108 replies to this topic

[Hyperdrive]

Ti si se registrovao 2014, ja tri godine kasnije, tako da...nisam stariji član. Bila sam ovde par sedmica u oktobru 2008, ali nisam tad bila depresivna i najurila me je nekakva "haubica".

No, depresiju, koja traje godinama, a opisali ste je ti i još neki ljudi, nisam imala. Ono što su pre bile moje depresivne epizode, to je bilo hormonske prirode, a ovu jedinu koja je bila stvarna izazvao je lek. Tako da...nisam 100% sigurna odakle mi F33, a ne F32.

[Nevidljiva sjena]

Hyperdrive, on 09 January 2018 - 01:21 , said:

No, depresiju, koja traje godinama, a opisali ste je ti i još neki ljudi, nisam imala. Ono što su pre bile moje depresivne epizode, to je bilo hormonske prirode, a ovu jedinu koja je bila stvarna izazvao je lek. Tako da...nisam 100% sigurna odakle mi F33, a ne F32.

si pitala doktora? kakvo je genijalno objašnjenje dao?

btw. čini se da smo se odaljili od anhedonije dosta.

[Hyperdrive]

Pitaću sutra.

I izvinjavam se zbog udaljavanja o teme, nastavite o anhedoniji.

[kruška]

ĐeneĐene, on 08 January 2018 - 23:34 , said:

(što možda jeste tačno ako je depresija u pitanju btw)

nije ni tad točno, ad čak pogoršava situaciju s tim kod mnogih depresivnih ljudi

[WANNABE]

ne bih znao to...

[Bezimeni_]

@Ces’t moi' postujem tvoje misljenje ali se EXTREMNO ne slazem sa njim, stavise mislim da je donekle opasno propovedati takvu "one size fits all" filozofiju ljudima koji su mentalno bolesni i nestabilni i ciji uzrok je BIOLOSKI a ne situacioni.

To sto ti mozda imas situacionu depresiju (tj. stres i krivnja, kako si i sam rekao), ne znaci da je koren svacije depresije upravo to. Evo ja ti mogu dati svoj slucaj kao primer suprotnog - ja sam situaciono zaista u dobrom polozaju bio vecinu svog zivota pa evo i sad. Imam najbolju porodicu koju sam ikada mogao da pozelim, pruzenu svu ljubav, razumevanje, sjajnu rodbinu, dosta prijatelja, nikada nisam gladovao, uvek sam bio situiran, fizicki veoma zdrav itd itd. I pored svega toga ja sam bar 80% svog zivota proveo u depresiji, anksioznosci, derealizaciji, iritaciji, frustraciji, i ostalim simptomima od kojih mi neki potpuno razaraju raspolozenje i bacaju me u suicidalno stanje.
Kako objasnjavas to? Dakle kod mene prvo dolazi taj bioloski problem pa tek onda stres izazvan istim, a ne obrnuto, kao sto je kod tebe slucaj (stres te poremeti i onda ti se hemija u mozgu kao rezultat toga poremeti)

Nemoj me pogresno shvatiti, ja zaista cenim pozitivne savete i dobru nameru (iskrenu nameru uvek jedino i gledam) ali mislim da bi bilo dobro da prvo razmislis pre nego sto zakljucis da je uzrok svacije depresije isti kao i tvoje i da je svaka depresija situaciona.

Quote

a samo citam i citam forum i samo se svi jadaju i kao neke motivacijske poneko a poneko se ponasa kao vrstan psihijatar sa dojagnozama a mnoge mogu upratiti iz postova od prije dest godina pa i dan danas i dalje pisu i pisu i ocito ne nalaze nikakva rjesenja.

Ne znam odakle ti to, ima dosta nas ovde koji smo itekako naisli na neka kolka-tolka resenja i mnogo napredovali u odnosu na nase pocetke ovde, ili bar u jednom trenutku imali dobro iskustvo sa nekim lekom/terapijom.
Evo ja ti mogu reci da danas ne bih bio ziv da nisam naisao na lek Aripiprazole, koji, iako je prestao da ima efekta na 7.5mg dozi, bar mi je dokazao da se moj najgori simptom moze resiti i da postoji neki mehanizam izolacije istog i time mi dao nadu da nastavim dalje da trazim za drugim lekom koji nije toliko rizican uzimati na dalje staze. Ako spasavanje sopstvenog zivota nije napredak onda ne znam sta je.

Quote

Psihijatar ce reci treba prekopati pa naci uzrok i to tretirari bla bla .
Drugi ce reci to je genetska predispozicija .
Treci netko ce reci da je to super otvaranje svijesti itd .

Prva dva uopste nisu medjusobno iskljuciva. Naucna cinjenica je da su mentalne bolesti genetska predispozicija u ogromnom broju slucajeva a u onom manjem broju slucajeva su "stecena" nakon neke fizicke/psihicke traume, neurointoksikacije i slicnih losih stvari koje coveka mogu zadesiti u zivotu i promeniti mu funkcionisanje mozga.
A to da uzrok treba traziti - TREBA. Nekome ce uzrok biti cista genetska predispozicija AKA "prosto rodio se sa takvim mozgom", a nekom ce biti "stecen poremecaj u mozgu zbog fizicke/psihicke traume"...ne bitno je sta je pravi uzrok, bitno je naci nacin da se ti simptomi uklone. Naravno da bi bilo najbolje iz korena to izmeniti tj manipulacijom gena (ali savremena nauka jos uvek nije dosla tu, mada blizi se tome definitivno), ali posto za sad imamo samo ove terapije koje dosta neselektivno i lose uticu na odredjene neurotransmitere u mozgu, toga prosto moramo da se drzimo i probamo da dobijemo najbolji moguci rezultat sa njima. I to je resenje, dok god covek ukloni simptome i srecan je, to je za mene resenje, trebao on uzimati lekove do kraja zivota ili ne, bitno je da ima nade da te simptome suzbije.

Sto se tice "otvaranja svesti" ako mislis na one teorije kako su Shizofrene halucijacije ustvari "spiritual awakening" a ne halucinacije itd itd...Joj Boze, ja bih ZAKONOM zabranio da se takve filozofije smucaju po medijima, jer je to OPASNO za jadne ljude koji pate od recimo Shizofrenije, pa ce samo jos vise da se istripuju i uplase, umesto da se fokusiraju na ISTINU koja je da je to samo bolest i rezultat poremecene hemije u mozgu i da to treba da reshe lekovima a ne "prihvatanjem duhovnog budjenja i smatranja da imas super moci" :S :S :S

Quote

A zapravo sve nas spaja stres i krivnja . Znaci sve . Zovite vi bolesti kako hocete i nazivajte ih tako a vicite kako treva uzroke lijeciti .

Nemir je kada savjest radi mnogo , kada se duuugo vremena osjecamo sa ne cinimo kako trebamo i mnogi ce reci : E tad onda sve eksplodira ... Ne - tad postajemo sta smo cinili i tad i udari depersonalizacija i ahedonija i kojekakvo kreativno smisljenje rijeci od ljudi koji to nisu osjetili vjerovatno na sebi .

Ja sam ja . I svi smo mi - JA . A to ja je naruseno jer smo zli , jer duboko u sebi osjecamo laz , a lazemo sebe svaki put kada cinimo i govorimo ono sto nismo i svaki put kada zaobilazimo obveze i motivirani smo na pet dana ili jedan pa na deset ne i onda se govori o , opet kreativno , depresivnim epizodama . Daj ljudi o cemu vise pricate .

Druze, nemoj se uvrediti, a da tebe nije cepala neka shiza dok si ovo pisao? Najzboljnije me znaima, stvarno ne zelim da budem grub, samo me zanima kako si se osecao dok si ovo pisao?
Laganje sebe? Mi smo zli? Sta pricas, ne rezumem? Speak for yourself mate
Evo recimo, licno ja sebe ne lazem niti smatram da sam zao. Iako tesko prihvatam brutalnu istinu onoga sto mi se dogadja ne bezim od toga i NI U JEDNOM TRENUTKU ne lazem samoga sebe niti radim bilo kakve zle stvari. Verujem da je to slucaj i kod vecine ljudi ovde na forumu. Da lazu sebe ne bi nikada ni dosli na forum i iskreno pricali o svim tim problemima.

Quote

Ja - znam sta zelim . Ali sam Ja i lazov jer da sam to sto sam htio cinio i sve sto je za to zahtjevalo danas bi to imao a ne breme krivnje i svakodnevni rucak - sebe - jer se znam pojesti .

Mozes ti to ! Trgni se ! Poradi na sebi ! I ostala sranja koja ponavljate drugima jer su i vama tako govorili i hladni ste i nevoljni za ikome pomoci jer vama nisu i ponavljate te kratke usljivw faze koje ni kod koga ne pale .

Pa upravo sada ti to radis. Zaista na neki nacin uskaces sebi u stomak sad. Ti sad savetujes neke fore u smislu "ne lazite sebe, ne budite lenji, trgnite se" a onda posle osudjujes motivacione postove u tom istom stilu. Uopste te ne razumem...

Cinjenica je da je lepo pisati motivacione stvari i da je lepo pomagati savetima, ali isto tako je cinjenica da nekada to jednostavno ne pomaze i da neki od nas prosto imamo previse biolosku depresiju da bi se tek tako "trgli" sami od sebe.
Znas ono, ne znam koliko da sad ti pricas ovo tvoje "ne budi lenj" itd, da ti neko zvekne mnogo adenozina u mozak i uspori transmisiju 70% dopamina i serotonina itd, drugu bi pesmu pevao. Da vidis kako bi ta "sve je u vasim rukama, snagom volje i discipline mozete sve to izleciti!" filozofija odjednom presla u "uh sunce ti kalaisano! sta je ovo? vracaj me u ono normalno stanje mozga odmaah!!!"
E TU je glavni problem koji mentalno zdravi ljudi ne shvataju! - oni NISU TO OKUSILI pa poistovecuju nase opise depresije sa svojom normalnom, umerenom, ne-previse-patoloskom lenjoscu (jer realno, donekle i zvuce slicno, ali je osecaj DRASTICNO razlicit bar u intenzitetu)...i onda iz neznanja bacaju savete poput "ma trgni se bre! Ma ti si samo lenj! Ma samo trazis izgovore bla bla bla".
Ali svi bi oni drugu pesmu pevali da oni to ISTO, BAS tako imaju kao mentalno bolesne osobe.
Naravno, opet naglasavam, ne krivim ja njih, mnogi od njih prosto imaju dobre namere i zele da nas motivisu, ali prosto NE ZNAJU, ne znaju, ne razumeju se i nemaju dovoljno dobru mogucnost da apstraktno zamisle nesto sto nisu nikada okusili bez obzira na to koliko mi to hteli precizno da im docaramo metaforama.

Quote

Ljubavi nemate - trebalo bi reci cast pojedincima ali i oni su na forumu dosli po nesto .

Imaju uistinu ljudi dobre duse koji nastradaju ali na njima se osjeti i dalje ta dobrota nebitno koja ih nelagoda stigne ali ima i takvih pokvarenjaka da ma koliko god ih stogod lupi nece okrenuti na ljubavnu plocu pa vele mi smo izabrani i osvjesteni - jeste jeste .

Pocnite ciniti dobro bez da vas hlave , ljubite bez da primite i bit ce vam dobro i necete se osjecati mnogo bolje ali cete bar ciniti dobro- sto je suprotno od tog lezanja u sobi i ne izlazenja iz kreveta - a to je samo jos jedna laz , lijenost .

Opet kazem, sve ti to lepo pricas i evo zaista ti se zahvaljujem na dobroj nameri, vidi se da si dobar covek, svaka cast, samo tako nastavi. Ali to ne znaci da je to solucija za neke od nas. Ako je tebi to pomoglo OLDICNO! Iskreno sam srecan zbog tebe, ali ne ocekuj da je mehanizam odgovoran za tvoju depresiju isti kao i kod svakoga od nas, jer nije.
Naravno, treba nastavljati pricati tako lepo i postovati motivacione tekstove, ali treba uvek imati na umu da je to samo mala pomoc i podstrek ali ne i solucija, bar ne za vecinu nas. Treba mentalne bolesti ozbiljno shvatiti i odgovorno se prema njima ponasati kao sto se i diabedicari ponasaju prema svojoj bolesti itd.

Quote

A ne moze meni nitko reci ne znas kako je - jako dobro znam kako je - ali me nece slomiti , tako mi zivota , jer se pokvariti necu jer sam se uvijek trudio i sazalio bi se nad svakim i svakoga bi ljubio a samo sam htio tren ljubavi ali da traje , mrvu po mrvu ali da traje . I nista od tog . Ali svejedno necu odustati od zivota ali od foruma definitivno jer je ovo tracenje vremena .

Pa dobro, mozda si i bio lose kao neki od nas, mozda I GORE, ali iz ovog ili onog razloga tebi se mozak ustabilio i sad nije vise onakav i lako ti je SADA da tako pricas. Kapiras?
Nekima od nas mozdana hemija nikako da se ustabili, i tu nikakvo pruzanje ljubavi drugima nece pomoci, ma koliko ja verovao u ljubav i uvek je hvalio na sva zvona, jer ovo nije ljubavni problem, ovo je KLINICKI, BIOLOSKI problem u mozgu.

Iskreno se plasim da nisi bio u nekoj blagoj hipomanicnoj fazi dok si ovo pisao. Nadam se da gresim.

Quote

Laku vam noc zelim i znam kako se osjecate i volio bih vas sve sretne viditi , stvarno od srca , da svi napisete ozdravio/la sam - u tom trenu bi i ja radi vas.

Srdacan pozdrav

Hvala ti od srca na svemu, isto i tebi zelim najiskrenije, bez obzira na to sto sam tvoj post iskritikovao poprilicno ovde Nadam se da nije zvucalo grubo, cilj mi je bilo konstruktivno i dobronamerno kritikovanje.

Da sumiram - i treba biti pozitivan i verovati i boriti se (pa sta mislis da mi i pokusavamo da uradimo svo ovo vreme, da ne pokusavamo mnogi od nas ne bi bili ovde vise). Ja sam PRVI koji i veruje u ljubav i kune se u upornost, doslednost, karakter, disciplinu i slicno...i koji smatra da nisam imao taj "never say die" stav ne bih bio ziv odavno. Sve sve sve je to super i slazem se, samo u sve to ubaci i racionalni razum i cinjenicu da kada mozak ne radi, ne radi ni taj tip motivacije kako treba, jer mi smo nas mozak i sve odatle potice, ako mozak ne radi kako treba NISTA ne radi kako treba pa ni motivacija, disciplina, koncentracija itd.

[Bezimeni_]

Izvinjavam se unapred ako double post-ovi nisu dozvoljeni/pozeljni:

E sad, zeleo bih da se pohvalim - bas zadnja 2 dana mogu komotno reci da me je prosla anhedonija KOMPLETNO, konacno posle meseci zombijanja Razlog ovome su verovatno kombinacije sledecih faktora (i voleo bih da ih uzmete u obzir, sem poslednjeg koji je moj licni problem, alo mozete ga interpretirati kao "resavanje svojih velikih zivotnih problema"):

1.Forsiranje sebe da manje spavam (s ovim sam prestao skoro ali je sluzio svrsi, tj. "resetovao" me je donekle).
Molio bih vas da ne radite ovo ako ste funkcionani imate posao, velike obaveze, aktivan ste vozac motornih vozila i slicno i znate da bi manjak sna mogao da bude poguban za vas. Znaci MOLIM VAS budite odgovorni.
Doza: povezati 4 dana za redom od po 6 ili manje sati sna, ili 3 dana za redom od po 5 ili manje sati sna i onda posle toga dva dana se komirajte i spavajte po 12 ili vise sati cisto da dodjete sebi zbog fizickog zdravlja. Pozeljno je cak da jedan od tih nekoliko dana spavate samo 3.5 sata, mislim da sam tada najprimetnije rezultate dobijao, ali nisam 100% siguran moracu da konsultujem svoj mood journal

2.Memantine (koji je zapravo i zapoceo celo poboljsanje jos onda).
MOLIM VAS, procitajte moguce nuspojave ovog leka, nisu ni malo naivne, izvagajte risk-benefit ratio, pa onda se odlucite - https://www.drugs.co...de-effects.html Ne zelim da srljate u nesto pre nego sto dobro razmislite i izvagate rizik i dobit.
Doza: ja sam uzimao 10mg.

3.MOGUCE cak i da je za ovo odgovorno i postepeno ostavljanje Topamaxa koji mi je tek skoro potpuno izasao iz sistema pa se time mozda desio kao neki "rebound" efekat (Topamax ne da pogorsava anhedoniju nego je on sam po sebi anhedonija bar u mom slucaju, doduse selektivnog tipa, jer mozes uzivati u kvalitetnom razgovoru, dokumentarcma, logickim zadacima i slicno ali nekako ono - muzika nista, motivacija da nesto posebno uradis nista itd...Dakle uopste ne bih zapostavio ovu teoriju, totalno je moguce da je delom i do toga).
Doza: kada sam uzimao Topamax isao sam skroz do 200mg dnevno i onda postepeno spustao svakih nedelju dana po 25mg dok nisamskroz prestao da ga pijem.

4.Cinjenica da mi se seksualni nagon ponovo smanjuje i dolazi na neki razuman nivo i samim tim se manje stresiram/deprimiram i nekako onda, logicno je da kad se manje jedes iznutra svaki dan i kad prestanes da budes toliko ocajan, da se samim tim nekako i stabilizujes i da ti se vrati i volja za zivotom

Zeleo bih da ohrabrim sve i da kazem ono staro, cliche ali toliko bitno - "sit gladnome ne veruje". Znam da vi kad ovo citate vi "ne osecate" to, jednostavno anhedonija je tu, vi ste beznadezni i svaki vid ohrabrenja vas jedva dotice i ne verujete mnogo u to da ce vam ikada biti bolje, ali ako ne emocijama onda bar RAZUMOM prihvatite ovo i shvatite da sam i ja bio tu isto i evo PROSLO JE.
Ovo ne znaci da ce vas sad anhedonija preko noci proci, i ne znaci da ja mozda necu kuburiti sa istom s vremena na vreme, ali bitno je biti uporan i napredovati u svom znanju i uporno probavati razne terapije i lekove dok se ne nadje NESTO sto ce pomoci koliko toliko, pa onda dalje i dalje i dalje teziti ka boljim terapijama.
Eto one cetri stavke su meni mnogo pomogle, ali ne mora da znaci da ce vama, neko drugi je imao delimican uspeh sa Tianeptine-om kao sto ste citali, neko treci sa medicinskim Ketamine-om u okviru neke eksperimentalne klinicke studije, neko se kune u TMS a narocito se kunu u Deep TMS...Neke od ovih opcija na zalost nisu jos uvek dostupne na balkanu ali BICE, bice veoma uskoro, u to vas uveravam, jer znam, pratim industriju i vidim kako stvari stoje...pocelo je da se mice s mrtve tacke i ovde na balkanu polako, sto se tice tih stvari.
Hang on

[Apoptosis]

Meni Crkva pomaže kod anhedonije.

Tačnije odlazak u hram, pevanje na Liturgijama, Pričešćivanje...

Kući palim sveće, kadim tamjanom, molim se Bogu i Svetima, čitam odlomak Novog Zaveta i Psalme...

Čitam molitve iz molitvenike i imam molitve koje svojim rečima uznosim.

To mi značajno smanjuje anhedoniju, ali samo na par sati...

[Bezimeni_]

Apoptosis, to je lepo cuti, drago mi je da ti to pomaze, ako je stvarno tako samo napred. Mislim da to ima veze sa tim sto sebi ulivas poverenje i ohrabrujes sebe na taj neki nacin.
U svakom slucaju samo tako nastavi ako ti pomaze, ali ni ne zapostavi ostale terapije, fizicki budi aktivan, druzi se, hrani se zdravo, pa, ako bas dodje do jako snazne anhedonije probaj i neki od antidepresiva, ili onih tehnika gore sto sam napisao itd.

Bitno je boriti se i ici dalje, a onda je samo pitanje vremena kad ce se naici na nesto novo sto pomaze i tako...