Jump to content


Zanimljiva prica ni o cemu, depresiji ili necemu drugome


  • Please log in to reply
17 replies to this topic

#1 KillaVanilla

KillaVanilla

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 3 posts

Posted 10 October 2011 - 20:34

Ima nekoliko dana od kako sam resio sa vama da podelim moju pricicu. O da, imam problem sa vise stvari, e sad dal ovo staviti u anksioznost, depresiju, ili poremecaj licnosti. Voleo bi da samo pocitate, ako ima neko i neki savet, nije zgorega, al u sustini sve je to do mene, valjda.

Nekada dok sam bio mali, mnogo su me drzali pod pritiskom. Morao sam da radim stvari koje se njima svidjaju, da oblacim sta se njima svidja, da ucim ko konj, i da zivim u nekom retardiranom svetu koji su baba i majka stvorile za mene. Da se razumemo, imao sam donekle normalnu porodicu, mozda ne finansijski potkovanu ali relativno normalnu. Jedino sto smo bili hladni. Hladni u tom smislu, kao da nas je neko sklopio u tu zajednicu i sad sve funkcionise ok, ok u tom smislu kao kolege na poslu. Majka je mozda i najvise pokazivala emocija, jer ipak je majka. Mi ostali, roboti.

I tako sam se ja u nekoj tacki zivota, mozda pred kraj osnovne, upoznao sa stvarnim zivotom, sa tim da ce vam neko uzeti lovu ako je jaci, da mozete i da ukradete nesto, i slicno. Al dal zbog tog velikog pritiska, uvek sam ih osecao iznad glave, i to je vremenom stvorilo anksioznost u smislu da bilo koja akcija koja zahteva moju odluku, makar bila i pogresna, stvara u meni toliku nedoumicu i neodlucnost, da cu radije da se povucem. Da znam, glupost.

Dosle su i devojke, srednja skola, onda sam shvatio drugu istinu, da postoje ljudi koji su vise kul i ljudi koji su manje kul. Ja sam bio taj manje kul, al opet, zivelo se zezalo se. Pokusao sam sa nekoliko devojaka, al truba, maltene podsmeh. Nisam mogao da podnesem blamazu, i sramotu, verovatno zbog tog pritiska i tezenja perfekciji. Nikad nisam umeo da kazem prave stvari u pravo vreme, obicno bi bilo u totalno pogresno vreme. Nisam nikada umeo da procenim necije namere, i obicno bi me zajebali. Nisam umeo da protumacim osecanja izmedju osoba. Nista od toga  ne umem ni sad.

Jelte, posto su pokusaji sa devojkama, i biti zanimljiv u drustvu i lupati, veoma bliski blamazi, hajte da ih izbegnemo. I tako je i bilo. Lik iz coska koji se sali i smeje sve dok se ne pojavi zensko u krugu od 10 metara. Tada zakuje.

Probalo se svasta, pilo se pivo, rakija, pocetak srednje. Otkrice, da se u stvari ponasam onako kako sam oduvek zeleo kada sam pijan. Lupam, mlatim, ne stidim se, sklapam prijateljstva, prilazim devojkama. Oh da, naravno nisam bio ni sa jednom. Uglavnom, otkrio sam glavnu stvar za zezanje i provod, kako sam uopste ziveo bez ovoga. Izgledam  zajebano. Druzim se sa propalim likovima, iako sam bio solidan djak iz obrazovane porodice. Jea
Kraj srednje, pijem pivo svakodnevno, jer se osecam dobro. Odredjenim likovima sam strasno zanimljiv, vide da nisam tunjav u stvari i da umem da serem, da zabavljam masu. Nazalost, to ne mogu preko dana, kad ne pijem. Obicno cutim, progovorim 5-6 recenica. Ne volim diskoteke i klubove, guzva, mnogo ljudi, osecam se teskobno, napeto. Moram da se napijem ako idem u klub. Moram da se napijem ako hocu da se zezam. Volim svirke, sutke, naravno napijem se. Ponekad neki joint. Neki su furali neke tablete, probao mozda jednom, nije me zanimalo. Al opet pijem 3-4 piva, svaki drugi, treci dan. Nekad se vikendom oduzmem.

Idem da studiram. Propadnem na faksu koji sam hteo. Verovatno i sto su ovaj put ocekivali mnogo od mene, a ja ne volim kad sam pod pritiskom. Dobar sam sa racunarima, hakujem stvari, ucim programiranje od iskusnijih. Sve me zanima. Upisem neku sranje skolu u manjem gradu, jer mi moji ne daju da pauziram godinu. U stvari, nije da nisu dali, al eto, kao oni znaju bolje, ajd, verovatno znaju sta ja znam.

Studije, mnogo drugova, drugarica oko mene. Zezanje, pijemo cesto, mozda i previse, ja sam neka sredina, ni mnogo ni malo kakvih je bilo oko mene. Polazu se ispiti. Kako tako, al se polazu, imamo dobar tim, pomazemo jedni drugima. Neke likove smo izvukli do trece godine iako ne znaju nista. Al tim smo.
Zurke alkohol - devojke strah. Vecinom me smatraju za frika, upao sam u stereotipnu sredinu, a ja imam malo drugaciji muzicki ukus. Sve u svemu tamo sam stekao dobre drugove i drugarice raznih interesovanja. Al sve me gledaju kao odlicnog druga, a ja to ne zelim. Pokusavanje sa kojekakvim ribama, al jok, vecinom podsmeh, doduse blag, vecinom se loze na nekog drugog. Naravno, prilazim im vecinom pijan kao dupe, sa nekom nesuvislom pricom, jasno mi je sto nijedna nije htela biti samnom. Cim sam malo trezniji, nesmem stvari da vodim u tom pravcu. Plasim se propasti. Vecinom razmisljam o nekim nebitnim stvarima, kad se neko drugi olesi ja mislim o tome u kakve ce probleme da upadne i sta ce da napravi. Ako je zurka, ja mislim o tome da li ce biti kaznjenj taj ko je pravi. Ako neko ilegalno spava bilo gde, ne kod mene, ja mislim da li ce ga uhvatiti. Neko se napije i razbije flasu, ja odem krisom i pokupim da ih ne bi neko kaznio. Ugojio sam se dosta.

Tu negde u drugoj godini, upadam u prvi alkoholni bedak. Agresivan sam, razmisljam o tome sta sam ja skrivio nekome da mi ne ide tako sa devojkama. Pukne me nesta i odem negde onako pijan, slusam muziku i sedim. Kupim neke pljeske i vratim se posle sat vremena, kad cimer na zurci kaze "pa gde si ti" ja izvadim pljeske i kazem isao sam da nam kupim da jedemo. Desava mi se da placem, zivot dobija sve prazniju notu. Opet zurke godinama, al drugi odlaze sa zurke sa devojkama. Ja ostanem sa ortakom za sankom. I mislim da sam uspeo da budem jedan od retkih likova koji nije uspeo da bude sa devojkom za vreme studija.

Ostalo mi nekoliko ispita, apsolvent vracam se u svoj mali grad. Bedacim se zivotarim dane, pijuckamo pivo, neki puse travu, ja manje, izbegavam, al pusim.
negde sam tada bacio cigarete, pre dve godine. Mrzi me da se bakcem oko te skole koja me i ne zanima. Kuca puna, porodica i uza familija u stanu u zgradi. Para onako, 100 - 200 din kad ima lepota. Tada pocinju depresije. O da, crne misli, i misli o samoubistvu. Zivot truba, al najvecim delom sam ja kriv sto je tako. Placem cesto, pijem cesto, cesto radim to oboje odjednom. Jedem, spremam klopu, jedem nocu, i gojim se.

Negde tada, pretprosla nova godina, sahvatam devojku. Nista posebno, nit je neka svetica, ide i spopada likove pijana na zurci. Tu ja nesta pokusam, naravno mortus, pracenje kuci ovo ono, i iskombinujem ja da imam vezu, prvi put u zivotu. Mislim da sam imao 23. I tako prezivim uzasno depresivnu i mracnu zimu u malom gradu, jer prvi put u zivotu imam neku snagu, neki polet. Nit sam nesto posebno zaljubljen bio, medjutim ona me nekako natera da se zaljubim i onda me nogira. Setite se onog dela gde sam rekao da slabo kontrolisem osecanja. Ne kontrolisem ih uopste, landaraju kao zalosna vrba na vetru.

Sada, posle toga dolazi do izrazaja sledeca moja osobina. Sebicnost. Da sebican sam, priznajem to sebi. Kada me je sutnula upao sam u gore crnilo. Ne zbog nje, devojaka ima i bice, jednostavno sam znao kad je tu bio kraj, da dugo nece biti devojke opet. Nisam pogresio. Crnilo je gore, jer ne mozete da znate u kakvom ste problemu, dok ne znate kako je to dok je dobro.

Skola baguje na onim ispitima, nemam bas nekih para, ispiti skupi, cale ako plati ispite mnogo kuka. Inace mnogo kuka za svaki dinar. Ja nisam nikad bio takav i ne slazemo se. Pije se pivo, o da pije kad ima para, ali nema bas mnogo. Sve je sivo. Sam sam sebi siv. Resim da krenem u veci grad da trazim posao.
Krenem, snadjem se za smestaj u pocetku, trazim pokusavam. Drugovi iz srednje koji su u gradu kuliraju, nemaju vremena da se vidimo, te sledeci vikend obavezno itd. Druzim se najvse sa jednim drugom koji studira, nadjemo stan i povucemo treceg druga sa nama. Oni su mladji tri godine od mene, i lude, vecinom stondiraju kuci, i mlate, ne rade nista. U tom periodu prestajem da pusim travu, pijem samo vikendom, i to pivo. Nalazim posao, sreca me usere sa poslom. Radost, ali i polako sivilo. Osecaj da zivot prolazi, imam 24 i tu se bakcem sa nekim glupostima, umesto da imam mnogo lepsi zivot.

Radim, oni su izludeli sa travom do te mere da je normalno spavanje u stanu nemoguce. Ne prija mi okolina, promenili su se mnogo. U tom periodu sam poceo da setam dosta, sam, slusajuci muziku. E sada, mnogo bitna stavka, u tom periodu, pre nekih 6 meseci sam prvi put osetio napade. Jezivo, ogromnda teskoba, gusenje, trnjenje tela. Naravno kao i vecina anksioznih, vise se brinem da se ne izblamiram u javnosti, nego zbog napada. Da, to je valjda anksioznost. Ona me prati na celom putovanju od srednje skole. Mislim da stalno neko gleda u mene, da me proucava. Cim me neko pogleda, mislim da imam nesto oko usta ili na majici. Blago se i frkam i zbunjujem u prodavnicama, na trafikama. Jos ako radi mlada devojka, definitivno ce mi nesta ispasti na trafici, tako cu se spetljati da ce se pitati sta bi. I umesto da tu npr kazem nesta smesno, zanimljivo ja bubnem neku toliku glupost da se sam zapitam da li sam retardiran. Neki dan skontam da se plasim pasa, ne zato sto se plasim pasa, vec zato sto bi bio blam da me napadne pas na nekom javnom mestu (!?)

Selimo se u drugi stan, drug mojih godina i ja, obojica radimo sve je kul, uzivamo. Dodje nam i poneko drustvo, dolaze mi drugarice (!?) spavaju kod mene. Malo je prilika za devojke, i kad ima prilika, tu prodje neko drugi, ja ne. Pijem, samo vikendom, ali pijem. Pre dva meseca se bacim na dobru kalorijsku dijetu, skinuo sam dosta kilograma, sredjujem se, kupim garderobu, brijem se (doduse kosa je duza), vezbam. Dzaba sivilo, sa tendencijom mraka.

I onda, skliznem u mrak.

I sad sam u mraku. Tonuo sam dok nisam pre par sedmica potonuo. Sve je bezveze, sve je prazno.

Jos uvek pijem, al kad preteram, uvek sam u alkoholnoj depresiji, placem, mrzim samog sebe. Mrzim samog sebe i veci deo dana. Imam pare, imam stan, placam racune, sve je ok. Ali prazno. Usta su mi se pretvorila u ravnu liniju. Ljude gledam mrzovoljno , gledam im mracnu stranu ne gledam dobru, i kritikujem ih zbog mracne strane. Ujutru kad ustanem na posao, pitam se cemu ovo. Da se vratim. Ako se put ka rupi nastavi, vraticu se jedno jutro. Uzas

Ne mogu da radim kreativne stvari. Zelim da nadjem bolji posao u vezi sa stvarima koje volim i koje me zanimaju, samo za to treba da ulozim puno vremena i rada, al ne mogu. Sve se osecam beskorisnije a sve sam manje u stanju da radim nesta korisno. Poceo sam da gledam filmove, koje sam smatrao za najpasivniji vid zabave i ubijanja dokolice. Sada ih gledam.

Ne zelim da se osecam lose. Jos uvek furam dijetu, vezbam.

Posto sam iznervirao neke ljude oko sebe svojim iracionalnim ponasanjem kada sam pijan, sramota me je. Al to je to neiskazivanje emocija. I onda iskazem sve one lose kad se napijem. Znam treba da prestanem da pijem. U tom slucaju cu verovatno biti najdosadniji covek na svetu, ako vec nisam. Primecujem da mi se pije vise, al se opirem. Poceo sam da setam sam sa pivom u rancu i da slusam depresivnu muziku i lutam po gradu.

Stalno me nesta brine, od racuna za struju preko stanja na poslu do prljavih sudova.

Mrak. Odoh da spremim odecu sutra za posao.

Enjoy reading, and take care

---------------------------------------------------------------------------

Update, i povrh svega, ovo iznad sam napisao 21 septembra, i kao bolje je, cekao sam verifikaciju na forumu, i nisam postovao. Upoznam i neku devojku za vikend, malo ovo ono, jesam, opet sam pio za vikend. I danas sam doziveo takav down, da vam to ne mogu opisati. Razmisljam o akcijama oko te devojke, i non stop u glavi mi je misao "Koja ce tebe, debilu, sta ti mislis..." Uzas, ne mogu vise ovo da izdrzim. Kako se izlazi iz sopstvene koze?

#2 Mirjana

Mirjana

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 7 posts

Posted 11 October 2011 - 09:10

Znam taj osećaj kad ne želiš da postaneš ljudi koji gledaju filmove  : D .. ali kad se malo bolje razmisli, to je jedan iracionalni momenat. Vreme potrošeno uz dobre filmove je kao vreme potrošeno uz dobru literaturu, ili neke filozofske knjige. A to sve donosi poboljšanju naše ličnosti, njenom bogaćenju, njenom jačanju, traženju svog identiteta, prihvatanju sebe kao nečeg što može da bude, i što je lepo, menjanju.
Trebaš ostaviti malo po stranu te ženske. Ja sam ubeđena da takve stvari dolaze kad se najmanje nadaš. Ovako, kad svaki budni čas provedeš misleći o tome, nikako se neće desiti, jer previše ulažeš u to, to se vidi, to isijava iz tebe, a kad si takav, odbijaš od sebe, kao ELEKTRONI. Bolje je da budeš proton, zadubljen u svoje neutrone, zadubljen u sebe.
Izgledaš kao paćenik kad si elektron,(niko ne voli elektrone, možeš da se zapališ na benzijskoj stanici od trenja džempera, kad izbijaju varnice, i ako imaš dugu kosu kad skidaš džemper ona se naelektriše i onda ti se lepi za lice, osećaš se kao balon. a baloni su ružni ako stoje umesto ljudskih glava) a devojke, pa i ne vole baš takve zagorele. Više vole misteriju, nešto što se plaše da dodirnu, a onda kada se otvore tvoja vrata, za nji su to zvuci umilni odjednom, kao ulazak u veliku operu, čast im se ukazuje, sujeta im se podmazuje.
Sa tim stavom možeš da upecaš samo neku prostitutku. Trebaš da zabatališ dakle sada devojke i da se koncentrišeš na nešto drugo. Eto, vežbanje. Slušanje depresivne muzike. Gledaj filmove, naći ćeš nešto što će ti se razviti u strast. Čitaj knjige, postani stručnjak u nečemu. Bićeš mnogo više siguran, jer gradiš svoj svet, praviš svoje noge. Na kraju će neka sigurno poželeti da uđe u njega. A to verovatno neće biti svaka prodavačica cigareta na trafici. Šta će ti to u životu? Tu leži samo patnja i ljigavo zadovoljstvo. Ne treba da se stidiš pred njima, niti da ih u sebi želiš. To ti može dati svaka prostitutka ili one lutke i veštačke vagine što reklamiraju posle ponoći na televiziji. Barem je to nekad bilo. Ah, kako sam uživala uz te rijeklame. Još ujutru kad se probudim rano a maksi pun deka koji kupuju vruć hleb (možda je hleb upravo vruć jer ga deke tada kupuju, zagreje se od njihove toplote, lepote...), i ja sa njima, na kasi, oko kase, u redovima sa buterom... Onda vraćanje u krevet i gledanje TOP ŠOP reklama za rende za pete i grickanje hleba sa buterom koji se otopio na radijatoru.

Koje filmove voliš da gledaš?

#3 Kalista

Kalista

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 533 posts

Posted 11 October 2011 - 09:31

Nisam stručnjak,pa neću da postavljam dijagnoze,a ne znam ni da li sam pogodna da odgovaram na ovaj post,ali bode mi oči,pa moram.  :)
Potpuno se slažem s Mirjanom. Ok,i ja sam se borila s depresijom,bila sam nesigurna,nezadovoljna,htjela sam da budem neko drugi... Ali,na žalost,ne možeš iskočiti iz svoje kože. Rođen si u takvoj koži,u tom gradu,u toj državi...i jedino što možeš je da iskoristiš to najbolje što možeš. Nemoj pogrešno da me shvatiš,znam da ti je teško,ali kao da tražiš promjenu a ne radiš ništa po pitanju njenog ostvarenja. Svi mi previše očekujemo od nekog ili nečeg da nam promijeni stvari u životu. Na kraju,shvatiš da to moraš sam. Eto,vježbaš,vodiš računa o ishrani,to je već nešto. Zašto je loše gledati filmove? Ukoliko su to neki kvalitetni filmovi,i ukoliko ne provodiš cijeli dan izvaljen na kauču i prilijepljen za kompjuter,onda je to ok. Isto tako i čitanje knjiga. Aktiviraj se malo,nađi neki hobi,idi na neki kurs... Čak i ako odeš kod psihologa,slaba vajda od toga ako ne radiš na sebi. Prihvataj sebe,ali i mijenjaj ono što ti se ne sviđa. A,djevojka je najmanji problem. Opet,prethodni post ti sve kaže. Sve i da sada imaš djevojku,ne bi bilo mnogo drugačije. Znam,lakše je kada imaš nekog,kada te neko voli,ali ako ne voliš sebe nikada nećeš biti srećan. Tako da,zavoli ti sebe,i eto ti ljubavi do kraja života.  :D A,onda će djevojka naići. :aha:

#4 nnnn

nnnn

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 530 posts

Posted 11 October 2011 - 10:06

Ovdje me bode u oci samo jedna stvar alkohol i podsjecas me ne Karlita (oprosti sto te spominjem ovdje) samo sto on vise voli drogu. Prvo se trebas rijesiti alkohola, to ti je prvi problem, tek onda mozes krenuti dalje jer ako ovako nastavis postat ces alkoholicar, nemoj traziti utjehu u alkoholu, jer u cijelom postu koji si napisao jedino sto vidim je to kako stalno pijes. Rijesi se alkohola, ako treba nemoj ga vise nikada piti jer ces postati alkoholicar, a to ti ne treba. Novaca isto vidim da nemas, ali nije sve u tome, umjesto da kupis alkohol kupi hrane i nemoj biti toliko opsjednut djevojkama, niti je ja nemam niti sam je imao. Smiri zivot i izbaci alkohol to za pocetak.

#5 KillaVanilla

KillaVanilla

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 3 posts

Posted 11 October 2011 - 11:12

Hvala sto ste procitali.
Podne je i bolje je. Sad je pocelo da me brine sto kad god mi je dobro imam osecaj da ce da naidje loshe.

Sve ja to Mirjana znam sto se devojaka tice, sto je najgore. Al tesko je to ostaviti na stranu. Neko mozda moze, ja sam izgleda takav da ne mogu. I najbolje je uzivati u malim stvarima, al mene kad gledam nesta bezveze ili radim nesta za sebe ubija u pojam taj anksiozni osecaj da strasno gubim vreme, a kad se povuce linija na kraju dana nisam nista uradio svakako, dal gledao tv ili ne. Evo ti jedna zanimljiva listica filmova prikachena.


Quote

Nemoj pogrešno da me shvatiš,znam da ti je teško,ali kao da tražiš promjenu a ne radiš ništa po pitanju njenog ostvarenja.
Kalista, promenio sam zivot za 180 stepeni za manje od godinu dana, veruj mi...

Quote

Tako da,zavoli ti sebe,i eto ti ljubavi do kraja života
Ha to je problem, ne mogu. Kad neko pokaze prema meni da sam mu drag, ja se osecam kao u nekoj igri, nemoguce je da ta osoba voli mene....

nnnn, imam ja novca, solidno, evo upravo sam na poslu. Ima i hrane :D. Salim se, Pogresio sam ja sa tim alkoholom davno, umesto da se navikavam da budem cist i da razbijam stidljivost ja sam naucio da razbijam stidljivost alkoholom...greska, velika.

Quote

Smiri zivot
Mislim da ce postojati ogromna kolicina vremena za smireni zivot u kariranim papucama, tako se osecam trenutno, i ovo mi prolazi previse mirno, to me i tisti na neki nacin.

Hvala vam puno!

Attached Files

  • Attached File  mf.txt   9.71K   17 downloads


#6 Kalista

Kalista

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 533 posts

Posted 11 October 2011 - 11:44

Mislim da alkohol jeste problem,ali ne toliki. Još nisi odmakao daleko na putu alkoholičara. To kažem jer imam alkoholičara u blizini,a isto tako imam i ljude koji su pili i više od tebe,pa su prestali bez većih problema. Ono,nije da je dobro što piješ,i trebalo bi da prestaneš,ali moglo je biti i gore. I nisi toliko beznadežan slučaj. Niko nije.
Pazi,znam da je glupo kad ti neko kaže "sve je u tebi",ali zaista jeste tako. Shvataš da promjena ne može doći preko noći,zar ne? (osim ako su joj prethodili mjeseci preispitivanja) Moraš non stop da radiš,da rizikuješ,da budeš povrijeđen,da padaš i padaš,ali da ustaješ. To ti je konstantna borba,ali vrijedi truda.
Ne znam da li to zavisi od karaktera,ili šta je. Ima ljudi kojima je dovoljno postaviti dijagnozu i eto ih odmah se bacaju na posao da to riješe. A,druge nikako da iščupaš iz njihovog stanja. Ti sam biraš u koju ćeš grupu da spadaš. Prihvatiš da ćeš u početku živjeti s tim osjećajem,da ćeš se koprcati. Čak i kad kreneš i napreduješ malo,prvi udarac će te vratiti nazad,i to će ti biti još gore nego što je bilo ranije. Ali,ideš dalje. Kad osjetiš da kliziš ponovo,kažeš sebi "e,neću,vala,za inat" i tako svaki put. Biće teško,nailaziće još gore stvari,ali samo koračaj dalje. To je meni pomoglo.
I,možeš se izvući. Mnogo ljudi je prošlo kroz slične situacije,i nisu ništa bolji ili sposobniji od tebe. Ne možeš zavoljeti sebe odjednom,ali trudi se. Prihvataj i svoje mračne strane. Imaš samo sebe,na kraju krajeva. :)
I,što ne bi čitao malo knjige?

#7 nnnn

nnnn

    CAR

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 530 posts

Posted 12 October 2011 - 07:15

Nisam rekao da je alkohol veliki problem, ali ako on ima shemu da mu alkohol daje "snagu" da napravi nesto sto bez njega ne bi onda postoji opasnost da ce to stalno raditi i navuci se na njega.

#8 Mirjana

Mirjana

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 7 posts

Posted 12 October 2011 - 11:22

Quote

Pogresio sam ja sa tim alkoholom davno, umesto da se navikavam da budem cist i da razbijam stidljivost ja sam naucio da razbijam stidljivost alkoholom
Svi piju da bi se opustili, izgubili neku stidljivost, koliko god da je velika. Uvek kad vidiš čoveka s alkoholom, koliko god da izgleda samouvereno, on pije da bi ubedio sebe da je takav kakav želi da bude. Ponekad to može da bude velika pomoć, stvaraš liniju koja ostaje tu i kada pića nema, ali da bi se ta linija stvorila mora se zavirivati u sebe.
To je prevelika radost! Skoro sam to naučila, a u stvari sam to oduvek znala, i stalno grlim sebe. Moraš naći sebe, i ni jedan trenutak koji utrošiš na to nije uzaludan. To je najvažniji posao na svetu. On je temelj. On ti daje putokaze, kako da biraš sve ostale stvari koje zaslužuju da su oko tebe, koje prijaju tvojoj duši. Nema greške kada slušaš sebe, kad si ISKREN.
Upoznaj svoju dušu, ona sedi sama i čeka da neko popriča sa njom, da je podigne kao dete i bacaka u vazduh, igra se sa njom.
I uvek kad se nađeš pred takvim zadatkom, pomisli - šta pa drugo da radim. Uradi danas nešto, makar malo. Bolje i to, nego ništa. Ta misao će da te smiri :) Kad se nakupe dani, videćeš kakvo blago imaš. Možda će to da bude 30 dana, možda 60, možda 180, ali će sigurno doći ponos. Samo treba da se ide dalje, kao što reče Kalista. Samo dalje dalje, dok ne nađeš tunel koji vodi napolje. On se sigurno neće pojaviti ako sediš u svom krtičnjaku. (seti se pesme breathe sa dark sajd of d mun, videla sam the wall među tvojim omiljenim filmovima)

Ima predivnih knjiga, evo da ti preporučim jednu, mada je jako obeshrabrujuća :D ... ali te stavlja u dodir sa lepotom, zbog koje vredi da se živi... knjiga se zove Tunel, pisac je Ernesto Sabato. Mala je, oko stotinak strana, ali nećeš moći da je ispustiš iz ruku. To je bila jedna od omiljenih Kamijevih knjiga.

Ps, zašto ne bi počeo da sviraš neki instrument? Npr. gitaru. Uuu ženske se mnogo pale na muzičare, ma koliko bezlični bili. A ti nisi bezličan. Ne može biti bezličan neko ko je napisao pismen prvi post, i ko je sastavio onakvu listu filmova. Nemoj da zapostavljaš sebe :)

#9 Kalista

Kalista

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 533 posts

Posted 12 October 2011 - 12:22

View PostMirjana, on 12 October 2011 - 11:22 , said:


Ima predivnih knjiga, evo da ti preporučim jednu, mada je jako obeshrabrujuća :D ... ali te stavlja u dodir sa lepotom, zbog koje vredi da se živi... knjiga se zove Tunel, pisac je Ernesto Sabato. Mala je, oko stotinak strana, ali nećeš moći da je ispustiš iz ruku. To je bila jedna od omiljenih Kamijevih knjiga.

^_^

Ja bih dodala baš Kamija i "Stranca" i Bukovskog-"Bludni sin". Mene su "prodrmale".

#10 KillaVanilla

KillaVanilla

    Baby

  • Newcomers
  • Pip
  • 3 posts

Posted 12 October 2011 - 21:20

Uh, citao sam knjige dosta nekada, sad manje zbog posla, i procitacu sta mi preporucujete, knjige su tako jeftine sada polovne da ih vredi kupovati i imatu u kucnoj biblioteci. Kalista da li mislis da covek koji misli da gresi sa alkoholom i drogama treba da cita Bukovskog :P :P. Salim se, mozda sam i nekada citao Bludnog sina, seticu se.

nnnn, alkohol mi zapravo i daje snagu ma koliko los bio i znam da nije dobro velicati opijate, al veoma je jak antidepresiv, naravno, mnogi preteruju i sa pravim antidepresivima i onda dovode sebe u stanje kada su odvojeni od realnosti. Ja pijem samo pivo i zadnje pivo sam popio u subotu cini mi se, i verovatno cu sledece popiti u petak posle 8-9 uvece. Kao sto sam napisao u prvom postu, ljudi kao ja kada otkriju alkohol, kao da su otkrili magicni stapic koji ih cini pricljivim i sigurnijim. Al kada pocnu da koriste taj stapic toliko da vise nema svoj pozitivan efekat, tada je kasno. Kod mene jos uvek u dosta slucajeva ima pozitivan efekat, al pazim, i oprezan sam. Siguran sam da mogu da ga ostavim, jos uvek. Procitao sam tvoju temu, i video da si u otprilike u slicnom problemu kao ja, tako da mozes slobodno gledati moj slucaj kao tvoj za 4 godine ako ne promenis nesta. Ja sam se mozda kasno setio, a mozda se jos uvek klatim u nekom slobodnom prostoru izmedju sporog kretanja na gore i brzog pada na dole.

Ne znam jesam li pomenuo u prvom postu da imam slucaj iz bliske familije, da covek verovatno sa svojih 45 godina nije bio sa zenom nikada, sedi sam u sobi u zajednickom stanu i ne radi nista, napustio je posao, izdrzavaju ga roditelji, nema drugove. Natprosecno je inteligentan. Medjutim nikada nisam uvideo kod njega te znake depresije, ili nesta slicno, vec prepoznajem izvesnu arogantnost i osecaj nadmoci nad tudjim zivotima. Kako, ne znam, jos uvek tvrdim da ljudi koji nemaju srece na tom planu, a ne pokazuju to, pate, duboko u sebi i pomirili su se sa nekim stvarima.

Cheers

#11 Džudi

Džudi

    CARICA

  • Banned
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 2,066 posts

Posted 12 October 2011 - 23:30

Prvo, uopšte ne mislim da si nezanimljiv, bar po postovima.

Drugo, alkohol i trava..mislim da treba da rešiš taj problem. OK je da se popije na nekom veselju, ili sa drugarima za vreme utakmice :) ali alkohol kao antidepresiv ili stabilizator raspoloženja, to već nije dobro.

Moj savet je da odeš kod psihologa. Zatim da počneš da radiš na sebi. Super je što gledaš filmove i što voliš da čitaš.

Devojka i emotivna veza mogu da sačekaju. Pišeš o sivim danima. O nervozi. Moraš prvo da rešiš sve ove probleme. Sive dane, crne misli...i na kraju -veza će doći sama.

Ponavljam ti, na osnovu postova stičem utisak da si zanimljiva osoba sa kojom bih mogla da pričam o mnogim stvarima.

Verujem da će se naći devojka i za tebe.

Moraš da vratiš samopouzdanje, da budeš strejt i da znaš da pričaš sa devojkama :)..kapiraš naravno.

Super je i što vežbaš.

Vidi se da želiš da se promeniš, da budeš skroz ok i da vodiš ok život. Učlanjenje na forum i priznavanje da imaš problem je veliki korak...sledeći je psiholog ili psihijatar-ukoliko psiholog odluči da će ti biti potrebni lekići za sređivanje raspoloženja.

I nemoj se plašiti odlaska kod njih-psiholog-psihijatar. Lekari kao svaki drugi. Niko od nas ovde nije stručan i ne može da ti postavi dijagnozu, ali, pošto sam predugo ovde vidim tri problema-alkohol, depresija i nervoza iliti ankcioznost.

Takođe verujem da si hrabra osoba i da ćeš poslušati sve naše savete.

Piši...želim ti sve najbolje!

#12 sharky

sharky

    Još malo pa MASTER

  • Members
  • PipPipPipPip
  • 142 posts

Posted 12 October 2011 - 23:38

alkohol i opijati pomazu.trenutno ti pomognu da pobegnes iz sranja u koja si uvaljen.al kasnije te sve to sastavi.drugo je ako ti volis da popijes,jel ti prija,a drugo kad ti trazis spas u olkoholu,ili bilo cemu.i treba popiti nekad,opustiti se,zezati se.
al sam primetis da li postajes zavistan.ja imam ortaka isto tako,koji voli da popije pivo,stalno pije,i zadnje pare daje na pivo.testiraj malo sebe.pokusaj da ne pijes jedno vreme,cisto da vidis kako ces se ponasati.
to za devojku te kapiram.ja kriziram kad nemam ribu na 2 meseca a kamoli..ali takve stvari dolaze spontano,kad se najmanje nadas.

#13 mima77

mima77

    Član

  • Members
  • PipPip
  • 43 posts

Posted 13 October 2011 - 20:12

"Ne znam jesam li pomenuo u prvom postu da imam slucaj iz bliske familije, da covek verovatno sa svojih 45 godina nije bio sa zenom nikada, sedi sam u sobi u zajednickom stanu i ne radi nista, napustio je posao, izdrzavaju ga roditelji, nema drugove. Natprosecno je inteligentan. Medjutim nikada nisam uvideo kod njega te znake depresije, ili nesta slicno, vec prepoznajem izvesnu arogantnost i osecaj nadmoci nad tudjim zivotima. Kako, ne znam, jos uvek tvrdim da ljudi koji nemaju srece na tom planu, a ne pokazuju to, pate, duboko u sebi i pomirili su se sa nekim stvarima. "

Ja moram da iskomentarisem ovo tvoje razmisljanje, mislim da ides u pogresnom pravcu. Sreca na ljubavnom planu je relativna stvar i svako je individualan, sta jednom odgovara drugom ne . To sto si ti proglasio nesrecom uopste ne mora toj osobi tako da izgleda. I mislim da imas dovoljno godina i zivotnog iskustva da shvatis da biti sam u bilo kom periodu zivota, nije smak sveta. Treba da spustis tenzije po tom pitanju i posvetis se izgradnji samopouzdanja. Ne treba ti alkohol da bi pricao sa  devojkama, i one su nesigurne poput tebe. Prestani, molim te, da razvijas te negativne slike tipa "Koja ce tebe, debilu, sta ti mislis..." , zamisljaj nesto pozitivno, pa ce se naci neka koja ce tu lepu sliku pretvoriti  u realnost.

#14 Mirooljub

Mirooljub

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 420 posts

Posted 13 October 2011 - 22:21

Realno ja duvam povremeno i to obično krenem iz puke dosade i jer mi to promeni bljutavu prazninu i dosadu .
Dok traje dejstvo ok sam , super mi je ili filozofiram o teškim ili lakim  temama ali sam ipak u toku nekom i dešavanju pa me dosada prođe ili me puca panični  što mi zna biti i zanimljivo , kao jaoo vidi ja bih mogao i da riknem od ovoga , spašavanje u poslednji čas sa lekovima za smirenje , no svejedno nešto se ipak desilo , probio sam granicu video sam put ka smrti , osetio opasnost itd  .
Kad prestane dejstvo , nakon nekog vremena  dan dva ili tri  kreće  nešto kao depresija veća nego ranije  , veća nego pre uzimanja trave  , nekad buda takva da jedva izdržavam , osećam se stariji 20 godina momentalno ili kao neko  truplo drvo , bez energije , ispijen bla bla .
Pretpostavljam da je isti fazon sa alkoholom .
Mislim da bi na to trebalo obratiti pažnju .

#15 Somewhere Over The Rainbow

Somewhere Over The Rainbow

    Član

  • Newcomers
  • PipPip
  • 30 posts

Posted 14 October 2011 - 02:14

Mislim da nisi puno propustio. Veze od 16-23 su ionako sitna izdrkavanja. Ljudi su neozbiljni i jedni druge povrijede, pa kasnije ližu rane i onda maltretiraju novog partnera. Kada nađeš curu ona će moći biti sretna što nemaš taj tip ožiljaka da joj zagorčavaš život ljubomornim ispadima.
Kada nađeš curu nemoj joj govorit jesi ili nisi djevac, koliko si imao cura i sl. To joj reci nakon što se zavolite, kao pripomenu, a ne temu razgovora.
Naći curu možeš vrlo jednostavno jer kao muško ne moraš biti posebno lijep da bi se ženi svidio.
Ženske osim na vanjski izgled i novac padaju na humor, elokventnost i vještine. Kažeš da si u društvu s dečkima čist ok funkcionirao. Pa eto, moraš shvatiti, ono u čemu mnogi mladi muškarci griješe, da žene nisu druga vrsta i da možete s njima pričati kao i sa svojim društvom.
Isto kao što nećeš pričati s nekim frajerom na ulici koji ti se čini glup, dosadan ili odbojan iz nekog razloga tako nemoj prilaziti ni ženi za koju misliš da ne bi u razgovoru našli zajedničku temu.
Da, alkohol odbija ženski rod jako, ali i debljina. Za riješit problem alkohola moraš imati jaku volju, a i za riješit debljinu. Nemoj se izgladnjivat već - trči. Tjelesna aktivnost pomaže kod depresije. Ako imalo voliš životinje nađi nekog kućnog ljubimca. Osim što ćeš dobiti iskrenog prijatelja ženske isto padaju na to, ne znam, valjda neki instinkt "aha, taj frajer će bit dobar otac".
Zatim, nije točno da izgledaš samozatajno i nezainteresirano. Žene vole kada se dečko interesira za njih, ali kada je to zbog njih samih, a ne zato jer je totalni očajnik. Znači, zamisli obrnutu situaciju. Kako bi se osjećao da te lovi neka koja uopće ne bira i ide od frajera do frajera, sve dok ne nađe nekog kojemu neće smetati što joj nije prva već zadnja opcija?
Kada zamijetiš neku žensku prvo razmisliš o njoj, ono kakva je, jel ostavlja dobar dojam na tebe, pa ako te nečim privukla priđeš joj kao normalnom ljudskom biću komentirajući nešto što taj trenutak radi, nešto s vijesti, bilo što što bi rekao i da se radi o nekom muškom biću.
Žena je prvo čovjek, zatim prijatelj, onda riba s kojom ideš u krevet, a kasnije možda majka. To ne govore nigdje, ali tako otprilike je.

Neke žene vole kulere, ali neke ne. Neke baš vole frajere poput tebe. Samo moraju znat da si na "tržištu" jer ako ćeš biti ozbiljan mislit će da već imaš curu.

Ako te budu hvatali napadaji panike pogledaj si neke dokumentarce o žrtvama II. svjetskog rata, siromašnima u Africi, pročitaj knjigu Mi djeca s kolodvora Zoo. Shvatit ćeš da su tvoje brige mačji kašalj u odnosu na situacije u kakve čovjek može zapasti. Meni je pomoglo.

Sretno.

#16 Mirooljub

Mirooljub

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 420 posts

Posted 14 October 2011 - 23:04

Nemam gdje da napišem ali evo moram ovdje da to zabeležim , nadam se da mi nećete zamjeriti , od 368 aktivnih korisnika fooruma u proteklih 15 minuta , samo sam ja upisan  i jedan je anoniman . I da , to sam htjeo i ranije  Somewere over the Rainbow svaka čast na tekst , sjajan opis sjajna ideja misao , poenta .

#17 Mirooljub

Mirooljub

    MEGA-MASTER

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPip
  • 420 posts

Posted 14 October 2011 - 23:06

Nemam gdje da napišem ali evo moram ovdje da to zabeležim , nadam se da mi nećete zamjeriti , od 368 aktivnih korisnika fooruma u proteklih 15 minuta , samo sam ja upisan  i jedan je anoniman . I da , to sam htjeo i ranije  Somewere over the Rainbow svaka čast na tekst , sjajan opis sjajna ideja misao , poenta .

Ha dođavola izgleda da imam podstanara , stalno mi se dupliraju postovi

Ha dođavola izgleda da imam podstanara , stalno mi se dupliraju postovi

#18 Kalista

Kalista

    CARICA

  • Senior Members
  • PipPipPipPipPipPipPip
  • 533 posts

Posted 17 October 2011 - 23:16

Bukovski je odličan primjer kako čovjek ne treba da završi.  :)
Ja isto znam za primjer ljudi koji imaju više od 40 god. i u sličnom su stanju kao taj tvoj. Ali,zašto bih razmišljala da ću završiti kao oni? (mada mi to pada na pamet,ponekad,kada me hvata neki besmisao) Svako je priča za sebe. A,ja ti kažem da je bolje biti sam nego biti s nekim i znati da to nije to i osjećati se prazno iako si u vezi. I Somewhere Over The Rainbow ti je odlično napisala. Većina veza i počinje iz prijateljstva,kada provodiš vrijeme s nekim,upoznaješ se,zbližavaš se i uočavaš prave kvalitete te osobe. Ima još vremena za djevojke,biće njih... Bolje ti sredi sebe. Psiholog? Da,ne,da...? Ja glasam za Da!  :D :aha:




0 user(s) are reading this topic

0 members, 0 guests, 0 anonymous users