onda taj papir sa njenim misljenjem mora da prodje kod kontrolora... da odbori, pa ako kontrolor odobri onda salju za ministarstvo i tamo daju konacnu odluku sta ce sa tobom

#11 ĐeneĐene

ĐeneĐene

    correct me!

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,138 posts

Posted 09 March 2018 - 17:15

hvala za info
odlučio sam da ne idem pred komisiju jer ne vidim ništa dobro u tome

#12 Skenderbeg

Skenderbeg

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 121 posts

Posted 09 March 2018 - 17:17

View PostĐeneĐene, on 09 March 2018 - 17:15 , said:

hvala za info
odlučio sam da ne idem pred komisiju jer ne vidim ništa dobro u tome

u pravu si, nista dobro nece doneti... ako imas vise od 5 god radnog staza, dobices neku jadnu penzijicu od 13,14 hiljada i to je to...ako kojim slucajem nemas vise od 5 god, dobices socijalu.. ja sam istao na vestacenje jer sam mislio da moram


0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users