Jump to content


- - - - -

Djetinjstvo i depra


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
82 replies to this topic

#1 filozofica

filozofica

    zafrkantica ;)

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,894 posts

Posted 23 September 2008 - 20:37

Ne znam to?no kako da po?nem, kako da njabolje, najsuvislije sro?im misli.
Ali evo, baš razmišljam, ljudi pri?aju o sretnom djetinjstvu. ?ak i ovdje. I uživo sam ?ula par puta, bilo je dobro do tada...
Kad ja razmišljam o svom životu, koliko god se trudila i koliko god daleko u prošlost posezala, ne mogu prona?i vrijeme kad je sve bilo dobro (u mojim o?ima), kad je svijet za mene bio veselo i sigurno mjesto koje samo ?eka da ga osvojim. Otkako pamtim, uvijek su bile prisutne i neke sive nijanse. Kao neka sjena nada mnom. Naravno bilo je i vlo sretnih i bezbrižnih trenutaka. I ne mogu re?i da je sve bilo crno ili ?ak da je tako izgledalo.
Ne znam. Ima li još netko takav ovdje?
Pitam se jesam li se takva rodila (iako mislim da nisam, da je ?ovjek ipak u najve?oj mjeri tabula rasa koju okolina oblikuje) i jesamli ja naprosto osoba s "tvorni?kom greškom"? Jesam li osu?ena na to da kod mene uvijek nešto šteka?

#2 hypnotic poison

hypnotic poison

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 174 posts

Posted 23 September 2008 - 21:00

To pitanje si i ja stalno ponavljam.
cigar.gif došla sam do nekog svog zaklju?ka u vezi depresije
i tog ranog osje?aja.
ja to samo nebih nazvala "sa greškom",nego nešto uro?eno.
e sad,je li tu genetika kriva ili nešto tre?e,ne znam.
znam samo da i kad sam dobro-nisam dobro,i kad sunce sja ja vidim oblake,i tako je
bilo oduvijek,i bit ?e valjda do kraja.
to je dio karaktera,jedna osobina..to smo mi.
toliko o mom poznavanju genetike icon_blushing.gif

#3 haubica

haubica

    oštrokandža

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 10,317 posts

Posted 23 September 2008 - 21:05

Ja mislim da smo mi svi bili sretni ko bebe.Nisi svjestan ni?ega.Jedeš,sereš,pišaš.Upoznaješ svijet kroz usta,puziš.Ništa traumati?no. A kad prohodaš i progovoriš onda tek slijede muke.I dalje istražuješ,al ovaj put su tu i batine.

#4 VALLERY

VALLERY

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,334 posts

Posted 23 September 2008 - 21:21

QUOTE(filozofica @ 23 Sep 2008, 09:37 PM) View Post
Ne znam to?no kako da po?nem, kako da njabolje, najsuvislije sro?im misli.
Ali evo, baš razmišljam, ljudi pri?aju o sretnom djetinjstvu. ?ak i ovdje. I uživo sam ?ula par puta, bilo je dobro do tada...
Kad ja razmišljam o svom životu, koliko god se trudila i koliko god daleko u prošlost posezala, ne mogu prona?i vrijeme kad je sve bilo dobro (u mojim o?ima), kad je svijet za mene bio veselo i sigurno mjesto koje samo ?eka da ga osvojim. Otkako pamtim, uvijek su bile prisutne i neke sive nijanse. Kao neka sjena nada mnom. Naravno bilo je i vlo sretnih i bezbrižnih trenutaka. I ne mogu re?i da je sve bilo crno ili ?ak da je tako izgledalo.
Ne znam. Ima li još netko takav ovdje?
Pitam se jesam li se takva rodila (iako mislim da nisam, da je ?ovjek ipak u najve?oj mjeri tabula rasa koju okolina oblikuje) i jesamli ja naprosto osoba s "tvorni?kom greškom"? Jesam li osu?ena na to da kod mene uvijek nešto šteka?

ima..ima..evo da se javim..smile.gif
vracala sam film milion puta unazad..prosla psihoterapije..i videla samo tu nesrecu ili prazninu..ili ne znam vec koje ime da joj dam..mislim da sva odgovaraju..smile.gif
napisala si sivilo..ja koristim rec crnilo..mora da si optimisticnija od mene..smile.gif
uglavno, nikad nista nije stimalo u mom zivotu..u bliskom okruzenju..mislim pre svega na porodicu..sa prijateljima je najjcesce islo dobro..
i na kraju nista nije funkcioniralo u mojoj glavi..smile.gif
pokusavala sam da iskopam neke lepe uspomene..i stvarno ih je malo..kad se uporede da one ruzne..
prestala sam da otvaram usta i da pricam o sebi..imam utisak da plasim ljude..smile.gif
kao prepricavam nesto sto se moze dogoditi samo na filmu..
na kraju price kontam da imam puno toga da kazem..ali malo lepih stvari..a umorna sam ko da sam zivela 100 godina..
i da..imamo i gresku u glavi..bar tako kaze psihologija..previse se koncentrisemo na crnoj strani..previse je vidimo..posvecujemo joj puno vremena i energije..po neko vreme prestajemo da primecujemo ono pozitivno oko nama..pa cak i buducnost dobija neke sive ili crne tonove..
dobra vest je sto psihologija kaze da se sve uci vezbom..pa tako se menja i nacim mislenja i poglede na svet..ali potrebno je puno vezbe..smile.gif e tu imamo problem..meni odavno dosadile vezbe i teorije..samo zelim da zivim normalno..

#5 filozofica

filozofica

    zafrkantica ;)

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,894 posts

Posted 23 September 2008 - 22:08

QUOTE(hypnotic poison @ 23 Sep 2008, 10:00 PM) View Post
To pitanje si i ja stalno ponavljam.
cigar.gif došla sam do nekog svog zaklju?ka u vezi depresije
i tog ranog osje?aja.
ja to samo nebih nazvala "sa greškom",nego nešto uro?eno.
e sad,je li tu genetika kriva ili nešto tre?e,ne znam.
znam samo da i kad sam dobro-nisam dobro,i kad sunce sja ja vidim oblake,i tako je
bilo oduvijek,i bit ?e valjda do kraja.

to je dio karaktera,jedna osobina..to smo mi.
toliko o mom poznavanju genetike icon_blushing.gif


Ne znam, ne mogu se složiti s tobom da je to baš uro?eno. Ja ipak mislm da je ste?eno. Teško mi je doduše tvrditi za tebe, kažem za sebe.

Opet nije uvijek baš tako. Bio je i razdoblja pa skoro bih rekla spokoja. Kad sam se osje?ala relativno sigurno i bila radosna i u miru. Ali takvih pozitivnih razdoblja je više bilo u kasnijim fazama života - mislim bliže sadašnjosti. I nekako se uvijek nešto desi da pomuti sre?u. Kod mene obi?no bude neko gadno životno sra** koje me temeljito sruši. Pa opet sve gradi iznova.
Ali znam da nije lako bilo u vrt?u se osje?ati kao autsajder. Još u tako ranoj dobi osje?ati se druk?ijom bez nekog razumijevanja što i zašto.

QUOTE(haubica @ 23 Sep 2008, 10:05 PM) View Post
Ja mislim da smo mi svi bili sretni ko bebe.Nisi svjestan ni?ega.Jedeš,sereš,pišaš.Upoznaješ svijet kroz usta,puziš.Ništa traumati?no. A kad prohodaš i progovoriš onda tek slijede muke.I dalje istražuješ,al ovaj put su tu i batine.


Ne slažem se s tobom. I jako mala djeca, bebe, osje?aju što se zbiva u njihovoj okolini i preipiraju to i to utje?e na kasniji razvoj. Bar tako kažu.
Po onome što znam o svom najranijem djetinjstvu, sasvim mi je logi?no da su tu korijeni ove moje sumorne prirode. Ili bolje, tog sumornog dijela mene.

#6 filozofica

filozofica

    zafrkantica ;)

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,894 posts

Posted 23 September 2008 - 22:38

QUOTE(VALLERY @ 23 Sep 2008, 10:21 PM) View Post
ima..ima..evo da se javim..smile.gif
vracala sam film milion puta unazad..prosla psihoterapije..i videla samo tu nesrecu ili prazninu..ili ne znam vec koje ime da joj dam..mislim da sva odgovaraju..smile.gif
napisala si sivilo..ja koristim rec crnilo..mora da si optimisticnija od mene..smile.gif
uglavno, nikad nista nije stimalo u mom zivotu..u bliskom okruzenju..mislim pre svega na porodicu..sa prijateljima je najjcesce islo dobro..
i na kraju nista nije funkcioniralo u mojoj glavi..smile.gif
pokusavala sam da iskopam neke lepe uspomene..i stvarno ih je malo..kad se uporede da one ruzne..
prestala sam da otvaram usta i da pricam o sebi..imam utisak da plasim ljude..smile.gif
kao prepricavam nesto sto se moze dogoditi samo na filmu..
na kraju price kontam da imam puno toga da kazem..ali malo lepih stvari..a umorna sam ko da sam zivela 100 godina..
i da..imamo i gresku u glavi..bar tako kaze psihologija..previse se koncentrisemo na crnoj strani..previse je vidimo..posvecujemo joj puno vremena i energije..po neko vreme prestajemo da primecujemo ono pozitivno oko nama..pa cak i buducnost dobija neke sive ili crne tonove..
dobra vest je sto psihologija kaze da se sve uci vezbom..pa tako se menja i nacim mislenja i poglede na svet..ali potrebno je puno vezbe..smile.gif e tu imamo problem..meni odavno dosadile vezbe i teorije..samo zelim da zivim normalno..


Da, sivilo mi se ?ini kao najprikladnija rije?. Kao neka sjena navu?ena preko mog postojanja. Bilo je i lijepih i sretnih trenutaka. Ne mogu re?i da nije. I ?ak ne mogu re?i da ih je bilo tako malo. Možda sam zbog tih sretnih trenutaka od tebe nešto optimisti?nija smile.gif Ali ni u mojem bliskom okruženju puno toga nije štimalo. Jako puno toga. Ali ja zapravo niakad nikome nisam doista pri?ala o tome. Možda zato jer mi je tada to bilo normalno (pa bio je to moj život) a kasnije... pa bilo je toliko bolno da je bilo gotovo nestvarno. A tko bi me razumio? Meni ni sa prijateljima nije štimalo. Skoro uvijek su to bila neka ?udna prijateljstva, mislim puna sukoba a s nedovoljno bliskosti i topline. Nekako se nastojim od te svoje prošlosti distancirati - što je bilo bilo je. I ne ponovilo se. Uop?e ne volim misliti o njoj (bar ne o onom ružnom dijelu - tek nedavno sam smogla  snage prihvatiti ga i pomiriti se s tim da je tako bilo).
Mislim da sam tek u srednjoškolskim danima doista otkrila optimizam, pa ?ak i prijateljstvo. naravno nije baš jako dugo potrajalo, sredinom tre?eg razreda se sve srušilo ko kula od karata i onda je uslijedio mra?an, jako mra?an period. Tek krajem faksa je opet postalo, recimo dobro. Kako mi nedostaje taj osje?aj bezbrižnosti. Naprosto neoptere?enog postojanja. trebalo je prevaliti dvadesetu da bih ga po prvi put doista osjetila. I ne, nije potrajalo. Ali na tih pola godine, godinu dana sre?e sam zahvalana. Sad bar znam da može biti bolje. Da postoji nešto s one strane sivila i straha. Možda opet jednom tamo stignem...
Ali nakon tog perioda bar nisam toliko duboko potonula koa onda, prije. Iako je to bilo daleko od dobrog. Ali ni okolnosti nisu bile dobre.
I taj osje?aj umora mi je jako dobro poznat. Nije lako imati 18 a osje?ati se ko da mi je 70. Užas. Zapravo se zadnjih godinu i nešto tek osje?am mladom. Ironi?no, ne?
Razumijem te, i slažem se, i ja bi samo htjela normalno živjeti

#7 Wislawa

Wislawa

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 469 posts

Posted 24 September 2008 - 06:54

Ta  "tema"  me   golica  godinama  , godinama...  I  znaš  što, golica i znanstvenike...Puno sam ?itala i  ?itam iz tog podru?ja  i  nema jedinstvenog odgovora u znanstveni?kim krugovima  o tome  da li je   genetika  važnija  ili   u?enje i socijalno okruženje... Vjerojatno  je  i jedno  i  drugo....
Ja  na svom primjeru  zaklju?ujem da sam  djelomi?no naprosto genetski  predisponirana za tu neku sklonost depresivnosti  i tjeskobi...  Netko ima slabiju guštera?u ili  neki drugi organ , kod mene  ti neki dijelovi mozga  vjerojatno baš  i ne  funkcioniraju optimalno..    Postoji  snimanje mozga koje  se zove  funkcijska magnetska rezonanca  - znanstvenici se time služe da promatraju  aktivnost mozga  u trenutku   dok   osoba  nešto osje?a, proživljava  , misli...  Neka istraživanja pokazuju da kod   depresivnih  - neka podru?ja u mozgu  ne rade  baš  optimalno....                        

A,   velik dio   je    uslovljenost   i  depresivni i tjeskobni  "uzori"  plus  atmosfera u obitelji   prili?no nakrcana  agresivnoš?u, nesigurnoš?u, strahom...  što   je   stvorilo u meni sliku svijeta prili?no  zastrašuju?u...

Kako  to promijeniti?  

Genetiku  ne možemo...Nju nam valja prihvatiti  i  pomiriti se s tim...  OK - lakše  skliznem  u  tjeskobno i depresivno stanje  nego ve?ina  drugih. OK - vodit ?u ra?una o tome i  imati to u vidu...
Uslovljenost i  "isprogramiranost"  lošim uzorima i  nesretnim doga?ajima   - mogu donekle ipak mijenjati...Mogu ih postati svjesna, prepoznavati ih i  birati  misli, ponašanja, a   samim tim i  osje?aje  iz  drugih  - novih, mojih programa  koje stvaram..Ne mogu se nikad uništiti oni stari  programi  - oni  ?e uvijek biti u meni , no ja mogu  svjesnoš?u, vježbom, nastojanjem   birati  da ih  ne  aktiviram, ili ako se to i desi  - da u trenutku stresa  nemam  snagu za kontrolu i izbor, da ?im prije mogu  osvijestim to i   izvršim novi izbor  - onakav koji nije  destruktivan   tj. koji  ide u prilog poštovanju mene i Života.

Lijekovi pomažu   kod  geneti?kog dijela poreme?aja...Terapije i razvoj  svjesnosti svojih unutarnjih procesa i zbivanja  pomažu kod  promjene   loših nau?enih i nametnutih programa... To je  proces...To je  "posao" za cijeli život...Onog trenutka  kad odbijem  prihva?ati  promjene  i  zadatke koje mi  name?e proces  Života, onog trenutka  kad se za?ahurim i  odbijam sagledati i prihvatiti  realnost  -  opet po?inju problemi  i   lako  opet skliznem u "krizu"..  Ali, kriza  jest i prilika - jer   to je zapravo vrisak  nas u nama   da nešto mijenjamo  - valja to samo ?uti i  slijediti...

Ako sam   pasivna  i  ne  poduzimam ništa  - to samo  slijedim onaj  usvojeni program  nau?ene  bespomo?nosti, kad   ostajem pri  poziciji žrtve  i  ustrajavam  na tome...

Puno  depresivnih i tjeskobnih ljudi   ustrajava upravo na tome - iz neznanja,  iz  straha od boli i promjene, ali  izbjegavaju?i kratkoro?nije boli, osu?uju sebe  na dugoro?ne, cjeloživotne...

Ja  vam svima, iz svog iskustva,   želim re?i da  se  može   iza?i iz   tog  "pakla" i da  imate  i pravo i dužnost  da   na tom  radite!  I,  sve  vas   podržavaju?i  pozdravljam!

#8 Care

Care

    My name is care - (engl. briga, ), a carica sam odavno

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,101 posts

Posted 24 September 2008 - 08:04

Wislawa, potpuno se slažem s ovime što si napisala.

Povezanost djetinjstva i depre?

Puno sam ?itala, pošto sam majka i užasno se bojim da ?e se moje dijete u nekoj dobi pretvoriti u mene, pa sam kroz sve to informiranje nešto i nau?ila i našla korjene svojih problema baš u ranom djetinjstvu.

Daklem, specifi?nost kod razvoja djeteta je to da svako dijete napreduje na svoj na?in. Neke stvari u razvoju pro?u brzo, a za druge treba vremena.

Tijekom razvoja djetetu je potrebna sigurnost, osje?aj pripadanja, pozornost roditelja i okoline, blizak odnos sa osobama iz njegova okruženja, mora ste?i odre?ene navike i vladati se po jasno odre?enim pravilima.

Temperament je ono što nam je uro?eno i nasljedno. O našem temperamentu ovisi koliko smo aktivni, prilagodljivi, raspoloženi, kako reagiramo itd.

Uloga roditelja u razvoju djeteta strašno je važna od ro?enja do 5. godine, u tom periodu ako se dijete ne osjeti uspješnim može se razviti osje?aj krivnje i osude samog sebe.

Greške naj?eš?e rade roditelji prezašti?ivanjem djetata (podrezivanje krila) ili s druge strane roditelj traži bespogovornu poslušnost, koja razvija strah, nepovjerenje i nezadovoljstvo.

Dijete u toj dobi u?i oponašanjem bliskih osoba.

Sada dolazimo do bolne to?ke za mnoge od nas, a to je EMOCIONALNA INTELIGENCIJA,  koja uklju?uje ovo:

empatija – sposobnost uživljavanja u tu?a emocionalna stanja
izražavanje i shva?anje vlastitih emocija
samosvladavanje
neovisnost
prilagodljivost
omiljenost
sposobnost rješavanja problema u suradnji s drugima
upornost
prijateljsko ponašanje
ljubaznost
poštovanje.

U toj dobi emocionalna inteligencija može se nau?iti vježbanjem kroz igru i osvještavanjem vlastitih osje?aja.

Meni je mama "podrezala krila" sadangel.gif , s druge strane težila je da od mene napravi savršenu osobu.
Tata je bio, ne znam kako to nazvati, ali recimo rigidan (možda griješim).
Vjerujem da je moje rano djetinjstvo dobra podloga za moju bolest.

#9 filozofica

filozofica

    zafrkantica ;)

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,894 posts

Posted 24 September 2008 - 23:57

Znam da je ovo mutno podru?je i da je teško nešto o ovome sa sigurnoš?u tvrditi, ali zanima me Koliko to najranije vrijeme posojanja, možda prva godina života utje?e na kasniji stav o životu i svijetu. Ja mislim da jako utje?e. To što se mi toga ne sje?amo ne zna?i da nas nije obilježil. Na ovaj ili onaj na?in. Iako sad nemam nekoh tekstova koji to potvr?uju.
Ako vi znate nešto više o tome, bit ?e mi drago pro?itati.

Mislim da je to razdoblje života (aiko ne samo to) itekako utjecalo na moj pogled na svijet, odnosno na taj neki op?i osje?aj nesigurnosti. Ne želim sad re?i da me mama nije voljela, da me zanemarivala ili nešto sli?no. Baš suprotno. Brinula se ona za mene i voljela me. Ali mislim da beba osje?a kad je mami teško, akd pati i da to baš zbo te snažne veze majka-dijete utje?e i na nju (bebu).



#10 Wislawa

Wislawa

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 469 posts

Posted 25 September 2008 - 06:30

Glede i u svezi te teme   o   djetinjstvu  i  utjecaju maminog odnosa  na  bebino  usvajanje  socijalnih vještina  ovih dana is?itavam  knjigu Daniela Golemana  - "Socijalna inteligencija"  u kojoj on    govori o  rezultatima  raznih istraživanja  na  tu temu. (Ina?e, ?itala sam i njegovu knjigu  - "Emocionalna inteligencija"  i   meni  je OK i preporu?ujem je  toplo)
Teza je da  upravo odnos  izme?u majke i bebe  je taj koji  ,ako je  zadovoljavaju?i  omogu?uje  put ka   zdravom (sigurnom)vezivanju  s  majkom, a poslije s  drugima  ili  ako nije   - dovodi ili do  tjeskobnog vezivanja ili do  izbjegavaju?e vezanosti  ( a to  je   izraz za   distanciranje i povla?enje  od  ljudi ).
Sebe   prepoznajem u  ovom tjeskobnom  vezivanju  - i  jasno mi je  da  majka  nije mogla  ni znala druga?ije  jer je  sama bila previše  u svojim tjeskobama i depresijama, u  lošem odnosu  s ocem i svekrvom, u bijedi i neimaštini...
Dobra vijest je da se   to  donekle može i popraviti  - psihoterapijom i  u?enjem socijalnih vještina  i  formiranjem odnosa,  s prijateljima ili partnerima,  koji  mogu  biti  ljekoviti...

#11 visitor

visitor

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,057 posts

Posted 25 September 2008 - 08:11

Jako zanimljiva tema. I tesko je reci nesto pametno a da nisam siguran da je i tacno. Ono sto mogu sa sigurnoscu reci je da sam ja upropasten precestim kritikama bez nagrade i pohvale. Rezultat je bio u niskom samopouzdanju, niskom samopostovanju... Dok sam bio dete uklapao sam se u decije drustvo, i bilo je OK. Doduse i tada sam zazirao od odraslih ali sam imao svoj detinji svet. A kad sam usao u pubertet, moji vrsnjaci su poceli da se menjaju i prilagodjavaju svetu odraslih a ja sam ostao neprilagodjen...
U sustini, za roditelje nije dobro da idu ni u jedan ekstrem prilikom vaspitavanja dece. Nije dobro ako se detetu previse popusta, ali nije dobro ni ako se dete previse strogo vaspitava.
Sto se tice depresije, ona se razvija ako se detetu zabranjuje iskazivanje ljutnje. Zatim, moja majka je bila uvek napeta, nervozna, umorna svakodnevnim obavezama, mada manje zbog fizickog umora a vise zbog svojih unutrasnjih problema. Ja sam ispastao, na meni se iskaljivala i besnela zbog svojih frustracija na poslu, zbog svojih problema. Ja sam bio zrtveno jagnje i morao sam da je trpim takvu..

#12 hypnotic poison

hypnotic poison

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 174 posts

Posted 25 September 2008 - 09:20

ja se baš ne sje?am svog djetinjstva.
sve ?ega se sje?am je da me mama ?esto znala sramotit pred drugima,pogotovo mi je stalno u glavi slika mene od par god
i jedno takvo javno poniženje,
zatim se sje?am da mi je uporno radila kike sa nekim odvratnim to?kastim mašnama,koje sam ja mrzila,uvijala mi kosu
nekim figarima a mene je to strašno ?upalo,pravila mi frizurice protiv moje volje..
mislim..to su sada gluposti,gledano od strane odraslog ?ovjeka,ali mene je ve? onda to sve uništavalo.
i ne govorim to o nekim godinama,to je bilo sigurno oko nekih 4-5.

dalje sve ?ega se sje?am su sva?e,teta,barba,nona,nono,tata,mama....unakrsna paljba,ko na frontu.ne znaš na ?iju bi stranu stao.

hmmm.gif još sam ja dobro ispala wacko.gif

#13 Care

Care

    My name is care - (engl. briga, ), a carica sam odavno

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,101 posts

Posted 25 September 2008 - 09:41

@hypnotic poison (ina?e moj omiljeni parfumo), ja se do nedavno nisam sje?ala ni?ega iz djetinjstva (ono ranog od 5-7 godina pogotovo). Nekako sam kroz psihoterapije i na grupama kada su ljudi pri?ali o svojem djetinjstvu po?ela intenzivno razmišljati o njemu. Prvo su se pojavljivale samo slike, kao fleševi, npr. baka je imala slomljenu nogu kada sam ja imala 5 godina i šetale smo po parku i bila je jesen. Nakon toga dolazile su konkretnije stvari i slike. Još nisam sve "skompletirala", ali mislim da ?u ga posložiti u svojoj glavi vrlo skoro. Možda mi to pomogne pri rješavanju nekih problema koje imam danas.
Tako?er se slažem s @Wislawom da se sve greške koje su nastale davno u prošlosti mogu popraviti, jest da je malo teško u ovim godinama, ali treba biti uporan.

#14 haubica

haubica

    oštrokandža

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 10,317 posts

Posted 25 September 2008 - 10:02

Sje?am se kako mi je bilo hm ne znam kako da opišem kad su starci otišli na kartanje koje baš i nije bilo u susjedstvu.Bila sam školsko dijete ali whatewer.

#15 ruzza

ruzza

    CAR

  • Honorable Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 6,618 posts

Posted 25 September 2008 - 10:24

odlicna je tema. i ja se slazem s Wislawom, u potpunosti... ovde gde radim upravo je u toku nemacki kongres neurogeneticara, gde mroam da ucestvujem zbog posla, pa cu u subotu imati prilike da cujem kakva su njihova istrazivanja u oblasti neurogenetike depresije i javicu vam sta ima novo...



#16 hypnotic poison

hypnotic poison

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 174 posts

Posted 25 September 2008 - 11:13

QUOTE(Care @ 25 Sep 2008, 10:41 AM) View Post
@hypnotic poison (ina?e moj omiljeni parfumo), ja se do nedavno nisam sje?ala ni?ega iz djetinjstva (ono ranog od 5-7 godina pogotovo). Nekako sam kroz psihoterapije i na grupama kada su ljudi pri?ali o svojem djetinjstvu po?ela intenzivno razmišljati o njemu. Prvo su se pojavljivale samo slike, kao fleševi, npr. baka je imala slomljenu nogu kada sam ja imala 5 godina i šetale smo po parku i bila je jesen. Nakon toga dolazile su konkretnije stvari i slike. Još nisam sve "skompletirala", ali mislim da ?u ga posložiti u svojoj glavi vrlo skoro. Možda mi to pomogne pri rješavanju nekih problema koje imam danas.
Tako?er se slažem s @Wislawom da se sve greške koje su nastale davno u prošlosti mogu popraviti, jest da je malo teško u ovim godinama, ali treba biti uporan.


nadam se da ?eš ubrzo složiti taj puzzle do kraja wink_smile.gif,vjerojatno ima puno lijepih trenutaka vrijednih sje?anja,
ali što je to u nama da uvijek pamtimo više one loše stvari?!

#17 Care

Care

    My name is care - (engl. briga, ), a carica sam odavno

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,101 posts

Posted 25 September 2008 - 11:59

Pretpostavljam da je to zato što ne znamo prepoznati i cijeniti nešto lijepo i kao takvo nam brzo ode iz glave. Vjerojatno više okre?emo stvari na crnjaka jer se pretpostavljam, tako bolje osje?amo.

#18 Marsovac

Marsovac

    svemirski otkaÄŤena

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,559 posts

Posted 25 September 2008 - 13:26

Ja ve?inom (osim kad sam baš u dubokoj depresiji) bolje pamtim lijepe stvari.

#19 kefir

kefir

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 3,464 posts

Posted 25 September 2008 - 13:37

QUOTE(Marsovac @ 25 Sep 2008, 02:26 PM) View Post
Ja ve?inom (osim kad sam baš u dubokoj depresiji) bolje pamtim lijepe stvari.


Ovako i ja. A djetinjstvo kakov sam imala zeljela bih jednog dana i svom djetetu, tu bezbriznost, lakocu postojanja, duge ljetne dane i beskrajnu igru.


#20 filozofica

filozofica

    zafrkantica ;)

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,894 posts

Posted 25 September 2008 - 14:34

QUOTE(kefir @ 25 Sep 2008, 02:37 PM) View Post
Ovako i ja. A djetinjstvo kakov sam imala zeljela bih jednog dana i svom djetetu, tu bezbriznost, lakocu postojanja, duge ljetne dane i beskrajnu igru.


Baš bih te pitala, i ostale sa sretnim djetinjstvom zapravo, koliko vam ta sretna rana sje?anja koriste.  U kojoj mjeri kad vam je teško možete potražiti i na?i uto?ište u tim sretnijim danima?

QUOTE(frances farmer @ 25 Sep 2008, 11:24 AM) View Post
odlicna je tema. i ja se slazem s Wislawom, u potpunosti... ovde gde radim upravo je u toku nemacki kongres neurogeneticara, gde mroam da ucestvujem zbog posla, pa cu u subotu imati prilike da cujem kakva su njihova istrazivanja u oblasti neurogenetike depresije i javicu vam sta ima novo...


Drago mi je da ti se tema svi?a  icon_blushing.gif  skoro ju nisam bila ni postavila, ali sad mi je drago da jesam  icon_blushing.gif
Baš me zanim što ?eš tamo sve zanimljivo ?uti. Veselim se pro?itati neke nove spoznaje smile.gif