Jump to content


Moj put ka pobjedi!


  • Please log in to reply
35 replies to this topic

#21 archaic_tiger

archaic_tiger

    Kristalno čeljade

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,117 posts

Posted 31 January 2017 - 17:23

View PostOptimista, on 31 January 2017 - 16:58 , said:

To sto mi psujes Boga ne dotice me to...

Ma pusti sad to,"J*bo te Bog"-to je moja standardna psovka...Nije to sad ovde tema.

View PostOptimista, on 31 January 2017 - 16:58 , said:

Ja samo govrim cinjenice, hopohondra se boji da mu nije nesto sa srcem, a paradoksalno je da onaj koji ima problema sa istim suti i trpi! Zar to nije smijesno?

Možda to i jeste u neku ruku smešno,ali ta dva poremećaja (psihička bolest i kardiovaskularna bolest) se jednostavno ne nalaze u istoj ravni,te stoga nisu ni uporedive jedna sa drugom (barem ne na takav banalan i pojednostavljen način na koji ti pokušavaš da ih upoređuješ).

#22 archaic_tiger

archaic_tiger

    Kristalno čeljade

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,117 posts

Posted 31 January 2017 - 17:43

View PostOptimista, on 31 January 2017 - 16:58 , said:

Ja sam sjedio s jednom zenom (hipohondrom) koja samo je kukala da je nesto boli, da bi na kraju sve ja te bolove imao! I ja sam bio Jezdimir Uskokovic, dok nisam dodijao sebi i drugima.

Ali zar onda ne bi bilo logično pretpostaviti da će se na sličan način i neki hipohondar poistovetiti sa "pravim" pacijentom,onda kada ga bude video? Drugim rečima,možda se on sa "pravim" pacijentom neće poistovetiti istog onog trenutka kada ga bude ugledao,ali šta ako mu sama pojava obolelog (u završnom stadijumu neke bolesti) bude samo još više povećala hipohondrijski strah (u smislu da će i on sam jednog dana možda upravo tako završiti)?

Hoću samo da kažem da stvari nisu uvek baš tako jednostavne kako to možda izgledaju nama kada ih posmatramo iz svog sopstvenog ugla...

#23 Optimista

Optimista

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 102 posts

Posted 31 January 2017 - 17:58

Na kakav nacin treba da ti usporedim? Ukljuci logiku, hipohondar je laicki neko ko konstantno istrazuje neke bolesti, koje su izazvane prisilnim mislima, tacnije pogresno tumacenje svojih simptoma.

Sad nas dvojica da pricamo o bolovima u glavi, doci ce neko treci ko ce reci i mene boli isto. Hipohondar se stalno hrani strahom.

Hipohondri ne treba neko ko se suosjeca s njim, mada to vecinom svi traze, sto je pogresno. S hipohondrom je najvaznije uspostaviti povjerenje, a za to je kvalitetan doktor, kao sto sam ga ja imao.

Isao sam ja od doktora do doktora, neki su me frapirali, a drugi nasmijavali. U tekstu sam naveo jednog specijalistu koja mi je otvorila oci. Ja ovdje zelim isto tako ljudima da otvorim oci, da ljudi prestanu istrazivati svoje tijelo, u koliko su obavili sve pretrage.

Moje poredjenje sa srcanim bolesnikom je nista drugo nego realnost, koju covjek mora prihvatit, a to je da treba otici i vidjeti s kakvim mukama ljudi zive! Treba se suociti sa strahom, opsovati strahu sve zivo ako treba.

I jos nesto, nigdje nisam naveo da je lako, ali za to trebaju muda koja ce se suprostaviti strahu, ona se stvaraju sa konstantnim vjezbanjem. Bitno je opustiti nekog, a ne stalno ga prepadati.

Sta da sam ja dosao ovdje i rekao LJUDI AAAAAAA BOLI ME SVE ZIVO, KUKU LELE POMAGAJTE, tad bi mi vecina pokusala pomoci, a ja koji sam teski bio hipohondar i koji sam se izborio s tim, ispricao svoju pricu, dobijem kritiku? WTF!!!!!

Jarane psuj ti Boga ako ti je lakse, samo to mozda nekom smeta, meni licno ne, ali tesko da mozes imati dostojnu afirmaciju i negaciju u prici, ako se ide tim pristupom. ;)/>

Ja kad sam bio teski hipohondar trazio sam da me banuju s ovog foruma, jer nisam dobio ono sto sam htio. Ja necu da se suosjecam, zelim radije neku dobru SAMARCINU koja ce me trznuti u zivotu, da mi kaze da ne se*em, da idem da uzivam, da se borim, da prestanem da istrazujem na sebi, no nisam to nasao. Zato me i nije bilo 2 i kusur godine.

ANKSIOZNOST se ne lijeci preko noci, samo je stvar pristupu, ako se hranis konstantno strahom, zivjet ces citav zivot tako, pa na tebi je kojim putrm zelis ici ;)

Zivio ti meni!

#24 Korn

Korn

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 266 posts

Posted 31 January 2017 - 18:11

Evo da se i ja upišem. Prije svega, svaka čast, baš si me obradovao ovim postom. Drago mi je zbog tebe! S obzirom da je u pitanju anksioznost ja vjerujem da si uspio da je prebrodiš. I samo naprijed. Međutim, nemoj pogrešno da shvatiš. Ne znam da li se tvoj post odnosio samo na anksiozne osobe? Jer kod nas depresivaca ova priča nažalost ne pali. :S Ti si imao volju za životom i trijumfovao si. Još jednom. Svaka čast. Nego, šta je sa nama koji je nemamo? Da je stvorimo? Ne bih rekao da to baš tako ide. Mislim da je loše davati kao metaforu osobe koje pate od teških bolesti kao što su kancer, leukemija i sl. osobama koji boluju od psihičkih bolesti. Sve nas to čeka jednog dana,  zar ne? Tome pobjeći ne možemo. Međutim ja to gledam ovako. Osoba je živjela 50ak godina i umrla od raka. Kako će biti osobama koji su počeli da pate od teških psihičkih bolesti sa nekih 20ak godina, i prije i kasnije fasovali isto rak? Mislim da bi neki ljudi rekli, pa daj brate, bolje rak da znam hoću li preteći ili neću tj izliječiti se ili ne nego svake jebene sekunde se mučiti ovako. Kao ona profesorica iz Engleske koja je fasovala šizofreniju, na šta joj je doktor rekao da bi joj lakše bilo tretirati rak nego to. I još nešto. Isto sam hipohondričan kao ti. Sjećam se kad sam radio MRI glave. I dolazi osoblje i kaže ovdje zbog aparata tj zujanja puštamo muziku, šta želiš da čuješ? Ja rekoh, daj neki heavy, pa šta Bog da. Toliko sam bio očajan da sam dotle išao. Ukoliko admin smatra da sam bio prestrog a to zaista nisam htio neka slobodno izbriše post. Ja sam samo htio reći šta mi je na srcu. Još jednom. Svaka čast dobri čovječe, ne daj se. :)

#25 Optimista

Optimista

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 102 posts

Posted 31 January 2017 - 18:33

Razumijem te druze, ja sam se isto tako borio sa depresijom i suicidnim mislima. Anksioznost me je gurala u depresiju.

Teska depresija mi nije tema ove price, nisam zazirao u taj dio, iako sam bio jedan od tih.

Evo dotakli smo se hipohondre, koji je susta suprotnost od teske depresije, ovaj nema zelju za zivotom, a drugi se bori na sve nacine da zivi.

Ja nisam ovdje da bi se hvalio, vec da vam kazem da se moze izboriti sa ovim problemima.

Bilo je dana druze moj kad sam lezao u krevetu i buljio u plafon, konstantno gledao u prozor, 6 sprat je sasvim dovoljan da okoncam. Imao sam svoje demone koje su me proganjali, nisam naveo da sam sa 105 kg sletio na 75 kg!

Sad zamisli dasu id 105 kg i 190 cm visine sleti na 75 kg!!!! Mogao bih reci da sam bio frajer, upadan u drustvu i saljivdjija, sve to nestalo odjednom. Borio sam se druze 2 godine momacki, a ostalo sam podnosio. U meni se je rodio jedan mali plamen koji me je pokrenuo.

Ne kazem da je lako, pogotovo depresivnim ljudima, ali ovim koji dozive panicni napad, trebaju da shvate da nekog zivot ne opomene, vec ga ukopa 2 m pod zemlju.

Panicni napad je samo gomila stresa koji eruptira. Covjek treba mijenjati navike, SAMO ON SEBI MOZE POMOCI. Ja sam se doslovno vukao do teretane i izlascima napolje, prvi korak je najtezi, a ostalo je necu reci lako, ali borba.

Zivot da se zna nikog ne mazi, zivot je borba, ako nimom nije stalo do vas, majka mu stara neka je vama samom stalo do sebe!

Hvala tebi na iskrenosti, svakako ti zelim sve najbolje druze!!

#26 Korn

Korn

    MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 266 posts

Posted 31 January 2017 - 23:58

View PostOptimista, on 31 January 2017 - 18:33 , said:

U meni se je rodio jedan mali plamen koji me je pokrenuo.


Možeš li nam nekako ovu sentencu približiti? Da li se to desilo tokom tvog rada na sebi ili si samo da tako kažem imao sreće da ti se desi neko "čudo"?

#27 Optimista

Optimista

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 102 posts

Posted 01 February 2017 - 02:06

View PostKorn, on 31 January 2017 - 23:58 , said:



Možeš li nam nekako ovu sentencu približiti? Da li se to desilo tokom tvog rada na sebi ili si samo da tako kažem imao sreće da ti se desi neko "čudo"?

Imas poruku u inbox-u! :)

#28 gianni

gianni

    Depresivan

  • Family senior
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,302 posts

Posted 01 February 2017 - 08:35

View PostOptimista, on 31 January 2017 - 16:32 , said:

A evo malo da namcorima otvorim oci!

Uradio sam 12 nalaza krvi u 3 godine! Sto je duplo vise od onih koji su stvarno bolesni (sramota). Svaki nalaz je pokazao da sam zdrav, cak sve vise zdraviji.

2 x sam radio ergometriju, 5-6 x UVZ srca, EKG-a mozda 10-15 x! Karotide sam uradio 4 x, zracio se slikajuci pluca i glavu nekih 4-5 x, 1 x gastroskopiju radio, provjeravao secer 20 i kusur puta, 2 x centar za ravnotezu radio, odlazio na fizikalne vjezbe 2-3 (to bih preporucio svima), stimao atlas itd...

Da ne govorim svakakve tablete za smirenje sam pio, kao i antidepresive itd...

Ne smijem reci koliko sam novca i zivaca izgubio. Sramim se kakva sam hipohondra bio.

Dok sam ispitivao svoje simptome, da li imam rak, dijabetis, leukemija, problem sa srcem, multiskleroza itd. Mnogo mojih u familiji , kao i poznanika je umrlo upravo od tih bolesti.

Sve moguce pretrage sam obavljao da nemam rak, a od prijatelja majka se bori sa tom bolescu, prijatelj mi je umro u 23 god od leukemije, baka od dijabetisa, od prijatelja mama mozdani imala! STVARNO SE TREBAS ZAPITAT DO KOJE GRANICE MOZES DA IDES!!!

DOK NISAM PROSAO INTENZIVNOM i vidio s kakvim se ljudi tegobama bore, onda oni moji simptomi su za zalit. Jbt mene zena bodri koja je pobjedila rak, pa dokle?

Dolazio sam ovdje na ovaj forum, pokusao da s ljudima sirim pozitivu, ja sam slusao samo negativu, onda zbog cega sluzi ovaj forum? KONTAM STO MENI OVO TREBA? Trazio sam ban i bilo mi je mnogo bolje poslije.

Operisao sam vene na nogama, lezao sa teskim dijabeticarima, slusao sam kako im doktori govore dokle ce im rezati noge!!! Nije me bilo strah to slusati, samo sam se sramio na sebe, koliko sam kvalitetnog vrmena provodio na svakakva istrazivanja.

Nisam ova svoja sr*nja preprodio preko noci, ali sam dupe svoje oznojio i to dobro. Otisao sam u teretanu srce mi je strasno lupalo, nervoza vec pocela, rekao sam ako je to to, pa neka bude! I gle cuda nista mi nije bilo!

Ja ne mogu pobjeci od zatajenja srca, jedino se mogu uzdati u spremnost ljudi da me animiraju (OPET TO SU SVE MOJE PRISLNE MISLI). Borio sam se protiv toga slusajuci muziku, isao do grqnice boli u teretani u sami inat umisljenim bolovima (simptomima).

Skripao sam zubima, ali iz dana u dan je sve bilo bolje i bolje. Zivim u hebenom depresivnom gradu, politickom sistemu koji je ucinio da nam grad i ljudi budu takvi. Prije sam sve uzimao ka srcu sve, sad to ignorisem, jer ne mogu protiv vjetrenjaca. Cilj mi je zadrzati mir oko sebe. Nisam bogat, znam cijeniti svoj dinar zaradjeni, neki dan sam dobio otkaz, jer nisam strancki podoban, a itekako sam sposoban da.radim... To me ljuti strasno, no ljut sam na ljude koji biraju jedne te iste za vlast, a uostalom i zasluzili smo ovako nesto.

Zato se sad borim da se ispalim iz svoje zemlje koju volim strasno (Bosna) ali sistem ne, no taj sistem nece vise manipulisati samnom.

Nikad u svom zivotu nisam bio interedzija, vazda sam bio ponizan, trpio sam razna sranja i torture, nije ne ni zivot nesto mazio, pa sve dok sam nisam pukao sakom od stol i rekao DOSTA, moja agonija bi i dalje bila ista da nisam zelio promjene.

Evo nabrojati cu svoje simptome: glavobolje, trnjenje ruku i nogu, mucnine u stomaku, zujanje u usima, sustanje takodje, pa tu su bolovi u nogama i rukama, vertigo, hiperventilacija, derealizacija, poliptqcija, preskakanje srca, propadanje u zemlju, znojenje, blijedost u licu, alergije razne, trnjenje jezika, gusenjem u prsima, knedle u vratu, igranjem ili pulsiranjem misica, pritisak na psihickoj bazi, ja vise ne znam sta da nabrojim...

Strasne agorofobije sam imao kao mis sam se zavlacio u kucu, sve to sam imao jer sam se hranio sa tim strahovima. Sve to sam prebrodio SAM, DA SAM!!!! Nisam smio 2 m auto voziti, poceo sam gusiti na 10 m voznje!

Imao sam podrusku od dvije osobe samo, mada sam se i s njima.znao stalno svadjati, ali vise je do mene.

Doslo mi je do rqznih muka u zivotu, dok nisam shvatio sta zaprqvo zelim? Kakav mi je to zivot u strahu?

Prosirene vene su mi se prenijele na testis, osjecam mali bol, napipavam svaki dan, da nedaj Boze sta bude tvrdo, znoj me mali oblije, ali opet razmisljam pozitivno.

ANKSIOZNOST NIJE NIKAKVA BOLEST, ZA MENE ANKSIOZNOST JE SAMO OPOMENQ U ZOVOTU! Treba se boriti protiv toga, ja sam dokaz da se moze, nemam nikakvu korist sto pisem, ali suosjecam se sa drugima. Ne zelim da neki zaglibe isto kao ja.

Bolje novac svoj da trose na neke stvari tipa putovanje, odlazak na planinu, nego dati nekom psihijatru da vas kao polusne kunice salta sa tabletama.

OVO GOVORIM ONIMA KOJI SU DOZIVILI PANICNE NAPADE I KOJI IMAJU PROBLEM SA ANKSIOZNOSCU, ne bih zelio da zbog toga zapadnu u tesku depresiju, to je totalno druga sfera. To sto neko se prepadne sto mu srce zaigra, to se svima desava, to sto im se manta, pa milion drugih simptoma, to je sve prolazno.

Ako ste odradili sve pretrage, ne istrazujte vise, ne idite u zacarani krug, od ANKSIOZNOSTI NIKO NIJE UMRO, NITI CE, ali anksioznost nam svakako zagorcava nas zivot, jel trebamo to da dopustimo?

Pa eto ako su vam optimisti u zivotu nepotrebni, odlicno!

Ovo sa testisom idi na kontrolu, posto imam rak testisa, cisto radi sigurnosti.

#29 gianni

gianni

    Depresivan

  • Family senior
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,302 posts

Posted 01 February 2017 - 08:42

Optimista svaka ti cast sto si se uspio sam izvuci od toga, mene je hipohondrija unistila, zapocela psihicke probleme.

#30 Aruena

Aruena

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,860 posts

Posted 01 February 2017 - 10:00

Imam iskustva sa hipohondrijom, to je jedno jako neprijatno, PRISILNO stanje, gde apsolutno nikakav savet ne vredi, bukvalno su zarobljen.
Ta prisilna stanja se objašnjavaju tako što neko osećanje preuzme vlast nad egom, to jest, ocepljeni ego-kompleks vlada nad egom, to jest, vlada nad našim svesnim ja.
Pa tako to može biti projekcija idealne osobe u slučaju zaljubljenosti (zato ne možemo da se odljubimo po volji) ili krivica i samomržnja kod ovih naših stanja.

Jesu neka izlečiva, ali treba znati kako, to pokušavaju psihoterapije.
Kao kada vam se pokvari komp, nije dovoljna želja da ga popravite, morate znati kako, šta ne valja i verovatno zvati majstora.
Imala je neka članica "Laguna" odlične opise psihoterapije i tih metoda poboljšanja.

#31 Optimista

Optimista

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 102 posts

Posted 01 February 2017 - 12:11

Hipohondrija se lijeci tako sto MORATE IMATI POVJERENJA U PRAVE (PROVJERENE) DOKTORE i u ljude koji su vec prosli to.

To svakako nije prekidac, pa tek tako se ugasi. Morate cvrsto vjerovati da nakon silnih pretraga vam nije nista i da ste zdravi. Ja sam se borio sa hipohondrijom jer sam previse istrazivao o sebi.

Zapotkivao razne doktore o mom stanju, neki su me samo s klinca skidali.

Ja bi svoju agoniju i dalje nastavljao da nisam rekao DOSTA! Ja sam znao po 10-15 x dnevno mjeriti tlak, svaki put mi je optimalan bio 120 sa 80, cim mi skoci na 130 (od nervoze) ja ludim!!!! Jednom je bio 150 sa 100 ja gotov! Pogotovo sam mjerio na el tlakomijer, sve sto vise sam mjerio, od nervoze sve je vise tlak skakao, pa sam otisao u hitnu, onaj mi tehnicar kaze PA STA, NECE TI NISTA BITI! Ja ga ubjedjujem da hoce, on mi kaze daj da izmjerimo, meni 140 sa 90, ma odlican ti tlak, JA LUDIM OPET KAKO BOLAN, kaze haj nemoj me zajbavat idi malo prosetaj.


Ja onako ko popisan hodam i razmisljam o tome, prije 5 min sam trcao u hitnu.

Mislim eto dokle nas to vodi, ja sam znao tlakomjer nosati sa sobom na posao, pa malo - malo u wc da mjerim tlak!!!!

Jednom sam samo reko, E NECES GA NOSIT PA MAKAR SE DESILO NESTO! I vala nije se nista desilo, opet sam razmisljao o simptomima, drzalo me napetim, ali bio sam uporan. Anksioznost je samo saltala razne simptome, redala mi neke nove samo da me cini napetim. Onda kad je ispucalo sve, moja hipohondrija je sve bila blaza i blaza.

Pio sam magnezij klorid, cisti magnezijum gorak uzasno, sebe sam ubjedio da pijuci minerale i vitamine, moje tijelo ce biti zdravije. Svakako magnezij je strasno nepohodan u nasem organizmu, a isto tako fizicka aktivnost, TO JE LJUDI POD MORANJE. Generno nema tog carobnog stapica koji ce sve to odjednom zaustaviti, vi sami morate povuci rucnu.

Evo recimo koliko je taj "imaginarni" strah drugaciji od pravog. Desilo mi se gusenje u prsima, blaga vrtoglavica, zujanje u usima, pocela je blaga nadutost stomaka i prelazak u hiperventilaciju. Znaci jos jedan preduvjet za napad panike, medjutim, ja odlazim u wc i pocinjem pipati svoje testise, malo me je zabolilo, SAV ONAJ STRAH IZAZVAN SIMPTOMIMA, JE NESTAO, oblio me hladan znoj, prodisao sam normalno, progledao normalno, prestalo je zujanje, stomak se smirio, i odjednom sam imao taj strah kojeg SVI na planeti imaju, to nije onaj strah izazvan raznim simptomima, vec onaj realni.

Nakon sto sam sve napipao, vidio da je sve ok, osjetio sam blago olaksanje i onda hop opet onaj crni oblak mi dodje i izazvao stezanje u prsima, gusenje, cak bol u vrati, tj napetost itd...

Dakle poceo sam da analiziram svoju anksioznost, pustao sam senzacije da vidim dokle to ide, onda sam shvatio, da sam ja gospodar svoga tijela, da ja MOGU da kontorlisem svoje misli, tako sto cu se suprostaviti svakom svom strahu.

Mislim koji paradoks bojimo se bolnice i bolesti, a trcimi u istu da nam nije nesto? Konstantno istrazujem nesto o sebi, konstantno cinimo svoj zivot napetim, pa jel to ZIVOT?

Strah se strahom hrani, pustite svoje senzacije, ZNAM DA JE HEBENO TESKO, ali bez treninga nista ne moze. Ako srce pocne lupati, pustite ga, disite polako, disanje je kljucan faktor. Hodajte sto vise, izbjegavajte lezanje i sjedenje, aktivirajte se, citajte nesto pozitivno, manite se tv-a, ako nije neki dobar film ili dokumentarac. Izbjegavajte lose drustvo, imajte neki hobi, nesto morate imati da zaignorisete prisilne misli.

KOLIKO GOD MI SMATRALI DA SVE RADIMO KAKO TREBA, PA NISMO BAS SUPER, TOLIKO I LAZEMO SEBE. Neces u teretani imati misice ili dobro tijelo za 10 - 15 ili mjesec dana, vec za par mijeseci. Trebas biti realan koliko se trudis u zivotu svom po pitanju svog stanja?

Znaci sve je do vas, najsladja je tad pobjeda. Moze meni ovdje neko doci i kontrirat stalno i govoriti da se nesto ne moze, ej ja sam sit takvih, slusao sam takve, pa sam i bio u najgorim fazama.

Jedan dan lezim u krevetu, mrsko mi ici u teretanu, saltam instagram vidim frajera bez ruku i nogu, tacnije imao je do pola.ruke i noge, on vjezba u teretani? Frajer nema pola svog tijela vjezba isto? Drugi ima nekakve zice koje idu iz srca, i te zice su u torbi, da nema te torbe ne bi bio ziv i gle jbt ON DIZE TEGOVE?????

A ti tj JA, lezim u krevetu i mrsko mi? Stvarno se trebas zapitati!!!

https://www.instagra.../p/BP9CFJ5DYfj/

https://www.instagra.../p/BP9XiXrj6N7/

https://www.instagra.../fitnesswithaj/

https://www.instagra.../p/BP8XelRjE4F/

https://www.instagra...m/nicksanto534/

Pa evo koji su vasi izgovori?

@gianni stvarno mi je zao za tvoj problem, ja sad za sad nemam tih problema, al opet necu zanemarivati to. Tebi svaka cast, izdrzi drug i ne dozvoli da hipohondrija bude jaca od tebe, pobjedi taj rak, mozda cak i jesi, budi nam svima uzor ovdje!

Pozzz

#32 Macak

Macak

    Promjenjivi

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,411 posts

Posted 01 February 2017 - 13:44

Ja ne znam kako to kod tebe funkcionira ali mene tuđa nesreća ne čini sretnijim niti njemu moje suze mogu puno pomoći.
Ja bi vjerojatno bez jedne noge svoj posao radio i danas jer mi za moj posao nije tako neophodna. Preživio bi, zaraslo bi, imao bi štake ili protezu.
Bez zdrave psihe ode biznis kvragu.

Ako tebi njihova patnja pomaže dobro je da ti išta pomaže.

#33 Optimista

Optimista

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 102 posts

Posted 01 February 2017 - 14:03

Ne cini me druze sretnijim, ne znam kako ce me to ciniti sretnijim? vec me samo moze razdrmati, tj pokrenuti, motivirati.

Kad on moze sve ovo raditi, zasto ne bih mogao i ja? Logicno je da su i oni patili od depresije, ali ljudi se bore, to i jeste bit.

#34 Macak

Macak

    Promjenjivi

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,411 posts

Posted 01 February 2017 - 14:35

E vidiš sad si na temi. Ljudi se bore! To je najbitniji dio priče.

Meni se ne hoda svaki dan. Ne vjezba mi se. Nisam uvijek za drustvo. Ne volim ici nijednom doktoru. Ne volim okus tableta.
Ipak to sve radim redovno.

E pa jbg ljudovi, ne mozemo samo cendrati da nam nista ne pomaze ako nismo nista ni ucinili.
I ja sam davno objavio rat bolestini, neke bitke izgubio ali vecinu dobio, bilo je tesko ostaviti se nekih losih navika i prihvatiti bolje.
Tesko u pocetku ali se isplati.

Kad uzmem za primjer autogeni trening. Neki probaju vjezbati tjedan dana ili mjesec dana i kazu da je glupost.
Vjezbaj godinu dana dva puta dnevno pa reci da je glupost kad budes napokon opusten bez kile tableta. To je samo jedan primjer gdje se upornost isplati. Tamo sto kazes vjezba covjek koji jedva ima cime vjezbati a ovdje ljudi cendraju a nisu u stanju dva skleka dnevno napraviti.

Ne vidim nista lose u tome da se pozalimo kad nam je lose. Za to smo tu.
Tu smo i da pomognemo iskustvom i savjetom, motiviramo, ohrabrimo.

#35 Optimista

Optimista

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 102 posts

Posted 01 February 2017 - 14:46

Naravno, slazem se s tobom, nista se ne moze druze preko noci, ni ja nisam se "izlijecio" preko noci. Ja nista ne dobivam sto dolazim ovdje, ali znam kakav je osjecaj i zato sam ovdje da pojedine animiram. Pitaj me preko privatnih poruka sta god zelis, ja ne zelim vise drugima da idem na zivce, ko hoce savjet dobiti ce, prosao sam pakao i znam sta znaci, znam koliko mi ie sad drago sto sam se izvukao iz tog pakla i zelim ljudima samo dobro.

Ja ne zelim gledati crno i da provodim godine na ovom forumu, koliko god to ljudima smetalo, ja sam zbog crnila mogao da zavrsim 2 m pod zemljom.

Dakle ovo je moj zadnji post i zelim svakome dobro, dakle ko zeli da me nesto pita, neka mi se javi privatnim poruka, bice mi drago. Budite zdravi i pozotivni!!!

#36 Optimista

Optimista

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 102 posts

Posted 28 February 2017 - 17:19

Evo malo ovim "novokomponovanim", a i starim strasljivcima da pokazem malo svoje postere, tezine do pola kile :)

Nisu na zalost bile gole zenske i brza auta, bio je to jedan moj (sad kad ga gledam) smijesan period.

Stvarno sam bio nemoguca hipohondra, koja se skrivala po kuci pa fasofala usputno i depresiju, izlaske bazirao po bolnicama, a ne po kafama.

https://s3.postimg.o...0228_164214.jpg

(U 3 godine more pretraga - vadjenje nalaza itd.)

Edit: prvobitno sam napisao 2, lapsus calami :)

Danas imam problem sa venama, stomakom i sa vratnom kraljeznicom. Vrat mi se pocesto ukoci, zuji mi u usima, al eto par vjezbi odradim i prodje. Stomak mi se napuse od brzopletog jedenja i gutanjem hrane, kao krokodil, a i od ruznog sjedenja.

Sve je ovo nastalo nezdravim nacinom zivota, pa sad trpim, ali giljam dalje i za razliku od onih dana ovo je nista. Vene jesu nastale od posla (sjedi i stoj vazdan), ali i od lezanja, jer sam bio prelijen xa se bavim nekim aktivnostima, jer kao nisam imao volje.

Odradio sam jednu operaciju vena, ceka me druga, fizicki sam aktivan u teretani. Ako  Bog dragi da, palim se za koji mjesec u dijasporu, da hamalim, da i ja budem neki supak u zivotu :)

Do skorijeg javljanja pozz ekipa, drzite se.


1 user(s) are reading this topic

0 members, 1 guests, 0 anonymous users