Jump to content


Boze mili cuda velikoga il grmi il se zemlja trese, ili imam panicni napad!


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
52 replies to this topic

#1 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 27 June 2009 - 14:59

Pozdrav svima,

moja prica pocinje u februaru mesecu prosle godine, kada sam prionuo na dijetu da smrsam. Mrsavljenje je bilo kontrolisano od strane doktora. Sve je bilo u redu dok posle dva meseca nisam osetio jako lupanje srca i moje prvo preskakanje, a zatim bol u grudnom kosu. Obisao sam od tada pet kardiologa, uradio sve moguce preglede i srce je uredu, mada i danas jos uvek kada mi se pojavi bol u grudima pomislim da nastupa srcani udar. Merim pritisak po 10 puta na dan, a merenje pulsa, ne znam da li uopste skidam ruku sa vratne zile. Doktorka koja me je prva pregledala dala mi je propranolol za aritmije i rekla da krenem sa fizickim aktivnostima. Od tada pesacio sam kilometre i kilometre. Uspeo sam da se donekle izvucem, ali bolovi u grudima nisu prestajali, a narocito aritmije. Stalno su me cinile nervoznim. Na kraju sam zavrsio kod gastroenterologa, gde su mi utvrdili da imam hijatus herniju i baretov jednjak, ali do tada sam se vec nakupio strahova, pa sam prvi panicni napad imao u avionu kada sam se vracao sa mora prosle godine. Nisam znao sta se desava. Inace se malo plasim letenja. Posle prvog panicnog sve je bilo u redu po dolasku sa odmora jedno mesec dana, kada me je jak bol u grudnom kosu sa sazimanjem svesti toliko uplasio da sam zavrsio na hitnoj. Tada su mi otkrili da imam baretov jednjak i hijatus herniju. Inace imam ogromno ostecenje jednjaka preko 75%. Pijem hrpu lekova, ali tada pocinju moji panicni napadi da dolaze do izrazaja.
Jedan period uspeo sam da ih kontrolisem, ali ne kada nemogu. Obuzmu me i stalno mislim da ce mi se nesto strasno desiti. Plasim se puta, mesta gde su mi se desili, stalno sam opterecen svojim zdravljem.  Pre tacno godinu dana mogao sam da prepesacim 30km, a sada jedva kilometar. Kada su panicni napadi krenuli pasivizirao sam se. Mada sebe teram da radim, idem na mesta koja me plase, da se smejem, da se igram sa svojim detetom itd. Imam utisak neki put da mi fali samo malo da postanem onaj stari, a onda stignu crne misli o svom zdravlju koje me vrate na pocetak, pa opet iz pocetka. Bio sam kod neuropsihijatra, koji mi je dao da pijem rivotril dva puta dnevno, ujutru i u podne po 1/4 i seroxat 1 ujutru. Dijagnoza je anksioznost i subdepresija. Nikada ih nisam uzeo. Bolovi od baretovog jednjaka znaju da budu jako veliki. Dosta imitiraju anginozne bolove, a da vam ne pricam kada mi zubi utrnu, bolovi u vratu itd. Po neki put uzmem lexilium od 1,5 i to je sve. Trudim se da sam ovo cudo pobedim. Da li je neko ovo pobedio bez pomoci doktora?

Konacno mesto gde mogu da kazem sve, a da me cudno ne gledaju.



#2 Guest_Dudi (Gost)

Guest_Dudi (Gost)
  • Guests

Posted 27 June 2009 - 19:12

Gorane,

Ovde te niko ne?e posmatrati ?udno.

Razmiljala sam dosta o tvom postu, i pokua?u bar savetom da pomognem.

Verujem da ti je mnogo teko, i da su bolovi u jednjaku nepodnoljivi.

Ne razumem zato ne eli da pije prepisane lekove, ve? pije sedativ na svoju ruku.

Najdobronamernije te savetujem da to vie ne radi. Lekovi se ne smeju piti na svoju ruku, ne samo lekovi za psihi?ke bolesti, ve? to vai za sve lekove.

Kako reaguje tvoja porodica na tvoje probleme? Ima li podrku?

Pii vie o sebi, bez ikakvog straha.

Pokuaj da prona?e psihologa, ako ti se ve? psihijatar ne dopada.

Mora prona?i na?in da pobedi ovo stanje.

Moju podrku ima.

Javi se...


#3 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 27 June 2009 - 21:40

Primetila si da ne volim da pijem lekove. Upravu si. Jedva sam pristao na ove za Baretov jednjak. Lexilium me nekako smiri. Od porodice da li imam razumevanje. Uh, pitala si me bas nezgodno pitanje. Znas kako pripadam onom tipu ljudi koji ima ogromnu energiju, to se vidi u mom zivotu, tako sto radim dva posla uporedo. Jedan za stalno i honorarno. Svi su navikli da budem taj koji pokrece, vodi, donosi nove ideje, uvek odlucan, razuman, borben, onaj koji uvek pomaze, a nikada ne trazi pomoc, itd. Takav sam i u braku, jer isti smatram svetinjom. Supruzi sam pomogao da zavrsi fakultet, zaposlio je, omogucio da putuje, uvek taj koji resava situacije bez konflikata, ali u poslednjih godinu i nekoliko meseci se mnogo toga promenilo. Sve je bilo cudno. Osecam se kao da sam u svemu ovome sam. Nekako nemogu da naidjem na razumevanje supruge. Sto me dodatno frustrira, a samim time i udaljava od nje. Kada me uhvate bolovi u jednjaku, jednostavno moram da se sklupcam ili smirim dok me ne prodje, tacnije dok svi lekovi ne pocnu da deluju. Moram da napomenem da nemam ni dana bolovanja. Ali ona jednostavno ne moze da prihvati da imam zdrastvenih problema. Kada su se pojavili panicni napadi, tek to ne razume, mada uspevam sa velikom energijom da ih sakrijem, ali se oseti nervoza koja me tada obuzme. Pokusao sam sa njom da razgovaram, ali stalno ponavlja da ja vise nisam onaj isti jaki muskarac. Prosto kao da ceka da sam sebi pomognem i da nastavimo zivot tamo gde smo stali.

#4 Guest_Dudi (Gost)

Guest_Dudi (Gost)
  • Guests

Posted 27 June 2009 - 22:01

Zna, tek se u bolesti i u nevolji vidi ko to je pravi prijatelj, pravi ro?ak, tek se tada ose?a koliko si sa nekim emotivno blizak, ili udaljen. Sam.

Dok si bio zdrav, ispunjavao si svaku elju. Sada nailazi na nerazumevanje.

Nemoj da misli da ja sudim preotro o njoj, ni tebe ni nju ne poznajem..ali, nekako sam osetila da tu neto kripi.

Cenim pametne i ambiciozne ljude koji u porodici vide svetinju. Ali, nemam razumevanja za drugu stranu koja ?eka da se desi ?udo, i ne prua bar mrvicu razumevanja.

Isto vai za oba pola.

Uvek je tako. Jedna strana previe daje, druga samo uzima. Zato se ja jo nisam udala. Upravo zbog ove ?injenice.

Prijateljstvo, ljubav, brak - u njima se i daje i uzima. Obostrano. Samo tako su te veze prave.

ao mi je to ?e te ovaj moj post pomalo rastuiti, ali samo baratam sa istinom.

Potrai pomo? psihologa. Ovde moe da stekne prijatelje. Ali, ovo je VL, a stvaran svet je neto drugo.

elim ti da bude hrabar, a kada si tuan, nerasploen, kada ti je teko- ovde ?e nai?i na razumevanje.

#5 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 27 June 2009 - 22:30

Postajem sve vise svestan da tu nesto skripi. Prosto kao da sam u ovih godinu dana i par meseci upoznao njenu drugu stranu, a da prethodnih devet godina sam ziveo u nekim iluzijama.
Neverovatno, ovo mi je prvi put da sam ikada progovorio o mom i njenom odnosu, pred nekim. Dok sam ovo pisao postao sam ovoga svestan.



#6 Guest_Dudi (Gost)

Guest_Dudi (Gost)
  • Guests

Posted 27 June 2009 - 23:09

Ankcioznost, depresija, pani?ni napadi, ne dolaze samo od somatske bolesti, njima uvek prethode problemi koji se potiskuju.

Da bi se izle?io, mora da se otvori, da vie ne potiskuje ono to te mu?i.

Slobodno pii, kukaj, tuguj, radi ta eli - ovo je tvoja tema, i anonimnost je zagarantovana.

Tu sam da pomognem, uteim, razumem.

#7 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 30 June 2009 - 14:18

Bas je ovo cudno stanje. Ocekujes nesto da ce se desiti, a ne znas ni sam sta. Osluskujes svoje telo da li dobro funkcionise, a sta to u stvari znaci. Juce upoznam osobu koja ima isti problem kao ja sa baretovim jednjakom, ali njemu je vec presao u rak. Sta je zivot?!

#8 Guest_Dudi (Gost)

Guest_Dudi (Gost)
  • Guests

Posted 30 June 2009 - 21:42

QUOTE(goran08 @ 30 Jun 2009, 03:18 PM) View Post
Bas je ovo cudno stanje. Ocekujes nesto da ce se desiti, a ne znas ni sam sta. Osluskujes svoje telo da li dobro funkcionise, a sta to u stvari znaci. Juce upoznam osobu koja ima isti problem kao ja sa baretovim jednjakom, ali njemu je vec presao u rak. Sta je zivot?!


Nemoj da misli na to. Misli da ?e ti biti bolje.

Meni su se motale i motaju se sli?ne stvari, ali ne?u ovako javno da piem...nije vano.

Budi hrabar!


#9 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 12 July 2009 - 21:35

Dosta je proslo dana i mislio sam da vidim svetlo na kraju tunela. Bilo mi je bolje. Prestao sam da osluskujem telo, kada ono opet. Tras. Misli se vratise, osecanja, stezanje u grudima, grlu, srce ponovo preskace. Kratko je trajalo, strah nije potpuno nestao, ali nekako je bio pod kontrolom, bilo je lepo. Puno sam setao, igrao se sa svojom cerkicom, uzivao. Prokleti strahovi.

#10 bozzo

bozzo

    MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPip
  • 258 posts

Posted 12 July 2009 - 22:05

QUOTE(goran08 @ 12 Jul 2009, 10:35 PM) View Post
Dosta je proslo dana i mislio sam da vidim svetlo na kraju tunela. Bilo mi je bolje. Prestao sam da osluskujem telo, kada ono opet. Tras. Misli se vratise, osecanja, stezanje u grudima, grlu, srce ponovo preskace. Kratko je trajalo, strah nije potpuno nestao, ali nekako je bio pod kontrolom, bilo je lepo. Puno sam setao, igrao se sa svojom cerkicom, uzivao. Prokleti strahovi.


hej, goran08!
Naalost, vra?ati ?e se to neko vrijeme..ali glavno je da ne o?ajava i pomisli kako si opet na po?etku! Vidi i sam da ima i lijepih dana...fokusiraj se na njih!
Nastavi etati...a k?erkicu razmazi!  aha.gif

?uvaj se...i uivaj!  friends.gif

#11 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 13 July 2009 - 18:41

Bozzo hvala na podrsi.

Uh bas je tesko. Dva koraka napred, jedan unazad. Tesi me sto ipak ostaje taj jedan korak koji oznacava da se ipak krecem. Strepnja, uznemirenost, strah.
Najvise mi pomaze moja cerkica, jer ja njoj nemogu da kazem ne. Tato, ajde ovamo, ajde onamo. Prepustim se njenim igrama i uzivam, ali zna i tada da me pogodi kao grom iz vedra neba. Zanimljivo ona to uvek primeti i pitam me sta mi je. Uvek mi kaze vise se ne smejes. Moram zbog nje da se izborim sa ovim cudom.

#12 bozzo

bozzo

    MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPip
  • 258 posts

Posted 13 July 2009 - 19:02

QUOTE(goran08 @ 13 Jul 2009, 07:41 PM) View Post
Bozzo hvala na podrsi.

Uh bas je tesko. Dva koraka napred, jedan unazad. Tesi me sto ipak ostaje taj jedan korak koji oznacava da se ipak krecem. Strepnja, uznemirenost, strah.
Najvise mi pomaze moja cerkica, jer ja njoj nemogu da kazem ne. Tato, ajde ovamo, ajde onamo. Prepustim se njenim igrama i uzivam, ali zna i tada da me pogodi kao grom iz vedra neba. Zanimljivo ona to uvek primeti i pitam me sta mi je. Uvek mi kaze vise se ne smejes. Moram zbog nje da se izborim sa ovim cudom.


hej!
ma, nevjerovatni su ti klinci...kako sve primjete! ...a tako iskrena mala stvorenja!  cloud9.gif

Dr' se, majstore!  clapping.gif

#13 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 14 July 2009 - 19:34

Danas dok sam isao uzbrdo udarile me jake aritmije, ali pet za redom od kojih sam mislio da sam gotov. Seo sam u taksi i otisao kod kardiologa koji je rekao da je sve u redu, ali ja mu ne verujem. Pokusao je da me umiri, uradio ultra zvuk, cak me je stavio na ekg pola sata i sve je ok. Zasto mu ne verujem? Zasto mi ne verujemo doktorima?

#14 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 20 July 2009 - 10:40

Pitanje za ucesnike foruma.
Da li se ikome desilo da kada dobije panicni napad pocne da mu se crni pred ocima, ne skroz, vec delimicno i da ga nesvestica uhvati. Pritisak mi je bio 150/100. Inace u bolnici sam zbog mononukleoze. Dan pre toga su me slali kod kardiologa i rekao je da je sve u redu. Priznajem da sam napet, ali ovo me je bas bilo zabrinulo. Doktori kazu da je panicni. Brzo se zamara, srce lupa i posle toga mi je obavezno muka, a zatim mi se zeva i spava. Molim da podelite samnom ako ke neko ovo imao.

#15 Larisa

Larisa

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 786 posts

Posted 20 July 2009 - 12:11

QUOTE(goran08 @ 20 Jul 2009, 11:40 AM) View Post
Pitanje za ucesnike foruma.
Da li se ikome desilo da kada dobije panicni napad pocne da mu se crni pred ocima, ne skroz, vec delimicno i da ga nesvestica uhvati. Pritisak mi je bio 150/100. Inace u bolnici sam zbog mononukleoze. Dan pre toga su me slali kod kardiologa i rekao je da je sve u redu. Priznajem da sam napet, ali ovo me je bas bilo zabrinulo. Doktori kazu da je panicni. Brzo se zamara, srce lupa i posle toga mi je obavezno muka, a zatim mi se zeva i spava. Molim da podelite samnom ako ke neko ovo imao.


Kod prva dva pani?na i ja sam zavrila na hitnoj, jer nisam znala ta je, mislila sam da umirem. Isto mi je bio visok tlak (nalazi srca svi u redu), crnilo mi se, vrtilo, ?inilo mi se da padam u nesvjest, noge su mi bile "gumene", nisam uop?e mogla hodati, puls mi je bio 120-130, bilo mi je uasno mu?no. Dijagnoza: "samo" pani?ni! A nakon toga, umor, zijevanje, izmodenost, kao da me je pregazio vlak.
?ini se da je to sve "normalno" - za nas pani?are. Dri se, i u dobrim momentima (jer znam da je to teko kad te trese pani?ni) sjeti se da su pani?ni naporni i teko podnoljivi, ali nisu opasni i ne ostavljaju APSOLUTNO NIKAKVE FIZI?KE POSLJEDICE!

#16 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 20 July 2009 - 14:12

Larisa puno ti hvala. Panicni su neverovatni, ali nisu jaci od nas.
Uspeo sam sa suprugom da pricam. Nisam bio svestan koliko je patila i koliko se osecala bespomocno. Nije znala kako da mi pomogne.
Zamolio sam u bolnici da mi pozovu psihijatra. Uradili su. Cekam ga. Hocu natrag svoj zivot, a ovo smece napolje. Znaci nista fizicki nisam ugrozen, cak i kada mislim da sam gotov. Ovo su mi bili do sada najjaci panicni napadi, a za sve je kriv kardiolog kod koga sam isao privatno, pre nego sto sam dosao u bolnicu.
Molim te sve sto ti se desavalo, ako ti nije tesko napisi mi.

#17 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 22 July 2009 - 10:38

Psihijatar mi je dao da pijem tri puta dnevno ksalol i citalex prvih sedam dana po 10, a zatim po 20 mg. Ksalol treba da pijem 14 dana pa ce ga smanjivati do ukidanja. Da li neko ima iskustva sa ovim lekovima? Puno bi mi znacilo da mi kazete. Vec me hvata panika na samu pomisao da ih pijem.

#18 La_mamma

La_mamma

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 475 posts

Posted 22 July 2009 - 11:42

Cao Gorane.
Nisam nigdje procitala koliko ti je godina...(ili nisam azljivo citala ) ?
Elem , meni je 36 , ima  dvoje djece , jedno od 11 jedno od 1god i  10mj.. .. Imam panicne vec godinama...Unazad 4-5 godina , sa prekidima..smile.gif ..Nemam ih kad sam trudna ... smile.gif Cudno!
Prije 2 godina , dok sam nosila cerku ..bila sam odlicno...ali vidis , vratili su se  cim je ona napunila 6 mjeseci. I trajali oko godinu dana. Pila sam seroxat i ksalol, kao ti.
Ja opet ostanem u drugom stanju, prekinem s terapijom (pisala sam ovdje o tome) nekako izdrzim jedno vrijeme i kad su se hormoni stabilizovali , osjecala sam se divno...nijemi bila potrebna terapija. Nosila sam svoje bebce skoro 4 mjeseca , bez ikakvih tegoba . Srecna .... Dok , jednog dana...
Ja na ultrazvuk...nesto me zigalo u krstima...beba umrla..nema otkucaja...4 mjesec trudnoce... Shok! Tresla sam na stolu kod doktora kao prut. Slijedi , pobacaj , ciscenje ...kasapljenje ..uzas!
I eto...
opet se vracam forumu...ovaj put ne sa panicnim napadima , nego sa nekim preskakanjima srca , gusenjem...i neraspolozenjem....
Prepoznala sam se  , kad si rekao da ti je cerka rekla da se ne smijes vise .
Ja se odavno grohotom nisam smijala... A tako to zelim.
Ahhh pisala bih ti danima....roman bih napislaa . ali .... lagano...bice vremena...

Tako da , ne znam kako da te utjesim.
Vjerujes li. Na mene  neki ljudi odavde sa foruma bolje uticu nego doktori.  Oni ne znaju kako je to, a mi ovdje znamo...osjecamo..svakodnevno...

#19 maki

maki

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,241 posts

Posted 22 July 2009 - 13:59

HAjde brate dri se
Ja ovo sranje imam od 18 te god
I evo nisam umro
Najgore od svega to mi je pola ivota prolo u strahu i panici da mi se ne?e neto desiti
I stalno sam zaokupljen sa svojim zdravljem i sa svojim stanjem
E sad
da li se mi zbilja bojimo smrti i umrijeti ili se bojimo ivjeti i ivota
jer ovo nije ivot kako mi ivimo
Definitivno je problem negdje duboko u glavi
ja polako otkrivam stvari koje me ?ine nesretnim ,tunim
a vidim da i ti ima nekih problema
bjeanjem u to stanje i zaokupljenost sa svojim zdravljem je bjeanje od real problemos
Vidim ne pie nita o svojoj eni
Da nisi moda razo?aran s njom?? da nisi shvatio kako nije osoba kakvom si je smatrao i da se ni pola ne rtvuje kao ti...
Da li te je i prije nego je ona dokla u tvoj ivot neto guilo????
Moda je stvarno ona problem a trpi sve zbog djeteta
Oprosti na ovom puitanju????

Dri se i znaj da nisi jedini ,,,mada nije utjeha neka,,,,
i zna ta mi je jedna stara iskusna psihijatrica rekla kad sam pitao kad ?u se izlje?iti od ovog mog stanja ???
rekla mi je
Kad ti to bude htio

ali stvarno ,,,kome je dola voda do grla??? taj je isplivao
zna?i da nam voda jo nije duboko do grla

Nego reci mi kako mononukleoza??
kako se osje?a
da li su jetreni nalazi povieni
morat ?e se ?uvat svakog napora jedno vrijeme


#20 goran08

goran08

    Član

  • Members
  • PipPipPip
  • 67 posts

Posted 22 July 2009 - 17:03

Hvala vam na podrsci.
Moja supruga u pocetku nije imala razumevanja, jer je pokusavala da me podigne na noge, kako smo ustanovili pogresnim metodama. Tesko joj je, ali od kako smo razgovarali imam sada njenu podrsku. Moja je krivica sto sam krio sta mi se desava, pa mnogo puta je mislila da sam se udaljio od nje.
Mislim da je proslost nagrnula iz podsvesti. Noja majka je imala anksiozni poremecaj kada sam bio dete. Od svoje sedme godine pa sve do dvadesete smo brat i ja sa njom svasta proziveli. Zato hocu da se cupam odavde, a tvoja recenica sto ti je rekao psihijatar me je duboko pogodila. Cime sam nezadovoljan, ne znam, ali moracu da pocnem da kopam po sebi. Rad kazu da najvise pomaze. Dosta me je ubilo ovo lezanje u bolnici. Samo lezim.

Jos jednom hvala na podrsci. Pocecu da pijem lekove, pa sta Bog da.