Jump to content


* * * * * 1 votes

Okrivljuju li vas zbog vaših psihičkih problema?

bolest psiha depresija krivica okolina porodica

  • Please log in to reply
13 replies to this topic

#1 archaic_tiger

archaic_tiger

    razmažena

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,033 posts

Posted 07 August 2018 - 19:47

Često možemo čuti kako se ljudi sa raznoraznim psihičkim poteškoćama žale na to kako ih okolina (porodica,uža i šira rodbina itditd) nedovoljno ozbiljno shvata kada je reč o tome koliko su njihovi problemi stvarni i realni (ili možda bolje rečeno-kada je reč o tome koliko su isti "validni"). Međutim,da li ste se ikada susretali sa jednom drugačijom vrstom problema,a to su situacije kada ljudi oko vas na određeni (direktan ili indirektan) način pokušavaju da vama lično pripišu krivicu zbog određenih stvari kroz koje na psihičkom planu prolazite (ili kroz koje ste imali prilike da prođete tokom svog dosadašnjeg života)?

Drugim rečima,da li je ikada bilo situacija kada su drugi ljudi pokušali da vam na određeni način pošalju poruku koja bi u prevodu glasila: "Sam si kriv za sve ovo?"

Edited by Hyperdrive, 08 August 2018 - 15:58 .
Produžila naslov, da bude jasniji.


#2 DTQ

DTQ

    Radar iz tame

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,245 posts

Posted 07 August 2018 - 21:12

Mnogo dobre obe teme.
Razmislicu pa odgovaram kad odmorim.

#3 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 07 August 2018 - 21:22

ljudi to rade stalno, cak i oni koji sami boluju od psihickih bolesti. Nikad se vise ne prica o krivici nego na spomen psihickih bolesti. Neces nikada cuti price ko je kriv za srcani udar, iako ljudi u vecini slucajeva stvarno sami sebi izazovu srcani udar svojim nacinom zivota.

#4 Cicina gazdarica

Cicina gazdarica

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,414 posts

Posted 07 August 2018 - 22:08

Jedna jedina osoba koja mi je namerno rekla da ne radim dobro jer sam "luda i bolesna" bila je ona šefovica koja je vršila mobing. To je radila ne samo meni, već i ljudima koji imaju probleme sa kancerom! sa bubrezima..

Mislim da se zapravo ona plašila bolesti..i fizičke i psihičke. Kada se setim te užasne epozode mog života pomislim uvek da li je normalno da neko ulazi ujutru u zgradu firme u kojoj radi i peva pesme Zorice Brunclik? I ponavlja skoro na svakih sat dva iste pesme..

Da li ta osoba, osim što ima problem sa alkoholom ima i neke psihičke smetnje?

Što se drugih ljudi, porodice, poznanika, prijatelja tiče nikada me nisu krivili za nešto i pritom mi govorili da sam kriva zbog depresije..npr.

Ranije, mnogo ranije krivili su me za neke druge stvari, ali to nema veze sa dijagnozama i za ovu temu je to skroz nebitno.

#5 plavo

plavo

    MEGA-MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 381 posts

Posted 07 August 2018 - 22:27

Da se ne foliramo, za neke stvari  da, sami smo krivi i to moramo ispravljati ako mislimo sebi dobro.

Naravno da postoje  i stvari na koje nismo imali nikakvog utjecaja i to dvoje bi trebali razgraničiti sami sa sobom.

#6 Hyperdrive

Hyperdrive

    All I want for Christmas is food.

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 5,368 posts

Posted 07 August 2018 - 22:54

^ Kako volim 99% postova ovog čoveka. Onih 1% je statistička greška. :D

Hajde šefica koja zove "ludom i bolesnom", meni su to od najranijeg detinjstva radili roditelji.

#7 maza

maza

    Fikus

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 733 posts

Posted 07 August 2018 - 23:21

Kako ne. Mislim da nikom nisu strani ti udarci ispod pojasa, kad se neko ne slaže sa vama, nema argumenata protiv vašeg stava, ili mu na neki način zasmetate, da opali: "On/a je lud/a".

Čak i kad neko nema psihijatrijsku dijagnozu, ja ću da se usudim, pa ću da kažem da je postalo običaj, najlakši i najjači način da nekoga omalovažite i diskreditujete, da ga "proglasite" ludim.
Ujedno i najljigaviji, da nema dalje.

Edit: Ja sam više nekako odgovorila na post Cicine gazdarice.
Sorry, pa, da, čuveno "Kako si slaba..." Mislim, ništa konkretnije što se tiče krivice koju snosim za svoju bolest, eto nekako ispada da  je krivica u tome što sam slaba i nikakva. O čemu se može raspravljati, jelte.

#8 kruška

kruška

    wonky

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 7,898 posts

Posted 07 August 2018 - 23:53

Jedan isjecak iz teksta: Osjećaj krivnje nas proždire i predstavlja silan teret s kojim je teško živjeti. U raljama osjećaja krivnje čovjek postaje kronično nezadovoljan, iz dana u dan gubi samopoštovanje, povlači se od svijeta te zatvara u sebe, što u konačnici rezultira depresijom - pojasnio je psihijatar dr. Milan Košuta.

I onda kad si u depresiji jos ti nabacuju krivnje sto si u depresiji, pa sve dublje tones, stvaras negativnu sliku o sebi a sto negativnije mislis o sebi to ti se jos vise povecava osjecaj krivice, da nisi dobar nikome, da si beskoristan, da si slab, da bi drugi bolje postupili...Nista dobro iz toga

#9 Aruena

Aruena

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,335 posts

Posted 08 August 2018 - 12:49

Navikli su svi, pa su se nekako i pomirili da sam takva i da je to to.
A imam faze kada sam kao bolje pa onda dosta radim.
Najviše samu sebe krivim i za šta treba i za šta ne treba.

#10 Cicina gazdarica

Cicina gazdarica

    AKTIVNI SLUŠALAC FORUMA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,414 posts

Posted 08 August 2018 - 12:55

View Postmaza, on 07 August 2018 - 23:21 , said:

Kako ne. Mislim da nikom nisu strani ti udarci ispod pojasa, kad se neko ne slaže sa vama, nema argumenata protiv vašeg stava, ili mu na neki način zasmetate, da opali: "On/a je lud/a".

Čak i kad neko nema psihijatrijsku dijagnozu, ja ću da se usudim, pa ću da kažem da je postalo običaj, najlakši i najjači način da nekoga omalovažite i diskreditujete, da ga "proglasite" ludim.
Ujedno i najljigaviji, da nema dalje.

Edit: Ja sam više nekako odgovorila na post Cicine gazdarice.
Sorry, pa, da, čuveno "Kako si slaba..." Mislim, ništa konkretnije što se tiče krivice koju snosim za svoju bolest, eto nekako ispada da  je krivica u tome što sam slaba i nikakva. O čemu se može raspravljati, jelte.

Mazo, ja sam kriva što nisam tada podnela tužbu protiv nje i dobila bih je na sudu 100 posto.

Ajde što je meni rekla da sam luda i bolesna..sad i to nije važno, ali ona se tako drala na momka koji ide par puta na dijalizu i na ženu koja se lečila od kancera- za nju je govorila da se folira!

Osećaj krivice sam ja samoj sebi nabijala dok sam bila u žestokoj depresiji..čak i danas kad donesem sa mamom neku važnu životnu odluku pitam je " Da li sam pogrešila?".

I stvarno niko mi nije govorio, niti mi govori da sam kriva što imam flachback femomene i povremenu nervozu. Glupo je da lažem i kažem da me okrivljuju kad to nije tačno.

#11 DTQ

DTQ

    Radar iz tame

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,245 posts

Posted 08 August 2018 - 13:02

Pa nesto razmisljam..
Ok, prosla sam i kroz nerazumevanje porodice, familuju ne racunam jer sva sreca pa ih ne vidjam cesto niti cujem jer mogu samo da zamislim sta ne bi sve iskenjali. Ali i sada me porodica okrivljuje kada napravim neki potez koji se njima ne dopada i ne mogu da im govorim da je to zbog mog psihickog stanja jer mi odgovaraju u fazonu: uvek je zbog toga. Ok, sad mi uglavnom manje pridikuju jer se tako postavim da to ne mogu. Ali eto mene i dalje nekako ganja krivica i bez reci neke, pa se popravljam i mnogo trudim da ne padam.

Ovako od ljudi sam dozivela da nekad nesto skroz pogresno razumeju i zakljuce i okrive mene i moje tripove/simptome, a zaista necete mi verovati, oni su sami kasnije prosli kroz slicne zivotne situacije u kojima su bili zateceni i potpuno iste tripove doziveli. Jedna osoba mi je tada dosla i rekla da me sada shvata i rekla da je pogresila i da sam ja previse osetljiva naravno, a druga ne uspeva sada da se izbori sa sobom a eto mene je krivila i samarala me jako i otreznjavala kad sam bila u paklu nekom u kojem mi je takva podrska najmanje dobrodosla bila. Pa mozda sada shvati otkud znam.

Sada sam ja nekako njima savetnik i primer kako nesto ne treba i ne pali jer sam eto bila iz one ture prvih macica koji se u vodu bacaju.

I opet postoje situacije gde su imali razloga da me krive jer sam upala u svoj zacarani krug u kojem se sve ponavljalo. Tada i samu sebe krivim i sramota me je od ljudi stvarno.
Tako da znam da mi je najbolje da cutim.

Velika je razlika u nacinima razmisljanja i opet gledam kako sam napisala ovo za te dve osobe kao da nekako ispod redova citam sebe ovako-eto vam ga jel vidite kako je bilo, a?? Sigurno da sam se tako osetila ali opet ne vracam vec im pomognem da preguraju i na njihovoj sam strani a ne na strani simptoma i dijagnoza.

Mene je to bas omelo u nekom periodu zivota jer sam nosilac dijagnoze, dakle ja sam luda a okolo sve normalni ljudi, i kad sam bila u toj fazi nisam verovala sebi i svojim osecanjima i mislima pa sam bila pogubljena previse i dodatno jako da se ne snadjem nigde.



#12 Ank

Ank

    CAR

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,098 posts

Posted 08 August 2018 - 13:03

Dok sam pio, okrivljavao me je otac, iako mu je doktor govorio da to ne radi, da je alkohol droga, a alkoholizam bolest. Dodje mi u posjetu na klinici i pocne da me grdi. Ja poludim i krenem da udaram sakama u sve oko sebe. Doktor pobjesnio, htio da mu ukine pravo posjete, e tek onda se izvininjavao. A majka nikad, nikad me nije krivila ni za sta, zna ona ko je kriv. Isto tako sestre - starija mene krivi i to zbog bolesti, a mladja me pomaze na svaki nacin. U klinici je sa mnom u sobi bio momak koji je popio motorno ulje, zamalo nije umro. I njemu dodje majka svaki dan u posjetu, ponekad i po dva puta i zove ga "sreco moja, zivote, snago, ljepoto...", a moj otac mene "nesretnice, baksuze" i tome slicno. I sve sam onjemu ispricao doktoru, pa je doktor sa njim imao jedan poduzi razgovor. Ne gajim iluziju da je taj razgovor promijenio nista u njemu, samo je preuzeo drugi obrazac ponasanja, jer mu je doktor rekao da mora.

#13 DTQ

DTQ

    Radar iz tame

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,245 posts

Posted 08 August 2018 - 13:12

I eto kroz neko vreme te situacije su mi donele vise samopouzdanja, veru u sebe i osecaj da je sa mnom zapravo sve ok, da sam samo previse osetljiva sto opet nije mana vec vrlina kada sa tim naucis da upravljas (mada pitaj boga kada cu uspeti to skroz sto ce me svakako uvek stavljati na neko drugo mesto u odnosu na one u normalnoj meri osetljive)

#14 Hyperdrive

Hyperdrive

    All I want for Christmas is food.

  • Admin
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 5,368 posts

Posted 08 August 2018 - 16:31

Izzy, ovo su sjajni postovi.

I sad ja razmišljam, jer si me čačnula baš tamo gde boli, o svom odnosu sa širom porodicom. Sa ocem je bio grozan, sa majkom je takav kakav je jer je ona nelečeni graničar ili narcis - većina ljudi koji znaju misli da je oba, a da je drugo preuzela od tate. No, ostali? Eh...

Moja tetka, dakle tatina sestra, je pre nekih mesec dana mislila da sam u sekti i da se drogiram. A zašto se drogiram? Zato što sam na Đurđevdan dvaput išla u WC, ostajala dugo, a "na peškiru je ostalo nešto ljubičasto što nije moglo da se skine". Ženo, zaboga, imala sam ludilo od proliva, posle sam jednom išla i kod drugarice!

Tetkin sin, moj jedini pravi brat od tetke...taj me je posmatrao kao hodajući defekt, implicirao da nemam dovoljno iskustva ni o čemu, a više puta je pokušavao da tetku i mamu ubedi da imam shizofreniju. Kad ga je uhvatila trajna alkoholičarska psihoza, krenuo je da govori sve što misli, pa je došao do toga da sam đubre, jer sam neudata i nemam dečka.



Also tagged with bolest, psiha, depresija, krivica, okolina, porodica

0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users