..... Moj problem je anksiozno-depresivni poremecaj. Znam, znam, ima puno vas koji se sa tim borite, tako da nisam "lonely case" sto se tog dela problema tice, ali postoji jos "mali milion "stvari koji meni donosi ovo moje stanje. Navescu neke od njih1. nemam samopostovanja
2. nemam samopouzdanja
3. slabo mi je pamcenje
4. imam utisak da neke stvari samo ja ne razumem (u prevodu, mislim kako sam glupa)
5. bezvoljnost
I dok ovako nizem sve ove probleme, cini mi se da sam se oduvek osecala ovako, samo sto je depresija malo vise naglasila sve to. O nacinima izlazenja iz depresije sam citala puno, ali sta ako ovo nije samo posledica depresije, ako sam ja zaista ovakva i kad depresije nema samo sto to na to ne obracam paznju u tolikoj meri. Evo, ilustrovacu to jednim primerom- zavrsila sam ekonomski fakultet (mislila sam, sve se vrti oko te ekonomije pa bi bilo fino da ja tu "pohvatam" konce posto do tada pojma nisam imala), i sad kad treba da trazim posao ja imam NEVIDJENU frku jer nista ne kapiram!!! Sestra je igrom slucaja nasledila ocevu firmu (otac nam je preminuo prosle godine) i kad god ona pokusava da mi objasni kako neke stvari funkcionisu u poslovanju ja nista ne mogu da skontam. Cak, i ako se desi da nesto ukapiram, posle pola sata nemam pojma sta mi je objasnjavala. Samim tim ne smem ni da se usudim da trazim posao.
Godinama se bavim modernim plesom, i imam svoje plesne grupe, ali ubija me u pojam to sto je sav entuzijazam nestao, sto to ne radim iz ljubavi, sto prema toj decici nemam neki osecaj privrzenosti koji ostali treneri imaju. Previse sam nekako ozbiljna i ne znam da im pridjem, a to mi smeta. Uostalom, takva sam i ovako u zivotu. Zato se i plasim zasnivanja sopstvene porodice jer mislim da bih svoju decu ucinila jako nesrecnom.... Toliko se osecam ruzno i nenormalno kad se ljudi oko mene odusevljavaju malim bebama, i decicom. Zasto ja nemam taj osecaj, nego kao neki monstrum?
Nekako ni za sta u zivotu nemam neka interesovanja, ne postoji oblast za koju bih mogla da kazem da me zanima (tuzno, zar ne)? Kad u razgovoru cujem da neko voli to i to, neko nesto drugo, da uzivaju u tome, ja se osecam jako lose. Zavidim im, ali ne u smislu da im ne zelim da to nesto imaju, osecaju, nego zato sto je meni sve to strano!
Jooj, mogla bih jako dugo da pisem o svim tim svojim "demoncicima", ali bih volela da cujem neki vas komentar dragi forumasi!
) a vas je strah da potrazite bilo kakav posao i tako ukrug, ukrug, ukrug.....
Pa dakle, nije ni to sustina. 
