Jump to content


Izgleda da ima nade


  • Please log in to reply
37 replies to this topic

#21 milan33

milan33

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 125 posts

Posted 18 August 2010 - 13:22

QUOTE(Eve9 @ 18 Aug 2010, 11:49 AM) View Post
Znam da ne moze preko noci-ali proslo je dosta vremena. Pre toga sam bila veoma hiperaktivna osoba,nisam u detinjstvu imala nikakve naznake,imala sam predivan zivot (divnu porodicu,divnog decka i gomilu prijatelja). Ne vucem nikakve traume i dugotrajno nezadovoljstvo,tako da je  to kod mene bukvalno i doslo "preko noci". S obzirom na to-mislim da je proslo puno vremena. Kao sto sam vec rekla,redovno posecujem psihologa,o svom problemu javno govorim (moja sestra kaze cak i previse smile.gif ) ,mnooogo citam i evo sada koristim i forum,jedino sto nisam kao ti prihvatila sebe ovakvu. Jer ja mislim da ovo i nisam ja. Nije mi bas najjasnije,da li to ikada prodje u potpunosti,ili covek samo nauci da zivi sa tim?! Jer to su dva krajnje razlicita pojma koje ljudi cesto stavljaju u isti kos. Ne znam da li postoji neko okvirno vreme koje je potrebno da prodje ili je to bas individualno. Sto se tice motiva,student sam-i trenutno se bas spremam za ispitni rok. Ali motivacija mi je na nuli-jer ako mislim da cu umreti (zbog nekog fizickog simptoma) ucenje u tom momentu izgleda prilicno bizarno. Tvoj motiv je mnogo lepsi smile.gif Sta vise misli da je to mozda i jedini stabilan motiv koji covek moze imati. Ali ja sam mladja-tripujem se kad dobije masnicu,a zamisli kako bi bilo da sam trudna smile.gif Mislim da zena sa ovim problemima moze o tome samo da sanja sad.gif Iako zeli mda ima decu jednog dana-puno dece smile.gif

Kako su i kod mene krenuli napadi panike dok sam bio na faksu probacu da ti odgovorim na neka pitanja.Prvo,meni nije bio problem motivacija za ucenje,tu nema sta da se motivises ako studiras moras da ucis,ako ne...meni je vise bio problem besparica budjavi studentski zivot kad ne mozes sa curom ni u bioskop.Ali s druge strane moras da uzivas u njemu jer nemas nikakvih obaveza osim tog ucenja...zamisli se u mojoj poziciji,treba da zaradim novac,trebam da cuvam klinku koja je strasno nestasna,da se posvetim zeni,roditeljima,prijateljima...pa onda obaveze oko kuce itd itd...
Moj savet ti je uzivaj dok nemas obaveza i gledaj da se sad dok si na faksu prihvatis sve to kao normalno.Nastavi sa terapijama,ali sa druge strane zivi kao da se nista ne desava,izlazi,druzi se studiraj ili radi jednostavno sta ti se radi.Mozda ce jednog dana da prestane samo od sebe.I razmisli dobro kakav ti je kvalitet zivota,kakvo ti je drustvo,momak...Mozda je bas to uzrok sto imas paniku.Da li treba nesto da promenis.Posle ce biti kasno kad se udas i dobijes decu.
I jos jedna stvar sto se tice umiranja isl. moras to da prevazidjes.Ja znam da masa ljudi sa foruma ima isti problem.Bitno je da utuvis u glavu da tebi nije NISTA.Ako hoces odi kod svih mogucih lekara pregledaj se kompletno.Kad ustanovis da si dobro,i kad sledeci put pocne da lupa srce na primer,samo iskuliraj,kazi sebi nije mi nista i nastavi da radis to sto radis.Samo jednom je dovoljno da odradis to i sledeci put ce biti lakse.Pa razmisli se ti imas verovatno oko 20 koja je verovatnoca da se bas tebi desi nesto?

#22 Eve9

Eve9

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 42 posts

Posted 18 August 2010 - 17:38

QUOTE(milan33 @ 18 Aug 2010, 01:22 PM) View Post
Kako su i kod mene krenuli napadi panike dok sam bio na faksu probacu da ti odgovorim na neka pitanja.Prvo,meni nije bio problem motivacija za ucenje,tu nema sta da se motivises ako studiras moras da ucis,ako ne...meni je vise bio problem besparica budjavi studentski zivot kad ne mozes sa curom ni u bioskop.Ali s druge strane moras da uzivas u njemu jer nemas nikakvih obaveza osim tog ucenja...zamisli se u mojoj poziciji,treba da zaradim novac,trebam da cuvam klinku koja je strasno nestasna,da se posvetim zeni,roditeljima,prijateljima...pa onda obaveze oko kuce itd itd...
Moj savet ti je uzivaj dok nemas obaveza i gledaj da se sad dok si na faksu prihvatis sve to kao normalno.Nastavi sa terapijama,ali sa druge strane zivi kao da se nista ne desava,izlazi,druzi se studiraj ili radi jednostavno sta ti se radi.Mozda ce jednog dana da prestane samo od sebe.I razmisli dobro kakav ti je kvalitet zivota,kakvo ti je drustvo,momak...Mozda je bas to uzrok sto imas paniku.Da li treba nesto da promenis.Posle ce biti kasno kad se udas i dobijes decu.
I jos jedna stvar sto se tice umiranja isl. moras to da prevazidjes.Ja znam da masa ljudi sa foruma ima isti problem.Bitno je da utuvis u glavu da tebi nije NISTA.Ako hoces odi kod svih mogucih lekara pregledaj se kompletno.Kad ustanovis da si dobro,i kad sledeci put pocne da lupa srce na primer,samo iskuliraj,kazi sebi nije mi nista i nastavi da radis to sto radis.Samo jednom je dovoljno da odradis to i sledeci put ce biti lakse.Pa razmisli se ti imas verovatno oko 20 koja je verovatnoca da se bas tebi desi nesto?



Meni su napadi krenuli 3 sata nakon sto sam se doselila u drugi grad da studiram smile.gif) Posebnih novcanih problema bas i nemam-sta vise ovde cak imam i bolje uslove nego kuci. Drustvo ovde bas i nisam nasla sad.gif O decku ne razmisljam od kada je ovo pocelo sad.gif
Ne znam da li poteskoce sa ucenjem imaju veze sa ovim stanjem ili prosto nisam za fax?! Premisljam se o tome da ga napustim,ali ne bih volela da se posle kajem.
U pravu si da nemam obaveza,i stvarno mi nije jasno kako ti uspeva da sve to obavljas ako si jako anksiozan ili ako imas panicni? Meni je to fascinantno smile.gif Ja imam taj "luksuz" da najgora stanja prosto prespavam,jer moje obaveze mogu da sacekaju.
A sto se tice toga da iskuliram-iskuliram 10 preskakanja srca,ali za 11. vise nemam snage smile.gif) Imam 20 i nesto i osecam se posebno bas iz tog razloga sto mislim da cu bas ja biti jedna od milion koja ima infarkt u mojim godinama smile.gif))
P.S. hvala ti sto mi odgovaras i pored toliko obaveza smile.gif

#23 freerunner

freerunner

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 101 posts

Posted 18 August 2010 - 17:58

ma opushteno.koliko mozesh mozhesh.radi shto mozhese i shta ti prija ostalo nije ni bitno.koga briga?
i tako za 50 godina niko nece nishta znati i svi ce sve zaboraviti smile.gif

#24 milan33

milan33

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 125 posts

Posted 18 August 2010 - 22:46

QUOTE(Eve9 @ 18 Aug 2010, 06:38 PM) View Post
Meni su napadi krenuli 3 sata nakon sto sam se doselila u drugi grad da studiram smile.gif) Posebnih novcanih problema bas i nemam-sta vise ovde cak imam i bolje uslove nego kuci. Drustvo ovde bas i nisam nasla sad.gif O decku ne razmisljam od kada je ovo pocelo sad.gif
Ne znam da li poteskoce sa ucenjem imaju veze sa ovim stanjem ili prosto nisam za fax?! Premisljam se o tome da ga napustim,ali ne bih volela da se posle kajem.
U pravu si da nemam obaveza,i stvarno mi nije jasno kako ti uspeva da sve to obavljas ako si jako anksiozan ili ako imas panicni? Meni je to fascinantno smile.gif Ja imam taj "luksuz" da najgora stanja prosto prespavam,jer moje obaveze mogu da sacekaju.
A sto se tice toga da iskuliram-iskuliram 10 preskakanja srca,ali za 11. vise nemam snage smile.gif) Imam 20 i nesto i osecam se posebno bas iz tog razloga sto mislim da cu bas ja biti jedna od milion koja ima infarkt u mojim godinama smile.gif))
P.S. hvala ti sto mi odgovaras i pored toliko obaveza smile.gif

Nije problem za pisanje,ionako ovo ne pisem da bi samo ti i ja citali nego svi sa foruma:) Uglavnom sve sto pises i ti i svi ostali sa foruma je manje vise slicno samo drugacije upakovano i prezentovano.Ja mislim da je sustina kod svih ista,samo je razlika sto neko ima jace napade panike i cesce mu se desavaju a to naravno zavisi od toga koliko je osoba jaka i koliko je imala stresa u zivotu.Opet cu da ponovim kako se leci panicni poremecaj(mada ni sam ne postujem sve to al' ajde):prvo je prihvatanje panike kao nesto normalno i ne praviti tragediju oko toga,sto vise dramimo i kukamo to je teze izleciti se.Evo moj primer,meni su panicni napadi krenuli kada sam doziveo neki vid penicilinskog soka,i to zamisli od zadnje inekcije koju sam primao protiv nekog bezveznog bola u grlu.Mogao sam da je ne primim,bilo mi je dobro,ali jesam i do pre godinu dana ja sam proklinajo taj dan i tu injekciju...Zatim mnogo je bitno ici na psihoterapiju i ne samo ici nego se maksimalno ukljuciti u to sto nam oni savetuju.Moras da se sama potrudis,nije dovoljno samo da odes tamo i kraj.Ovo ce ti oni reci ali najvaznije u prevazilazenju straha je da se suocis sa strahom,znaci ne da ga ignorises,ne da se pravis da ga nema,vec da svesno prihvatis postojanje straha i jednostavno strah ce biti taj koji ce pobeci.Sve to radis postepeno,ja sam prvo krenuo sa redovima u prodavnici pa sam presao na neke gore situacije itd.Lekove mozes slobodno da koristis,samo nemoj da ti postane to kao bombonica nego samo kad zagusti stvarno.Uostalom psihijatar ce ti vec reci dozu.Osim ovih stvari bitno je da vodis normalan zivot,uci iako ti se ne uci,silom,pa iako padnes ispit nisi jedina,uostalom i da ne zavrsis,mnogi nisu zavrsili fax a prosli su bolje od onih s diplomom.Ako ti se druzi druzi se,ako ne,onda nemoj,zivi kako ti se zivi.Posle neces moci da biras,pitas kako uspevam da sve obavim pored panike...pa ne znam ni sam moram nekako,dete ne pita da li tata ima panicni:)I za kraj uzivaj koliko vise mozes u zivotu,smej se citaj viceve,gledaj komedije,hrani se pravilno koliko je to moguce,bavi se nekim sportom,pa makar to bilo i setnja.
Ja se nadam da nisam previse oduzio,i ja ne volim da citam ovolike postove:)

#25 freerunner

freerunner

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 101 posts

Posted 19 August 2010 - 00:42

odlichni savjeti notworthy.gif

#26 hello kitty

hello kitty

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 143 posts

Posted 19 August 2010 - 03:07

Eve9 ja sam dugo posecivala ovaj forum pre nego sto sam se registrovala i odlucila da bilo sta napisem o sebi.Uglavnom prva osoba koju sam kontaktirala bila je jedna divna zena koja je jos pre par godina otvorila ovde temu "fobija je izleciva".Iskreno mislila sam da nece odgovoriti,ipak je mnogo vremena proslo,medjutim dobila sam odgovor od nje,prvo sam pocela da placem kao kisa,ne znam ni sama zasto,valjda zbog toga sto ti pise neko ko je vec prosao kroz to,ko te razume u potpunosti. Uglavnom,dopisivale smo se malo,ona sada zivi u inostranstvu,radi,izlazi,putuje,nikad joj se nisu vratili panicni. Inace imam i ja podrsku svoje porodice i decka,ali veruj mi njena podrska mi je bila dragocena,jer sam stvarno do tada mislila da je ovo nesto "neizlecivo",ali kad sam videla da ipak postoje i ljudi koji su izasli iz ovoga,rekla sam sebi "pa zasto onda ne bih mogla i ja"?U prvom postu sam vec rekla da me je pokrenuo inat,i zaista je tako. Niko nije umro od ovoga,pa necu ni ja smile.gif Nisam tacno sigurna,ali mislim da je ovo cetvrti mesec kako nisam imala nijedan panicni!Smucilo mi se vise da kad kod treba da izadjem iz kuce ja razmisljam sta ce mi se desiti.
Kod mene je takodje bio problem sto sam imala preevise slobodnog vremena da razmisljam o svom stanju,da osluskujem svaki cas svoje telo.Studiram i ja,ali sam kampanjac, u pauzama izmedju rokova nemam nesto sto bi me okupiralo ceo dan,pa se onda bavim glupostima,ako me razumes.To je kod mene bio slucaj..
E sad posledni mesec mi je bio katastrofa...tata u bolnici,sestri (GRESKOM LEKARA  zz_banghead.gif  )javljaju da postoji mogucnost da boluje od neizlecive bolesti...da ne duzim pricu,na kraju se sve dobro zavrsilo. Tada sam tek u potpunosti shvatila koliko je sve ovo jedna velika glupost..oko cega ja brinem.Prvi put da nisam sebe stavljala na prvo mesto. Ne znas kako je grozan osecaj kada si potpuno nemocan,kada ne mozes pomoci nekome ko STVARNO ima zdravstveni problem,i nekom ko ga mozda ima...a na anksioznost mozez uticati da nestane ZAUVEK. Ne bih zelela nikom na ovom svetu da na ovaj nacin to shvati. Sestri dajem lek za smirenje,a ja ga ne pijem,jer mi NE TREBA,NECU,ZDRAVA SAM!!!
Zato se trudi sto vise,daj sve od sebe da uzivas u zivotu,da uzivas u svakom trenutku sa svojom porodicom,deckom...nemoj da dozvolis da glupa anksioznost stane na put tvojoj sreci!
Al' sam ga oduzila biggrin.gif


#27 Eve9

Eve9

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 42 posts

Posted 19 August 2010 - 11:41

QUOTE(milan33 @ 18 Aug 2010, 10:46 PM) View Post
Nije problem za pisanje,ionako ovo ne pisem da bi samo ti i ja citali nego svi sa foruma:) Uglavnom sve sto pises i ti i svi ostali sa foruma je manje vise slicno samo drugacije upakovano i prezentovano.Ja mislim da je sustina kod svih ista,samo je razlika sto neko ima jace napade panike i cesce mu se desavaju a to naravno zavisi od toga koliko je osoba jaka i koliko je imala stresa u zivotu.Opet cu da ponovim kako se leci panicni poremecaj(mada ni sam ne postujem sve to al' ajde):prvo je prihvatanje panike kao nesto normalno i ne praviti tragediju oko toga,sto vise dramimo i kukamo to je teze izleciti se.Evo moj primer,meni su panicni napadi krenuli kada sam doziveo neki vid penicilinskog soka,i to zamisli od zadnje inekcije koju sam primao protiv nekog bezveznog bola u grlu.Mogao sam da je ne primim,bilo mi je dobro,ali jesam i do pre godinu dana ja sam proklinajo taj dan i tu injekciju...Zatim mnogo je bitno ici na psihoterapiju i ne samo ici nego se maksimalno ukljuciti u to sto nam oni savetuju.Moras da se sama potrudis,nije dovoljno samo da odes tamo i kraj.Ovo ce ti oni reci ali najvaznije u prevazilazenju straha je da se suocis sa strahom,znaci ne da ga ignorises,ne da se pravis da ga nema,vec da svesno prihvatis postojanje straha i jednostavno strah ce biti taj koji ce pobeci.Sve to radis postepeno,ja sam prvo krenuo sa redovima u prodavnici pa sam presao na neke gore situacije itd.Lekove mozes slobodno da koristis,samo nemoj da ti postane to kao bombonica nego samo kad zagusti stvarno.Uostalom psihijatar ce ti vec reci dozu.Osim ovih stvari bitno je da vodis normalan zivot,uci iako ti se ne uci,silom,pa iako padnes ispit nisi jedina,uostalom i da ne zavrsis,mnogi nisu zavrsili fax a prosli su bolje od onih s diplomom.Ako ti se druzi druzi se,ako ne,onda nemoj,zivi kako ti se zivi.Posle neces moci da biras,pitas kako uspevam da sve obavim pored panike...pa ne znam ni sam moram nekako,dete ne pita da li tata ima panicni:)I za kraj uzivaj koliko vise mozes u zivotu,smej se citaj viceve,gledaj komedije,hrani se pravilno koliko je to moguce,bavi se nekim sportom,pa makar to bilo i setnja.
Ja se nadam da nisam previse oduzio,i ja ne volim da citam ovolike postove:)


Znam da ne pises samo zbog mene-ali ja mogu da govorim samo u svoje ime!Htela sam da pohvalim tvoj trud,i to je to smile.gif
Samo mi jos nije jasno to postepeno uvodjenje zadatak,jer ih svi spominj-jer ja redovno stojim u redu,idem javnim prevozom,itd. i uglavnom sve izdrziv i ostanem ziva smile.gif Ali ipak ne kao drugi ljudi,jer je uvek potrebna priprema,stalno bodrenje same sebe i uvek prisutan strah i nelagoda. Mnogo puta sam provezbala skoro svaku situaciju,ali i dalje to nije to! sad.gif Ne znam gde gresim?!

#28 Eve9

Eve9

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 42 posts

Posted 19 August 2010 - 11:58

QUOTE(hello kitty @ 19 Aug 2010, 03:07 AM) View Post
Eve9 ja sam dugo posecivala ovaj forum pre nego sto sam se registrovala i odlucila da bilo sta napisem o sebi.Uglavnom prva osoba koju sam kontaktirala bila je jedna divna zena koja je jos pre par godina otvorila ovde temu "fobija je izleciva".Iskreno mislila sam da nece odgovoriti,ipak je mnogo vremena proslo,medjutim dobila sam odgovor od nje,prvo sam pocela da placem kao kisa,ne znam ni sama zasto,valjda zbog toga sto ti pise neko ko je vec prosao kroz to,ko te razume u potpunosti. Uglavnom,dopisivale smo se malo,ona sada zivi u inostranstvu,radi,izlazi,putuje,nikad joj se nisu vratili panicni. Inace imam i ja podrsku svoje porodice i decka,ali veruj mi njena podrska mi je bila dragocena,jer sam stvarno do tada mislila da je ovo nesto "neizlecivo",ali kad sam videla da ipak postoje i ljudi koji su izasli iz ovoga,rekla sam sebi "pa zasto onda ne bih mogla i ja"?U prvom postu sam vec rekla da me je pokrenuo inat,i zaista je tako. Niko nije umro od ovoga,pa necu ni ja smile.gif Nisam tacno sigurna,ali mislim da je ovo cetvrti mesec kako nisam imala nijedan panicni!Smucilo mi se vise da kad kod treba da izadjem iz kuce ja razmisljam sta ce mi se desiti.
Kod mene je takodje bio problem sto sam imala preevise slobodnog vremena da razmisljam o svom stanju,da osluskujem svaki cas svoje telo.Studiram i ja,ali sam kampanjac, u pauzama izmedju rokova nemam nesto sto bi me okupiralo ceo dan,pa se onda bavim glupostima,ako me razumes.To je kod mene bio slucaj..
E sad posledni mesec mi je bio katastrofa...tata u bolnici,sestri (GRESKOM LEKARA  zz_banghead.gif  )javljaju da postoji mogucnost da boluje od neizlecive bolesti...da ne duzim pricu,na kraju se sve dobro zavrsilo. Tada sam tek u potpunosti shvatila koliko je sve ovo jedna velika glupost..oko cega ja brinem.Prvi put da nisam sebe stavljala na prvo mesto. Ne znas kako je grozan osecaj kada si potpuno nemocan,kada ne mozes pomoci nekome ko STVARNO ima zdravstveni problem,i nekom ko ga mozda ima...a na anksioznost mozez uticati da nestane ZAUVEK. Ne bih zelela nikom na ovom svetu da na ovaj nacin to shvati. Sestri dajem lek za smirenje,a ja ga ne pijem,jer mi NE TREBA,NECU,ZDRAVA SAM!!!
Zato se trudi sto vise,daj sve od sebe da uzivas u zivotu,da uzivas u svakom trenutku sa svojom porodicom,deckom...nemoj da dozvolis da glupa anksioznost stane na put tvojoj sreci!
Al' sam ga oduzila biggrin.gif


smile.gif I ja se stalno osecala kao da samo ja imam takav problem i da je ne izlecivo-jer  o tome razgovaram sa onima koji to ne prozivljavaju. I uvek sam psihicu govorila:"Hocu da upoznam te ljude o kojima toliko pricas,jer ja ne poznajem ni jednog"! smile.gif Ali evo vas smile.gif
Hocu i ja 4 meseca bez simptoma smile.gif Bas ti zavidim smile.gif
Zao mi je zbog toga sto ti se desilo,i ja sam imala jednu odvratnu situaciju,sestra mi je imala saobracajnu nesrecu (na srecu nista joj se nije desilo,ali je svejedno zastrasujuce),i mislila sam da ce me opametiti,ali na moje razovcarenje me je u tom trenutku uhvatila jos veca panika,tresla sam se,bila sam blokirana,i posle toga sam se osecala kao poslednje govno jer nisam bila dovoljno pribrana da joj pruzim maksimalnu podrsku,nego opet samo ja,pa ja....bilo je jace od mene,ali je definitivno za osudu i osecaj stida sad.gif
A koliko si se dugo borila sa tim?

#29 milan33

milan33

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 125 posts

Posted 19 August 2010 - 14:19

QUOTE(Eve9 @ 19 Aug 2010, 12:41 PM) View Post
Samo mi jos nije jasno to postepeno uvodjenje zadatak,jer ih svi spominj-jer ja redovno stojim u redu,idem javnim prevozom,itd. i uglavnom sve izdrziv i ostanem ziva smile.gif Ali ipak ne kao drugi ljudi,jer je uvek potrebna priprema,stalno bodrenje same sebe i uvek prisutan strah i nelagoda. Mnogo puta sam provezbala skoro svaku situaciju,ali i dalje to nije to! sad.gif Ne znam gde gresim?!

Ako je tebi problem da svaki put kad trebas da izadjes napolje se preslisavas i razmisljas,znaci da odmah treba da krenes sa psihoterapijom i da ti lekar da neke lekove i AD.To ti je neophodno da mozes lagano da ides gde hoces i da izlazis.Mnogi ne vole lekove pogotovu kada nemaju mnogo jake napade panike ali sta je tu je,nije to vecno.Uostalom posle mesec dana kada ti odlazak u prodavnicu ili bilo gde bude manje problematican,smanjis lekove pa ako treba i prestanes.Ne zelim mnogo da pametujem jer ni ja nisam mnogo napredovao,ali znacajna je ova razmena iskustva na forumu.

#30 hello kitty

hello kitty

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 143 posts

Posted 19 August 2010 - 16:18

Nema cega da se stidis,niko nije ovde da te osudjuje,nego da te razume,podrzi,da razmenjujemo iskustva..na kraju krajeva svako drugacije reaguje na situacije u kojima se nalazi!
Pune dve godine kako imam problema sa ovim,s tim sto je meni to sve preraslo u agorafobuju,tako da sam vecinu vremena provodila samo u kuci,nekad me je bio strah i do prodavnice da odem koja je preko puta mog stana.Tek sam u junu ove godine otisla kod psihijatra i pocela da radim na svom problemu,super sam napredovala,a sticajem okolnosti poslednji mesec i nisam imala vremena da razmisljam o sebi non stop smile.gif
Imam ja jos da radim,ali nista nije strasno,najbitnije je da se vise ne bojim panicnog napada,pa i ako se desi opet bas me briga!Sta mi je jos pomoglo...U principu,prestala sam da gledam na to kao nesto strasno,kada pricam sa roditeljima,sestrom,deckom,vise to okrenemo na salu,smejem se sama sebi smile.gif
Kao sto Milan kaze,mozda ne bi bilo lose da probas sa AD-om,evo i ja pijem,i kad sam pocinjala nisam imala nijednu nus pojavu,ali bas nijednu,a bojala sam se lekova vise nego panicnih smile.gif
drzi se,bice bolje

#31 Eve9

Eve9

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 42 posts

Posted 19 August 2010 - 23:38

Ti antidepresivi me bas muce. Puna 4 meseca sam odlucivala hocu li ih ili necu,krsa sam citala o tome. Na kraju sam se ipak odlucila da probam,pila ih 2-3 dana,i kada sam 4, povecala dozu imala sam jednu od najuzasnijih epizoda do sada. Najgore je sto sam bas to vece imala neki rodjendan,izblamirala se,nisam znala gde se nalazim. POsle tog kosmar dana,naravno da mi nije padalo napamet da ih dalje pijem. Sad ih se mnogo bojim smile.gif) Ne toliko zbog mogucih telesnih simptoma,nego zbog psihe. Prosto sam osecala da su mi uticali  na psihu na neki uvrnuti nacin,kao da nisam bila ja. Cak sa se istripovala da cu poludeti,izgubiti se i povrediti nekoga! Fuj! sad.gif
Ne znam da li je neophodno da probam opet ili u principu mogu i bez toga? Ljudi su ziveli i pre njihove pojave! smile.gif A mozda bas tu i gresim?!

#32 milan33

milan33

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 125 posts

Posted 19 August 2010 - 23:59


Postoje razne vrste AD,tako da je bitno da tvoj psihijatar zna koji ti najvise pogoduje.Ja sam licno pio flunirin(flunisan) u par navrata,ali svaki put ne vise od 2-3 meseca.Problem kod njih sto mora da se piju svaki dan,ne kao sedativi po potrebi.Meni su puno pomogli,ali opet kazem ne ide samo AD,bitna je i psihoterapija i ostalo.Naravno da moze bez njih,ali sigurno se mnogo lakse i brze dolazi do cilja kad se uzimaju.Ranije nije bio tako stresan zivot,nismo imali tranzicije,kapitalizam i ostalo.Ali u svakom slucaju ako tebe toliko opterecuje tvoje stanje bolje da ih uzimas.

#33 hello kitty

hello kitty

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 143 posts

Posted 20 August 2010 - 03:16

E vidis ja nisam citala,znam neke nuspojave koje se mogu pojaviti u pocetku uzimanja dok lek ne pocne delovati,ali u detalje nisam ulazila,jer znajuci sebe prozivela bih sve smile.gif Ako se odlucis na lek,prvi zadatak ti je da bacis ono uputstvo koje se nalazi u kutiji smile.gif
Drugo,to sto si mislila da ces poludeti,izgubiti kontrolu,povrediti nekog,e mene je sve to mucilo i pre nego sto sam pocela da pijem AD,to ti je "samo" posledica anksioznosti,a u prvih recimo 2-3 nedelje uzimanja leka se daju ti simptomi uvecati(eto to je sve sto ja znam o nuspojavama).Malo moras da se strpis,a ako ti ne odgovara lek,onda predjes na drugi...U svakom slucaju mislim da bi sve ovo lakse prebrodila uz AD.Meni je trenutno najveci problem sto zaboravim da treba da ih pijem,pa me redovno neko podseca  icon_blushing.gif
Milane,kako samo 2-3 meseca?Ja sam mislila da mora da se piju duze.Jel si ti sad ok?Mene jos koce putovanja,ali dadoh sebi zadatak da uskoro i to prevazidjem,pa nek i posandrcam usput

#34 milan33

milan33

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 125 posts

Posted 20 August 2010 - 09:14

QUOTE(hello kitty @ 20 Aug 2010, 04:16 AM) View Post
Milane,kako samo 2-3 meseca?Ja sam mislila da mora da se piju duze.Jel si ti sad ok?Mene jos koce putovanja,ali dadoh sebi zadatak da uskoro i to prevazidjem,pa nek i posandrcam usput

Pa dobro mozda sam malo duze uzimao,konkretno citam da se flunirin treba piti 6 meseci.Ali kod mene je posle 3 meseca dao rezultate.Sad nisam u depresiji,raspolozenje mi je na solidnom nivou,ali imam jos puno sitnih problemcica koji mi ne daju da budem onaj stari.Panika me retko hvata,ali kad dodje intenzitet je isti kao ranije.Uh,jos dosta moram raditi da bi se vratio na staro.

#35 hello kitty

hello kitty

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 143 posts

Posted 21 August 2010 - 02:56

Ma bitno je da se radi na tome...Imam i ja jos ,ali mi je ovo boza u odnosu na ono od pre par meseci.Mene je ove godine ubio nerad  icon_blushing.gif  Prosle lepo dala uslov za 4.godinu studija i posle se opustila nacisto,nista nisam ucila i samo razmisljala o tome kako mi je,sta ako ovo,sta ako ono...prosto imala sam preevisee slobodnog vremena.Zato se sad trudim da se sto vise uposljavam,evo za vikend organizujem generalku u kuci...pa ako nekom treba sredjivanje slobodno recite,za dz smile.gif

#36 Eve9

Eve9

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 42 posts

Posted 21 August 2010 - 09:22

QUOTE(hello kitty @ 21 Aug 2010, 02:56 AM) View Post
Ma bitno je da se radi na tome...Imam i ja jos ,ali mi je ovo boza u odnosu na ono od pre par meseci.Mene je ove godine ubio nerad  icon_blushing.gif  Prosle lepo dala uslov za 4.godinu studija i posle se opustila nacisto,nista nisam ucila i samo razmisljala o tome kako mi je,sta ako ovo,sta ako ono...prosto imala sam preevisee slobodnog vremena.Zato se sad trudim da se sto vise uposljavam,evo za vikend organizujem generalku u kuci...pa ako nekom treba sredjivanje slobodno recite,za dz smile.gif


MOracu jos da porazmisljam o ad,sad ste me opet zainteresovali smile.gif))
Evo ja se prijavljujem za besplatno spremanje-ne sto mene mrzi nego da malo doprinesem tvom oporavku smile.gif) Ali to za ne rad je ziva istina-ja godinu dana nista ne radim,pogorsalo mi se stanje i mnogo razmisljam smile.gif Ma tu puknu i ljudi koji nemaju ove probleme,a ne mi smile.gif)) Definitivno se treba sto vise uposliti! Ajd odoh da ribam podove ili da presipam iz supljeg u prazno,sta god! smile.gif

#37 hello kitty

hello kitty

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 143 posts

Posted 22 August 2010 - 02:37

Vidi,ja poznajem 3 osobe koje su se izlecile bez lekova,ja nazalost nisam mogla.U svakom slucaju porazgovaraj sa psihijatrom o tome,da se ja sad ne igram ovde lekara smile.gif
e i da se pohvalim,prevrnula sam kucu danas,a sutra nastavljam.A ti nemoj da ribas podove,otimas mi posao  azdaja.gif
tongue.gif

#38 Eve9

Eve9

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 42 posts

Posted 22 August 2010 - 19:18

QUOTE(hello kitty @ 22 Aug 2010, 02:37 AM) View Post
Vidi,ja poznajem 3 osobe koje su se izlecile bez lekova,ja nazalost nisam mogla.U svakom slucaju porazgovaraj sa psihijatrom o tome,da se ja sad ne igram ovde lekara smile.gif
e i da se pohvalim,prevrnula sam kucu danas,a sutra nastavljam.A ti nemoj da ribas podove,otimas mi posao  azdaja.gif
tongue.gif


Super! smile.gif Ima dovoljno podova za sve smile.gif smile.gif




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users