Jump to content


Opsesivna zaljubljenost


  • Please log in to reply
17 replies to this topic

#1 takvasam

takvasam

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 6 posts

Posted 11 December 2010 - 10:23

Cao svima.
Neko vreme vas citam i puno mi je pomogao vas forum.
Upravo ovde sam saznala da imam OKP.
Kao i mnogi nisam ni znala sta je to, ali se bas tako ponasam kao u primerima.
Sada mi je mnogo lakse, iako znam da je poremecaj.
Moze li neko reci kako nastaje OKP?
Bila sam kod psihijatra pre par godina i zaista ne mogu da se setim da li mi je ustanovljena depresija ili anksioznost, jer tada nisam znala razliku.  
Zbog nekih problema nisam mogla da idem, ali sam odlucila da u skorije vreme opet odem i budem uporna.
Posto se ne razumem u sve te "psiho" smile.gif izraze, ne zamerite mi ako ne budem najjasnija.

Za pocetak me zanima opsesivna zaljubljenost (negde sam procitala da se zove fiksacija ili tako nesto)
Kada se zaljubim imam utisak da sam jedino tada srecna skroz, da ne mogu bez tog osecaja da zivim.
Znam da je nemoguce biti tako ludo zaljubljen u nekog koga ne poznajem dobro (nekog cak uopste).
Najcesce mi se to desava kada zapadnem u neki totalno drugi problem ili stres u zivotu, pa kao da nadjem "zrtvu" da bih prebacila sva osecanja i misli na nju. A onda to postane opsesija.
Pritom, zaljubljenost traje sve dok se ne zaljubim u drugog muskarca.
Ne postoje periodi kada nisam zaljubljena i ne patim, sem dok se nadam da ce neceg biti.
Ali postoji jos nesto sto mi je nejasno.
Najcesce se zaljubim u nekog ko mene ne zeli.
Kako shvatam da je tesko doci do njega, ja imam sve jace emocije.
Zasto me privlaci nesto sto ne mogu da imam?
Bila sam u jednoj vezi u koju sam bez problema usla, zeleo me je i ja sam njega, bila sam jedino u njega "normalno" zaljubljena i trajala je.
Kakvu ulogu u svemu tome igra oceva figura?

Zelim da cujem vasa misljenja (a najvise onih koji su se lecili od neke vrste opsesije) pre nego sto odem kod psihijatra, jer znate da ih nema puno dobrih i vrednih (a nemam novac za privatnog), pa da ga navedem na sve moje moguce probleme.

P.S. Post je bio triput duzi, ali je bio toliko konfuzan, da sam morala da ga skratim i koliko toliko preuredim, jer verujem da ga vecina ne bi citala  friends.gif

Pozdrav

#2 angela_delamorte

angela_delamorte

    CAR

  • Global moderator
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,020 posts

Posted 11 December 2010 - 11:23

pozdrav i dobro dosla!
imam i ja OKP pored moje glavne dijagnoze.
moj se manifestuje doduse na drugi nacin, ali sustina je ista.
pretpostavljam, ali ne mogu da tvrdim i da budem 100% sigurna, da tvoj problem jeste upravo neka praznina koju osecas pa pokusavas da je popunis tako sto se zaljubljujes i da si zaljubljena u zaljubljivanje, a ne u te momke i da ih verovatno idealizujes.
mozda kada bi uz pomoc dobre psihoterapije i volje, naravno, dosla do odgovora na pitanje zbog cega osecas tu prazninu i potrebu da ti neko drugi svojom pojavom potvrdi da vredis (u tvopm slucaju momak, verovatno na taj nacin -tako sto si u vezi- pokusavas da sebi dokazes da vredis) i ti se zaljubis u cinjenicu da je enko pozeleo da bude s tobom, mozda. nisam sigurna, pokusavam da kroz svoj problem dodjem i do eventualne naznake resenja tvog problema...

nadji neki hobi, okupaciju za skretanje misli i pokusaj da se zaljubis u sebe, umesto u momke.. za pocetak.
a zaljubices se u sebe ukoliko budes apsolutno zadovoljna sobom, svojim viz. identitetom i kada se ostvaris kao licnost u nekim aspektima izgubice se, MOZDA, potreba da budes voljena od strane momaka i da se opsesivno zaljubljujes u njih.
moras da naucis da volis sebe kad si sama sa sobom..

e sada posto sam dovoljno izigravala klise psihologa sa jeftinim frazama u nadi da cu da ti pomognem sluzeci se vlastitim losim iskustvom vezanim za OKP ovde cu staviti tacku.


#3 filozofica

filozofica

    zafrkantica ;)

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 1,894 posts

Posted 11 December 2010 - 14:51

I meni se 2-3 puta dogodilo da sam se zaljubila u osobe za koje sam znala da ne?e nita biti i sam taj osje?aj me veselio, tj osje?ala sam se bolje zbog toga. I kad bi me pustilo, bilo mi je u po?etku nekako prazno. Tada ba i nisam bila dobro, pa mi je svaki pozitivan osje?aj bio dobrodoao. Znala sam da je to sve samo u mojoj glavi, ali nije mi to smetalo. Trajalo je to po par mjeseci prije nego bi me pustilo. S druge strane, tada ba i nisam bila spremna za pravu vezu pa sam moda zato odabirala ovo.

QUOTE
Kakvu ulogu u svemu tome igra oceva figura?

To bi i mene zanimalo.

#4 janica

janica

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 287 posts

Posted 11 December 2010 - 15:13

Tvoj post nije dugacak.Dala si u najkracim mogucim srtama i krajnje zivopisno,svoje hronicno stanje.Ukoliko ce ti to znaciti,takav okp kao ti imam ili sam imala.Pazi,totalno je identicno.Zaljubljivanje je haos,patnja za njim jos ludja,nesrecana dok ne naidje drugi itd.Moj lekar kaze da su to fiksacije okp koje nastaju za to sto sami sebi nesvesno ispricamo pricu o toj osobi,i to onu koja nam odgovara.Npr. vec se vidimo u njegovom zagrljaju,ljubav cveta,on je divan itd.
Moj lekar kaze da to nema veze sa figurom oca,vec majke.Nesvesno trazimo majcinu ljubav i odnos prema nama koji je bio po samom rodjenju.To je svrstano u emocionalni poremecaj,ali ume da bude strahovito tesko.Meni je bilo,a i sad je povremeno.Padala sam u teske depre,anksioznosti itd.Naravno,sad je pitanje da li je taj okp uzrok depre ili ga je depra jos vise izrazila tj. zloupotrebila.
Pijem flunisan koji je protiv okp i depre i mnooooooooooogooooooooooooo sam bolje.Medjutim i dalje mi se takva patologija muva po glavi.Ne tako jaka kao ranije,ali ipak postoji.Sledece sedmice idem na kontrolu pa cu ti javiti sta mi je doktor rekao,jer mi se cini,da mi je napocetku lecenja naglasio da se te fiksacije lece antipsihoticima.Antipsihotici ubijaju takve sulude ideje,ali su izrazito stetni lekovi,te je bolje probati posredno,kao kod mene.Dont worry sve ti javljam!Nisi usamljena,sve se leci,ali apsolutno sve!

#5 takvasam

takvasam

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 6 posts

Posted 12 December 2010 - 07:35

Hvala vam puno.
Svidja mi se ovo da treba da se zaljubim u sebe.  love.gif  hehehehe
Ne razumem sta si htela reci u vezi odnosa sa majkom.
Mama mi je pruzila najvise ljubavi na svetu, a otac susta suprotnost. Uzasan odnos.
Inace OKP mi je dosta manji, cak se nasmejem na neke "tikove" koje krenem da uradim i sa zadovoljstvom prekinem. Hvala forumu i forumasima na tom otkricu.  flying kiss.gif
Ali zato me je drmnula depra, zesce. Mucnina, nesanica, sve me boli. Da, da, kako da ne.
A na koji nacin su stetni ti antipsihotici?
Jedva cekam da odem kod psihijatra, ali mi je frka, jer sam imala lose iskustvo, gde mi se doktorka smejala (podsmevala, kao da su to gluposti), bila je nezainteresovana i svaki cas je sestra ulazila u ordinaciju...

Da li neko moze da mi preporuci stvarno savesnog psihijatra u Beogradu, a da nije privatnik?

#6 angela_delamorte

angela_delamorte

    CAR

  • Global moderator
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,020 posts

Posted 12 December 2010 - 12:09

to za majku je glupos'
cerke se bas uvek povezuju sa ocinskom figurom u mnogim slucajevima, nekad i sa kevom ok.. ali kod tebe je ocigledno da keva nije problematicna, isto kao i kod mene.
kako sam oca psiholoski sahranila pola mojih tegoba su nestale
moras da shvatis kako je tvoj otac jedno nesavrseno bice, jedan obican covek koji je gresio i da prestanes da ga mistifikujes.. smile.gif)


#7 takvasam

takvasam

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 6 posts

Posted 12 December 2010 - 13:55

Kako si uspela?
Moram reci da ne razumem bas najbolje znacenje reci "mistifikacija" u ovom kontekstu (glupaaaa) curica.gif hahahaha
Da li moze objasnjenje? smile.gif




#8 takvasam

takvasam

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 6 posts

Posted 13 December 2010 - 09:28

Ovo "glupa" sam mislila na sebe.  smile.gif
Sinoc sam bila toliko depresivna i tuzna. Kada sam jednoj osobi pocela da pricam svoje probleme, delovao je nezainteresovano...Posle nisam mogla da pricam uopste, kao da me je to uzasno povredilo, iako je on rekao da je slucajno tako odreagovao. Bas sam osetljiva, vidim da i forum nije zivahan. Cim sam ja dosla, svi pali u depru smile.gif Salim se malo!
Imam i problem sa plakanjem. Ne da mi se par godina, a ceznem da se izvristim i isplacem. Cak i kad krene, ja stanem, kao da me je stid. Dok bih na javnom mestu momentalno mogla da briznem u plac (sto, naravno kontrolisem), kad sam sama ne mogu! Samo sam depresivna i nikakva... Zna li neko lek za plakanje?  plakanje.gif
Saljem svima  srculenca.gif


#9 angela_delamorte

angela_delamorte

    CAR

  • Global moderator
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,020 posts

Posted 13 December 2010 - 11:39

QUOTE(takvasam @ 12 Dec 2010, 01:55 PM) View Post
Kako si uspela?
Moram reci da ne razumem bas najbolje znacenje reci "mistifikacija" u ovom kontekstu (glupaaaa) curica.gif hahahaha
Da li moze objasnjenje? smile.gif



pa gledanje oca kao nekog malog boga, mislim tako gledamo roditelje dok potpuno ne odrastemo i onda shvatimo da su oni samo obicni nesavrsenj ljudi./. tako je barem bilo kod mene

#10 takvasam

takvasam

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 6 posts

Posted 23 December 2010 - 10:48

Ne, ne, to nije moj slucaj, o ocu nemam nikako lepo misljenje, naprotiv...

#11 angela_delamorte

angela_delamorte

    CAR

  • Global moderator
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 4,020 posts

Posted 23 December 2010 - 11:32

hm..kako da ti objsnim..ne umem da obajasnim.
uglavnom, svako od nas gleda na neki nacin roditelja kao neku bitnu osobu koja ne bi smela da gresi.


#12 Lokomotiva Snova

Lokomotiva Snova

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPip
  • 88 posts

Posted 28 March 2011 - 05:31

Imao sam isti problem u srednoj skoli. Mnogobrojna i razlicita iskustva sa zenama je ubilo sve ideale. Vise nemam problem precestog zaljubivanja.

Moguce je da je kod tebe kemijski  faktor. Previse lacis Oxytocin. citaj vise o njegovu ulogu

#13 Harisma

Harisma

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 91 posts

Posted 11 June 2012 - 16:19

Imala sam ovo od puberteta, pa do dan danas, ali nisam znala da je poremećaj.

#14 janica

janica

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 287 posts

Posted 11 June 2012 - 23:00

View PostHarisma, on 11 June 2012 - 16:19 , said:

Imala sam ovo od puberteta, pa do dan danas, ali nisam znala da je poremećaj.
Konacno stize pravi odgovor,za sve sa ovim problemom.
To je deo anksioznog poremecaja.Znaci,ono sto sam rekla u prethodnom postu,jeste nadogradnja,a osnova je ovo.To su reci strucnjaka.Imam knjigu u kojoj Frojd detaljno daje opis ovog tzv.fenomena.Stavicu u sledecem postu naslov knjige i izdavaca,al prvo je moram naci u ormanu gde je haos!

#15 kejti

kejti

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 68 posts

Posted 18 June 2012 - 19:58

Ja sam bila opsesivno zaljubljena par puta, i nakon privlacenja paznje doticnih momaka, moja takozvana zaljubljenost bi se gasila.
Pretpostavljam da je stvar u igri, mucenju samog sebe, stvaranju idealizovane slike nekoga ko je daleko od toga...

Pomoglo mi je sto sam nasla nekoga koga volim i ko mene voli, i to je stabilno. Povremeni izleti u mastarije mi vise nisu potrebni, a i kad se dese, sasecem ih na vreme.
Preopasni su, za mene makar!

#16 ohmaria!

ohmaria!

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 18 posts

Posted 21 June 2012 - 13:12

E ovako..
U srednjoj skoli sam bila zaljubljena u momka kojeg sam svakodnevno zvala na  telefon, kojeg sriijetala po gradu i koji nikad nije davao 5 para za mene. A bila sam djevojka koje je itekako mogla da nadje nekoga, a ne da juri za momkom koji je niposto nece. Ja sam vodila dnevnik, pisala o njemu, uhodila ga, zvala ga, slala mu poruke- kao najveca pacenica. Stidim se toga danas.
Posle na faxu, nasla sam prvog momka, vezu. I pocela je moja anksioznost..
Dok smo bili zajedno i nije me puno interesovao, nisam uzivala s njim, koliko u tome kada dodjem kuci i mastam i mislim na njega. Namjerno sam u jednom momentu pocela ludacki da se ponasam da vidim da li me TAKVU PRIHVATA ( smaranje, lude izjave, nekontrolisano ponasanje) Naravno, ludom me je prozvao, a ja sam pocela da ga jurim, smaram.. Iako sve u meni se stidjelo toga i nalazilo racionalno objasnjenje, ja sam samo padala u svoje tripove, razradjivala svaku misao o njemu, saznala sa kim je bio, Neprestao na FB  gledala profil njegove bivse cure, plakala jer je prelijepa, mrzjela sebe, svoje tijelo, idealizovala njega.
U jednom momentu je poceo da mi govori tolike ruzne stvari , najnize uvrede, ne zelim da ih napisem, jer su vise nego nepristojene. Ja nisam prestajala, zvala sam, slala mu poruke, mislila o njemu po cijeli dan IAKO SAM I TADA SHVATALA DA GA NE VOLIM, ali bilo je jace od mene. Govorio je da sam luda, da odem psihologu, jer nisam prestajala. Ismijavao me je. Da naglasim da je daleko od pametnog momka, ali ja sam ga VOLJELA????


U sustini, odrasla sam bez oca,  idelaizujem muskarce, ne umijem da se snadjem u musko- zenskim odnosima. Ne umijem da budem opustena, da uzivam, da se prepustim, da znam STA JE LJUBAV.
Jos od malena sanjala sam o muskarcu koji ce me voljeti i pruziti mi zastitu. Svaki muskarac u mom zivotu pretvori mi se u opsesiju, u SMISAO ZIVOTA.

Nadam se da nisam oduzila ;)

:****

#17 Harisma

Harisma

    Napredni član

  • Members
  • PipPipPip
  • 91 posts

Posted 21 June 2012 - 13:21

Moguće da ima veze sa ocem, jer i meni je moj otac bio stran. Mada, nisam jurila momke, više sam bila za varijantu tihe patnje.

#18 ohmaria!

ohmaria!

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 18 posts

Posted 21 June 2012 - 14:41

ja jesam, i uzivala sam u toj zrtvi, u tome da se trudim, lomim oko njih...
;(




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users