160 replies to this topic

[limbo]

Pitam se da li imate iskustva sa ovim stanjem?
Ne znam kako i kada je to počelo kod mene, ali me jako ometa u svakodnevnom funkcionisanju. Ne postoji stvar na koju mogu da se skoncentrišem onoliko koliko  bi trebalo. Misli mi toliko brzo odlutaju da se konstantno dešava da u sred razgovora sa ljudima nemam pojma koja je tema našeg razgovora, samo klimam glavom ili uzdahnem, nikad nemam odgovarajuće mišljenje (jer ne znam o čemu treba da bude), za vic mi treba milenijum da ukapiram, ako ga uopšte i čujem, razgovor generalno, strašno mi je teško da pratim, o predavanjima na fakultetu da i ne govorimo. Inače patim i od socijalne anksioznosti  koju na neki načim prikrivam ne baš najprirodnijim ponašanjem, pa me u  zbog ovakve  kombinacije okruženje doživljava ko prilično čudnu osobu.  
Mnogo ozbiljniji problem nastaje kad se treba sjetiti gdje su ključevi, kako to da sam ostavila šporet i grijaluci uključene, kako to da sam u smeće bacila novac od stipendije, ili jako bitnu knjigu iz  biblioteke. Tri poslednje godine srednje škole gubila sam ključeve novčanik, i naročito  telefon koji bih ostavljala za sobom
, najmanje par puta nedeljno. Drustvo se srecom stara o meni i redovno provjeravaju jesam li sta zaboravila da pokupim.
Moj najveci problem sto sve vise gubim volju i koncetraciju u stvarima koje su mi nekada isle od ruke. Kada se treba skoncentrisati na neki obimniji zadatak, tad tek nema sanse, provedem citav dan za stolom (kao sto provodim od petka vece za ovim stolom u cilju da izvrsim jedan zadatak za fakultet i  jos nisam ni pocela)  Imate li kakav savjet?

[nnnn]

limbo, on 06 November 2012 - 01:30 , said:

...Ne znam kako i kada je to počelo kod mene...

Koliko ja znam ti poremecaji se mogu steci samo rodjenjem. Jesi sigurna da nije mozda nesto drugo?

[bobo1]

Hi limbo,
Nemoj provjeravati e-mail dok nešto (od svojih zadataka) ne napraviš. To si postavi kao uvjet.
Ili samonagrađivanje - napravi plan pa ako ga se pridržavaš, nešto si priušti.
Ima dosta savjeta online, na engleskom.

[kumanovka]

Ja mislim da to moze svakome da se desi, ali pod uslovom da ima vremetranje a  ne da te prati celog zivota. I meni se desava da kad imam neki problem strasno sam dekoncentrirarana. Ne slusam ni sta mi ljudi govore, ni ti pa mogu da se skoncentrisem na neki posao. Ali cim problem se resi ili pa me neko posavetuje kako da prevazigem to, onda sam opet stara i pamtim sve. Dali te ovo prati celog zivota  ili samo u odregenom emotivnom stanju?

[limbo]

Problem je sto to traje godinama,vec najmanje tri godine. Ljudi me zbog te odsutnosti smatraju cudakom, cak sam na neki nacin omiljena, zbog cega jos vise mrzim tu sitaciju. Ne mogu jednostavbo da pratim svaku recenicu razgovora, danas mi je ponovo  jedan lik rekao kako sam fijuuu, znaci osjecam sesve ludja i ludja.  Hvala na savjetima, ali te umne vjezbe kojih ima svuda po netu mi nisu pomogle. Interesuje li ima li neko iskustvo sa ljekovima? Nisam htjela da se upustam u to do sada, jer mi je stvarno dosta!

[bobo1]

Hi limbo,
What do patients take to treat ADHD/ADD and its symptoms

> fijuuu
znači da si ko avion

[lady in black]

Interesantna tema, žao mi je što nema više odgovora. Često je ovaj poremećaj skriveni uzrok depresije i anksioznosti, i otkrije se kada pacijenti potraže pomoć za ovo dvoje. Ili se ne otkrije nikada, zavisi koliko je doktor stručan.

@limbo, ko ti je dao dijagnozu, jesi li išla na neku procjenu? Imaš li još nekih simptoma? Piši.

http://hr.wikipedia....deficita_pažnje

[blazeaster]

Sad sam strasno iznerviran na nesmotrenosti lekara koje sam posecivao, jer se ja osecam tacno ovako, ali su mi svi doktori pripisivali paranoicnu depresiju, depresiju, anksioznost I ni jedan jebeni Lenard nece da me saslysa sta imam da kazem. Samo citaju sta ovaj prethodni napisao. Ughh... nemam pojma sta da radim. Citao sam o simptomima ADD a PO netu I to je relevantnije sa mojim stanjem, nego bilo koja od dijagnoza koje su mi postavili.
Kog lekara bilo u privatnoj ili drzavnoj praksi da posetim u srbiji da me jebeno saslusa? Stvarno ne pitam za cenu I kako neko moze da jebeno odredi necije psihicko stanje na osnovu razgovora od deset minuta I da ti prepise lekove koji imaju uzasne posledice.

[Khan]

to ne postoji ima objasnjenje za adhd

[angela_delamorte]

to je po mom misljenju jedan kao pokusaj bezanja iz situacije, kao da hoces da pobegnes od sebe, mislim da je zbog ansioznosti ili depresije.

[pile]

Pročitala sam da su tamo negdje 1920-tih i 30-tih "neukroćeni" tinejdžeri (koji bi po današnjim standardima vjerovatno bili primjerni) redom dobijali dijagnozu psihopata, a u pojedinim zemljama to je zakonski moglo rezultirati i sterilizacijom.

Članak je govorio o tome da je ADHD danas ono što je tada bila psihopatija, tj. da je dijagnoza postala popularna pa se dijeli i kome treba i ne treba. Ne bih rekla da ADHD ne postoji - dokazane su razlike u funkcioniranju mozga, ali to ne znači da je svako nemirno dijete sa problemom koncentracije zrelo za ADHD dijagnozu.

[Saša23]

Moja drugarica iz osnovne ima ADHD. Takvi ljudi možda jesu baš tako hiperaktivni i sve, ali mi je ta drugarica jako draga osoba i sa njom nikada, apsolutno nikada nije bilo dosadno.

[ᑥᗗᕫᗗ ᐐᘓᗽᔛᙽ]

Postoji i uzasno je. Ali ne treba da se leci tako kako se danas leci i ne treba da se dijagnostikuje toliko rano koliko se dijagnostikuje. Licno imam poremecaj paznje i da kazem, ubija. Ucenje dodje pravi horor, i ne samo ucenje. Bilo sta na sta treba da se koncentrisete pa cak i obican razgovor sa nekim od svojih prijatelja, bliskih osoba. Obicno propracenim stalnim komentarima kako nisi pazljiv, koncentrisan, zbunjen i izgubljen uz osude da ih ne slusas i da delujes kao da ti je dosadno to sto osoba prica a ustvari samo imas problem za koji nisi sam kriv.
Naravno vezbanjem se moze izleciti.
Trud, strpljenje, upornost i iskrena zelja da se ovo pobedi daje najbolje rezultate.

[empire-of-dirt]

Ja sam ranije mislila da imam ADHD, a stvarno nisam hipohondrična, retko se nalazim u dijagnozama, ali mi se sve poklapalo sa testovima po internetu. Međutim, nisam ništa uradila po tom pitanju; a jednom kad sam sa dr pričala o tome rekla je da je to bila verovatno hipomanična epizoda samo nije bilo nikog da mi kaže i da me leči tada
Zato svako ko sumnja na ADHD nek ode i proveri o čemu je zaista reč.
Inače isto imam nekad simptome kao ti, Veronika, ali ne od ADHD i u blažem su obliku, nego valjda u nekim granicama normale imam problem s pažnjom - tipa film obavezno bar jednom prekinem 'da napravim pauzu', premotavam jer nisam ispratila, u razgovorima se jako, jako trudim da ispratim, u učenju nekad stanem u pola rečenice i odem da jedem etc, ali to me u suštini ne remeti zaista tako da nije problem. A teško je stvarno nekad razlučiti da li je normalno ili patološko, pa kao što rekoh, treba to proveriti...

[ᑥᗗᕫᗗ ᐐᘓᗽᔛᙽ]

Meni je pristno non stop, od malena. Meni je boo problem napisati onaj post jer su mi misli odjednom stale. A hipomanija nije sigurno haha, i nisam radila nikakve testove.
Ako je sudeci po testovima ja sam aspergerovac.a valjda zapravo nisam...

[Nero]

Nisam siguran imam li ADHD jer to se često rezervira za djecu i jedva za tinejdžere a kamoli za odrasle.

[ᑥᗗᕫᗗ ᐐᘓᗽᔛᙽ]

Nero, on 21 June 2015 - 15:26 , said:

Nisam siguran imam li ADHD jer to se često rezervira za djecu i jedva za tinejdžere a kamoli za odrasle.

mn su to rekli kad sam bila mala.... al moja mama ne veruje u to tako da... pisi propalo

[dzejvi]

adhd se vidi na kilometar ili ti je dg kad si bio mladji ili ga nemas nema trece
tako da nemas milion% tako da se ne sekiraj

[empire-of-dirt]

Ja mislim da se ne vidi uvek tako lako. Imam drugara (sad ima 33 godine) koji je imao dijagnozu 'odrasli adhd' i pio velbutrin kao terapiju za to. On nije otišao žaleći se na adhd nego je ona posle par seansi skapirala da je to jedan od njegovih glavnih problema. (Sad je ok, recimo, i ne pije više velbutrin.)

[dzejvi]

aha... pa dobro eto
samo mislim da osoba koja ima adhd ne moze da vidi da ima adhd
posto joj previse skrecu misli
tek kad dobije tu informaciju

a previse je ljudi koji eto tako procitaju negde nesto o necemu i onda kazu "mislim da imam to" a da mu to isto istovremeno ne narusava nacin zivota, da nije informisan previse o tome, nego eto tako skuplja dijagnoze kao neko malo dete salvete ili stikere...
sto nije lose, ne kritikujem, al' je lose za njih, nema razloga opterecivati se, meni je opterecivanje oko dg oduzelo par meseci koje su bile kao pakao

zapravo sam htela da kazem da bi to vec bilo uoceno da je tako kako jeste od strane lekara